Dodatna nastava kemije

VII. gimnazija

KEMIJSKE VEZE
(Ionska, metalna, kovalentna, VSEPR)
Kada se dva ili vie atoma meusobno spajaju, oni to ine pomou elektrona u svojim
vanjskim ljuskama.
Tri osnovne vrste kemijskih veza su kovalentna, ionska i metalna.
IONSKA VEZA nastaje prijelazom jednog atoma u pozitivno nabijen ion otputanjem
odreenog broja elektrona, a drugi atom mora primiti te elektrone i prijei u negativno
nabijen ion.
Ioni se zbog suprotnih naboja dre zajedno, tj. povezuju se ionskom vezom pri emu
nastaju formulske jedinke.
Nastajanje iona prikazati i Lewisovim simbolima. (tokice )
Ionsku vezu tvore atomi koji se meusobno jako razlikuju po elektronegativnosti.
(F > O > Cl > N > Br > S = C > Se > P > As = B )
KOVALENTNA VEZA ili veza elektronskog para. Za razliku od ionske veze, atom ne
predaje elektrone drugom atomu, ve svaki od njih daje po jedan elektron koji tvore
jedan zajedniki elektronski par ili vie. Ti zajedniki elektronski parovi pripadaju i
jednoj i drugoj jezgri i povezuju oba atoma.
Kovalentna veza moe biti jednostruka, dvostruka i trostruka (broj zajednikih
parova). Jednostruka veza je najdua i najslabija, a trostruka najkraa i
najjaa. (to je veza kraa to je jaa )
Elektronski par koji ne sudjeluje u vezi zove se slobodni elektronski par. (Nevezni)
Nastajanje kovalentne veze takoer moemo prikazati Lewisovim simbolima.
Kovalentna veza moe biti polarna i nepolarna.
Polarna veza ne znai da je i molekula polarna!
Polarne molekule su one koje imaju polarne veze koje nisu centralno simetrino
rasporeene (ne ponitavaju se naboji). Npr. CH3Cl je polarna, CCl4 i CO nisu.
H2O i NH3 su polarne jer su oko sredinjeg atoma osim atoma vodika rasporeeni i
slobodni elektronski parovi pa raspored nije simetrian.
Kovalentni spoj je spoj koji sadri samo kovalentne veze.
Ionski spoj nije spoj koji sadri samo ionske veze.
Granica izmeu ionskih i kovalentnih spojeva nije vrsta. Svrstavaju se po svojstvima.
(Vidi tablicu)
METALNA VEZA je veza iskljuivo meu atomima metala istovrsnim i raznovrsnim
(legure).
Elektroni (vanjski, valentni) su delokalizirani i slobodno se kreu po cijelom metalu.
Zato metali dobro vode elektrinu struju koja je usmjereno kretanje tih elektrona, dok
se bez protoka elektrine struje kreu nasumino.
Kovalentna veza je usmjerena u prostoru, a ionska i metalna nisu.
to je ionska veza jaa to su talita spojeva via.
Talita i vrelita kovalentnih spojeva ne ovise o jakosti kovalentne veze nego o jakosti
meumolekulskih privlaenja koja ovise o polarnosti i masi molekula polarniji
spojevi i spojevi vee molekulske mase imaju via talita i vrelita.

Dodatna nastava kemije

VII. gimnazija

ODSTUPANJE OD PRAVILA OKTETA

a) Be u kovalentnim spojevima tei imati 4 elektrona (npr. u BeCl 2), B tei imati 6
elektrona (npr. u BCl3), N moe imati neparan broj valentnih elektrona (npr. u NO ih
ima 7).
b) Elementi 2. periode ne mogu odstupati prema veem broju od 8 tj. "imati proireni
oktet" (premali su da bi se oko njih naguralo toliko drugih atoma, tonije za tzv.
proireni oktet elektroni moraju ui u d orbitale neke od ve postojeih ljusaka, a
najmanje (s najniom energijom) dorbitale su 3d),
c) nemetali (i neki prijelazni metali) 3. i kasnijih perioda u kovalentnim vezama mogu
imati 10 ili 12 elektrona, npr. P u PCl5, S u SF6...
(vidi Tablicu u prilogu + primjere u biljenici )

MEUMOLEKULSKE INTERAKCIJE
Osnovne vrste menumolekulskih interakcija su: vodikova veza, van der Waalsove
sile, Londonove sile.
Vodikova veza najjae meumolekulsko privlaenje koje nastaje izmeu atoma
vodika vezanog uz jako elektronegativni atom (F, O ili N) i drugog jako
elektronegativnog atoma(F, O ili N) koji ima nevezni elektronski par. Njome se mogu
povezivati istovrsne ili raznovrsne molekule ili razliiti dijelovi iste molekule (odnosi se
prvenstveno na due organske molekule s vie funkcionalnih skupina). + vidi primjer
mm povezivanja u biljenici
Van der Waalsove sile privlaenje meu polarnim molekulama (dipol dipol
interakcije). Slabije su od vodikovih veza.
VdW sile su jae kod manje udaljenosti meu esticama i veih molekula (vea je
dodirna povrina)
Londonove sile podvrsta van der Waalsovih sila. To su vrlo slaba privlaenja meu
nepolarnim molekulama i atomima plemenitih plinova (inducirani dipol inducirani
dipol interakcije).
Porastom temperature meumolekulske interakcije slabe.

Dodatna nastava kemije

VII. gimnazija