Hemijska veza

Elementi se me usobno jedine stvaraju i jedinjenja. Svet kakav poznajemo sastoji se iz miliona razli itih jedinjenja. Na koji na in se elementi sjedinjavaju?

Jonska (elektrovalentna) veza

Izraziti metali (elementi I i II grupe PSE-a) grade sa halogenim i halkogenim elementima (VI i VII grupa PSE-a). Budu i da izraziti metali imaju malo elektrona u valentnoj ljusci lako e ih otpu tati, a halogeni i halkogeni e ih lako primati. Na taj na in nastaje jonska ili elektrovalentna veza. Gubljenjem elektrona atom metala postaje pozitivno n+ nnalelektrisan m , a atom nemetala negativno n . Poztivno ili negativno naelektrisane estice nazivaju se joni (od gr ke re i ionos, onaj koji putuje). Pozitivni joni su katjoni, a negativni su anjoni. Izme u anjona i katjona ne stvara se hemijska veza klasi nog tipa, jer oni ostaju na rastojanju. Ipak izme u njih deluju elektrostati ke sile odr avaju i ravnote u. Energija jonizacije je energija potrebna da se jedan mol elementa jonizuje (da mu se oduzme ili doda jedan elektron). Razli ti elementi pokazuju i razli itet afinitet prema prihvatanju elektrona. Sva jonska jedinjenja imaju neke zajedni ke osobine. Rastvori i rastopi odli ni su provodioci elektri ne struje (jaki elektroliti), i toplote. Jedinjenja su vrsta, kristalna (heksagonalni kristali). Formulama zapisujemo jedinjenja. Indeks je mali broj pored atoma elementa koji nam kazuje koliko se atoma tog elementa nalazi u jedinjenju. Ako elimo da zapi emo vi e estica nekog jedinjenja ili elementa pi emo koeficijent, veliki broj ispred formule ili simbola (4F, 2CaF2). Formule jonskih jedinjenja zapisujemo tako to na po etak stvaimo simbol atoma elementa koji postaje katjon (Ca) a zatim dolazi simbola atoma koji e primiti elektrone (F). Zatim nalazimo najmanji zajedni ki sadr ilac (2) za broj elektrona koji prvi element otpu ta (2) i za broj koji drugi element prima (1). Sadr ilac delimo sa brojem elektrona koje otpu ta atom metala i upisujemo indeks iza atoma (1) . Ukoliko je indeks jedinica po pravilu se ne pi e. Isti postupak ponovimo i za nemetal (2). Formula jedinjenja je dakle CaF2 (kalcijum-fluorid). Broj elektrona koji element otpusti odnosno primi naziva se oksidacioni broj. Oksidacioni broj Ca u CaF2jeste +2, a fluora +1. Izraziti metali, halogeni i halkogeni (u jonskim jedinjima) imaju samo jedan oksidacioni broj (i on je jednak broju elektrona koji metal ima, odnosno koji nemetal treba da primi da bi imao osam). Prelazni metali ih imaju vi e, ali je kod njih sklonost ka izgradji jonske veze znatno smanjena. Elektronegativnost je osobina elemenata koja nam kazuje kako e se pona ati prema drugim elementima, da li e primati ili otpu tati elektrone, da li e graditi vi e ili manje polarne veze. Iskazuje se decimalnim brojevima. Element sa ve om elektronegativno u lak e prima, a sa manjom lak e otpu ta elektrone. Elektronegativnost zavisi od broja i konfiguracije valentnih elektrona elementa, kao i od atomskog pre nika. Najelektronegativniji element je fluor (4.0) , a najelektropozitivniji je francijum (0.7).

Kovalentna veza Nemetali, me usobno se sjedinjavaju i, grade drugi tip hemijske veze-kovalentnu. prilikom izgradnje veze dolazi do ukr tanja orbitala, odnosno zdru ivanja elektrona. Elektroni razli tiog spina se udru uju i prave zajedni ke molekulske orbitale. Nastaje molekul (stabilna elektroneutralna celina).Na slici je prikazano nastajanje i Lewisova struktura ugljenik(IV)oksida. Skra eno se zapisuje: .Vidi se da se jednom crticom ozna ava jedan elektronski par. Jedna crtica ozna ava jednu valencu. Valenca je broj koji pokazuje koliko se atoma vodonika jedini sa atomom nekog elementa (kovalentnom vezom). Jedinjenja sa kovalentnom vezom obi no su slabi provodnici elektri ne struje (slabi elektroliti ili neelektroliti). Kovalentna veza je klasi a izuzetno jaka hemijska veza. Supstance najve e tvrdo e su kovalentne (dijamant, bor-nitrid). Formule molekula pi u se pomo u valenci sli no formulama jonskih jedinjenja. Tako jedinjenje trovalentnog azota i peterovalentnog kiseonika ima formulu N2O3. Ime ovog jedinjenja jeste azot(III)oksid. Broj u zagradi ozna ava valencu azota, jer nemetali u kovalentim jedinjenjima imaju esto vi e valenci. Me utim za kovalentna jedinjenja sigurnije je pisati Lewisove strukturne formule, jer, kao to vidimo formula ovog jedinjenja je C2H6, te bi mogli pretpostaviti da je ugljenik trovalentan, ali on je (slika) "istro io" sve svoje valence. Ako se kovalentna veza gradi izme u supstanci jednake

elektronegativnosti (molekuli elemenata, H2, H-H) u pitanju je nepolarna kovalentna veza. Ne postoji dipol, odnosno oba atoma jednako privla e zajedni ki elektronski par. Ova jedinjenja ne skre u pod uticajem elektriciteta. Razli iti oblici hemijskog elementa (njegovog molekula) i rasporedi molekula u prostoru nazivaju se altropske modifikacije. U svim drugim kovalentim molekulima veza manje ili vi e polarna. Postoji dipol, a elektronegativniji atom privla i elektronski par ja e. Pozitivan pol ozna ava se sa +, a negativan sa -. U ovim jedinjenjima tako e mo emo govoriti o oksidacionom broju, tako to zami ljamo da elektronegativniji element prima elektrone, a elektropozitivniji ih daje. Polarna jedinjenja skre u pod uticajem elektriciteta. U jedinjenju poput etana (slika) veze izme u ugljenika u vodonika su polarne, ali etan je nepolarna supstanca. To obja njavamo maksimalnom razmaknuto u veza (hibridizacija) usled koje nije mogu e obrazovanje dipola. Granice izme u jonske i polarne kovalentne veze veoma su neodre ene. Ka izgradnji kovalentnih veza (donorsko-aceptorskih) imaju veliku te nju i prelazni metali. Uzima se da kada razlika u elektronegativnosti elemenata pre e 1,9 govroimo o jonskoj vezi. (slika ilustruje jonsku, polarnu i nepolarnu kovalentnu vezu) Koordinativna (donorsko-aceptorska) kovalentna veza. Postoje a teorija ne mo e objasniti slu aj SO2 i neke druge slu aje. Zbog toga se u okviru polarne kovalentne veze izdvaja koordinativna ili donorsko-aceptorska kovalentna veza. Smatra se da umesto da atom svakog elementa daje elektrone, elektroni zajedni kog para poti u od jednog atoma (donora), a prihvata ih drugi (aceptor). Oblast koja se bavi kompleksnim jedinjenjima zove se koordinativna hemija jer je sjedinjavanje u kompleksima donorsko-aceptorskog tipa.

Vodoni na veza Vodoni na veza javlja se u jedinjenjima vodonika sa izrazito elektronegativnim nematalima (H2O, HF). Ova jedinjenja jako su polarizovana. Negativni dipol jednog molekula privla i atom vodonika, odnosno pozitivni dipol drugog molekula.Vodoni ne veze ozna avaju se isprekidanim crticama. Posledice ovakvog vezivanja jesu da se neke supstance nlaze u agegatnom stanju u kom to ne bismo o ekivali usled smanjene pokretljivosti molekula. Vodoni nom vezom obja anjava se i anomalija vode, odnosno ve a gustina u te nom nego u vrstom stanju, gde molekule na okupu dr e samo znatno slabije Wan der Wallsove sile (interakcije). Bez ovih osobina vode ne bi bilo ni ivota na zemlji! Osnovna razlika izme u vodoni ne, Wan der Wallsove i kovalentne i jonske veze jeste u njenoj ja ini. Ja ina veze izra ava se u kJ/mol. Ona je dakle ekvavilentna koli ini energija potrebnjoj da se veze raskinu u jednom molu supstance. Ja ina kovalentne i jonske veze kre e se u interlvalu od nekoliko stotina kJ/mol, vodoni na veza je znatno slabija (30-55 kJ/mol), ali je ipak prili no ja a od Wan der Wallsove interakcije (oko 5 kJ/mol).

Wan der Wallsova veza (interakcija) U ostalim polarnim jedinjenjima javljaju se slabe Wan der Wallsove interakcije izme u polarnih i nepolarnih delova molekula. One su pojedina no vrlo slabe, ali njihov broj je veoma veliki pa mogu imati znatan uticaj na fizi ke osobine jedinjenja.

Metalna veza Metalnom vezom obja anjava se velika elektri na provodlivost metala. U po etku se mislilo da elektroni metala formiraju zajedni ki elektronski oblak oko jezgara atoma. Me utim pravi razlog toj osobini metala jeste prelazak elektrona iz neprovodne (popunjene) u poluprovodne (polupopunjene) i provodne (nepopunjene) valentne trake.

ATOMSKA STRUKTURA MATERIJALA I ME UATOMSKE VEZE 4.1 Uvodna razmatranja Izu avanje atomske strukture i me uatomskih veza vrstih tehni kih materijala je veoma va no jer je na bazi tipa veza mogu e objasniti svojstva materijala. Tipi an primer za to predstavlja ugljenik za koji su poznate dve alotropske modifikacije: - grafit i dijamant. Dok je grafit prili no mek i njegovim prevla enjem preko drugog materijala nastaje crni trag, dijamant je jedan od najtvr ih poznatih materijala. Ovakva raznolikost u svojstima jednog te istog elementa ugljenika direktno proizilazi iz tipa interatomskih veza koje su uspostavljene kod grafita, a koje ne postoje kod dijamanta. 4.2 Atomska struktura, fundamentalni koncepti Neka svojstva vrstih tela zavise od geometrijske organizacije atoma, a tako e i od me uatomskih veza izme u samih konstitutivnih atoma i molekula. Atom se sastoji od veoma malog, pozitivno naelektrisanog nukleusa (jezgra), okru enog negativno naelektrisanim elektronima koji kru e po orbitalama oko jezgra (slika 4.1). Protoni i elektroni su naelektrisane estice veli inom naelektrisanja od 1,60 x 10-19 C, koje je negativno za elektrone i pozitivno za protone. Neutroni su elektri no neutralni. Mase ovih estica su vrlo male. Protoni i neutroni imaju otprilike istu masu 1,67 x 10-27 kg i ona je zna ajno ve a od elektrona ija je masa 9,11 x 10-31kg. Iako je nukleus manji od deset-hiljaditog dela ukupne veli ine atoma, on sadr i vi e od 99,9 % atomske mase. Konstituente nukleusa (protone i neutrone) na okupu dr i, takozvana, jaka - nuklearna sila. Slika 4.1 ematski prikaz atoma. Protoni i neutroni u nukleusu (jezgru) zauzimaju vrlo malo zapremine, ali sadr e gotovo celokupnu masu atoma 42Nuklearne sile su mnogo ve e od poznate elektrostati ke sile koja vezuje elektrone za nukleus, ali je dejstvo tih sila ograni eno na razdaljinu reda veli ine 10-15 m. Nuklearne sile su nezavisne od naelektrisanja, to zna i da su jednake izme u dva protona, ili protona i neutrona. Svaki hemijski element se karakteri e brojem protona u nukleusu. Broj protona u nukleusu naziva se atomskim brojem (Z). Atomski broj (Z) = Broj protona u nukleusu (jezgru) = Broj elektrona u omota u atoma Atomski broj odre uje koji hemijski element predstavlja atom. Za elektri ni neutralan atom, atomski broj je tako e jednak broju elektrona. Atomski brojevi imaju vrednost celih brojeva od 1 za vodonik do 92 za uranijum, najvi i broj za elemente koji se pojavljuju u prirodi. Broj protona i elektrona za neke od elemenata periodnog sistema prikazani su na slici 4.2. Slika 4.2 Broj protona i elektrona za H, C i Ag Pored protona, nukleus (jezgro) atoma sadr i i neutrone. Broj neutrona se ozna ava velikim slovom N. Zbir broja protona (Z) i broja neutrona (N) u atomu naziva se atomskom masom (A).

Atomska masa (A) = Broj protona (Z) + Broj neutrona (N) Iako je broj protona isti za sve atome posmatranog elementa, broj neutrona (N) mo e biti razli it. Prema tome, atomi nekih elemenata mogu da imaju dve ili vi e atomskih masa koje se nazivaju izotopima. U tim slu ajevima se atomska masa elementa odre uje kao maseni prosek svih atomskih masa izotopa datog atoma koji se pojavljuje u prirodi. 4.3 Elektroni u atomu Modeli atoma Borov model Krajem XIX veka postalo je jasno da se mnoga svojstva vrstih tela mogu objasniti koriste i postavke klasi ne mehanike. Iz ovih postavki je uspostavljen skup principa, kojima se obja njavaju sistemi atoma i subatomskih entiteta, koji e kasnije biti nazvani kvantnom mehanikom. Razumevanje pona anje elektrona u atomima i 43kristalnim vrstim materijalima obavezno uklju uje razmatranje koncepata kvantne mehanike. Ipak, detaljno istra ivanje ovih principa prevazilazi okvire ove knjige tako da e ovde biti prikazane samo osnove. Jedan od prvih rezultata kvantne mehanike bilo je definisanje Borovog model atoma. Po ovom modelu elektroni kru e oko atomskog jezgra po diskretnim orbitama, pri emu je pozicija te orbite bila manlje-vi e definisana. ematski prikaz modela je dat na slici 4.3. Slika 4.3 ematski prikaz Borovog modela atoma Model sadr i i jednu vrlo va nu postavku koja proizilazi direktno iz principa kvantne mehanike. Po ovom principu, energija elektrona je definisana kao kvantizirana veli ina. Drugim re ima ovo zna i da elektroni poseduju, ne proizvoljno ve striktno definisane vrednosti energije. Ipak, elektroni mogu da menjaju energiju ali samo u odgovaraju im kvantnim skokovima : ili u pravcu prelaska na vi e energetske nivoe (apsorpcijom energije) ili na ni e energetske nivoe (emisijom energije). Borov model atoma se mo e smatrati prvim, ozbiljnijim poku ajem za opisivanje elektrona u atomu i sa aspekta pozicije (elektronske orbite) i energije (kvantiziranih energetskih stanja). Talasno-mehani ki model Vremenom su nau nici do li do zaklju ka da Borov model ima ograni ene mogu nosti za obja njenje nekih fenomena koji su vezani za elektrone. Re enje je prona eno kroz predlog talasno-mehani kog modela u kome se pretpostavlja da elektroni imaju dualisti ku prirodu: istovremeno imaju i esti nu i talasnu prirodu. Ovim modelom elektron se nije vi e tretirao kao estica koja se kre e po precizno definisanoj orbiti, to je predvi ao Borov model, ve se pozicija elektrona definisala kao mogu nost lociranja u vidu tzv. elektronskog oblaka ili orbitale. Ovaj elektronski oblak predstavlja prostor oko jezgra u okviru koga je verovatno a pronala enja elektrona 90-95 %. Treba napraviti razliku izme u orbite koja karaktri e Borov model i orbitale koja karakteri e talasno-mehani ki model. Na slici 4.4 ematski su upore ena ova dva modela za atom vodonika. 44 Slika 4.4 ematsko upore enje (a) Borovog i (b) talasno-mehani kog modela atoma

vodonika sa aspekta distribucije elektrona Elektronska konfiguracija Izlo eni modeli poku avaju da uspostave odnos pozicije elektrona (kao udaljenja od jezgra) i njihovog energetskog nivoa u vezi sa orbitalama. Da bi se odredio na in na koji se orbitale popunjavaju elektronima koristi se tzv. Paulijev princip isklju enja, jo jedan kvantno-mehani ki koncept. Ovim principom se odre uje maksimalan broj elektrona po orbitali (odnosno u okviru prva etri sloja). Tako e se zaklju uje da sve orbitale u jednom atomu ne mogu biti ispunjene elektronima. Za ve inu atoma, elektroni popunjavaju najni e mogu e energetsko stanje u energetskom sloju ili podsloju. Kada svi elektroni zauzimaju najmanju mogu u energiju ka e se da je atom u stanju najni e energije. Me utim, mogu e je preno enje elektrona ka udaljenijim orbitalama, tj. postizanje vi eg energetskog stanja. U vezi sa elektronskom konfiguracijom va no je definisati tzv. valentne elektrone. To su elektroni koji zauzimaju gornje, najvi e slojeve u orbitalama. Ovi elektroni su izuzetno va ni. Kao to e se videti oni u estvuju u povezivanju atoma kako bi se formirale atomske i molekulske grupe. Mnoga fizi ka i hemijska svojstva vrstih tela se zasnivaju na valentnim elektronima. Kod nekih atoma je zastupljena tzv. stabilna 45elektronska konfiguracija. To je takvo stanje u okviru koga su u gornjim valentnim elektronskim nivoima orbitale kompletno popunjene. Ovakvi elementi (Ne, Ar, Kr ili He) su inertni ili plemeniti gasovi, koji su gotovo hemijski nereaktivni. Neki atomi elemenata koji imaju nepopunjene valentne nivoe dosti u stabilnu elektronsku konfiguraciju davanjem ili gubljenjem elektrona kako bi se formirali naelektrisani joni ili kroz deobu elektrona sa drugim atomima. Ovo je osnova za neke hemijske reakcije, i tako e za atomsko vezivanje kod vrstih tela, to je predmet kasnijeg razmatranja u okviru ovog poglavlja. 4.4 Periodni sistem elemenata Klasifikacija elemenata u hemiji je izvr ena prema nihovoj elektronskoj konfiguraciji u periodni sistem elemenata (slika 4.5). Elementi su u okviru ovog sistema raspore eni, po rastu im atomskim brojevima, u sedam horizontalnih redova koji se nazivaju periodama. Organizacija elemenata je takva da su svi elementi pore ani u date kolone ili grupe koje imaju sli ne valentno elektronske strukture a samim tim i sli na fizi ka i hemijska svojstva. Ova svojstva se menjaju postepeno kre u i se horizontalno du svake periode i vertikalno nani e u okviru svake kolone. Elementi koji su sme teni u grupu 0, koji se nalaze u krajnje desnoj grupi su inertnigasovi, koji imaju popunjene elektronske nive i stabilne elektronske konfiguracije. Elementi grupa VIIA i VIA imaju deficit od jednog ili dva elektrona kako bi postigli stabilne strukture. Elementi VIIA grupe (F, Cl, Br, I i At) se ponekad nazivaju halogeni. Alkalni i zemnoalkalni metali (Li, Na, K, Be, Mg, Ca i dr.) se ozna avaju kao grupa IA i IIA, imaju jedan ili dva elektrona vi ka u odnosu na stabilnu konfiguraciju. Elementi u tre oj i dugoj periodi, grupe IIIB do IIB, su nazvani prelaznim metalima. Oni imaju parcijalno popunjen jedan elektronski nivo, a u nekim slu ajevima jedan ili dva elektrona u slede em vi em energetskom nivou. Grupe IIIA, IVA i VA (B, Si, Ge, As i dr.) predstavljaju elemente koji su na sredini izme u metala i nemetala kao posledica njihove valentne elektronske strukture. Slika 4.5 Periodni sistem elemenata. Brojevi u zagradama ozna avaju atomske mase najstabilnijih izotopa posmatranog elementa 46

Iz periodnog sistema se mo e videti da ve ina elemenata pripada grupi metala. Oni se ponekad nazivaju elektropozitivnim elementima, to ukazuje na to da su u stanju da daju nekoliko svojih valentnih elektrona i tako postanu pozitivno naelektrisani joni. Elementi sme teni na desnom delu tabele su elektronegativni; tj. oni vrlo rado primaju elektrone kako bi formirali negativno naelektrisane jone ili ponekad dele svoje elektrone sa drugim atomima. Slika 4.6prikazuje elektronegativne vrednosti za elemente periodnog sistema. Slika 4.6 Vrednosti elektronegativnosti za elemente periodnog sistema Op te pravilo je da elektronegativnost raste kre u i se od leve ka desnoj strani i od dna ka vrhu. 4.5 Atomske veze u vrstim telima sile i energije vezivanja Bolje razumevanje mnogih fizi kih svojstava materijala se mo e posti i poznavanjem me uatomskih sila koje dr e atome zajedno u me usobnoj vezi. Princip vezivanja atoma mo e se najbolje ilustrovati razmatranjem interakcije izme u dva izolovana atoma nakon to se oni primaknu na beskrajno malo rastojanje. Pri ve em rastojanju atoma, interakcije su zanemarljive, ali kako se atomi pribli avaju, svaki od njih deluje odre enom silom na ostale. Interaktivne sile se mogu svrstati u dve grupe, privla ne i odbojne. Pri tom je veli ina svake od njih funkcija rastojanja ili interatomskog (me uatomskog) rastojanja. Poreklo privla nih sila FA zavisi od tipa veze koja postoji izme u dva atoma. Veli ina privla nih sila varira sa rastojanjem, kao to je to ematski prikazano na slici 4.7. Kada spoljni elektronski nivoi dva atoma po inju da se preklapaju jaka odbojna sila FR po inje da dolazi do izra aja. Rezultuju a sila delovanja FN izme u dva atoma predstavlja sumu privla ne i odbojne komponente: FN = FA + FR47 Slika 4.7 (a) Zavisnost odbojne, privla ne i rezultuju e sile od interatomskog rastojanja za dva izolovana atoma. (b) Zavisnost odbojne, privla ne i rezultantne energije od interatomskog rastojanja za dva izolovana atoma. Koja je tako e funkcija interatomskih rastojanja, kao to je to prikazano na slici 4.7a. Kada su sile FA i FR u ravnote i, ili postanu jednake, ne postoji rezultanta. Tada je: FA + FR = 0 U tom slu aju nastupa stanje ravnote e. Centri dva atoma e ostati razdvojeni na ravnote no rastojanje ro,kao to je prikazano na slici 4.7a. Za mnoge atome, ro je pribli no 0,3 nm. Kad jednom budu u ovom polo aju, dva atoma e se suprotstavljati protiv bilo kakvog poku aja da se razdvoje nekim odbojnim delovanjem, ili da se pripoje dalje nekom privla anom silom. Slika 4.7b prikazuje privla nu, odbojnu i rezultantu energiju kao funkcije interatomskog rastojanja dva atoma. Energija spajanja za dva atoma, Eo odgovara energiji u ta ki minimalne vrednosti (prikazano na slici 4.7 b). Ona predstavlja energiju koju je potrebno obezbediti kako bi se razdvojila dva atoma. Dosada nje razmatranje tretira idealan slu aj koji podrazumeva me usobno delovanje dva atoma. Sli ni, ali ipak kompleksniji uslovi vladaju kod vrstih materijala jer sila tj. energija me usobnog delovanja nastaje kao rezultat uticaja izme u mnogo atoma koji se moraju uzeti u obzir. Veli ina energije veze i oblik krive energije veze nasuprot interatomskom rastojanju mo e da varira od materijala do materijala i ona zavisi pre svega od tipa atomskih veza. Tako e, brojna svojstva materijala zavise od 48veli ine Eo,

oblika krive i tipa veze. Na primer, vrsti materijali koji imaju jake energije veze imaju tipi no visoke ta ke topljenja. 4.6 Primarne interatomske veze Jonske veze Jonske veze je verovatno najlak e opisati i zamisliti. One se uspostavljaju kod jedinjenja koja se sastoje od metala i nemetala tj. od elemenata koji se nalaze na horizontalnim ekstermnim delovima periodnog sistema. Atomi metala lako daju svoje valentne elektrone nemetalnim atomima. U ovom procesu svi atomi dosti u konfiguraciju inertnih gasova. Sem toga, oni postaju elektronski naelektrisani to zna i da postaju joni. Natrijum hlorid (NaCl) je klasi ni jonski materijal. Atomi natrijuma mogu poprimiti strukturu neona (i ukupno pozitivno naelektrisanje) kroz transfer jednog elektrona prema atomu hlora. Nakon ovog prelaza atoma, joni hlora imaju negativno naelektrisanje i elektronsku konfiguraciju koja je identi na argonu. Kod natrijum hlorida, svi atomi natrijuma i hlora egzistiraju u obliku jona. Ovaj tip vezivanja je prikazan na sici 4.8. Jonska veza se naziva neusmerenom, to zna i da je intenzitet veza jednak u svim pravcima oko jona. Proizilazi da bi jonski materijali bili stabilni, svi pozitivni joni moraju da imaju kao bliske susede negativno naelektrisane jone u trodimenzionalnoj emi i obrnuto. Ovaj tip veze je preovladavaju i kod kerami kih materijala. Slika 4.8 ematski prikaz jonske veze kod natrijum hlorida (NaCl)

Energije veze, koje se naj e e kre u izme u 600 i 1500 kJ/mol (3 i 8 eV/atom), su relativno velike, to rezultira visokim temperaturama topljenja. Tabela 4.1 prikazuje energije veze i temperature topljenja za nekoliko jonskih materijala. 49Jonski materijali su karakteristi no tvrdi i kruti i elektri no i termi ki izolacioni materijali. Kovalentne veze U kovalentnoj vezi stabilna elektronska konfiguracija se posti e deobom elektrona izme u susednih atoma. Od dva atoma koja su u me usobnoj kovalentnoj vezi, svaki atom e dati jedan elektron vezi i taj deljeni elektron se mo e smatrati zajedni kim za oba atoma. Kovalentna veza je ematski prikazana na slici 4.9 za molekul metana (CH4). Atomi ugljenika imaju etri valentna elektrona, i svaki od etri atoma vodonika ima po jedan valentni elektron. Svaki atom vodonika mo e da postigne helijumovu elektronsku konfiguraciju kada atom ugljenika deli sa njim jedan elektron. Ugljenik sada ima etri dodatna deljena elektrona, jedan iz svakog vodonikovog atoma i etri svoja. Tako ima ukupno osam valentnih elektrona i elektronsku strukturu neona. Kovalentna veza je direktna, to zna i da je ona uspostavljena izme u odre enih atoma i mo e postojati samo u vezi izme u jednog i drugog atoma koji u estvuju u procesu deljenja elektrona. Slika 4.9 ematski prikaz kovalentne veze kod molekula metana (CH4) 50

Mnogi molekuli koji se sastoje od nemetalnih elemenata (H2, Cl2, F2, itd.) kao i molekuli koji sadr e raznorodne atome, kao to su CH4, H2O, HNO3, i HF imaju kovalentnu vezu. Ovaj tip veze se nalazi u elementarnim vrstim telima poput dijamanta (ugljenika), silicijuma, germanijuma i drugih vrstih

jedinjenja koja se sastoje od elemenata koji su locirani u desnom delu periodnog sistema poput galijum arsenida (GaAs), indijum antimona (InSb) i silicijum karbida (SiC). Kovalentne veze mogu biti vrlo jake kao to je to slu aj kod dijamanta koji je vrlo tvrd i koji ima visoku temperaturu topljenja, ve u od 3550 C ili veoma slabe kao to je to kod bizmuta koji se topi na temperaturi od 270 C. Energije veze i temperature topljenja za nekoliko kovalentno povezanih materijala prikazane su u tabeli 4.1. Polimerni materijali se karakteri u ovom vrstom veze, pri emu se osnovna molekulska struktura sastoji od lanaca ugljenikovih atoma koji su me usobno kovalentno povezani sa dve od etri raspolo ive veze po atomu. Preostale dve veze se normalno esto dele sa drugim atomima koje se tako e kovalento vezuju. Mogu e je imati interatomske veze koje su parcijalno jonske i parcijalno kovalente prirode. U stvari, veoma malo jedinjenja se pona a kao da ima istu jonsku ili kovalentnu vezu. Metalne veze Metalne veze, poslednji primarni tipovi vezivanja atoma, su zastupljene kod metala i njihovih legura. Za pribli no opisivanje metalne veze mo e se koristiti vrlo prost model. Metalni materijali imaju jedan, dva ili najvi e tri valentna elektrona. Po ovom modelu, valentni elektroni se ne vezuju ni za jedan odre eni atom u okviru vrste supstance. Oni su manje ili vi e slobodni i kre u se kroz ceo metal. Mo e se smatrati da pripadaju metalu u celini ili da formiraju tzv. more elektrona ili elektronski oblak . Preostali nevalentni elektroni i atomska jezgra formiraju ostatak koji se naziva jonskim jezgrom, koje poseduje ukupno jonsko naelektrisanje koje je jednako po veli ini totalno valentnom elektronskom naelektrisanju po atomu. Slika 4.10 ematski prikazuje metalne veze. Slika 4.10 ematski prikaz metalne veze 51

Slobodni elektroni neutrali u elektrostati ke sile koje bi nastale kao odbojne usled dva pozitivno naelektrisana jonska sredi ta. Slobodni elektroni deluju kao neka vrsta lepka, koja dr i jonska sredi ta na okupu. Energije veze i temperature topljenja za nekoliko metala su prikazane u tabeli 4.1. Ove veze mogu biti jake ili slabe pri emu se energije kre u od 68 kJ/mol (0,7 eV/atom) za ivu do 850 kJ/mol (8,8 eV/atom) za volfram. Njihove odgovaraju e temperature topljenja su -39 i 3410 C. Metalne veze su karakteristi ne kod svih metala iz periodnog sistema elemenata, pri emu se ovo posebno odnosi na elemenate iz IA i IIA grupe. Nekoliko generalnih svojstava razli itih tipova materijala (npr. metali, kerami ki materijali, polimeri) mogu se objasniti tipom veze. Metali su dobri provodnici istovremeno i toplote i elektriciteta to je posledica postojanja njihovih slobodnih elektrona. Sa druge strane, materijali sa jonskim i kovalentnim vezama su elektronski i termi ki izolatori zbog odsustva velikog broja slobodnih elektrona. Uo eno je da na sobnoj temperaturi ve ina materijala i njihovih legura nema svojstva ilavosti to zna i da se lomovi de avaju nakon to materijali pretrpe neki ve i stepen permanentne deformacije. Ovo pona anje se obja njava mehanizmima deforamacije koji su povezani sa svojstvima materijala i njihovih veza. Obrnuto na sobnim temperaturama jonski povezani materijali su su tinski krti kao posledica prirode naelektrisanja komponentnih jona. Slika 4.14 ematski prikaz vodoni ne veze za vodonik fluorid (HF)

4.8 Molekuli Mnogi od uobi ajenih molekula se sastoje od grupe atoma, koji su povezani zajedno jakim kovalentnim vezama. Oni uklju uju i elementarne diatomne molekule (F2, O2, H2, itd.) kao i ve i broj molekula koji su doma ini kompleksnijim jedinjenjima (H2O, CO2, HNO3, C6H6, CH4 itd.). U kondenzovanoj te nosti i u vrstom stanju, veze izme u molekula su slabe sekundarne sile. Posledi no, molekulski materijali imaju relativno nisku temperaturu topljenja i klju anja. Ve ina ovih materijala je sa malim molekulima koji se sastoje od nekoliko atoma. To su npr. gasovi na ambijentalnoj temperaturi i pritisku. Sa druge strane, mnogi moderni polimeri (koji su u stvari polimerski materijali koji se sastoje od ekstremno velikog broja molekula) su vrsta tela. Neka od njihovih svojstava su u jakoj zavisnosti od prisustva van der Valsovih i vodoni nih sekundarnih veza.

EMIJSKA VEZA Elementarne supstance - metali i sme e - legure metala U ovim supstancama atomi su vezani metalnim vezama Metalna veza nastaje "preklapanjem" svih orbitala atoma metala, pri emu su valentni elektroni pokretljivi. Atomi metala rasporedjeni su pravilne sisteme (kocke, tetraedri) grade i - metalne kristalne sisteme. Svi metali imaju metalnu vezu i kristalne sisteme, osim ive koja ima slabu metalnu vezu i nije kristalna supstanca ve te nog agregatnog stanja. Metalna veza je veoma jaka, i zavisi od broja valentnih elektrona uklju enih u njeno gradjenje. Nekada nisu svi valentni elektroni anga ovani za gradjenje veze - na primer olovo ima etiri valentna elektrona, ali samo dva anga uje u gradjenje metalne veze pa je mek i nego to se o ekuje. Metalne supstance su vrstog agregatnog stanja (osim ive), kristalne strukture (osim ive), sive boje (osim zlata i bakra), metalnog sjaja, visokih temperatura klju anja i topljenja koje zavise od mase metala i broja uklju enih elektrona u gradjenje veze (sa porastom mase rastu t.k. i t.t., kao i sa porastom ja ine veze) Jonske supstance Jonske supstance su sastavljene iz raznoimenih jona izmedju kojih postoji jonska veza (elektrostati ko privla enje). Joni se redjaju pravilno u prostoru grade i kristalne sisteme (osim kod amorfnih supstanci koji nemaju pravilnu strukuru). Pozitivni joni /KATJONI/ nastaju tako to atomi METALA otpu taju elektrone Negativni joni /ANJONI/ nastaju tako to atomi NEMETALA primaju elektrone od atoma metala Kada joni nastanu izmedju njih se javlja privla enje to jest JONSKA VEZA. U jonskim supstancama (osim u gasovitom stanju) nikada nije jedan katjon povezan samo sa jednim anjonom, ve na jedan katjon dolazi vi e anjona i obrnuto. Zato je jonska veza mnogo jaka, a t.k. i t.t. jonskih supstanci velike (preko 1000 stepeni C) SVE SOLI IMAJU JONSKU VEZU!!! Neki joni (molekulski) nastaju tako to se H+ (jon vodonika) ve e za neutralan molekul Na primer NH3 + H+ daju NH4+ (amonijum jon) Ili tako to molekul HCl (hlorovodonik) otpusti H+ i daje Cl-.

Primeri supstanci koje sadr e jonsku vezu: 1. oksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala (Na2O, CaO....) 2. soli (sve, npr. CaCl2, NH4Cl, Na2SO4, CH3NH3+Cl-), 3. hidroksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala (NaOH, Ca(OH)2...) Primer nastajanja jedne jonske supstance: 2 2 6 1 11Na 1s 2s 2p 3s te i da otpusti 1e i postane Na+ jon 1s22s22p6 2 2 6 2 5 17Cl 1s 2s 2p 3s 3p te i da primi 1e i postane Cl- jon 1s22s22p63s2 3p6 Natrijum treba da dobije Ej da bi otpustio elektron, a kada ga otpusti i preda hloru, atom hlora e u okolinu otpustiti vi ak energije Ae. Tim procesom nastaje jon Na+ i jon Cl- koji se privla e, tim privla enjem oni otpu taju u okolinu jo energije. Tako da je razmenjena energija Ae + Ep - Ej (gde je Ep - energija privla enja). U ovom primeru ukupan efekat je otpu tanje energije u okolinu, to jest sistem Na+ + Cl- ima manje energije (stabilniji) od sistema atom Na + atom Cl (manje stabilni). Ovo je pojednostavljeno obja njenje, jer kao to je gore navedeno jonska veza ne postoji izmedju dva jona, ve postoje itavi kristalni sistemi od velikog broja jona.

KOVALENTNE SUPSTANCE UVEK SU SASTAVLJENE OD MOLEKULA (kovalentna supstanca je skup molekula) JEDAN molekul sadr i atome NEMETALA povezane kovalentnom vezom! Atomi udru uju NESPARENE elektrone u zajedni ke parove:

hlor ima 7 valenetnih elektrona (od toga tri para i jedan nesparen - to se vidi iz elektronske konfiguracije) azot ima 5 valentnih elektrona (od toga jedan par i tri nesparena elektrona), vodonik ima samo jedan nesparen elektron. Ovakvo obja njenje kovalentne veze preko nesparenih elektrona je najjednostavnija teorija kovalentne veze OKTETNA teorija. Na ovaj na in svi atomi kada nagrade vezu imaju 8 elektrona i posti u OKTET (osim vodonika i njemu bliskih atoma koji imaju 2 elektrona i posti u DUBLET) Simboli sa ta kicama kao elektronima nazivaju se LUISOVI simboli. Veze u molekulima bilo da su jednostruke, dvostruke ili trostruke veze mogu biti POLARNE i NEPOLARNE VEZE. To zavisi od elektronegativnosti atoma koji je ine (elektronegativnost je sposobnost atoma da privu e zajedni ki elektronski par sebi) U pitanju je relativna sposobnost pa tako F ima najve u elektronegativnost (ocenjena koeficijentom 4), sledi O (3,5), pa azot (3,0) i tako dalje do H (2,1) - H ima najmanju elektronegativnost od nemetala, a metali imaju manje elektronegativnosti od nemetala. Ako atomi koji grade kovalentnu vezu imaju iste elektronegativnosti i isti su, onda je zajedni ki par privu en istom "snagom" od oba atoma i veza nema polova - NEPOLARNA JE VEZA! Npr. H-H, O=O..... Ako jedan atom iz veze ja e privla i elektrone onda su elektroni bli i tom atomu i taj atom je DELIMI NO negativan, a drugi atom je DELIMI NO (parcijalno) pozitivan

H +-Cl -, H +-N -, C +=O Najpolarnije veze gde su i delimi na naelektrisanja su najja e izra ena su H-F, pa H-O, pa HN.... Svaka polarna veza ili bilo ta polarno opisuje se i ima DIPOLNI MOMENAT (jedinica je kulon metar Cm) - vektorska fizi ka veli ina ( ) koja zavisi od du ine dipola (l - rastojanje izmedju pozitivnog i negativnog kraja polarnog sistema) i naelektrisanja (u slu aju to je naelektrisanje jednog elektrona koji je "pobegao" od jednog atoma ka drugom) to je dipolni momenat ve i, veza je kra a i polarnija!!! Vektor dipolnog momenta usmeren je od pozitivnog ka negativnog atoma! Molekuli nastaju stvaranjem zajedni kih parova izmedju atoma pri emu se orbitale u "kojima su bili" elektroni PREKLAPAJU i tako nastaju molekulske orbitale. Ukoliko je veza jednostruka orbitale su se preklopile eono (direktno) i tako nastaje JAKA SIGMA VEZA. Ukoliko je veza dvostruka dve orbitale (jedna veza) su preklopljene eono (sigma vezom), a preostale dve su se preklopile bo no slabijom vezom ( veza). Ukoliko je veza trostruka - jedna veza je sigma, dve su pi veze. Sigma veze mogu nastati preklapanjem: dve s orbitale, jedne s sa jednom p orbitalom, ili dve p orbitale koje su postavljene po istoj osi. Pi veze mogu nastati preklapanjem dve p orbitale postavljene paralelno ili dve d orbitale sli no postavljene,

sigma sigma sigma pi Sigma veze mogu nastati i preklapanjem HIBRIDIZOVANIH ORBITALA (o tome kasnije) hibridizovane orbitale uvek grade sigma veze! POLARNOST MOLEKULA Molekul u celini bez obzira na polarnost veza mo e biti POLARAN MOLEKUL ili NEPOLARAN MOLEKUL. Polarnost molekula zavisi od GEOMETRIJSKOG RASPOREDA ATOMA U PROSTORU. Molekul koji ima NEPOLARNE veze UVEK JE NEPOLARNA! Molekul sa polarnim vezama - zavisi od geometrije Geometrija molekula: Molekul ima linearnu strukuru u slu aju da ima samo jednu vezu (jednostruku ili dvostruku ili trostruku) ili da ima 1 jednostruku i 1 trostruku ili da ima dve dvostruke veze: H-H H +-Cl O=O O -=C +=O U HCN - u izgleda kao da je C i pozitivan i negativan (on je prema H negativan jer ima ve u elektronegativnost prema H, a prema azotu je pozitivan jer ima manju elektronegativnost od azota), medjutim - ugljenik je u ovom molekulu pozitivan - jer ne mo e biti i pozitivan i negativan u isto vreme, a ve a je razlika izmedju njega i azota nego izmedju njega i vodonika. To se mo e tako shvatiti ili se mo e re i da HCN ima dve polarne veze razli itih polarnosti to jest razli itih dipolnih momenata.

Molekul ima "savijenu", odnosno piramidalnu strukturu ako ima samo jednostruke veze - dve jednostruke veze i dva slobodna elektronska para na centralnom atomu, ili tri jednostruke veze i jedan slobodan elektronski par na centralnom atomu

Molekul ima tetraedarsku strukturu ( etiri jednostruke veze)

Molekul ima planarnu strukturu - kada atom ima tri veze (dve jednostruke i jednu dvostruku) ili dve veze (jedna dvostruka, jedna jednostruka i jedan slobodan par)

Naravno, neki molekuli imaju u jednom delu planarnu strukturu, a drugom tetraedarski raspored atoma:

Osim ovih molekulskih geometrija postoje i neke druge.... U odnosu na geometriju polarnost se odredjuje na slede i na in: primer 1.

ovde se dipolni momenti ne poni tavaju pa molekul ima dipolni momenat, i molekul je POLARAN molekul - negativan pol se nalazi na atomu kiseonika, a pozitivan pol kod atoma vodonika. To izgleda kao:

zato se polarni molekuli nazivaju DIPOLI (dva pola)

primer 4. ovaj molekul ima etiri polarne veze ali se svi dipolni momenti poni tavaju i molekul je u celini NEPOLARAN. KOVALENTNE SUPSTANCE - mogu biti gasovitog, te nog i vrstog stanja. U molekulima su veze kovalentne polarne ili nepolarne, a izmedju molekula su MEDJUMOLEKULSKE VEZE! Kada zagrejemo neku kovalentnu supstancu da ispari tada se raskidaju medjumolekulske veze. Zbog toga t.k. i t.t. zavise od medjumolekulskih veza! NAJJA A medjumolekulska veza je vodoni na veza. Mo e biti intermolekulska (izmedju dva molekula) ili intramolekulska (unutar jednog molekula) Primeri vodoni ne veze:

Jedan molekul mora sadr avati vezu O-H ili F-H ili N-H, a drugi delimi no negativan O, N ili F. Tako da su mogu e sve kombinacije. Vodoni na veza je jedina medjumolekulska veza koja se predstavlja crtom (isprekidanom). Ova veza je deset puta slabija od kovalentne veze. Supstance koje imaju vodoni nu vezu klju aju na vi im temperaturama od onih kovalentnih supstanci koje nemaju vodoni nu vezu. Ostale medjumolekulske veze su Van der Valsova veza : veza izmedju nepolarnih molekula, varijante Van der Valsovih veza tipa intereakcija izmedju nepolarnih i polarnih molekula, dipoldipol interakcije (dva polarna molekula se povezuju ali ne sadr e O, N ili F vezane za H pa ta veza li i na vodoni nu ali nije vodoni na) * Da se vratimo na so NH4Cl - ova so ima dve vrste estica NH4+ jon i Cl-jon, pa je osnovna veza u ovoj soli JONSKA VEZA. U jonu NH4+ koji nastaje tako to NH3 (koji ima tri polarne kovalentne veze) prima H+ od kiseline. Kako H+ uop te nema elektrona, onda azot svojim slobodnim elektronskim parom prihvata H+ i oni formiraju zajedni ki elektronski par - koji tada postaje isti kao i bilo koja polarna kovalentna veza, ali se naziva koordinaciono kovalentna veza da bi se naglasilo da je nastala druga ije od "obi nih" kovalentnih veza. Tako da molekulski jon (li i na molekul ali je u celini jon) NH4+ ima tri polarne kovalentne veze i jednu koordinaciono kovalentnu vezu. Iako ovaj jon ima N vezano za H u ovoj soli nema vodoni ne veze, jer je preovladala jonska veza i to pozitivno naelektrisanje koje nosi amonijum jon.

Sumiranje : veze izmedju estica mogu biti - metalna, jonska, kovalentna (polarna, nepolarna), koordinaciono kovalentna, vodoni na, Van der Valsova.....

Neki atomi grade samo jonske veze (izraziti metali sa nemetalima), a neke veze imaju udeo i jonske i kovalentne veze (AlCl3, SiO2....)
VRSTE ELEMENATA Elementi mogu biti: METALI - mali broj valentnih elektrona, te nja ka otpu tanju elektrona i gradjenju pozitivnih jona. Uvek su pozitivnog ili delimi no pozitivnog naelektrisanja u jedinjenjima. Metali mogu biti: ALKALNI METALI - Ia grupa, osim vodonika ZEMNOALKALNI METALI - IIa grupa PRELAZNI METALI - metali ije se elektronske konfiguracije zavr avaju sa d podnivoom - d elementi RETKE ZEMLJE - f elementi, lantanoidi i aktinoidi NEMETALI - nalaze se u glavnim grupama, imaju 4,5,6 ili 7 valentnih elektrona ( od 7 ka 4 opadaju nemetalna svojstva, to zna i da se izraziti nemetali nalaze u VIIa grupi) "PRAVI" nemetali su F, Cl, Br, I, O, S, N, P, C, H i jo Si, B i jo As, Sb NEMETALI VIIa grupe su HALOGENI ELEMENTI ELEMENTI VIa grupe su HALKOGENI ELEMENTI METALOIDI - elementi koji imaju svojstva i metala i nemetala : Ge, B, pa i As i Sb.... PLEMENITI GASOVI (inertni gasovi) - elementi VIIIa grupe (nulte grupe) : He, Ne, Ar, Xe, Kr, Rn

SVOJSTVA ATOMA: Energija jonizacije: Energija koju treba dovesti atomu (u gasovitom stanju) tako da izgubi najslabije vezan elektron. Zavisi od te nje atoma (metali te e da izgube, nemetali da prime elektrone), od stabilnosti konfiguracije (popunjena, polupopunjena...), naelektrisanja estica (neutralne, pozitivne ili negativne), udaljenosti elektrona od jezgra. Energija jonizacije - Ej ili Ei (kJ - kilod ul) Na primer: 2 2 6 1 11Na 1s 2s 2p 3s 2 2 6 2 7 17Cl 1s 2s 2p 3s 3p Atom natrijuma ima samo jedan valentni elektron, a atom hlora njih sedam. Svi elektroni su na istom nivou. U ovom slu aju "odlu uje" te nja atoma - Na te i da otpusti elektrone pa treba manju energiju da otpusti elektron sa 3s i ima MANJU energiju jonizacije

1s22s22p63s1 2 2 6 2 6 1 19K 1s 2s 2p 3s 3p 4s
11Na

Oba imaju te nju da otpuste elektron, ali je kod kalijuma elektron dalje od jezgra (slabije vezan) pa je atomu kalijuma potrebna manja energija da otpusti elektron i ima MANJU energiju jonizacije. Uop teno se mo e re i da Ei u grupi opada a u periodi raste! 2 2 4 p orbitale kiseonika 8O 1s 2s 2p

1s22s22p3 p orbitale azota Trebalo bi da kiseonik ima ve u energiju jonizacije zbog ve e te nje da primi a ne da otpusti elektrone ("bolji nemetal"). Medjutim, azot ima stabilnije p orbitale jer su polupopunjene, pa je energija jonizacije VE A za atom azota (te e je naru iti stabilnu konfiguraciju oduzimanjem elektrona)
7N

Al2+ Al+ Ve u enrgiju jonizacije ima Al2+ jer je te e oduzeti elektron (negativna estica) dva puta pozitivnom jonu nego jedanput pozitivnom jonu! Afinitet prema elektronu (Ae ili Ea) je energija koju atom (u gasovitom stanju) otpu ta (retko prima) kada primi elektron. Afinitet prema elektronu menja se na isti na in kao energija jonizacije iako ima suprotno zna enje.U periodni Ae raste, a u grupi opada. VALENCA I OKSIDACIONI BROJ Valenca je broj veza koje neki atom mo e graditi sa atomima vodonika (stvaran ili formalan broj kovalentnih veza koje gradi ili mo e graditi neki atom). Oksidacioni broj je stvarno ili formalno naelektrisanje neke estice Valenca nije uvek isto to i oksidacioni broj: Na primer: Kiseonik je uvek dvovalentan (mo e da gradi dve kovalentne veze sa vodonikom jer ima dva nesparena elektrona) Ali, kiseonik mo e imati oksidacione brojeve 0(u elementarnom stanju), -1 u peroksidima, -2 u ostalim jedinjenjenjima O=O H-O H-O-O-H dvovalentan | oks. br. = 0 H dvovalentan dvovalentan oks.br.= -1 oks.br.= -2 Valenca se ozna ava rimskim brojevima (I-VIII) Oksidacioni broj zapisujemo arapskim br.: +1, -2, -3..... Stvarno naelektrisanje estica koje su stvarno naelektrisane to jest jona zapisuje se : 2-, -, +. 2+... (prvo broj pa vrsta naelektrisanja) Valenca i oksidacioni broj se koriste pri sredjivanju hemijskih formula. Stvarno naelektrisanje se uvek i obavezno pi e u oznakama za JONE Na primer

NaI2OII ili Na+12O-2 2+ jon kalcijuma Ca , oksidni jon O2-, sulfatni jon SO42-.... U sulfatnom jonu, na primer, sumpor je estovalentan (+6), a kiseonik dvovalentan(-2), ali je naelektrisanje 2Uobi ajeno ali nije uvek pravilo da elementi iz parnih grupa imaju parne oks. brojeve, a iz neparnih neparne oks.brojeve.

Kada neki element ima dva mogu a oksidaciona stanja po staroj nomenklaturi mogu se koristiti i nastavci -o (ni e oksidaciono stanje) i -i (vi e oksidaciono stanje) Na primer: fero-hlorid (gvo dje(II)-hlorid), feri-hlorid (gvo dje(III)-hlorid), merkuro-hlorid ( iva(I)-hlorid) i merkuri-hlorid ( iva(II)-hlorid)..... Za one elemente koji mogu imati razli ite oksidacione brojeve, odnosno valence u imenu nekog jedinjenja mora se navesti data valenca!!! Za one elemente koji imaju uvek isti oksidacioni broj VALENCA SE NE NAVODI! RELATIVNA ATOMSKA I RELATIVNA MOLEKULSKA MASA Atomska relativna masa je broj koji pokazuje koliko je puta masa nekog atoma ve a od 1/12 mase atoma C-12. Ar - nema jedinicu. * To bi moglo da se shvati na slede i na in: Ako se atom ugljenika (masenog broj 12) podeli na dvanaest delova po masi (masu atoma ine nukleoni iz jezgra) i uzme jedan deo taj deo je u stvari jedan nukleon (proton ili neutron u ovom slu aju svejedno). Zatim se masa celog atoma nekog elementa, na primer kisonika (masenog broja 16) poredi sa masom te dvanaestine. Kako kiseonik O-16 ima 16 nukleona njegova masa je 16 puta ve a od mase te dvanaestine (tog jednog nukleona) pa je Ar(O)=16. Zbog postojanja izotopa Ar nije uvek ceo broj jer se u realnim uslovima ne porede jedan atom i dvanaestina, ve ve e ta no odredjene mase u kojima su zastupljeni svi izotopi jednog elementa sa jedne strane (na tasu vage na primer) a sa druge strane ist ugljenikov izotop C-12. Molekulska relativna masa (Mr) je broj koji pokazuje koliko je puta masa nekog molekula ve a od 1/12 mase atoma C-12. Mr(H2O) = 2*1 + 16 = 18, Mr (Al2(SO4)3)=2*23 + 3*32 + 12*16 = 342 SASTAV JEDINJENJA Jedinjenja mogu biti NEORGANSKA I ORGANSKA JEDINJENJA. Po drugoj osnovi mogu biti OKSIDI (EO-2), HIDRIDI (EH-1 ili +1), HIDROKSIDI (MOH-1),

KISELINE (HX ili HXO) i SOLI (MX) 1. MASENI ODNOS Elementi se jedine u stalnom masenom odnosu pri gradjnju odredjenog jedinjenja - PRUSTOV ZAKON, zakon stalnih masenih odnosa. Ako se H i O jedine u masenom odnosu 1g prema 8g uvek nastaje voda H2O! Maseni odnos predstavlja odnos masa elemenata u nekom jedinjenju tako da budu najmanji mogu i celi brojevi: CO2 ima maseni odnos 12 (C) : 32 (2O) = 3 : 8 U Na2SO4 maseni odnos je 46 : 32 : 64 = 23 : 16 : 32 Ukoliko je dat maseni odnos nepoznatog jedinjenja mo e se na i EMPIRIJSKA FORMULA (najjednostavnija formula jedinjenja - ne mora biti ta na, a umno ak ove formule daje MOLEKULSKU FORMULU - molekulskoj formuli odgovara relativna molekulska masa (Mr) i ona je "prava" formula) Odnos elemenata u nekom oksidu azota je 7:16. Nadji empririjsku i molekulsku formulu ako Mr= 92. Prvo delimo dati maseni odnos sa vrednostima Ar. Kada dobijemo molski odnos, delimo sa najmanjim brojem od svih dobijenih (u ovom slu aju sa 0.5) i onda po potrebi pro irujemo do celih brojeva. NO2 je empirijska formula i vredi 14 + 32 = 46 to je duplo manje od Mr, a to zna i da je molekulska formula NO2 x2 = N2O4

Ukoliko dva elementa grade vi e razli itih jedinjenja va i zakonVI ESTRUKIH MASENIH ODNOSA ili DALTONOV ZAKON: Jedan element se jedini u vi estrukom masenom odnosu sa drugim elementom pri gradjenju razli itih jedinjenja. Na primer ako se 1g vodonika jedini sa 8g kiseonika (1:8) nastaje voda (H2O) A ukoliko se 1g vodonika jedini sa 2x8g kiseonika (1:16) nastaje vodonik peroksid (H2O2) Ovaj zakon se uglavnom primenjuje na binarna jedinjenja (sastavljena iz dva razli ita elementa) Ukoliko su elementi gasovitog agregatnog stanja onda va i ZAKON STALNIH ZAPREMINSKIH ODNOSA - GEJ-LISAKOV ZAKON. Gasoviti elementi se jedine u stalnom zapreminskom odnosu grade i jedinjenje H2 + Cl2  2HCl

2. PROCENTNI SASTAV JEDINJENJA - maseni udeo elemenata u jedinjenju procentni sastav se odredjuje u odnosu na ukupnu molekulsku masu. Ina e ukoliko nije re eno ili napisano druga ije procenti su uvek maseni procenti. Procentni sastav na primer u SO2 ra una se na slede i na in: % O = 100% - 33.33% = 66.67% Zna i : 33,33% S , 66,67% O u SO2 Ako je dat procentni sastav a tra i se empirijska formula - postupak je isti kao i kod masenog odnosa! Na i formulu kristalohidrata (so koja u svojoj formuli sadr i molekule vode) koja sadr i Na C O H2O 16.08% 4.2% 16.78% 62.94% 23 12 16 18 0.699 0.35 1.09 3.5 delimo sve sa 0.35 jer je najmanji 0.699 0.35 1.09 3.5_ 0.35 0.35 0.35 0.35 2 1 3 10 pa je formula Na2CO3x10H2O MOL, MOLARNA MASA, MOLARNA ZAPREMINA, AVOGADROV BROJ Mol je ona koli ina supstance koja u sebi sadr i toliko estica koliko ima atoma u 12g ugljenikovog izotopa C-12, a u tih 12g ugljenika 12C ima 6,023x1023 atoma (to jest ako se zaokru i 6x1023 atoma) Avogadrov broj je konstanta koja pokazuje "da u 1mol supstance ima 6x1023 estica" NA = 6x1023 1/mol. Molarna masa je odnos mase supstance i njene koli ine ("molarna masa pokazuje koliko grama neke supstance ima u jednom molu te supstance") Molarna zapremina predstavlja odnos zapremine supstance i njene koli ine ("molarna zapremina pokazuje koliko dm3 zauzima 1mol nekog gasa") i sve to pri odredjenoj temperaturi i pritisku. Vm=22,4dm3/mol pri 0rC i 101,3 kPa. N- broj molekula, m - masa supstance, NA - Avogadrov broj, M-molarna masa, V-zapremina, Vm-molarna zapremina Ukoliko se koriste ove formule mora se voditi ra una da ukoliko je n (mol) koli ina atoma, onda se sve u formuli odnosi na atome! Ukoliko je n(mol) koli ina molekula, onda se sve u formulama odnosi na molekule. * mol molekula je koli ina supstance koja se koristi za supstance izgradjene kao molekuli (H2 1 mol molekula vodonika) * mol atom je koli ina supstance koja mo e uvek da se koristi, ali se posmatra broj atoma indeksi u formuli (H2 - 2 mol atoma vodonika) Molarna zapremina nije uvek 22,4dm3/mol. Njena vrednost se menja sa promenom pritiska i temperature.

Ako je temperatura 0rC i pritisak 101,3 kPa onda Vm=22,4dm3/mol, to se dobija iz jedna ine idealnog gasnog stanja: pV=nRT p-pritisak u kPa, V-zapremina u dm3, n - koli ina supstance (mol), R = 8,314 kPadm3/(molK)gasna konstanta, T-temperatura u kelvinima (K) rC + 273 = K (razlika izmedju Celzijusove i Kelvinove skale je 273 stepena) Jedna ina idealnog gasnog stanja mo e da se iskoristi ukoliko uslovi nisu normalni a tra i se koli ina supstance ili masa ili zapremina gasa! Avogadrov zakon: Isti broj molekula dva razli ita gasa pri istim uslovima (pritisak i tepmperatura) zauzimaju istu zapreminu!!! Te ne supstance: Voda ima gustinu 1g/cm3 (na 4rC) ili bluzu 1g/cm3 na temperaturama od 0 do 100 stepeni Celzijusa. Zbog toga je 1g vode isto to i 1cm3 (to jest 1ml). Za ostale supstance: ukoliko je zadata masa, a tra i se zapremina, potreban je podatak o gustini. Ukoliko se zna gustina te ne supstnce, "mo e se iz grama dobiti cm3, i obrnuto".