Cezar Frank

Francuski poznoromantini kompozitor, orgulja i muziki pedagog. Veoma je zasluan za razvoj

instrumentalne muzike u Francuskoj, u drugoj polovini XIX veka.

Biografija

1822. roen u Belgiji u Lijeu. Od malena uio da svira klavir i bio je veoma muziki obdaren.
Njegov otac je eleo da sina prikae publici kao udo od deteta, kako bi poput Mocarta ili Lista
postao slavan irom Evrope. 1834. Frank prireuje prvi koncert, a ubrzo e svirati i pred Belgijskim
kraljem Leopoldom I.

1835. godine otac reava da preseli porodicu u Pariz kako bi se Frank i njegov brat (koji je takoe
bio muziki nadaren i svirao violinu) kolovali kod poznatih profesora i imali anse da se predstave
iroj publici. Frank prvo ui klavir i komponovanje privatno (kod profesora koji su radili na
Konzervatorijumu), a zatim porodica prihvata francusko dravljanstvo i on se upisuje na
Konzervatorijum. Ovo je bilo neophodno, jer Pariski konzervatorijum nije primao strance. Nastavlja
da ui klavir i komponovanje, ali se usavrava i u sviranju orgulja. Uz sve to, po oevoj elji mora
esto da nastupa i da dri privatne asove. To je bilo veoma naporno i Frank je hteo da prekine takav
nain ivota, ali se otac tome estoko protiviojer bi mu to uskratilo izvrstan izvor prihoda. Sukobi
meu njima dvojicom narastaju vremenom, jer je nametljivost Frankovog oca stvarala negativnu
klimu u muzikoj javnosti prema Franku i njegovim pijanistikim nastupima. ak je od 1842 do
1844, otac vratio Franka u Beolgiju da bi pokuao tamo da izgradi blistaviju karijeru i zaradi vie
para, ali kad ta ideja nije urodila plodom vratili su se u Pariz.

1846. godine se Frank zaljubljuje u svoju uenicu, no poto su joj roditelji bili glumci, Frankov otac
ne odobrava tu vezu. Frank se, meutim , suprotstavlja ocu, i prekida veze sa porodicom. On prekida
i pijanistiku karijeru i posveuje se orguljama, komponovanju i poduavanju. Kao kompozitor nije
odmah dobio priznanja javnosti, ali je bio skroman, vredan i uporan i polako je razvijao svoj stil
komponovanja.
1847. je postao orgulja u jedno pariskoj crkvi i vremenom e se pokazati kao izvrstan improvizator i
svira. Odrae brojne koncerte u Prizu i unutranjosti Francuske. Godine 1848. se eni.

Veliki ugled koji stie orguljskim nastupima donosi mu, 1858. godine, veoma cenjenu poziciju
orguljaa u crkvi Svete Klotilde. Na tom poloaju e ostati do smrti. Takoe, privatno poduava
komponovanju jedan manji, ali odan krug studenata od kojih e neki postati veoma poznati
kompozitori (Ernest oson, Vinsent D'Indi...). I sam se razvija kao kompozitor usvajajui neke
njihove moderne ideje, a njegova najznaajnija i najkvalitetnija dela nastala su osamdesetih godina
XIX veka.

1871. postaje jedan od osnivaa Nacionalnog druva za muziku koje je znaajno uticalo na obnovu
francuskog interesovanja za instrumentalnu muziku (orkestarsku, kamernu ...) koje je bilo godinama
prigueno preteranom fasciniranou pariske publike operom i solistikim instrumentalnim
recitalima. 1873. je postavljen za profesora orgulja na Pariskom konzervatorijumu, ime je francuska
muzika javnost izrazila potovanje i divljenje Franku kao orguljau.

Umire 1890. godine od posledica saobraajne nesree koju je doiveo nekoliko meseci ranije i od
upale plua.
Frank komponuje poznoromantinim muzikim jezikom. U njegovim delima se osea uticaj
Lista,Vagnera i Berlioza (programske i operske ideje novonemake kole, harmonske slobode,
tretman orkestra,), ali i Betovena i Baha (vrsta forma, upotreba polifonije).

Melodija mu je razvijena i iroka, obogaena hromatikom, ali pevljiva i zaobljena. Harmonski jezik
bogat hromatikom i modulacijama, koristi proireni tonalitet. Kontrapunkt je esto primenjen, bilo
kao stroga ili slobodna polifonija. Forma bazirana na obrascima tradicije, ali proeta jedinstvom
sadraja - on je razvio ciklino povezivanje stavova u ciklinim formama. To je postupak kojim se
stavovi proimaju zajednikim tematskim materijalima. (npr. I tema sonatnog oblika postaje glavna
tema ronda u Sonati za violinu i klavir). Orkestracija mu je bogata i koristi trojni sastav orkestra uz
puno angaovanje limenih i drvenih duvaa.

Frank je bio plodan kompozitor i ima dela u svim vanijim anrovima. Pie opere, solo-pesme, mise
(poznata himna Panis angelicus potie iz jedne od njih) i druga vokalno instrumentalna dela
duhovnog sadraja (oratorijum, moteti...), orkestarska dela (Simfonija d-mol i nekoliko simfonijskih
poema) klavirska i orguljska dela (uglavnom komadi), kamerna dela (Gudaki kvartet, Violinska
sonata). Nisu sva njegova dela iste vrednosti, ali pred kraj ivota je komponovao nekoliko
kompozicija koje spadaju u njavie domete romatiarskog stvaralatva. To su:
- Simfonija d-mol (trostavani sonatni ciklus, koji u sredinjem stavu kombinuje elemente laganog
stava i skerca);
- Simfonijske varijacija za klavir i orkestar (koncertno delo zasnovano na 2 teme koje se slobodno
varijaju da bi na kraju od njih bio izgraen sonatni oblik);
- Sonata za violinu i klavir A-dur (etvorostavani sonatni ciklus - sonatni oblik, sonatni oblik,
slobodna fantazija, rondo i sve proeto ciklinim principom povezivanja stavova);
- Preludijum, koral i fuga za klavir (kroz tri stava razliite fakture i kakartera provlai se ista tema)