EDGAR ALAN PO: Poetika: mata, fantazija, fantastino, runo, groteskno u romantizmu, posebno tekst Poa;

poznavanje poetike i poezije, pripovetke i njihova tipologija, problem naune fantastike i gotskog romana.
Pesma Gavran, Filozofija kompozicije i 3 prie: Pad kue Aera, Maska crvene smrti, Crna maka, avo
perverznosti, Ukradeno pismo, Bunar i klatno
Usamljeni ovek pokuava da olaka svoju tugu za umrlom dragom Lenorom tako to e zabaviti svoj um
knjigama zaboravljenog znanja. Ve je skoro zadremao, kada je uo lupanje o vrata svoje sobe. Kako je otvorio
vrata, naao je tamu, i nita vie. U tamu je proaputao Lenora, nadajui se povratku svoje drage, ali sve to je
uo bio je eho sopstvenih rei, Lenora. Vraa se u sobu i uje opet lupanje, sada na oknu prozora. Poto je
otvorio okno, uao mu je gavran ptica zloslutnica. Gavran se spustio na bistu Atene Palade, grke boginje
mudrosti, kod vrata od sobe. ovek pita gavrana za ime, a on mu zagrakta Nikad vie. ovek pozdravlja
gavrana strahujui da e gavran otii ujutru, kao to su i njegove nade ve odlazile. Meutim, gavran odgovori
Nikad vie. ovek se nasmei i privue fotelju, zainteresovan ta je gavran mislio u Nikad vie. Fotelja, u kojoj
je nekada Lenora sedela, vratila mu je uspomene. ovek zna da je gavran ptica bez razuma, koja samo moe da
ponavlja ljudske rei bez razumevanja, i da je Nikad vie samo jedno od takvih ponavljanja. Ipak, ne moe a da
ne nastavi da ga zapitkuje. Poto je svestan da gavran zna samo te dve rei, on moe da predvidi rei ptice. Dal
Gilead lek mi sprema? Nikad vie. Da li u Lenoru nai u Edenu, tj raju? Nikad vie. Vrati se u ponor noi,
Be s kipa iz moje nie! Vadi kljun iz moga srca, van leti iz moje nie! Ree Gavran: Nikad vie.Tako Gavran,
jo sedi na bledom kipu Palade. On ima dva oka iva kao demon koji sniva, a svetiljka mu pravi senku po podu.
Konano, dakle, ovek odustaje, shvatajui da bi nastavak tog dijaloga bio bez smisla dua mu iz senke koju
pravi gavran po podu nikada vie nee podii.
SIMBOLI: slue da pesmu podignu na vii nivo znaenja. Gavran: postavljen je kao simbol za ljubavnikovo
tuno i veno seanje: kraj pesme je "Dua mi se iz te senke koju svetiljka tlom pie podi nee - nikad vie!.
Kada je Po odluio da koristi refren koji ponavlja Nikad vie, smatrao je da bi najefektnije bilo da ga izgovara
bie bez razuma. U Gavranu je vano to da su odgovori na pitanja unapred poznati, da bi prikazali
samomuenje kojoj se pesnik sam izloio. Po je razmatrao da umesto gavrana uzme papagaja. Meutim, zbog
melanholinog tona i simbola gavrana kao ptice koja nosi zao glas ili predskazanje, gavran je vie odgovarao
raspoloenju pesme. Bista Palade: zato je gavran odluio da se spusti na boginju mudrosti? To bi moglo da
vodi pesnika da veruje da je gavran govorio iz mudrosti i da nije samo ponavljao nauene rei, kao i da naglasi
uenost ljubavnika. Drugi razlog je, prema samom Pou, zbog same zvunosti rei Palada.
Ono to obavija pesmu mistinou je i scenografija: otuenost doma u romantiarskoj "nigde zemlji", kontrast
olujne noi i tiine koja vlada u pesnikovoj sobi, a najvie pojava, neobino i groteskno ponaanje ptice-simbola
gavrana. Soba pesnikova je tu je da istakne usamljnost oveka i tugu koju on osea zbog gubitka drage. Soba
podsea na ovekovu izgubljenu ljubav koja je tu sedela, i kako kae Po, bogato je nametena, to pomae da se
stvori efekat lepote u pesmi. Bura koja besni spolja slui da jo jae naglasi izolovanost ovog oveka, da pokae
otri kontrast izmeu mirnoe u sobi i olujne noi. Posebnu panju privlai vizuelni i akustini milje koji Po
upotrebljava majstorski, kako bi izazvao efekte straha, sumnje i uasa kao posebnih manifestacija natprirodnog,
te ostvario eljeni dah tajanstva, misterije i ukletosti.
TUMAENJE: Pesnik peva o gubitku svoje ljubavi Leonore. Taj gubitak je obojen misticizmom, jer narator
osea strah kada ga poseuje tajanstveni gavran, koji kao refren ponavlja rei Nikad vie. Pesma je i
groteskna; veliki je broj scena u pesmi koje su duboko psiholoki opisane. Pesnik iznova postavlja pitanja
gavranu o umrloj dragoj sa nadom da e mu dati bilo kakav odgovor na pitanja koja mu lee na srcu osim onog
stalno ponavljanog nikad vie. O tome kako je umrla Lenora ne zna se nita; motiv gubitka drage bez
objanjenja njegovog uzroka esto se pojavljuje u Poovim pesmama. Gavran nije halucinacije, nego je stvaran.
Gavran je arhetip Poovih melanholinih, naracijom i filozofijom proetih pesama iji je sredinji motiv
neprealjeni gubitak voljene osobe i neutaiva bol nanesena nemilosrdnim protokom vremena. Po gradi tenziju
u ovoj pesmi postepeno, strofu po strofu, ali posle strofe u klimaksu, on rui celu stvar, i doputa ljubavniku da
sazna da nema svrhe u traenju pouke u gavranovom Nikad vie. Gavran je skoro potpuna ilustracija svega to
je Po teorijski zahtevao od poezije. Gavran je arhetip Poovih melanholinih, naracijom i filozofijom proetih
pesama iji je sredinji motiv neprealjeni gubitak voljene osobe i neutaiva bol nanesena nemilosrdnim
protokom vremena.

FILOZOFIJA KOMPOZICIJE: Po je izloio svoje shvatanje stvaralakog procesa prikazujui kako je

komponovao Gavrana. Namera mu je da pokae kako se nijedno mesto u njegovom sklopu ne moe pripisati
sluaju ili podsvesti - da je delo ilo napred korak po korak ka svom zavretku s neumitnocu i strogom
doslednocu matematikog problema. Oblik, kompozicija pesme, sredstva koja koristi, intonacija i sve ono to
ini pesmu Gavran unapred je isplanirano sa odreenim, jasno preciziranim zadatkom, kako bi pesma izazvala
planirani utisak. Pesma je, istie Po, konstrukcija koja nastaje po odreenim naelima, a nije izraz podsvesnog
zanosa i plemenitog ludila, kako su tvrdili neki pesnici, a emu se on podsmevao.
Pesma treba da bude kratka, smatra Po, takva da moe da se proita u jednom dahu. Jer, ako se mora itati u
dva navrata, upliu se poslovi svakidanjice, i celina je samim tim razbijena. Ono to nazivamo dugakom
pesmom u stvari je samo niz kratkih pesama, tj. niz kratkih pesnikih utisaka. Pesma samo onda zasluuje svoje
ime ako snano uzbuuje, uzdiui duu; a sva snana uzbudenja su po psihikoj nunosti kratka. Po je doao
do pogodne duine za pesmu koju je naumio da napie, oko sto stihova, a Gavran ima 108. Zatim tumai kako
je doao do toga da refren izgovara gavran, a ne papagaj. Gavran takoe moe da govori, a vie je u skladu sa
nameravanim setnim izrazom, vai za zloslutnu pticu.
U Gavranu je odabrao Lepotu za predmet pesme jer je "lepota jedino priznato podruje poezije. Ono
zadovoljstvo koje je istovremeno najsilnije, najuzvienije i najistije nalazi se, kae Po, u posmatranju lepog.
Kad ljudi govore o Lepoti, oni misle upravo na ono snano i isto uzdizanje due, ne razuma ili srca, a koje se
doivljava kao posledica posmatranja lepog". Poto je odabrao Lepotu kao svoje podruje, Po dalje utvruje da
je izraz kroz koji e Lepota u najvioj meri da se ispolji - tuga. "Lepota bilo koje vrste, na svom najviem
stepenu razvitka, neizbeno uzbuuje osetljivu duu do suza, a seta (melanholija) je, tako, najzakonitiji od svih
pesnikih izraza". Onda, nikako ne gubei iz vida da je cilj savrenstvo u svim pojedinostima, Po se pitao: od
svih tunih predmeta, koji je, po optem ljudskom shvatanju, najtuniji? Smrt, odgovor je. A kada je taj
najtuniji predmet najvie pesniki? Kad je najtenje povezan s Lepotom. Dakle, smrt lepe ene je neosporno
najpesnikiji predmet na svetu, i o takvom predmetu je najpozvaniji da govori oaloceni ljubavnik.
Kako je povezao te dve zamisli, o ljubavniku koji oplakuje svoju umrlu dragu i zamisao o gavranu koji stalno
ponavlja nikad vie"? Da bi izbegao jednolinost koju izaziva ponavljanje rei Nikad vie, naao je da je jedini
prihvatljiv nain takvog povezivanja da gavran upotrebljava ovu re odgovarajui na pitanja ljubavnika. Da bi
postigao utisak koji je hteo, utisak raznovrsnosti u primeni Nikad vie, od prvog pitanja koje postavlja ljubavnik
gavranu, na koje gavran treba da odgovori Nikad vie" uinio je opte mesto (ljubavnik pita da li e ga i gavran
napustiti, kao to su ga napustile sve nade, a gavran odgovara Nikad vie, ljubavnik se sa zanimanjem nasmei)
od drugog manje opte mesto, od treeg jo manje, i tako dalje, sve dok najzad ljubavnik postaje na kraju
uzbuen do sujeverja - tada poinje razdraeno da postavlja pitanja sasvim druge prirode, pitanja ije mu
reenje strasno lei na srcu; postavlja ih pola iz sujeverja, a pola u onoj vrsti oajanja koje predstavlja
sladostrasno muenje samog sebe; postavlja ih sve zajedno ne zato to veruje u proroku ili demonsku prirodu
ptice (koja, razum mu to kae, samo ponavlja ono to je napamet nauila) nego zato to osea mahnito
zadovoljstvo da podeava tako svoja pitanja da mu oekivano nikad vie" zada bol koji je najslai, jer je
najnepodnoljiviji.
Po u sastavljaju pesme ide unatrag: prvo je zamislio vrhunac ili zakljuno pitanje, na koje e gavran poslednji
put odgovoriti s Nikad vie", a to je ono pitanje na koje e odgovor Nikad vie ostvariti krajnji stepen tuge i
oajanja. (To je pitanje, da li e se njegova dua ikada sresti sa Lenorom, u Edenu, raju? Odgovor je, naravno,
Nikad vie). Pesma je dakle, imala svoj poetak - na kraju, gde svako umetniko delo treba da zapone, smatra
Po.
Objanjava da je ljubavnika postavio u njegovu sobu, koja je osveena uspomenama na Lenoru koja je tu esto
dolazila. Odaja je zamiljena kao bogato nametena, to je samo zakljuak koji proistie iz njegovih ve
izloenih shvatanja o Lepoti kao jedinom pravom predmetu pesnitva. Poto je tako odreeno mesto, trebalo je
da uvede pticu, i reenje da je uvede kroz prozor se postavilo kao neizbeno. Zamisao da ljubavnik u prvom
trenutku poveruje da je udaranje ptiijih krila po prozorskom kapku neko lako kucanje" na vratima ponikla je
iz elje da se putem odlaganja pojaa itaoeva radoznalost, kao i iz elje da se proizvede sporedni utisak koji
se javlja kad ljubavnik, naglo otvarajui vrata, nalazi svuda mrak i stoga poinje upola da mu se priinjava kako
je to kucao duh njegove dragane.

Romaniarski kontrasti: Po je no je uinio burnom, prvo, da bi gavran imao razloga da trai da ude, i, drugo,
da bi istakao suprotnost s tiinom koja vlada u sobi. Ptica je sletela na Paladino poprsje da bi, kae Po, isto tako
istakao suprotnost izmeu (belog) mermera i (crnog) perja. Paladino poprsje izabrao sam, prvo, kao najvie u
skladu s ljubavnikovom uenou, i, drugo, zbog zvunosti same rei Palada. Dejstvom koje proizvodi
suprotnost posluio sam se i oko sredine pesme, s namerom da produbim krajnji utisak. Gavranovom ulasku dao
sam, na primer, izgled neobinosti, koji se pribliuje smenom koliko se god to moglo dopustiti. On ulazi
kooperei se mnogo i leprajuci" i ta crna ptica na mom setnom licu osmeh rodi. Od ovog trenutka ljubavnik
vie ne zbija alu, ne zapaa vie ak ni ono to je neobino u gavranovom dranju. Govori o njemu kao o
natmurenoj, nezgrapnoj, stranoj, mrkoj i zloslutnoj ptici doba davnanjega", i osea kako mu njegove
ognjene oi saiu srce ivo". Taj preokret u raspoloenju ili predstavama ljubavnika treba da proizvede slian
preokret i kod itaoca, da bi se na odgovarajui nain pripremio za rasplet, koji se sad privodi kraju to je
mogue bre i neposrednije. Gavran, kome je pitanje upueno, odgovara uobiajeno Nikad vie", reima koje
odmah nalaze odjek u tunom srcu ljubavnikovom, tj. naunikovom. Naucnik sad pogaa pravo stanje stvari, ali
ga nagoni, kao to je ve objasnio, ljudska e za samomuenjem, a delom i sujeverje, da postavlja ptici takva
pitanja koja e njemu, ljubavniku, oekivanim odgovorom nikad vie" doneti najvie sladostrae bola. Dajui
do krajnosti maha ovom samomuenju, pripovedanje je dobilo svoj prirodan zavretak u onom to sam nazvao
njegovim prvim ili spoljanjim smislom, i sve dotle nije bilo nieg to bi predstavljalo prekoraenje granica
stvarnog".