Filozofija kompozicije

Filozofija kompozicije je Poov esej u kojem on iznosi svoje vienje prirode

knjievnog stvaralatva. Napisan je 1846. Ovi njegovi stavovi u potpunom su
kontrastu sa preovlaujuim romantiarskim stavovima o procesu stvaranja
kao o posledici pesnikog nadahnua. Njegova razmiljanja podstaknula je
Dikensova beleka o tome da je Godvin pisao roman od kraja ka poetku. To
Pou daje povod da iznese svoje miljenje: ta pretpostavka nije u potpunosti
tana, ali je na tragu istine. Pisac mora unapred da zna rasplet svog dela da
bi kasnije mogao uzrono-posledino da razvija osnovnu misao. Na prvo
mesto pri pisanju pesme dolazi utisak koji ona treba da proizvede, a to se
najbolje postie nekom novinom, originalnou. Tek onda moe da se
razmilja o dogaaju ili izrazu. Da bi objasnio svoja razmiljanja on za primer
uzima pesmu Gavran kao najpoznatiju.
Duina pesme pesma ne sme da bude ni previe dugaka, ni previe
kratka, ona mora da sauva jedinstvo utiska. U tome je prednost poezije nad
prozom moe se proitati u jednom dahu. Optimalna duina je oko 100
stihova (Gavran ima 108).
Podruje osnovno podruje pesme treba da bude Lepota, jer je Lepota
uzdizanje due. Istina (zadovoljenje razuma) i Strast (uzbuenje srca) su za
pesmu sekundarni, ali i ako se unesu u pesmu oni joj samo doprinose.
Izraz tuga je oigledan izbor, ona je usko povezana sa Lepotom.
Umetnika sredstva iako je refren jedno od najeih sredstava, on je jo
na niskom stupnju razvitka. Utisak koji on proizvodi zasniva se na
ponavljanju. Da ne bi bio jednolian, Po u njega unosi promenljivu
komponentu, a zbog toga je potrebno da se on sastoji od samo jedne rei
(nevermore). Odabir refrena kao umetnikog sredstva uslovio je podelu
pesme na strofe. Po ide ak dotle da kae da je odabrao i nain na koji e
refren zvuati i zbog toga on mora da sadri glasove o i r. Stvorenje koje
ponavlja jednu te istu re ne moe biti razumno (ovek), to mora biti
ivotinja, a s obzirom na prirodu refrena gavran se postavlja kao
najprikladniji.
Predmet pesme s obzirom na to da je ton pesme tuan, Po bira smrt kao
njen predmet. Ona mora da bude usko povezana sa lepotom i zbog toga se
namee smrt lepe ene, a samim tim i oaloeni ljubavnik koji o tome
govori.
Povezivanje motiva dijalog izmeu lirskog subjekta i gavrana. U poetku
su pitanja opta, a zatim se prelazi na lini plan. Pitanja postaju
samomuenje lirskog subjekta, on ne veruje u demonsku prirodu ptice, zna
da je ona nerazumna.
Versifikacija - Proces stvaranja pesme poeo je od strofe koja ini njen
vrhunac. To mu je omoguilo da odredi ritam i metar. U ovome je za cilj imao

novinu, a ostvario ju je na taj nain to je povezao stih koji ranije nikada nije
bio povezan u strofu.
Mesto ono mora biti ogranieno. Soba ljubavnika bila je logian izbor jer se
u njoj nalaze uspomene na mrtvu dragu. Gavran svoj dolazak najavljuje
kuckanjem koje itaoca treba da navede na pomisao da to kucka Lenorin
duh. Gavranov ulazak motivisan je olujom koja vlada napolju, a koja ima
funkciju kontrasta sa tihom sobom. Belo poprsje Paladino takoe se nalazi u
kontrastu sa crnilo ptice. Gavranova pojava obeleena je neobinou, da bi
zatim ton postao ozbiljan.
Rasplet pesma dobija rasplet u trenutku kada lirski subjekt saznaje da vie
nikada nee videti dragu. Dotadanji dogaaju mogu da se objasne
racionalno. Ono to navodi ljubavnika da postavi ovakvo pitanje jeste elja za
muenjem samog sebe, a delom i praznoverje.
Dublji smisao da bi pesma bila celovita potrebne su joj jo dve stvari:
sloenost i nagoveteni dublji smisao. Oni se prvi put javljaju u stihu Vadi
kljun iz srca moga. To prua mogunost da se gavran posmatra kao neka
vrsta znamanja. Ta mogunost se u potpunosti ostvaruje tek u poslednjem
stihu u slici gavrana koji je na poprsju Paladinom ostao veno. Tek tada on
prestaje da bude obina ptica koja je sluajno uletela u sobu traei zaklon
od nevremena.