V, X, XIII, XV, XIX, XXVI, XXXIII

V pevanje

Ovde se nalaze pohodnici, tj. bludnici, tj. oni koji podreuju svoj um strasti, Dante se u Gozbi bavi time ako oveka ne vodi razum, onda je on ivotinja Pevanje se deli na dva dela, stih koji razdvaja je onaj u kojem se spominje Samilost, Pieta 73. 1. Do 24. stiha Minos, nakon toga deskripcija paklenog vihora 2. Razgovor Franeske i Dantea prvo o poreklu njenom, pa kako je dolo do greha, itanje o Lanselotu i Ginevri

V pevanje
Didona je umrla zbog ljubavi, Kleopatra je bila ljubavnica Antoniju i Cezaru, a Semiramida je ivela u nedoputenoj ljubavi sa sinom Tristan i Izolda su iveli u nedozvoljenoj ljubavi jer je Izolda trebalo da postane kraljeva ena. Popili su arobni napitak i vezali se jezno za drugo

V pevanje
Franeska je stupila u razgovor zbog Samilosti koju je videla u Danteu Dva elementa iz prethodne tradicije: - ljubav se javlja u plemenitom srcu Guinizzeli, Al cor gentil - onaj koji je voljen, mora da voli Andrea Cappellano Tog dana vie nisu itali... njihov greh je u pogrenom odabiru predmeta ljubavi (Danteov etiki sistem), ona je ITALA o tradicionalnom shvatanju ljubavi, a ovaj Danteov postupak smetanja ljubavnika u Pakao je obraun sa tim shvatanjem.

V pevanje
Legge del contrapasso per analogia bili noeni vetrom strasti i za ivota Ovde je bio uznemiren Dante putnik (i padoh kako mrtvo telo pada), i takoe u 26. pevanju jer je Odisej osuen jer je nagovorio posadu na put, kao prevarni savetnik, a Dante je esto morao da brani tua miljenja

De Sanctis
Bio je jedan od najvanijih knjievnih kritiara 19. veka. Uveo je nov pristup uizuavanju knjievnosti, smatrao je dela proizvodima mate velikih ljudii da kao takva treba da se tumae nezavisno od nauke, obiaja, istorije i filozofije. Kritikuje Foskola za banalne kritike.

De Sanctis
Franeska je prvoroena, prva iva i prava ena koja se pojavila na poetskom horizontu modernog doba. Iako to nije bila Danteova namera, koji je smatrao da tamo gde ima vie vrline, istine, savrenstva, ima vie poezije, a sasvim je obrnuto, jer se nauka oslanja na apstraktno, na ideju, a umetnost ima kao predmet konkretno, formu, ideju sputenu i zaboravljenu u slici.

De Sanctis
Franeska je ideal same sebe. Franeska je ljudsko, zemaljsko, lomno i neno bie, strasno, sposobno da grei i greno i zbog toga u takvoj situaciji da su sve njene moi stavljene u pokret sa dubokim kontrastima koji raaju neodoljive emocije. A to je ivot. Upravo zato to je ljubav prikazana kao nesavladiva sila nepoznata dui, ovde imamo SLABOST, a ne pokvarenost

De Sanctis
Paolo me je zavoleo jer sam bila lepa, i ja sam njega zavolela jer mi je bilo milo da budem voljena, i uivala sam u njegovom uivanju. U Paklu grenici zadravaju iste strasti... Zbog toga Franeska je volela, voli i volee i ne moe da ne voli, zbog toga nesrena osuenica ne moe iupati iz svog srca tog Paola i ima ga stalno pred oima.

X pevanje

Na poetku Dante izraava elju da razgovara sa duama iz otvorenih grobnica i saznaje da e se te grobnice zatvoriti nakon Stranog Suda. Tu se nalazi i Epikur sa istomiljenicima, epikurejci nisu verovali u besmrtnost due. O, Tosco! Javlja se Farinata delji Uberti, gibelinski partijski ef i vojskovoa Firence, koji je prepoznao Dantea po toskanskom govoru. Farinata je spravljen do pasa, kanta prkosi paklu, gnevno govori neumanjeni ponos, Vergilije upozorava Dantea da treba da zrelo odgovara Farinati. Farinata saznaje da je Dante guelf, a ovaj je bio gibelin.

X pevanje
Scenu prekida druga dua, Kavalkante, koja je iskrsla do brade, kleknuvi, izvidivi situaciju, upita PLAUI za Gvida Kavalkantija, svoga sina, jer ga ne vidi pored Dantea, a oni su po inteligenciji bliski i uvek idu jedan sa drugim. Dante odgovara da je on izabran za ovaj put i dolazi do nesporazuma, tako da Kavalkanti pada mislei da mu je sin mrtav. Farinata se nije pomaknuo, razgovor se nastavlja kao da se nita nije desilo. Mui ga to to je njegova stranka poraena i predvia da e za 4 godine i 2 meseca i Dante biti prognan iz grada. Farinatin sarkazam prerasta u saoseanje i bolno se prisea bitke i ali to je Firenca zaboravila njegovu zaslugu. Dante saznaje da im je kazna da vide budunost a sadanjost im je u mraku legge del contrapasso per contrasto. Dante poruuje Kavalkantiju preko Farinate da mu je sin i dalje iv. Vergilije govori Danteu da e spoznati svoj put kad bude sreo Beatrie.

E. Auerbach
Uestvovao u Prvom svetskom ratu, izbaen iz Nemake i odlazi u Istambul gde je predavao romansku filologiju Poznat po delu Mimezis, to znai podraavanje, i bitan je termin u filozofiji estetike veza izmeu Platonovog sveta ideja i vienja umetnosti

E. Auerbach

Auerbah primeuje da Dante preuzima neke elemente iz antike kao to je npr. obrt O TOSCO, taj utivi nain zaustavljanja, preuzet od Lukana, Stacija ili Vergilija. Drugi prekid, kada se uzdie Kavalkanti, Auerbach povezuje sa Biblijom, kad se Avram dohvati noa da rtvuje Isaka et ecce Angelus Domini de caelo clamavit... prava filoloka analiza teksta Primeuje da se meaju visok i nizak registar Podraavanje stvarnosti je podraavanje ulnog iskustva zemaljskog ivota.

XIII pevanje
To je VII krug, 2. pojas, gde su smeteni nasilnic protiv sebe samih samoubice i raspikue Nalaze se u umi gde je drvee vornato, nema plodova, listovi su mrki, stabla trnovita, suta suprotnost od locus amoenus, cela je opisana u negaciji, apsolutni antipod ume. Spominju se i Harpije, koje su predvidele glad u Troji. Dante kida granicu na nagovor Vergilija.

XIII pevanje

uje jauke Pjera dela Vinje koji je drvo, iz grane proli krv, Vergilije se izvinjava koristei visoki registar. Dok Pjer govori, koristi se raznim stilskim figurama perifrazom zavist je bludnica, dvostrukom antitezom radosne asti i tune alosti. Njegov govor je ORNATUS. Dante nema snage da bilo ta vie pita drvo jer mu je re stala u grlu, dua ga boli, ponovo se javlja samilost u njemu. Dante saznaje da se ovo drvee nikada nee sastati ponovo sa svojim telima jer su ga kao samoubice same odbacile, ve se po Stranome sudu doneti svoja tela i okaiti ih na grane.

XIII pevanje

Dotravaju dve due gonjene kujama i prva je Lan iz Sijene, a druga akomo da SantAndrea iz Padove, Vergilije ga vodi za ruke do grma. Grm je zapravo Jakov koji se obesio ispod svoga krova onda kada je Atila napao Firencu i on govori o bogu Marsu koji alje rat Firenci jer umesto njega, sada je zatitnik Jovan Krstitelj.

XV pevanje

Nasilnici protiv boga, VII krig, 3. pojas eta grenika na uarenoj kii mirka i gleda u putnike, Dante prepoznaje onog oji ga je za skute uhvatio Bruneto Latini, njegov uitelj. Dante ga prati naklonena ela, kao sa potovanjem. Dante pisac sebe hvali Brunetovim reima da je on poput smokve meu trnjinama, Firentincima, predvia mu slavu. Dante hvali svog uitelja, on ga je podravao da poe putem slave. Latini navodi svetenike i pisce kao najee due ovog dela pakla. Zavrnim stihovima gde Latini otrava ka povorci poput pobednika

XIX pevanje
VIII krug, 3. jaruga, simonisti oni koji trguju crkvenim dobrima i poloajnicama. Obraanje papama u prve dve tercine apostrofa Kanjeni tako to im noge vire iz bunara, a plamen im lie stopala. Dante stoji kao fratar koji ispoveda zlog razbojnika.

XIX pevanje
Papa Nikola III misli da je doao Bonifacije poigravanje Dantea pesnika i Dantea putnika. Dante pesnik smeta u pakao jo ivog Bonifacija, a Dante putnik ublaava tu optubu svojim iznenaenjem i zbunjenou. Nakon Bonifacija, u taj bunar doi e i Klement V. Poredi Rim sa velikom bludnicom jer je korumpiran, i govori da su simonijaci isti kao i pagani.

XIX pevanje
Kritikuje Konstantnina to je papi Silvestru dao vlast nad Rimom. Dante vidi da se Vergilije slae sa njegovim reima, a reakcija pape Nikole mrda nogama kao u srdbi ili od muke. Zakon odmazde je po slinosti jer su simonijaci vie bili vezani za zemaljske stvari i sada su zabodeni u zemlju.

XXVI pevanje
Sarkastino obraanje Firenci, jer je sreo pet njenih graana me lupeima. Osea bol, obuzdava duh da ne juri ako ga vrlina ne vodi i da ne trai dar na zlodela. Dante se zauzdava u opisu i sam osea strah jer je esto morao da zastupa tua miljenja i plai se da nije krivo iskoristio inteligenciju, svoj dar od Boga. Vidi zle savetnike, svaki umotan u svoj plamen, po analogiji sa laima umotanim u savete koje su za ivota davali drugima.

XXVI pevanje
Vergilije navodi Odiseja i Diomeda kao neprijatelje Troje, pominje njihova zajednika nedela prevaru sa Trojanskim konjem, lukavstvo pomou kojeg su raspoznali Ahila i odveli ga u rat gde e poginuti i krau Atine Palade u Troji, svetinje od kojeg je zavisila sudbina grada Troje. Odisej govori kako je nagovorio svoje drugove da pou sa njim.

XXVI pevanje
Kulminacija Odisejevog govora, ureenog po pravilima artes dictandi, je pominjanje da se ovek razlikuje od ivotinja po tome to moe initi dobra i spoznavati istine i isticanje beskrajne mogunosti saznanja. Njegov greh je to je nagovoriio druinu da krene s njim na put.

XXXIII pevanje
Poetna scena grof Ugolino jede glavu Rueriju. Dante ih poredi sa Tidejem i Melanipom, Tidej je hteo da osvoji Tebu, i smrtno ranjen od strane Tebanca Melanipa, kada mu prijatelji donose Melanipovu glavu on je u besu grize. Ugolino je bio naelnik Pize i gvelf, a gibelin Rueri ga je strpao u tamnicu sa sve sinovima.

XXXIII

Skuen prostor, sporo prolazi vreme, Ugolinu deca umiru pred oima. Nastavljaju put, dolaze u Tolomeju, 3. pojas IX kruga gde izdajice gostiju lee leima u ledu. Fra Alberigo ga moli da mu skine led sa kapaka, Dante u neverici jer nije znao da due dolaze u Tolomeju pre svoje zemaljske smrti. Fra Alberigo je po vou znan iz svog vrta, pozvao je roake da se pomire i ubio ih kad se donosilo voe. Ptolomej, iz Biblije, pozvao na veeru Simona Makabejca i sinove mu i posle veere ih ubio. Tu je i dua Branka dOrie, koji je ubio tasta da bi se dokopao bogatstva.