MILAN RAKI (1876-1938), Ljubavna, misaona, versifikacija.

NOVICA PETKOVI, predavanja.

Kad se govori o Rakiu govori se i o Duiu i obratno. Pored oigledne knjievnoistorijske slinosti meu ovim pesnicima, postoje i sutinske razlike. Raki se nije
razvijao kao Dui. Kada je 1903. objavio zbirku Pesme, pojavio se kao gotov, formiran
pesnik. Dui je, za razliku od Rakia, imao teak poetak, to je podupiralo njegovu
tvrdnju da su pravi pesnici samo oni koji se mue i lutaju dok stvaraju. Dui je preao
put od romantizma i uticaja Vojislava Ilia preko parnaso-simbolizma do simbolizma i
postsimbolizma. To je veliki raspon od Pukina, Ljermontova, Igoa preko Lekont de
Lila, Gotjea, Sili Pridoma, Samena do Rilkea, Verlena i Pasternaka. Raki dalje od
svojih prvih uzora nije iao. Tek pred kraj ivota napisao je 2-3 pesme na osnovu kojih
se moe pretpostaviti kuda i kako se mogao razvijati. Rano prestao da pie. Osetio je
promenu senzibiliteta mladih pesnika koju sam nije mogao da prati. On 1928. pie
poslednju, ''Oprotajnu pesmu''.
Mali opus, svega 65 pesama. Napisao je tri soneta kao student prava u Parizu, i to
anonimno. Kolo knjievne zadruge 1936. objavilo je sve pesme, i Zavetajnom pesmom,
i sa Jasikom, Na kapitolu i * (bez naslova), koje su naene posle smrti. 1916. diplomata
u Oslu, Kopenhagenu: 3 pisma i Pomrina. 20-tih godina u Rimu: Jasika, Na kapitolu,
Taj ogromni mesec..., U dansingu/1928 - o mladom pokolenju.
UTICAJI NA RAKIA: Odrastao je u porodici intelektualaca. Igoa je itao na
francuskom jeziku. Voleo je parnasovca Gotjea ali ne i prekretnike "Emajle i kameje''
ve pesme iz ranijeg perioda. Voleo je parnasovce de Lila, Banvila, Herediju ali mu je
najblii Sili Pridom. Pridom je bio filozofski orjentisan pesnik, jakih ali prikrivenih
oseanja, a to se prepoznaje i kod Rakia. Takoe je voleo Verlena i Samena, simbolistedekadente koji nisu pripadali samom vrhu simbolizma ve popularnijoj simbolistikoj
poeziji. Remboa i Malarmea nije voleo, a to su pesnici viskog simbolizma. Bili su suvie
daleki Rakiu, a s druge strane, ovaj odnos sasvim jasno odslikava stanje u naoj
tadanjoj knjievnosti. Naa tadanja knjievnost je nespremna da prihvati takvu poeziju
jer jo nisu prekinute veze sa romantizmom.
(Dereti: Iako Beograanin, Raki se nije ugledao na Vojislava Ilia. Njegovi pesniki
uzori bili su od poetka strani: francuski parnasovci i simbolisti, od kojih se, kao i
Dui, uio savrenstvu forme, preciznosti izraza, jasnosti, umetnikoj disciplini. Poeo
je kasno i malo je pisao. Objavio dve male zbirke pesama 1903. i 1912, a posle njih
samo jo nekoliko pesama. Stvaralaka samodisciplina kod njega je rezultirala
neplodnou. Raki unosi u poeziju: intelektualnu skepsu i pesimizam, koji nisu bili
toliko izaeni ni kod jednog pesnika posle Sterije. Ali Raki je mnogo blii Bodleru
nego Steriji. Njegov pesimizam obojen je ironijom i samoironijom, tj. skeptian je i
osmehnut istovremeno; proet oseajem opte nedovoljnosti, izraava bol bez leka;
bezizlaz ovekov kao utamnienost, okovanost svih ljudi, a ne pojedinca kao kod B.
Kneevia. U pesmi Dolap on na alegorian nain govori o ovekovom robovanju na
zemlji. Vranac oliava sudbinu svakog oveka.
INDIVIDUALIZAM i OAJ: ne ispoljava se u okretanju lea od drugih, jer pesnik u

svima vidi svoju sabrau u patnji, osea bolove svih kao svoje (to boli drugog, boli i
mene). Izuzetnost pojedinca ispoljava se kao oseaj intelektualne gorine, stoicizma,
u podrugljivom osmehu koji se baca nevidljivoj neprijateljskoj sili (U kvrgama: rtva se
ruga delatu svome. Jedini izlaz je smrt. Ona mora biti konana, bez nade u
besmrtnost, jer svaka misao o drugom ivotu je uasna. Raki se svrstava u pesnike koji
su nadublje zagledali u smrt i nepostojanje: gaenje u mrtvilu, prelaz iz bia u nebie,
tonjenje u taman i dubok mir (Osvit, Pomrina). Ovu temu poeli su Zmaj i Mileta
Jaki a vrhunac e biti u Disovom nirvanizmu (pogled mutan i prazan duboko).
Najdublji izraz fine intelektualne ironije dao je u Oprotajnoj pesmi, u kojoj baca
pogled unazad, na preeni ivot i pesniki put. On se sa smru suoava bez straha, vedar
i nasmejan, ali se takoe uasava onoga to prati to suoavanje: zanatskih suza,
izvetaenog bola, glupe komedije smrti koju ljudi prave: elja. Na slian nain
odbacuje sentimentalnost i retoriku ljubavi.
SENZUALIZAM: javlja se kao protivtea oaju, kao udnja za punoom ivota koji nije
mogao postii. U ivotu nema nieg novog, sve je beskrajno monotono ponavljanje
(uvek isto pie, uvek iste ae: Sumorni dani). Tome se suprotstavlja ivot koji bi se
proiveo kratko i intenzivno, ivot u jednom trenutku, napreac: Jedina elja. U tenji
za autentinim u ivotu Raki odbacije sva ulepavanja i obmane te vrste.
ULNA LJUBAV: u njoj je istinit samo trenutni zanos, predavanje strasti, koja je
bezmerna, ali kratkotrajna, posle ega dolazi zasienost i ravnodunost. Njegova draga
je prisutna i on joj govori iskrene rei kakve se nisu ule u srpskoj poeziji do tada:
"Al ne volim, ne volim te draga". Dvostruko lice ljubavi, koja stoji iznad svih
poetizacija kao deo stvarnog ivota: udnja za telesnim sjedinjenjem, i nevesela i obina
stvarnost ivota udvoje.
RAKIEVA VERSIFIKACIJA: Od Vukove reforme nema rime. Razvoj slika je vrlo
muan i teak. Dui i Raki su njegov vrh i oni jo koriste rimu, ali posle njih osea
se opadanje, koje ima svoju umetniku vrednost.
Sutina rime je u podudaranju slogova na kraju stihova. Pravilna je podudaranje od
prvog vokala jAsne prAsne, a nepravilna ako nije podudaranje od prvog vokala u
reima. ista rima je ako se podudaraju i akcenti, a bogata rima je ako se podudaraju
akcenti i glasovi ispred akcentovanih vokala: strasne - prasne.
Milan Raki se poigrava stilom i pravilima. Ima dve rime u prstenastoj kvinti /ab ab aa
bb + abba aaaa/, a nju je preuzeo i Dis. Ona je gotovo ista, razlika je samo akcentovani
vokal. Ponavlja istu vrstu glasova u rimovanim reima. Umetnost presecanja reenice u
nivou stila bez naruavanja ritmovane sadrine je u Bouru. Prenos ili opkoraenje je
nastavljanje reenice prethodne strofe u sledeoj; a obrnut je kontraprenos: jedna re je u
prvoj strofi,a cela reenica u drugoj.
TEHNIKA STIHA: Raki je najbolji primer u srpskom pesnitvu kako se tehnika stiha
dovodi do savrenstva. Ova konstatacija ujedno znai da je Raki pravi pesnik svoga
vremena. U osnovi on je parnasovac, mada se moe govoriti o prelazu iz parnasovstva
u simbolizam. Ni jedan pesnik pre, a ni posle njega nije bio takav zanatlija stiha, a to je
osobina koja se u poeziji as visoko ceni, as potpuno zanemaruje. 1928. Branimir osi

je u enevi vodio razgovor sa Rakiem u kome je pesnik izneo svoje miljenje o stihu
kojim se slue Dui i on: usavrili su 11-erac i 12-erac. Moda e im neko zameriti da
su srpsku poeziju sveli na dva stiha, ali i violina ima samo 4 ice, cela dubrovaka
knjievnost napisana je u 8-ercu. Raki preputa dolazeim generacijama da tragaju za
novim ritmom. Ritmiko ''seenje'', tj. opkoraenje koje su Dui i Raki dali u 11-ercu
i 12-ercu nije jedino, ali bez ova dva stiha, po Rakiu, nema poezije. Raki nije bio u
pravu. Trenutak je bio takav da su u njemu mogla i trebala da dominiraju dva, do
savrenstva dovedena stiha. Iznosei miljenje o slobodnom stihu Raki kae: ''Svako ko
hoe da pie mora prvo da naui svoj jezik''. Slobodni stih za njega ne postoji i zato
zamera Duiu ''Plave legende'' (iako nisu pisane slobodnim stihom, re je o pesmama u
prozi). Srpska poezija u vreme moderne nije sazrela da prihvati slobodan stih koji je u
Evropi prihvaen na prelazu 19. u 20. vek, a kod nas tek posle Prvog svetskog rata sa
Crnjanskim. Zato Raki kae da njegovo uvo ne prima stihove Crnjanskog.
ta je ''seenje'' stiha? To je opkoraenje. Kod Duia je stih as melodiozan, bez
seenja i napetosti, as je krajnje dramatian sa seenjem bez melodije. To je velika
umetnost pisanja stiha. Seenje ili opkoraenje kod Rakia posmatramo na 2 primera
najotrije primene ovog postupka: Ko raskinut erdan, snizali se moji Dani, razbacani,
tui jedan drugom... (Tri pisma). To je najotrije opkoraenje ili seenje jer se see veza
izmeu rei koje ine odredbenu sintagmu. Kad se see odredbena sintagma, to je znak
pesnikovog svesnog postupka. Rakieva najlepa rodoljubiva pesma Bour sva je u
opkoraenjima. Raki je do savrenstva doveo i umetnost rime. Rima povezuje
stihove u strofu. Najvra veza je kad se rimuju susedni stihovi.
Raki je pravi predstavnik nae moderne poezije. Svi kritiari savremenici ga hvale. Prvi
je o njemu pisao B. Lazarevi, kod B. Popovia u ''Antologiji'' mu pripada sredinje
mesto. Danas malo kritiara misli da je Raki veliki pesnik. Raki je tvrdio da ne postoji
jamb u srpskoj poeziji to nije tano. Raki je, tvrdei ovo, polazio od iskustva
francuske poezije koja ne vodi rauna o rasporedu akcenata da bi kasnije i sam napisao
dve pesme u jambu ''Rosa pada'' i ''Priziv''.
Raki je prvi dao opis beogradskog pejzaa: pominje u pesmama Savu,Vraar,
Topidersko brdo. Posle njega o Beogradu e pevati Dis i Pandurovi.
Bour - majstorski izvedena pesma u tri katrena, u 11-ercu. Strofe se razliito rimuju Iparna rima, II i III ukrtena. Ova pesma ima najkarakteristinije opkoraenje i
kontraprenose, a u poslednjem stihu ima i grubo opkoraenje cezure: Crven i plav
kosovski bour cveta. Stih nije podeljen na 5+5 ve na 4+7. Pomeranje cezure ima ulogu
kadenciranja ime se signalizira kraj pesme.
Raki je KOMPONOVAO KNJIGU: uvodna pesma Kondir, a poslednja je Oprotajna
pesma, kao epilog. Unutar toga zbirka je podeljena u TRI CELINE:
1. LJUBAVNE: promenio je odnos prema idealnoj dragoj, tako da pomou sniavanja
eterinog do ulnog postie depatetizaciju. Duieva draga je sasvim eterina.
Depatetizacija ljubavi poinje sa Rakiem, gde se opisuje senzualno, fizioloko, a nekad
i ist seksualni in. Ovu tendenciju nastavie Pandurovi koji prikazuje telo mrtve drage
koje se raspada u grobu, koje jedu crvi i ispijaju joj oi.

Priziv: najnenija Rakieva ljubavna pesma: Pomeni me u molitvama tvojim...Napisana

je u 11-ercu sa rasporedom akcenata na parnim slogovima.
U ovoj pesmi se vidi da kod pravog umetnika nema tuge bez radosti i radosti bez tuge.
Raki se prvi put ponaa prema dragoj kao prema zatitnici - ide od ljubavi ka
apsolutnoj nenosti. Takvu nenost moe samo majka da prui zato i kae: I da se, kao
slabo dete, bojim. Ova pesma je priprema za ''Jefimiju'', ona ima neto od oreola
majinstva: "Ti, ista duo, budi Genoveva". Genoveva je zatitnica Pariza koja je kao
mlada optuena za razbludnost. Da bi im oprostila to su je nepravedno optuili
pretvorila se u zatitnicu. Najvei strah u ivotu je strah od smrti a od njega nas titi
majka. Kod Stankovia u ''Veitom poljubcu'' u prozu je pretoena ova apsolutna ljubav
o kojoj Raki peva. To je prava ljubav koja se sastoji od nenosti, zatite i strasti.
Rakieva draga nikada nije mrtva draga, nego je ena koja moe da ga ulno
zadovolji. Posle seksualnog ina on je vie ne voli i to se prvi put javlja u naoj
poeziji - Iskrena pesma.
Kondir - Pouj, draga, rei iskrene i jasne jedne bolne due, tvojoj dui prisne,
pre no oluj stigne i grom strani prasne, I nemirno srce najedanput svisne,
Pouj ove pesme uzaludno strane. Prvi stih u strofi se varira kao peti stih i to je lana
kvinta iza koje se krije katren. To je tzv. prstenasta strofa. Raki je prvi na pesnik
koji koristi ovu strofu, preuzee je Dis, a svi su uili od Bodlera. Rima ove strofe
predstavlja bogatstvo asonanci i aliteracija.
Kad je dosegao savrenstvo, Raki poinje da se poigrava kao u pesmi Varijacije.
Virtuozna rima koju prepoznajemo u stihovima Varijacija slui za podrugljiv odnos
prema dragoj, u funkciji je ironije. Najpre pesnik daje pohvalu krhkom enskom telu a
potom sledi obrt: Telo ti je kao filigranska ljuska i onda: Pokazau ti ja kako se laska. U
ovoj pesmi sreemo i osudu savrene umetnosti i pesnikovu nameru da se okrene
prirodi: Priroda, taj spas, i uteha, i nada".
ta je Raki uradio novo?
1. Deromantizovao nau poeziju, ve je i depatetizovao ljubav kao motiv ili temu,
skinuo je sa nae moderne poezije romantiarsku sentimentalnu masku.
2. Njegova draga gubi romantiarski oreol, postaje strasna ena od krvi i mesa. Prema
takvoj eni Rakiev lirski subjekat otvoreno, ak okrutno pokazuje strast i sam.
3. Ljubav je kod Rakia ogoljena do biofiziologije kao u ''Iskrenoj pesmi'', kada on kae
da je voli samo dok su mu ile nabrekle ''novim, zanosnim ivotom''.
4. Pie sasvim novu rodoljubivu liriku. Napisao je 7 rodoljubivih pesama.
5. Misaone pesme kao to su ''Dolap'' ili ''U kvrgama'' bile su hvaljene, ali one nisu u
polju interesovanja savremenih prouavalaca knjievnosti. To su alegorine pesme, bez
vee dubine. One su ilustracija jednog pogleda na svet, stoikog, pesimistikog.
6. Raki je posebno znaajan kao pesnik-zanatlija koji je usavrio pesniki zanat i u
poreenju sa Duiem. Rima, strofa, opkoraenje, poentiranje sve je kod Rakia
dovedeno do virtuoznosti. 29 pesama napisao je u 12-ercu, 28 u 11-ercu, a 9 u 9-ercu.
Raki nikad nije prihvatio slobodan stih. Bio je ''poeta dactus'' vie nego Dui, dakle,
konzervativan, uen pesnik, svestan poetike koju je negovao.

MISAONE: alegorijska struktura, poreenje; isto metaforina struktura: samo drugaije

reena. Nije vieznana poput simbola.
Dolap: sputani konj tei travi, kao i ovek ka svojoj tenji.
Raki se nije razvijao, ali je 1916. dao svoju najbolju pesmu Pomrina: naputa
12erac radi 9erca. Bez prave cezure, uz naputanje alegorijske slike. Ova pesma je
najblia kasnijem Disu po prelazu u Nirvanino oko. Sami ponor, do same granice
ivotne situacije (po Kjerkegoru).Tada je doiveo zrelost i prestao da pie.
LJUBAVNA POEZIJA: (Isidora: inspiracija je dola od usreenog tela, od napetosti ila
i miia i nadmenosti svakog ivca u navalitelesnog uzbuenja i radovanja.
Problem ljubavi i seksa kod mukarca: pesimizam od fizike prirode. Uzbueno telo
preobraa i linost i duh u prirodna, impersonalna sredstva, a ljubav bi trebalo da vrati
princip personalnosti, tj. duha. Ali Iskrena pesma iskreno govori da mukarac voli samo
svoju udnju. A ne predmet udnje. Proizlazi SUKOB: ljubav kao pad u ulnost, i ljubav
kao ideja i ivotni smisao. Praiskonska put se ne menja: ena voli lasku i la, koji
reduciraju snagu tela i strasti. Mukarac time pada, zadovoljava ud ene i laska i lae,
ali istovremeno i svesti i sveti saznanjem da u eni voli samo sebe samog. Radost tela
nema s ljubavlju due nikakveveze. Raki je ispisao poeziju istine fizke topline u
manifestacijama svih ula i organa, a to je snaga i potpunostivota. Meutm, poto je
sve buktalo i gorelo pojavi se u ivotu pesimistiki trenutak. Raki je za to naao
dobarizraz: otmeni bol. Rakiev pesimizam je ambivalentan a) orijentalni pesimizam
fizikog bia koje po nagonu eli sreu, iako svakog trenutka zna da je sreaona re u
kojoj ima najmanje smisla, a delimino i b) pesimizam inteligencije, pronicanja u stvari ,
svirepog predvianja, superiornog mirnog znanja. On je filozofija, a uglavnom moral .
Otro pronicanje nije talenat nego prokletstvo. Zato e Raki esto pevati strast, slast i
samozaborav, jer se i telom pronie, a moda pre svega telom.
TELO: Telesni pesimizam nad sreom i uivanjem u elji da se zaboravi injenica
ivota. Za Rakia pesnika ivot je znaio umetnost, veselu ili tunu, ali umetnost,
ostvarivanje sebe svim svojim moima. Jedna operativna magija ula, pre svega, i zato
je izbegavao apstraktnu, suvu misao u poeziji, jer nije voleo ogranienost. Ali ostajao je
u svakidanjici pesimizma ne diui se do religijskisvetlih oblasti tuge.
RODOLJUBIVE: U ciklusu ''Na Kosovu'' Raki ima svega 7 pesama. One predstavljaju
obnovu nae rodoljubive lirike. Raki nas sa ovim pesmama vraa u srednji vek, ali bez
Duieve retorinosti. Tek e Boji nastaviti Rakievim tragom okreui se Vizantiji a
mnogo kasnije i Ivan V. Lali. Prvi brod u naoj patriotskoj lirici, sledei je Vasko Popa.
Rakiev univerzalni bol dobija sasvim konkretno, nacionalno
rodoljubivo znaenje, kada se iz zaviajnog prostora ljubavi on sputa u predele
beogradskog pejzaa, melanholino intoniranu, s osvrtom na bol due patnike nam rase.
Ali u isto patriotskim pesmama, u malom ciklusu od 7 pesama Sa Kosova, Raki je
potpuno odagnao taj bol, u njima nema ni skepse ni pesimizma. On velia neiscrpnu
krepkost starinskih junaka koju ne mogu unititi tui kalemi: Naslee.
Na Gazimestanu: misao da pripadnici njegove generacije ni u junatvu ni u spremnosti
nee ustupiti slavnim kosovskim oklopnicima.

Jefimija i Simonida donose autentinu aromu srpsko-vizantijskog srednjeg veka.

SLABOSTI : intelektualna suvoa i monotonija izraza, jezika i tematska oskudnost,
nedostatak mate i oseanja, korektonst i jednolinost 12-eraca. Ipak: pesnik je
modernog senzibiliteta vie nego Dui.
Jefimija - Jelena, ena despota Ugljee Mrnjavevia koja se zamonaila posle
Kosovskog boja, roaka kneginje Milice. Jefimija se povukla u tamu da veze rei zlatne.
Kakve su to rei? Re se na grkom kae ''logos'' a u Jovanovom jevanelju stoji: U
poetku bee re. Bog bee re i re bee u Boga. Iz logosa/rei je izaao Bog, Bog kao
duhovna tvorevina obitava u rei, u korenu jezika.
Naputena crkva - Pesma koja govori o tragediji praznine. Svojim rodoljubivim
pesmama Raki je uhvatio nevidljivo, ono to je udubini naeg bia. Tako je prevaziao
parnasovstvo i krenuo ka simbolizmu. Zato je njegova rodoljubiva lirika toliko znaajna.
Dve Rakieve pesme, Na Kapitolu i U dancingu objavljene su posthumno. Do 1933.
Rakije bio ambasador u Rimu gde mu je sekretar bio Rastko Petrovi. Posle Prvog
svetskog rata, u vreme kada nastupaju futuristi. Tradicija je sinonim Rima i njegovog
sredita-Kapitola. Pesmom Na Kapitolu Raki je zatvorio krug parnaso-simbolistike
lirike. On, predstavnik ''starih'', razmilja o pritisku tradicije ko ogromna sablast. I on je
progovorio o tekoj tradiciji bezbrojnih stolea. Moda ova pesma i predstavlja toliko
iznenaenje ako znamo da je Raki te dane provodio sa R. Petroviem.
MESEINA KAO MOTIV: javlja se kod Rakia kao novi spoj izmeu ovog i onog
sveta. Zimska no: pejza meseine i mesec koji sija porede se sa lojanicom kraj
mrtvog. Dragim pokojnicima: mistika o njihovim duama.
Motiv meseine je veoma bitan za pesmu Bouru, koja je pesniki izvrsna. Strofino je
organizovana, ritmina. Bour kao crven i plav, pri dnu cveta.
Nesutastvena meseina: suta stvar, nematerijalna pada, velika dua meseinu sneva i
to sve budi due ispod tog pejzaa. Isto ini i Popa nizom otkrivanja zapamenih slika.
Nesutastvena meseina nas upuuje na ono ispod zemlje gde spavaju due umrlih, kao i
crvena i plava boja.
Simonida: nije opis freske! Kljuno je to to ona nema oiju, kroz vano poreenje:
kao zvezde koje su se odavno ugasile, a mi im pri tom vidimo svetlost. Kao Simonidin
pogled bez oiju; mi ga vidimo kao njenu duu. Ovde je svetlost veza sa metafizikim. I
u Simonidi Raki peva o nesutastvenom. On peva o iskopanim oima. Oi su neto
materijalno, dok je pogled sama sutina oka, nematerijalno. Nematerijalno je duhovno.
Raki peva o duhovnoj energiji koja struji kroz istoriju i to ini njegovu rodoljubivu
poeziju sasvim novom. On ne zove na borbu i juri ve poziva na duhovne, umne ideje.
Taj ogromni mesec limunove boje: poslednja je Rakieva pesma. Vena opomena
onoga to se sveti, krvnika to nam odnosi ivot. Ovde se deava suoavanje sa
nepersonalnim Bogom (kao kod Duia). Plai se meseca! Ova pesma takoe peva o
nesutastvenoj meseini' koja upuuje na natulni svet i korak je ka simbolizmu.
Naputena crkva: za vreme konzulovanja u Pritini pronalazi ikonu. Sablasna
atmosfera, Hrist se die, aktivira, tragian momenat, on sam, oajan i straan rairenih
ruku eka. Ovde prvi put u poeziji progovara ikonografija.

J. SKERLI: PESME (1904): itaoci SKG, gde se Raki pojavio i razvio, osetili su da s
njim neto novije i mislenije ulazi u nau poeziju. Objavljivao pod pseudonimom Zi
polako privlaio panju, sticao glas solidnog talenta... VRLINA: pesme su JASNE, a to
dolazi od uticaja francuske. U preciznom stilu, u odsustvu ukrasa, koje esto ide do
izvesne suvoe, on je razvio bitne pesnike motive. Pesimistika, gotovo budistika ica,
konstatovanje sveopte ljudske bede i prolaznosti, uverenje da je ceo ivot jednoliko
veito klaenje etalice od obmane do razoaranja, da je na opstanak samo postupno
krhanjelomnih iluzija pod maljem stvarnosti, da je smrt jedini mir i jedina uteha. Ipak,
Raki pred licem smrti uzima filozofsku mirnou antikih mudraca , ali on takoe i
prkosi toj sili.
SVAKODNEVNOST: jo bedniji uticaj jedne mrtve sredine sa jo bednijim interesima,
silniji je i kobniji. Tu ovek stari bez mladosti, vene bez cvetanja, umire bez ivljenja.
To pronalazi u beogradskim pejzaima, iz kojihita teret i zadah nesrenoga Istoka. U
atmosferi blata ivot je samo ivotarenje, i monotonija palanakeegzistencije pritiska
kao mora ljudske due.
ZAMERKA: Nadahnut simbolistom Alfredom de Vinjiem i parnasovcem Lekontom de
Lilom, njihovom poezijom pesimizma i moralnog stoicizma, i neprijateljski raspoloen
prema strujanjima ivota. Taj kontemplativni pesimizam vidi kao neplodnu vrstu
poezije. To je problematika prolosti, a trebalo bi pisati reima nade, vere i poleta... I
ONO POZNATO ZALAGANJE ZA POEZIJU ZDRAVLJA.
2. NOVE PESME (1912): Konstatovanje sporog pisanja cele generacije. Od toga pati i
Raki, ali mu oprata, jer kvalitet u njegovom sluaju nadvladava koliinu. Iz njegove
zbirke izala je itava pesnika kola, a jedna pesma iz nove knjige vredi koliko cele
zbirke pesnika koji pesme sipaju iz rukava. Jedini Raki nije potpao pod uticaj Vojislava
kada je poeo. Sada je dao punu meru, i to vrlo visoku. Velia ga kao Zapadnjaka i
intelektualca, pravog oveka, konano, meu nama, na visini moderne misli, i duha
moderno razvijenogoveka. On za sedam kopalja nadmaa nadniare slika i zanatlije
strofe. Od Sterije se nije pojaviointelektualniji pesnik, ali Raki ima jednu veliku
nadmonost u odnosu na starije pesnike: istovremeno je I misaon i topao, knjievan i
neposredan, i reit i prirodan, opteoveanske poezije i refleksivne uviem smislu.
PATRIOTSKE PESME: pokazuju ta je novo uneo u nau poeziju: savremeni
patriotizam bez fraza, diskretan i racionalan. Svesna, razumna ljubav prema svome
narodu izraena najbolje u pesmi Na Gazi-mestanu.
DUI/RAKI: u pogledu forme on je svakako na prvom mestu. Dui je fluidan
pesnik, a Raki metalan, sasvojim zvonkim zvukom i istim stihovima, koji odjekuju
zvukom plemenitog metala.
STIHOVI: besprekorni u mirnoj euritmiji i mramornoj lepoti, i to Skerli vidi kao
poslednju re u naoj poeziji.Na sve strane zaokrugljenost, istota, jasnost, pravilnost,
harmoninost. Ipak istie pesmu Zimska no, gde nepreteruje u versifikatorskoj
vetini, nego prostim i prirodnim reima pravi velike umetnike efekte.
Nove pesme Skerli uzima kao najbolje napisano od Vojislava, za 20 godina. Ta zbirka
je ponos nae knjievnescene. Raki je uspeo da bude pesnik bez poziranja, dubok bez

nejasnosti, reit bez emfaze, uzbuen bezpatosa

JOVAN DUI o Rakiu u Moji saputnici: Rezervisano govori o slobodnom stihu,
napominjui da su Raki i on sam u doba njegovog procvata (1895-1915) pisali u
najstroe vezanim strofama i odmerenim stihovima. Raki je 12-erac doveo do
savrenstva, ima unjegovoj pesmi neeg narativnog , neto to su epske siline kojoj je
samo taj formalini obru odgovarao.
ISIDORA SEKULI: RAKI POET I NJEGOVA POEZIJA
Raki je bio od onih koji po nagonu idu u metamorfoze, u razne egzistencije. Imao je
unutranje ironino oko, bio nerazdvojan od francuske literature, ali odlino poznavao i
Ruse. Rezultat njegovog ivota, rada i stvaranja ima s jedne strane jednu knjigu, a s
druge izvanrednu linost. On se ne daje mnogo ni dedukciji ni indukciji.Nikada se nije
inio objektom, i kad ga postavite kao objekt, vie ga ne poznajete dobro. On uti
jednom glatkom svilenou, ironijom, neukraenou, odsustvom oznaka i razmaka.
Uverena je da nije izvodio zakljuke iz svoje poezije, niti iz svoje zbirke, ili je izveo
jedan jedini, oien odsvih senenja, otkinut od svih mostova, kako se i mora izvoditi
zakljuak. A taj je bio: dosta za javnost mojihiluzija i snova, mojih istina. Ipak Raki je
jedinom svojom zbirkom dao poeziju jednog ivota, a ne poezijusvog sluaja .
PESMA kao mozaiki porean i svileno gladak ljunak preko kojeg tee ista gorska
voda. On stoji izmeudva ekstrema kojima se spree definicija pesnika, ali stoji na
jednoj konkretnoj taci, as blie as daljearistokratskoj vrsti misli, jezika i oblika; as
blie as dalje pesniku veitog treeg stalea koji peva radi venepoezje i radi vene
revolucije u ivotu.
ORIGINALNA INTONACIJA: imao je dar spoja muzikog i poetskog . On je u tehniku
stihotvorca uneo NOVU MUZIKU: svaka njegova pesma je jedan zatvoren rezonator,
ali jedan zvuni prostor koji ima mo iosetljivost oveijih grudi pri pevanju. Taman
glas, blag manir i mislilako strpljenje. RITAM pregledan kao partitura , neto je SUV I
OTAR , srbijanski, ali je zato kadenca orijentalna, muklo strasna.
IDEAL: da pesma bude laka, da stroge proporcije unite teinu. Zato je nekada znao da
presee misao, samoda mu stihovi ne oteaju.
JEZIK MUZIKE GRACIOZNOSTI: odsustvom raskonih figura, sitnim opisnim
crtama uz minimum rei ikonkretnost potpune iskrenosti. Sklad i ritam stvar vizije.
Malo figura je unosio u pesme. Gradio je na istinu reda i ritma . Raki je sav postojao
materijalno i nije bio romantina priroda, a zato i nema velikih simbola.
FIZIKA DRAMA TELA I PROLAZNOSTI: dobrim svojim delom njegova zbirka
predstavlja razvijenu poemuo lepoti zemaljskog ivota, sa bogom Erosom i sa enom u
zajednici. ovek i ena, to je toplota sveta. Ali iz bogatog fizikog bia izvire
PESIMIZAM: radosti su esto pomuene i rasveene. Ali se i tuge osto takorasveuju.
U radostima tela nije lascivan, a u pesimizmu nije maloduan. On je HRABAR.
ISKRENA PESMA: inspiracija je dola od usreenog tela, od napetosti ila i miia i
nadmenosti svakog ivca u navalitelesnog uzbuenja i radovanja.
PROBLEM LJUBAVI I SEKSA KOD MUKARCA: pesimizam od fizike prirode.
Uzbueno telo preobraa i linost i duh u prirodna, impersonalna sredstva, a ljubav bi

trebalo da vrati princip personalnosti, tj. duha. Ali Iskrena pesma iskreno govori da
mukarac voli samo svoju udnju. A ne predmet udnje. Proizlazi SUKOB: ljubav kao
pad u ulnost, i ljubav kao ideja i ivotni smisao. Praiskonska put se ne menja: ena voli
lasku i la, koji reduciraju snagu tela i strasti. Mukarac time pada, zadovoljava ud ene
i laska i lae, ali istovremeno i svesti i sveti saznanjem da u eni voli samo sebe samog.
Radost tela nema s ljubavlju due nikakveveze. Raki je ispisao poeziju istine fizke
topline u manifestacijama svih ula i organa, a to je snaga i potpunostivota. Meutm,
poto je sve buktalo i gorelo pojavi se u ivotu pesimistiki trenutak. Raki je za to
naao dobarizraz: otmeni bol. Rakiev pesimizam je ambivalentan a) orijentalni
pesimizam fizikog bia koje po nagonu eli sreu, iako svakog trenutka zna da je
sreaona re u kojoj ima najmanje smisla, a delimino i b) pesimizam inteligencije,
pronicanja u stvari , svirepog predvianja, superiornog mirnog znanja. On je filozofija, a
uglavnom moral . Otro pronicanje nije talenat nego prokletstvo. Zato e Raki esto
pevati strast, slast i samozaborav, jer se i telom pronie, a moda pre svega telom.
TELO: duboko je je zaronio u gnostike moi tela, kao u male ekspedicije koje vode do
take preko koje ovek ne moe dalje, nego da s pesimizmom gleda kraj puta. Telesni
pesimizam nad sreom i uivanjem uelji da se zaboravi injenica ivota. Za Rakia
pesnika ivot je znaio umetnost, veselu ili tunu, ali umetnost, ostvarivanje sebe svim
svojim moima. Jedna operativna magija ula, pre svega, i zato je izbegavao apstraktnu,
suvu misao u poeziji, jer nije voleo ogranienost. Ali ostajao je u svakidanjici
pesimizma ne diui se do religijskisvetlih oblasti tuge.
ODNOS PREMA PRIRODI: u prirodi je video samo mo koja ivot daje i ivot uzima ,
a izmeu togadvoga snabdeva oveka udnim snagama i sredstvima za opstanak, za
borbu, za uivanja: daje ivce i ula,umetnike temperamente i tvorake odnose prema
pojavama sveta i na vrhuncu svega, daje gorinu, pesimizam,misao. Raki je pesimizam
sublimirao u ivotnoj misaonoj poeziji, jer je misao pratio kroz fiziki ivot, kroz
prirodu a ne metafiziko . U jednoj pesmi optuio je misao za sva zla, smatra je
razaraem ideala, vidi jekonkretno i ulno kao besnu zver. *** u asu kad zavlada mir
kraj mene irom...
DOLAP: misao tei da uspostavi tehniku ivota, a tehnika uvek ima numetniki ritam
jednolikosti, prisiljavanja,navike, poslunosti. Tehnika ivota je teak drutveni problem,
a problemu tehnike u ivotu Raki je dao jednu odsvojih najsugestivnijih pesama.
Dunost i sluba prikivaju za jedno mesto, a ivot i vreme odmiu tano zameru
prikovanosti. Najzad se tehnika i vreme sloe u jednoj taci i prostora i vremena: u
grobu. Sve je blato.
MOTIV PROPADANJA I PROLAZNOSTI: posmatrao je to bez filozofije i bez religije,
sa gorinom, sastradanjem u kojem je moda bilo vie gordosti nego hrabrosti. Fiziki
skroz pozitivan, ritmiki silan i neumoljv,Raki je shvatao smrt kao udarac i prekid , ali
nije shvatao starost i bolest, dezagregaciju i aritmiju . Bio je muen problemom
vremena. REENJE: UNITENJE I STAROSTI I SMRTI IVOTOM NA PREAC, u
jednom trenu.
STARENJE U SREDITU PESIMIZMA: ono izaziva nemir i predoseanje starosti, i

mnoge strofe posvetio jeneminovnosti koja sve u ivotu, pa i umetniko stvaranje liava
realistikog smisla i radosti. Starenje unitavaula. Zato pie OAJNU PESMU, zato to
se grozi od pomisli da e ula redom da zaneme. Pre umrtvljenja ula dolazi oaj, ne
molitva. Starost je za njega bila vea tragedija od smrti koja dolazi iz ivota, koja
izazivastarenje i bolest, rastakanje, a samim tim i poniavanje. Sa smru nema borbe,
nema jauka.
NEDOSTATAK: na glavnoj taci na velikom problemu njegova tela i duha.
Nerazvijenost misli o odnosuivota i prolaznosti. Obradio je i temu fizikog straha od
neivota, ali liena je religiozne mistike
PATRIOTSKA POEZIJA : takoe je bez patetike. To nije poezija oruja i strasti, koliko
instikata ipotinjavanja grubim simbolima sila. To su duga bdenja u brigama raznih
pokoljenja koja su davno prola, aliostavila za sobom nedovrenosti. Sa svega nekoliko
pesama uao je u traginu dijalektiku nae istorijske sudbine.
PERO SLIJEPEVI: Milan Raki
Meseina u njegovim pesmama, niko je nema toliko kao Raki. Ovo je znak
melanholije. Nikada nije napisao veselu pesmu, sve vreme je bio u borbi, u borbi u
tiini. Dva izrazita obeleja: otmenost i melanholija. Objavio 7 pesama u SKG pod
pseudonimom Z. Te prve pesme su bile odline, tu su svi bitni motivi: ljubav, tragino
otimanje od tuge, ivot vien kao alosna robija, zlo vaseljenskih razmera, prkosno
dranje prema sudbini, zadovoljstvo to se imaju sve vrste oseanja, patnje ne samo
zbog svojih nego i zbogtuih jada. Ton prve zbirke ostaje isti s tim to je moda vei
raspon izmeu bola i borbe protiv njega, uz viestrukooptuivanje samog sebe. asovi
padanja smenjuju se s asovima prkosa i zamaha; ruganja i izazivanja Sudbine.Zatim se
sve neosetnije klizi u tamu prolaznosti ivota. Najsugestivnija ideja u celom
pesimistikom stavu bila je ideja smrti. Ona sve rui ve za ivota, jer nam ubija
uspomene, i njeno neprestano prisustvo najvie optereuje Rakia. Ali radi se o smrti
koja se neprestano manifestuje kao starost, starenje, propadanje usadanjosti. On nema
straha od smrti kao takve. Ve ga smrt opetreuje kao posledica ivota, kao starenje.
Rezignacija, neprestana.
LJUBAVNE PESME: ima ih vie no drugih. I sve su raznolike po situaciji. Na ljubavni
trenutak koji opeva obino pada senka prolost ili budunosti. Nema filozofije niti
uoptavanja. Sve je konkretno i lino. Ljubav je upotpunosti pozitivan princip,
potvrivanje ivota, pribeite i sklonite pred sveoptim zemaljskim zlom. Tu se
potvruje stav prema kojem nije odvratna samo smrt nego njene propratne ceremonije.
Njegova ljubav spaja strast due, strast tela i prijateljstvo u naglaenoj ulnosti .
PATRIOTSKE PESME: najpopularnije. To su neposredne impresije iz njegovog
slubovanja na Kosovu. To suslike sa terena, a ne rei hrabrenja i borbenosti. Izraz su
patriotskog oseanja koje poznaje svoju dunost, a nedeklamacija. Raki najvei
realista u naoj lirskoj poeziji. Iznad njegovih pesama stoje stvarni doivljaji, i onpeva o
onome to je lino doiveo.
STIL: svedena metaforinost. On ostaje uglavnom u sferi pesnikog poreenja, i ve
time je blii sveturealnosti. Nikada se ne prenosi u fantastini svet iluzija. Ipak je Raki

u svemu bio neprijatelj izvetaenosti .Takoe on kao da nikada nije ponesen

umetnikom igrom stvaralatva. On se valjda nikada nije oseao neiscrpan.Kod njega
misao nosi oblike, a ne oblici misao . Raki nije bio glagoljiv. Njegova snaga osea se u
pojedinim pesmama gde je uspeo da na izvrstan nain uhvati oseajni talas. Naroito u
kosovskom ciklusu. Uspevao je da govori vizionarski , a ipak koncizan i jasan . Njegovi
stihovi nisu toliko muzikalni po samom jezikom materijalu, nego po po dramatinosti
oseanja i kompoziciji pesme.Raki esto zapoinje pesmu u jednom raspoloenju ,
zatim se u sredini raspline u sporiji ritam i turobnije raspoloenje, da se na kraju opet
vrati u prvi ili bri tempo, kao u muzikom obliku lida . Njegove pesme imaju raspon
arije , a njegov jezik je strog, zauzdan, nije vie inspirisan iskljuivo jezikom narodne
poezije.
Raki je najblii neoklasiarima, ali on je klasiar svoje vrste koji se nije zanosio
antikom, a osim po dikciji on jesvuda suprotan i romantiarima: ne peva o dalekim
vremenima i prostorima, ni o snovienju i narodnjatvu, negosamo o svom bolu tu i
sada. Njegova ljubav upuena je konkretnoj eni a ne idealnoj dragoj. Ne zaziva
muzu.Njegova poezija je izrazito muka, nije elegina. On nigde ne cvili.
PESIMIZAM: U njegovoj zbirci najea misao je SMRT. ivot se naprosto pretvara u
umiranje. Oaj sepretvara u jezu, smrt se gleda licem u lice. Njegova misao uvek jedna
je ista: o sklopu celoga ivota, oneminovnosti zala o bespomonom propadanju svega.
On se ipak ne uputa u borbu sa problemom, on nije pesnik filozof,on daje injenice
praznine ivota i ne trai dalje. Ali se ne odrie ivota nikada, i buni se protiv haosau
Prirodi. Suprotnost: eleti nagonski iveti u saznanju da je ivot neizleivo zlo. Raki
ima izraen oseajveltmerca, koji se odnosi ak i na pokojnike. RAZOARAN JE U
NAUKU. Njegov pesimizam je u temperamentu. Razoaran sadanjicom okree se
prolosti, ali jadikuje jer vidi da se uspomene gase. U njegovoj poeziji ima slutnja, ali
nema snova ni boemstva. On se do poslednjeg daha otima od rezignacije, iako zna da
boljeg od ovog sveta nema pored svih njegovih mana, i iako je svestan da sve gubi u
zaboravu.
BRANKO LAZAREVI: VERSIFIKACIJA: nije bogata ni jednako muzika prema
gradivu, politona, ali tako jednolika. Uvek je solidna,korektna, uravnoteena.
STIH uglavnom istparnasovski vajan, konstruisan, graen, zvuan. Daje utisak
uniformisanosti, s uvek jednim ritmom, odesnim, jakim, jasno tonski obojenim.
SLIK skoro uvek brilijantan,veoma zvuan, bogat opet paljivi izvajan.
STROFA UVEK CELINA, a njena melodija nije uvek usklaena smelodijom ideja
rezignantne izjave esto prati teka, ubojna muzika (Ljubavna, Iskrena, Kob, Soneti I,II).
Ipak, one je versifikator koji ima najlepu poentu.
PESME: osnovno oseanje je lirsko-muziko. Pesme se proivljavaju muziki, to je
odlika visoke ispiritualne poezije. Otuda toliko isto tonskih efekata. Raki je isto
unutranja priroda spoljni svet postoji samo kao dekor, pomo izrazu. Pesnitvo mu je
apsolutno i vizijsko, to dolazi od osnovnog tonsko-harmonijskogkaraktera. Prvi

doivljaj pesme ima veze sa spoljanjou, sa stvarnou, ali je njena osnovna emocija
unutranja,pa je spoljanje samo projektovano (tonsko + idejno > verbalno i izraz).
Poraznim saznanjima on ne daje buan izraz; ak pokuava da pronae neku odgonetku
neminovnosti zala:
POMRINA - krajnji izlaz. Razreenje je predaja i nihilizam , ali od toga on ne stvara
kanon: najbolje je to oseati i pronalaizti filozofsko-pesniki izraz tog oseanja. U ranijim
pesmama ima mnogo vie STAVA; ovde daje istu lirsku misao. U Pomrini
nije otiao u religiju, jer su mu dovoljniji bili misticizam i nihilizam.
MIODRAG PAVLOVI:
ULNOST I OSEAJNOST: osnove su Rakieve poezije. Raki nema bogatu riznicu
rei, nema verbalnu matu, ve gaji konvencionalni knjievni jezik: u ime metra esto
dozvoljava pleonazme ili verbalizam. Kosovski ciklus uglavnom dekorativan, lien
dublje istorijske koncepcije, posebno Na Gazimestanu.
Realista u pesnikoj dikciji - oigledan napor u nekim pesmama ka depoetizaciji.
Realizam ljubavne lirike vidljiv je posebno u poreenju sa Duiem: Raki je
analitiniji i direktniji. Sem najbolje pesme, U kvrgama, on ostaje u okvirima
graanskog mentaliteta, bez prave umetnike dubine, njegova uzdranost je graanska.
Nadmena je njegova anatema na male pesnike u Pesniku. Raki je ipak unapredio izraz,
oslobodio ga lane poetizovanosti. Opisao neka nova oseanja za nau poeziju. Dui i
Dis su bili vei pesnici.