1.

Horska muzika Zapadne

Evrope tokom 19. Veka Opte
napomene
Zapadna
Evropa
(Francuska,
Italija, Nemaka) je bila pod
uticajem Francuske revolucije
(1789 - 1799). Feudalizam se
zavrava I poinje razvoj graanske
klase. Na polju umetnosti dolazi do
njene
DEMOKRATIZACIJE.
Muzika se povezala sa irokim
narodnim
slojevima.
Zbog
revolucije se pojavila potreba da se
I umetnost povee sa revolucionim
deavanjima, stvaraju se dela
namenjena masovnom izvoenju I
pokree se sve vee obrazovanje
mladih kadrova. Muzika dobija
vrlo vanu ulogu: Patriotska
oseanja se neguju kroz Himne I
Horski anr, stvaraju se horovi I
orkestri sa ogromnim brojem
izvoaa. Teme se vie ne vezuju
za
dvor
sa
tradicionalnim
ceremonijama, nego nastaju velike
sveannosti koje veliaju prirodu,
mladost,
umetnost.
Uticaj
Francuske
revolucije
I
revolucionarnih ideja se provlailo
kroz 19.v. Ove ideje su Prele
granice Francuske I stvorile
pokrete za nacionalnu nezavisnost I
oslobaanje od feudalizma. Tei se
ka osamostaljenju na kulturnom
podruju,
stvara
se
pojam
Slobodnoog umetnika. Umetnost
ima za cilj da postane zajedniko
dobro (pojava pevakih drutava,
publicistike, koncertnih institucija).
Tako e u 19. Veku omiljeni
izvoaki aparat postati simfonijski
orkestar za doaravanje romantike
atmosphere I sentimentalnosti.
Horski stav, samo po sebi nije
mogao da zadovolji u tolikoj meri
ove tenje, zato je uglavnom bio u
sklopu
veih
vokalno
instrumentalnih dela. Melodika,
melodija upuuje na lika, oveka
koji prolazi kroz dramse sukobe.
Oslanja se na narodnu melodiju.
Tei ka jaem I veem intezitetu od
klasiarske. Oslanja se na tradiciju
u smislu da zadrava klasiarsku
simetriju, ali do kraja veka, njene

dimenzije
postaju sve ire,
ispunjene modulacijama I udaljenih
tonaliteta,
hromatikom,
sekvencama. Melodija je primarno
sredstvo
za
itraavanja
u
romantimu. Horska muzika se
tokom 19.v. javlja u 2 oblika: 1.
Kompozicije za manje sastave - a
cappela ili uz pratnju klavira,
orgulja, ili manjeg ansambla. Ovde
spade veina homofonih svetovnih
horova, sa vodeom melodijom I
kompozicije za liturgijsku namenu
Mise. 2.kompozicije za hor I
orkestar sa solistima na tekstove
dramskog ili narativnog karaktera
namenjenih
za
scensko
ili
koncertno izvoenje. Ovde spada
veliki broj rekvijema, oratorijuma,
kantata.
(1.)Prva
grupa
podrazumeva
svetovne
kompozicije nastale pod uticajem
buenja nac.svesti I negovanje
narodne tradicije. Ovakva dela su
u prvoj polovini 19.v. pisali za
pevaka drutva i festival (ubert,
Mendelson, Guno..). Kompozicije
pisane na liturgijske tekstove
oslanjaju se na a cappela stil 16.v. I
gregorijaniku kao I moduse. (2.)
Vokalno instrumentalne forme,
oratorijum, rekvijemi, duhovne I
svetovne kantate dobijaju ogromni
znaaj u to vreme. (Brams
npr.Rapsodija za alt I muki hor
Pesma nade)
2. Horska muzika u delima ranih
nemakih
romantiara
(F.
ubert, F. Mendelson)
Franc ubert (1797 - 1828) . prvi
u nizu bekih romantiara.
Muziko obrazovanje je stekao
uglavnom neformalno (od oca,
brata). Veliki uticaj na njegovo
stvaralatvo imali su njegovi
savremenici Gete i Betoven. Prvi
kontakt sa horskom muzikom bio
je u horu deaka becke katedrale.
Poticao iz graanskih krugova ali
esto zalazi u narod narodni
zvukovi, napevi I plesovi uli su u
njegovu muziku. Kako je stario bio
je skloniji
elegantnijim I
melanholinim
raspoloenjima.

Imao je veliki opus, brzo je stvarao

I pisao je sve anrove: klavirska,
kamerna muzika, simfonija, opera,
solo pesme, horska.. Horska
svetovna dela: Solo pesma utie.
Uglavnom dijatonika, mel. se jasno
istie, idiline atmosfere, esto uz
pratnju klavira, strofine I varirano
strofine. Napisao puno horova,
naroito za muki hor (delom I a
cappela), meoviti (uz klavir) kao I
za enski hor. Mali broj a cappela
horova uz klavir, bitne jer
doaravaju atmosferu, npr Pesma
duhova iznad voda (Gete);
Duhovna horska dela: MISE u
formalnom smislu nema velikih
novina. Romantiari se tu dre
tradicije a sadraj se oslikava preko
homofonog aspekta. Kod uberta u
duh.muz. je ponegde ali retko
oigleda njegova subjektivnost pa I
sentimentalnost, izlivi. Ukupno ima
6 zavrenih misa, uglavnom su sve
pisane za isti sastav (solistu, hor I
ork),
Horovi
su
uglavnom
homofoni, sa bogatim harmonskim
jezikom. Poznatije su one u As I G
duru I nemaka misa. Sve su na
latinskom jeziku sem nemake.
Ona je relativno laka, sa malim
orkestrom. Ima 9 delova koji
podseaju na himne, u sadrajnom
smislu inspirisan je narodnom
pesmom,
protestantskim
koralom; Od ostalih duhovnih
dela. Neka su uz pratnju klavira/
ork. Salve rigeina, Tantum ergo,
Stabat mater u G, Kirie, Krai
komadi: 5 oratorijuma, Magnifikat
ya SHiO
Feliks Mendelson se smatra
klasiarem meu romantiarima.
Izraziti je liriar blizak umanu
ali pored specifine melodijske
invencije ostaje veran klasiarskim
formama. Pie uvertire, simfonije,
klavirksu, kamernu, koncertantnu
muziku, oratorijume, oko 80 solo
pesama, opera, I naravno horska a
cappela I klavirska dela. Odlian
poznavalac baha I Hendla uzori.
Otkrio Bahovu Pasiju po Mateju
1829 I obnavlja Bahovu umetnost.
Po odlasku u Lajpcig 1835. Postaje

dirigent
pevakog
drutva.
Dirigovao orkestru. Postao omiljen
engleskoj publici. Kao I ubert, u
svojim vokalnim delima okree se
intimnim
oseajima,
ljubavi,
poistoveuje se sa prirodom
(Herbslig,pevali); ORatorijumi
uticaj Baha, Hendla posebno. Ali
dok je Hendl razvijao vise horski
aspect(zbog publike- hor= masa,
narod),
Mendelsona
kao
romantiara vie zanima intima I
lirinost (vai za veinu njegovih
dela) Zato se kod njega esto
javljaju lirske episode. Orat. Pavle
iz 1834.; Uzor Bahova Pasija po
Mateju,
ima
neto
veu
dramaturgiju,
formalno
je
uravnoteen sa delovima koji
sadre i vokalnu polifoniju.Orat.
Ilija iz 1846.; Uzor Hendlov
ortorijum Izreal u Egiptu, prvi put
izveden ba u Engleskoj, opisuje
borbu proroka protiv prognanstva,
za istinsku veru, maker to zvailo I
smrt. (Ovaj oratorijum je ujedino I
symbol borbe za ouvanje tekovina
evropske umetnosti, ali I symbol
borbe
naprednih
liberalnih
graanskih
krugova
pred
Martovsku revoluciju 1848.); Od
duhovnih kompozicija hor uz
klavir, psalmi (duhovne kantate),
moteti; ostala duhovna dela - 2
magnifikata, kantate (lauda sion,
uj moju molitvu, 6 angelikanskih
himni)
3. Horsko stvaralatvo J. Bramsa
I A. Bruknera
Tokom druge polovine 19.v. u
Nemakoj I Austriji vlada veliko
stvaralako bogatstvo. U muzici se
javljaju 2 suprotne struje 1.
Novonemaka kola (Vagner, List,
Berlioz) koja se zalagala za
programnost, kroz nove ideje I
tehnike izraavaju putem muzike
vanmuzike dogaaje. 2.Formalisti,
koje je okupio Beki kritiar
Edvard Hanslik. Smatraju da
muzika moe samo sebe da izrazi.
Ova grupa umetnika se oslanja na
klasine obrasce poput Bramsa.
JOHANES BRAMS je rodjen u

Hamburgu. 50ih godina 19 v. je

putovao po evropi
I upoznao
umana, Lista,a preko njega I
maarski folklore. Brams je voleo
da pise dela namenjena austrijskom
graanstvu. Izbegava programnost
(ne eli da naslov oduzme panju
sluaoca od muzike). Ipak njegova
muzika nosi snane ideje, u
klasine formalne obrasce unosi
nove sadraje I lini izraajni jezik.
Koristi dijatonska kretnja na
tonovima trozvuka, pod uticajem
austrijskog,
maarskog
I
slovenskog folklore. Vodio je hor
(to je bila retkost meu
romantiarima) u Hamburgu enski
hor, a u Beu, gde je proveo vei
deo ivota, Pevaku akademiju I
Drutvo prijatelja muzike. Potuje
stare kompozitore, a to se posebno
ogleda I u njegovoj horskoj muzici.
Oslanja se na Betovenove formalne
obrasce, Bahovu polifoniju I
motivski rad, a sadraj od umana
I uberta. Pie veliki broj solo
pesama (po ugledu na uberta u
stilu narod.pesama) 2 ciklusa:
Magelonine
romance
sa
recitatotom izmeu pesama, 4 4
ozbiljne pesme. Horska muzika:
melodika najee dijatonska, uz
retke hromatike. Ponekad se
oslanja na modalnost. Harmonija
vie
ranoromantiarska
sa
skretnicama I prolaznicama. Horski
stav I gustinu esto gradi razradom
glasova. esto koristi ubrzavanja
ritmike
pulsacije
uz
komplementarni ritam, sinkopa.
Sklon je polifoniji,posebno u
duhovnim delima. Pisao je veliki
broj svetovnih horova a cappela I
uz pratnju klavira, najee na
stihove umetnike ali I narodne
poezije. Duhovne horove za
enski sastav- Regina Coeli, Ave
Maria sa orguljkom ili ork.
Pratnjom, Psalm, op.27 + orkestar.
Za meoviti hor moteti od 2-8
glasova a cappela. Vokaloinstrumentalna dela: Svetovne
kantate Pesma sudbine, Pesma
trijumfa
za
baritone,
osmoglasovni hor I ork (Nenija
meoviti hor + orkestar, iler) I

Rinaldo, op. 50 , tenor, muki hor

po Geteu (nije pisao opera, ipak
ovo delo je blisko operskoj
atmosferi
po
arijama
I
reitativima). Rapsodija za alt I
muki hor op. 53, Gete. Govori o
sudbini koja donosi nekom sreu, a
nekom nesreu (naizmenini upadi
hora + solo alt, + ork); Pogrebna
misa, op.13 prvi put se obraa
tematici smrti, a time nagovetava
svoj duboki lirizam. Predstavlja
spoj nemake tradicije I nemake
crkvene
melodike.
Nemaki
rekvijem
(jedan
nemacki
rekvijem)- prvi put izveden u
Lajpcigu 1869. U poetku je
zamiljen kao pogrebna cantata od
3 stava povodom umanove smrti.
Nakon smrti majke, dodaje jo 4
stava (rekvijem od 7 stavova).
Zasnovan je na slobodnom izboru
teksta, iz starog I novog zaveta,
stihovi iz psalama, pisan na
nemakom jeziku protestantski
pristup. U dramaturkom smislu,
kod katolikog rekvijema koji
prikazuje slike stranog suda, daje
linu ispovest muziku za one koji
ostaju za umrlim. Ne koristi
standardnu strukturu rekvijema
zato to je Brams eleo da nazove
Jedan ljudski rekvijem. Zvog
subjektivnih elemenata, ovo nije
liturgijski rekvijem, ve zalosna
sveanost od niza meditacija. Prva
3 stava su o alosti, a ostala 4 o
utehi. Ukljuuje solo baritone (3. I
4.)I sopran 5. Postie epsku dramu
I duboki lirizam. Obradu teksta
podie na visok stepen sintezom:
motetsko misnog stila, 16 vek,
Bahovom polifonijom, nemakom
crkvenom
muzikom(narodnom),
lirizmom tipa Mendelsona. Epska
snaga upotreba dvostrukih fuga,
3.4. lirski centri su u 4, 5 I 6. Stavu.
ANTUN BRUKNER, Bramsov
savremenik, ali se zallagao za ideju
Vagnerove programnosti. Muziku
je uio u Beu, 50ih radi kao
orgulja.
Kao
kompozitora,
privlae ga samo simfonije (9) I
crkvena horska muzika. Brukner je
bio duboko religiozna osoba- oseti

se u njegovoj duhovnoj muzici. U

poetku komponuje samo horsku
muziku, a kasnije u potpunosti
prelazi na simfoniju na koju utiu
ideje Vagnera (irenja forme, pa
tako u nekim simfonijama ima
horskih delova). U delima voli da
prikazuje sprotnost raj, pakao.
Napisao je 8 misa za razliite
sastave, ali meu najznaajnijim su
poslednje 3 (d mol za 8 glasova +
duvaki orkestar I f- mol koja se
smatra za jednu od najlepih iz tog
perioda). Uzor mu je bio Palestrina,
Mocart I ubert. 2 kantate: psalm
150 (sopran, hor I ork.) ustvari
himna i Te deum hor sa
orkestrom donosi unison temu u
duhu gregorijanskog korala. Solisti
su kanonski tretirani, snaan horski
zvuk, dvostruke fuge. Neto
intimnija dela su manje horske
kompozicijeu duhu uberta I
Mocarta, ali sa savremenim
romantiarskim jezikom. esto u
njima razmilja kao u registrima
orgulja.
Oivljava
renesansni
motet, ali koristi originalnu
melodiku, zasien zvuk. Horovi
mogu biti a cappela, ali I uz
instrumentalnu pratnju Locus
Iste, Ave Marie, Christus Factus
Est.

4. Horsko stvralatvo Franc Lista

Pored klavirske, znaajna je I
duhovna muzika. Prvo horsko dela
napisao je sa 11 godina. Izgubljeno
Tantum ergo. Pod uticajem
Cecilijanskog pokreta, eleo je da
oisti
crkvenu
muziku
od
sentimentalnog uticaja koji je u to
vreme preovladao. Smatrao je das u
njegove mise za muke glasove uz
1848. Bile prvi korak ka tome.
Druga strana njegovog pristupa
crkvenoj muzici moe se pratiti u
njegovim velikim delima za horove
I orkestre. Psalm 13, misa Solemus,
maarska krunidbena misa I dva
oratorijuma. eleo je da ujedini
teatar I crkvu. Na taj nain su
mnoga od ovih dela iskoriavala

stredstva svetovne muzike u korist

crkvene. Zato je psalm 13, za solo
tenor, hor I orkestar intezivno
dramatian, tok je 14. Psalm po
Listovim reima masivan I
jednostavan kao stub. Poznavao je
Berlioza, Vgnera I Vajmarsku
novonemaku kolu, koja se
zalagala za programnost dela. Po
dolasku iz Vajmara 1865, prima
najnii duhovni red abbe List
(duboko religiozna faza kada
nastaju
njegova
najznaajnija
duhovna dela). Oratorijume koje je
pisao pokuaj obnove oratorijuma
gde ork. Ima veoma bitnu ulogu I
negovanje
forme
simfonijske
poem, tj orjentacija na programnost
na neki nain vri izvesne reforme
na svom podruju muzike. Koristi
se : Lajtmotivom gde materijali
mogu biti gregorijanski korali, da
imaju nacionalni aspect maarske
narodne melodije. Koristi moduse,
jednoglasna pevanja, obogauje
romantiarske harmonije. Neguje
subjektivan
odnos
prema
objektivnoj muzici. Simfonizacija
anra u rekvijemu orkestar
podjednako uestvuje u razradi
teme. Njegova crkvena dela su
zvuno bogata sonorna, bogato
orkestrirana sa deklamativnom
melodijom. Veliki uticaj Berioz.
Pisao je duhovnu muziku I pre
odlaska u Rim 1865, ali mu do tada
nisu bili poznati izvori pravog
crkvenog pojanja, to se osea I u
ovim delima. Njegovu duhovnu
muziku moemo da podelimo u 2
grupe: Liturgijsku- verna tradiciji, a
cappela, vraanje na moduse,
gregorijanska
muzika,
ne
namenjena obredu nije strogo u
duhu crkvene muzike koja je poput
njegovih svetovnih dela.Mise
Maarska krunidbena misa, 1867,
koristi se pozorinim efektima, koji
nadvladavaju religioznu atmosferu
narodnim ma. Motivima, sa
orkestarskim
meustavovima.
Pomalo neujednaena ali ima
interesantne delove; misa koralis za
orgulje I hor. U Rimu bazira se na
greg.
Koralu,
tei
tradiciji
renesansne modalne harmonije, ali

ipak u romantiarskom ruhu.;

Granska misa, povodom orvaranja
katedrale u Granu koristi
monotematski
pristup
I
metamorfoze, kao u svojim
instrumentalnim delima. Natala je
u Vajmaru. Slina je njegovim
simfonijskim
poemama
I
klavirskim koncertima. Koristi
tematski material baziran na
greg.koralu, koji se proima kroz
stavove I formira jedinstvo oblika.
Pozorini efekti nadvladavaju
religioznu
atmosferu.
ORATUORIJUMIlegenda
o
svetoj Elizabeti posveen
princezi Elizabeti, jednim delom
oratorijum, a drugim drama,
pribliava ga opera. Muzika se
zasniva na vie lajtmotiva starim
maarskim narodnim pesmama,
kao I na greg.napevima. List je
ovde upotrebio Vagnerovski nain
konstruisanja, ali nema toliko
hromatike kao kod Vagnera.;
Hrostos u njemu nije pisao o
ceremonijalnim scenama iako traje
4,5 sati. U odnosu na predhodni
oratorijum, mnogo je intimnije
delo. Koristio je biblijski tekst na
latinskom, greg.napeve, latinske
himne. Sastoji se od 3 dela:
Boinog oratorijuma, Prie o
Hristovom ivotu, patnjama I
uskrsnuu. Ukupno 14 stavova, a u
10om se javlja hour Palestirininom
a cappela stilu. Orkestar je tuma
Hristovog ivota, a baritone solo,
njegov glas. Melodija je iznad
svega. Bez reitativa I arija.
REKVIJEM 6 statvova, 5.
Zavrio 1868, a 6. 1871 (Requiem,
Dies irae, offenti, Sanctus, Agnus
dei,
Liberon)
konana
verzijauobliena
je
nakon
Vagnerove smrti 1983. - poslednje
Listovo delo. Izjavio je da ovim
delomtei ka nenom Hrianskom
karakteru, punom nade, da ne eli
da ilustruje crninu. Veliika razlika u
stilu Libera me. Odlikuje ga
delovanje
dramaturkog
izraavanja u orkestru. Ocrtava
teku viziju stranog suda. Tu je
naino suprotan postupak tradicije
gde je rekvijem zavrna molitva.;

List je u svojim duhovnim delima

uspeo da integrie razliite stilove,
kompozicijske metode iz razliitih
perioda I da stvori svoj
stil.
Delimino
je
podravao
I
cecilijanski pokret koji se zalagao
da se crkvena muzika proisti od
teatralog I svega to je doneo
klasicizam I romantizam. Zato se u
nekim delima opredeljuje za
gregorijansko pojanje I Palestrinin
stil. Naravno, to je postignuto
savremenim metodama koristei
uvek romantinu harmoniju. Ove
postupke moemo smatrati vrstom
arhaizacije. Psalm 13. Manjeg
obima I autobiografske prirode je.
Proien je od teatralnosti .
Muziku void ka greg.pojanju u
heterogenom
stilu
(uticaj
cecilijanoskog).
Vraanje
na
moduse jednoglasng pojanja, kod
njega nije odstranilo romantiarske
harmonske okvire. ; Via crucis
(krasni put)- za solistu, hor I
orgulje, neobino delo iz kasnog
perioda, kombinuje latinske himne
I protestantske korale. Ovde se
sluio
I
neto
slobodnijim
harmonijama, to ovo delo u celini
ini interesantnim. Napisao je 2
kantate: Legena o svetoj Ceciliji I
Zvona katedrale u Strasburu.

5. Pregled ruske duhovne horske

muzike: jednoglasno pojanje I
rani oblici vieglasja 17. V. (N.
Dilecki, V. Titov)
Rusija prihvata hrianstvo 988. I
prihvata sve od Vizantije. Koreni
ruske duhovne muzike u Vizantiji.
Razvijala se tokom vekova ali uvek
iskljuivo vokalna I na crkvenom
jeziku. OD Vizantije izmeu
ostalog preuzimaju I notaciju koja

je bila u upotrebi u 9.v, Grci su je

dalje usavili, a Rusi su je zadrali
bez izmena. Postoje 2 tipa neuma :
KONDAKARNA (razvila se iz
vizantijskog
tipa
notacije)I
ZNAMENA
(znakovnasrednjevizantijska). Rana faza
istorije r.c.p. do kraja 15.v. Iz tog
perioda sauvano je oko 50
rukopisa. U 15.v. veza sa
Vizantijom nastavlja se na 2 nivoa:
1.
Odreuje
se
struktura
himnografije
(struktura
ruske
antologije himni proizala je iz
grkih knjiga) I kondakarion
(meliz.) 2. Odreeni su tipovi
napiva (silabini I melizmatini).;
Posle Kijeva (11.v.) I Novgoroda
(14.v.), Moskva postaje centar
duhovnosti I oplitike I razvija
srenesansna umetnost I dinamian
odnos sa Evropom. Pisane su nove
liturgije gde vaan uticaj ima
folklore. Pevanje u crkvi poinje da
tei originalnosti I da se izmene
melodije
nauene
od
Grka
(stvorena nova himnografija
Obihod) Tada se razvija I veliko
znameno pojanje, nastalo iz
sloenih improvizacija. Znamena
notacija koristila se do 15.v. ali se
posle menjala- poveavao se broj
neuma. Novonastala notacija
Krjuki oznaavala je grupu
tonova I melodijske formule, za
razliku od Vizantijeske koja je
oznaavala intervalsna kretanja.
ZNAMENO
POJANJE
ima
najvaniju ulogu u liturgijskom
pojanju- Stil ovog pevanja:
dijatonika, postupno kretanje bez
skokova, obim 4/5, Slobodan
ritam.; ima dva oblika: Malo
(silabinost) I Veliko(melizmatika).
U poetku su bila anonimna, a
kasnije ih potpusuju Ivan Nos,
Fejdi Subotin I drugi. Napevi su
skupljeni u 5 antologija: OBIHOD
(opta knjiga), OKTIOH (knjiga sa
8 glasova), IRMOLOGION (knjiga
kanona),
PRAZNIKI
(knjiga
slova),
I
TRIOD
(uskrnje
melodije).; U 16.v. Ivan Grozni 4.
daje dozvolu za vieglasno
pevanje, tj polifoniju. Vieglasje se
formira u 2 oblasti 1. Himne

proprijuma (za velike praznike); 2.

Himne ordinarijuma (Bdenije, ..);
PARTESNO POJANJE novi stil
vieglasja. KOmbinovani elementi
ortodoksnog pojanja I evropskog
zapadnog stila. Pevalo se iz
partitura (svaka deonica posebno u
violinskom kljuu) Postoje 2 tipa:
1. Sa zapadnjakim uticajem
(zapadna forma ali melodika I
harmnija na bazi ruskog pojanja),
2. Sa apsolutnim zapadnjakim
uticajem (u potpunosti zapadnjaka
tehnika).U 17.v. simultano se
razvijaju tradicija I novi stil
(partesno pojanje). U poetku je
bio
teko
prihvaen.
U
partesnompojanju koriene su
melodije iz znamenog napeva, a pri
komponovanju duhovnih dela za
cantus firmus uzimale su se I
svetovne melodije. U novom stilu
razlikuju se 2 tipa: JEdnostavniji
(sa
akordskimpokretima
I
umerenom
imitacijom)
I
KOmplikovaniji (polifono bogatiji,
monumentalniji, ovaj tip naziva se
duhovni
konc);
DUHOVNI
KANTI duhovna neliturgijska
pesma sa crkvenim sadrajem,
pojavljuje se u 17.v. Utiu na
duhovni concert, duhovni trio,
harmonizaciju pojanja u 18. I 19. V.
Veza kanta sa starijim formama,
izazvala je jak uticaj na Rusku
muziku. Kant potie iz 16.v. iz
Poljske. Elementi su: strofinost,
jednostavna faktura, 3 dela. Sve je
to omoguilo da kant bude
pristupaan za izvoenje I itanje.
Tekst je duhovni, ali neliturgijski.
Rani kanti su nastavili vizantijsko
rusku tradicjiu duhovnih psalama.
U poetku su pisani u slavu Petra
velikog, a kasnije se razvio I lirski.
Karakter
duhovnog
kanta:
samostalnost glasova, ukrtanje
deonica,
sluajne
dissonance,
tematsko jedinstvo postignuto
varianjem, svi glasovi imaju isti
ritam.; BOANSTVENE SLUBE

rukopisi
koji
sadre
harmonizaciju
pojanja,
individualnih himni I cikluse
slubi.
To
su
obrade
nepromenljivih
delova

slube(Liturgije,
Veernja,
Jutrenja) Melodije mogu biti
narodne ili iz neliturgijskog
duhovnog
kanta.;
PARTESNI
KONCERT- oblik koji se razvija u
drugoj polovini 17. I u 18. V. Ima
ih u duru I u molu.Faze: 1. Imaju
karakteristike
ruske
muzikemelodija pod uticajem narodnih
pesama I napeva, harmonija se
sastoji od linearno voenih
glasova, paralelnih kretanja I veza
netipinih za zapadnu muziku,,
tekstovi su neliturgijski, ali vezani
za rusku duhovnu tradiciju. Snana
veza izmeu teksta I muzike.; 2.
Dominira muzika nad tekstom, koji
je slobodno biran, neliturgijski, iz
psalama ili svetovni, vezan za neki
dogaaj. Veza izmeu teksta I
melodije nije vie tako tesna, vaan
je estetski doivljaj. Preko forme
partesnog koncerta javlja se nova
estetika ruske duhovne muzike:
sopran peva melodiju,a ostali
glasovi donose harmonsku punou
barokna monodija. Ako postoji
vie horova, jedan je glavni ,a
ostali su eho. Takva harmonizacija
napeva koristila se do 18.v, pa onda
biva
zamenjena
italijanskim
stilom.; DUHOVNI KONCERT
emancipovao
se
u
18.v.Monumentalan I dekorativan,
polifono bogatiji od partesnog
koncerta. Pisan je za vei broj
glasova (do 24), namenjen je
velianju crkvenih obreda u
sveanim prilikama. To je priesna
pesma u liturgiji u 17.veku, bila je
jednostavna kompozicija bez veih
kontrasta. Ovako su bile pisane
liturgijske numere. U 18 I 19.veku,
karakterie ga zasien, soan zvuk,
otri
kontrasti,
nagla
suprostavljanja horskih grupa, 3,4
stava, promena tempa I karaktera,
izvoakih grupa tipa baroknog
koncerta.; NIKOLAJ DILECKI .
Ukrajinac, u 17.v. prenosi motet u
straroslovenski kontekst. Javlja se
dramatizacija moteta uz afektivnu
upotrebu harmonije. Komponovao
je prvo muziku pa onda ubacivao
tekst. Jedan je od najistaknutijih
predstavnika partesnog koncerta.

Stilske karakteristike :subjektivna

interpretacija
teksta,
tekstom
oslikava,
afektivno
koristi
harmoniju, imitira barokni zvuk,
pauzama daje dramaturki znaaj.;
TITOV VASILIJE Uenik
Dileckog,
kompozitor
Petra
Velikog.
Pisao
je
mnogo
kompozicije u njegovu ast
pohvalne pesme, ali I duhovnu
muziku (mnogaja ljeta, hvalite).
Uglavnom za 12 ali I do 20
glasova.
6. Italijanski uticaj u ruskoj koli
(B. Galupi, .Sarti, M.Berzovski,
A. Bortnjanski)
Petar Veliki je sprovodio reforme
na svim poljima, unapredio vojne
duvake sastave, brine se za rad
dvorskog hora. Razvija se I kuno
muziciranje,
u
aristokratskim
krugovima
izvode
se
dela
savremenih
I
poznatih
zapadnoevropskih
kompozitora.
Opera je na ruskom poela da se
razvija tek posle Petra Velikog.
Partesni stil predstavljao je
adapciju
zapadno
evropskih
kompozicionih
tehnika
sa
muzikim
zahtevima
ruske
liturgije.; Poetkom 18.v. na ruski
dvor dolaze italijanski kompozitori.
Bili su pozvani prvenstveno sa
ciljem da svoje znanje prenesu na
ruske muziare. Imali su zadatak da
piu na pravoslavne I liturgijske
tekstove. Postoji I dobra I loa
strana njihovog uticaja. Dobra je
poetika pravoslavne tradicije koja
je bila impuls za stvaranje velikih
dela
I
ostavljanje
trajnog
zapadnjakog peata. Loa strana
je to je tekst stavljen u drugi plan I
esto korigovan radi forme.
Baltazare Galupi je kratko boravio
u Rusiji gde je bio dvorski
kompozitor
Petra
Velikog.
Crkvenim delima se pribliava
Palestrini, uitelj Bortnjanskog.
uzepe Sarti bio je operski
kompozitor, horovoa katedrale u
Milanu. U Rusiji je bio pedagog I
konstruisao je spravu za brojanje
treptaja
tonova.
Uveo
je

Petrogradski kamerton. Dela: 3

mise, rekvijem, moteti, Te deum.;
U drugoj polovini 18.v. javlja se
emancipacija duhovnog karaktera.
Pisan je na tekst priasnih pesama I
na tekst koji je kompozitor
slobodno odabrao. Za razliku od
partesnog koncerta, ovaj ima 3-4
odseka. Odseci imaju formu I
karakter baroknog instrumentalnog
odseka. Tekst je tertian slobodno I
deljen je na fraze.; Dmitrij
Bortnjanski, dvorski kompozitor
Kneza Pavla I, je Betovenov
savremenik. U Italiji boravio je 10
godina. Sebe je napetnuo na
dvor I bio gospodar muzike.
Direktor carske kapele I tada je
smanjio broj pevaa hora u opera
sa 80 na 24. Bio je kompozitor
apsolutno italijanskog uticaja ali I
pravoslavnog
dobrog
ukusa.
Duhovni koncert je pretvorio u
pravoslavni motet I izneo ga do
vrhunskih granica. Napisao je 35
duhovnih koncerata koji su
najee trodelne strukture. Pisao
je I jednostavane liturgijske pesme
(heruvimska pesma u D duru).
Njegov
stil:
uravnoteenost,
izbegavanje preterane melizmatike
I vokalnog virtuoziteta, fugato
episode,
kontrasti,
obeleje
narodnog
melosa,
sano
proivljavanje
teksta,postizao
episode monument I zvunu rasko
(concert za 2 hora); Duhovna
muzika: fugato episode, imitacija,
ponekad u tercnim strukturama
horskog anra. Dao je formalin
model za Heruvimsku pesmu: A (a
a a1)B (a b a). Koncert br.4
Voskliknite
gospodevi
sja
zemlja :/ u 4 odseka za Uskrs..
Dao je prednost kijevskom, grkom
I bugarskom pojanju koje se
razvilopod
uticajem
tree,
menzuralne notacije. Napisao je 8
duhovnih trio sonata za tri glasa.
On uvodi ovaj oblik u stalni
repertoar crkvenog pojanja (trio
sonata vokalni dodatak uz
duhovni kant, za solo I hor)., 35
duhovnih
koncerataknjiga.
Podigao
je
anr
duhovnih
kompozicija na najvii nivo.;

Maksim Brezovski je studirao u

Bolonji, diplomirao kad I Mocart,
vratio se u Rusiju I izvrio
samoubistvo. U 32. Godini
usresredio sje svoju panju na
duhovni concert koji predstavlja
rusku klasiku. U njima se osea
uticaj operske muzike. Blii je
Bekom stilu nego ukrajinskoj
narodnoj pesmi. Najznaajniji
njegov duhovni concert je Ne
odbaci mene u starost (smena
kontrasta,
emotivni intezitet
harmonizacije zapadnog tipa)
7. Stvaralatvo P.I. ajkovskog I
Nove Ruske kole (A. Kastaljski,
A. Greaninov, P. asnokov, A.
Arhangelski, M. Ipolit - Ivanov)
ajkovski je delovao istovremeno
kad I petorka. eleo je da vrati
stari Palestrinin stil, ali je bio
svestan da je to nemogue. Njegov
odnos prema pravoslavlju je bio
nostalgian, to je deo Rusije voleo
od detinjastva. Prvi veliki korak
napred u odnosu na Bortnjanskog
koji je pre njega pisao liturgije. Od
1880 do 1917 nastao je veliki broj
liturgija a on je bio pionir.;
Liturgija sv.Jovana Zlatoustog:
1878 kada je nastala, iste godine je
odtampao I izdao izdava
Jurgeson . U to vreme je director
carske
kapele
bio
Nikola
Behmetov. Nije se izvodila u slubi
ve koncertno. Bila je cenzurisana.
Nije pisana na napeve ve je
originalna, ali se povremeno moe
osetiti uticaj napeva. Dominira
jednostavan, homofon horski izraz.
Polifono, sa imitacijom, raeni su
stavovi: Heruvika, Jako da carja,
Svjat, slian je tretman Aliluje iz
Jako da carja I Hvalite. Heruvika je
u formi - a b a (deo je dramatian
sa novim tekstom,dok je deo a u
delikatnom
planu);
Svenono
bdenije 1882, prestavlja esej o
harmonizaciji starih napeva
Napisano sa citatima napeva. Oni
delovi gde nema citata pisani su u
duhu napeva. Dk nas se ovo
bdenije izvelo 1923 kada su Beli
Rusi pevali u Uspenskoj crkvi.; 9

duhovnih koncerata 1884 1885

su vie pojedinanih duhovnih
kompozicija meu kojima je I
Angel vopijae I Irmos na
Vaskrs. U poslednje 2 decenije
19.v. javljaju se nove nacionalne
kole u Rusiji,a faktori koji utiu
na to su : - podizanje nivoa
muzike
pismenosti,
interesovanje za stare napive
(pojanje), - kolaps carske kapele
1880, - prestanak cenzurisanja
crkvene muzike (Jurgenson je tuio
Behmetova koji je posebno
negovao
cenzuru
I
branio
petorici da piu duhovnu
muziku).od
tada
je
svim
kompozitorima dozvoljeno da piu
duhovnu muziku, - postavljanje
Balakirjeva I Korsakova za vodee
predstavnike nacionalnog pokreta
(1883), - poveavanje broja javnih
koncerata duhovne muzike na tlu
carske kaele, - osnivanje prvog
provesionalnog privatnog hora
1880. Moskovski sinodalni hor
prerasta u vanu instituciju 1886
(glavni cilj ove institucije je
parprostranjivanje I podsticanje
crkvenog pevanja u svim ruskim
zemljama).; NOvu rusku kolu
karakterie:
_
vraanje
nacionalnom
karakteru
ruske
muzike (crkvene naravno), povratak
interesovanja
za
predhodno(staro, ranije) muziko
stvaralatvo ruskih kompozitora, traenje muzikog izraza koji je
svojstven ruskoj pravoslavnoj
lutriji. Aleksandar Arhancelski izdignuo pevanje iznad funkcije
slube tj. Koncertni tretman
crkvenog materijala. U svojim
delima spojio je moskovski
(dramski) I petrofadski (lirski).
Negovao
je
kvacitatnost.
Komponovao je u stilu poznog
romantizma, ali nije koristio
previe kompikovane harmonije. U
njegovim delima prisudna je sjajna
molitvena atmosfera. Izbegavao je
monumentalnost, pisao je krae
kompozicije pojedinane liturgijske
numere, pisao je manje I
atmosferske horove.; Napisao je 2
bdenija I 3 liturgije; - 1880 osniva

svoj hor, u poetku 50-ak lanova,

obezbedio im penzije. NJime je
dirigovao do 1923. Bavili su se
zapadno evropskim I ruskim
repertoarom. Turneje po Evropi,
promovisali su Rusku muziku sa
hronoloki poreanim repertoarom
(jednoglasni napevi, Brezovski,
Kjui, Korsakov), a svrha ovakve
koncepcije bila je prevashodno
edukativna. Uvodi enske glasove
umesto
deakih.
Aleksandar
Kastaljski je najjasnije odredio
pravac nove kole. On I drugi
kompozitori poinju da koriste
napev (iz stare ruske kole) u
smislu motiva. ; - homoritmina
polifonija rezultat njihovih
kompozicionih
tehnika.
Svi
glasovi, I ritmiki I melodijski,
povezani su napevom. Napev moe
da prelazi iz glasa u glas. esto je I
udvajanja glasova. U isto vreme
svaki
glas
pokazuje
veliku
meusobnu nezavisnost. Stil
nove ruske kole ukljuuje I
bogate, razliite postupke od
unison do osmoglasja, pedalne
tonove, disant, oktavna dupliranja I
druge
orkestarske
postupke
sprovedene kroz hor. ouvanje
snanog
ritmikog
karaktera
neoptereenog
harmonskim
elementima,
poveanje
umetnikog
sadraja u delima
zasnovanim na napevima smanjilo
je nesklad I razliku izmeu obinih
harmonizacija
I
slobodno
komponovanih dela. Liturgijski
tekst dobija ulogu centralnog
odreujueg elementa. Liturgijski
tekst je centralni element pri emu
se izbegava lirski, a vie koristi
epski, dramski izraz.; Aleksandar
Greaninov spojio je 2 stila
(petorka- nacionalni I Moskva akademski ). Meu prvima je
pokuao da napie liturgiju za
orkestar. Stilski je bio naklonjen
monumentalizmu. Stil mu je
odreen
uticajima
velikih
svetovnih formi. Osea se sklonost
ka oratorijumima I kantatama.
Sjedinjuje operu I monumentalna
dela u horskoj muzici. Bogata
orkestracija, monumentalni aspect

harmonije. Dri se dva principa: Pise slobodno (autorske melodije),

Povratak napevu (vraa se ruskoj
tradiciji). Stilski je sazreo kada je
otkrio melodijski ritam, celine u
duhu ruskih napeva.; Liturgija I,
op.13

povratak
napevu,
kvazicitatnost. Ciklin, nije bio
zadovoljan jer nije postigao
jednostavnost.; Liturgija II, op.29
-1902 , stilska zrelost I bolja od
predhodne. I Ovde pie u duhu
napeva, koji pie slobodno, igrao se
sa njim I zvui kao ruska opera.
Stvarao kvazi jednglas.; Liturgija
Domestika domaa na napeve
pisana uz orkestar.; Svenono
bdenije op.59; ciklus Strasna
sedmica Pavel esnokov
dirigent, metodiar. Napisao knjigu
Hor I upravljanje njime. Zbog
komunizma, posle 1917, nije
napisao ni jedno duhovno delo.
esto je harmonizovao napeve, ali
popularnija su njegova originalna
dela (oko 200 za muki I meoviti
hor). Pomirio je operski izraz sa
starim duhom I spoji dva estetska
naela: 1. Restauriranje ruske
crkvene
prolosti,
2.
Monumentalna crkvena muzika
(esto neguje model solo-hor,
naginje ruskoj operi). Koristio je
bogatu
orkestarsku
pratnju,
korienjem pedala asocira na
romantiarski prizvuk, upotrebljava
duboki bas. Napisao je oko 10
liturgija (liturgija op.42 je bez
citata izvoena na jedna ili 2
motiva. U Heruvici pristupa
lutajui CF, forma je aba, kao I kod
ajkovskog). Mihailo Ipolit Ivanov
(1859 1935), stilski je izmeu
Rahmanjinova
I
ajkovskog,
uenik je Korsakova. Bio je pod
uticajem nacionalnog stila, ali se ne
bazira na napevima. Stil mu je
originalan, bez citata. Solidno
vlada tehnikom komponovanja u
duhu napeva, tj imaginarni
crkveni folklor. Forma pesme ima
uglavnom uticaj zapada, esto
prokomponovana jer sledi napev.
Pisao je uglavnom etvoroglasnu
horsku muziku. Dela: Liturgija op.
37, Bdenije op. 4

8. Sergej Rahmanjinov (Liturgija

sv.Jovana Zlatoustog, Svenono
bdenije)
Posledni veliki predstavnik kasnog
romantizma u Rusiji. Bio je
kompozitor, dirigent I pijanista.
Pored
operskih,
orkestarskih,
klavirskih dela, solo pesama I
aranmana,
duhovna
horska
muzika ima znaajno mesto u
njegovom opusu. Najistaknutija
dela ovog anra su Liturgija sv.
Jovana
Zlatoustog
op.31
I
Svenono Bdenije op. 37. Njegova
kompozitorska delatnost podudara
se sa preporodom ruske horske
muzike krajem 19.v, poetkom 20.
Tada je crkvena muzika bila glavno
interesovanje
mnogim
kompozitorima
(ajkovskom,
Korsakovu..). Dao je doprinos
pokretu nove ruske kole svojim
duhovnim delima, koja ne tako
brojna ipak nadmauju dela
njegovih savremenika po muzikoj
kompletnosti I izraajnoj moi.Na
njega je uticao I sinodalni hor, kad
su se
rapustili, vie nije
komponovao duhovnu muziku, ve
prevashodno
svetovnu.
Nije
dovoljno dobro poznavao podruje
crkvene
muzike,
istananost
liturgijskog obreda, niti njihovo
tradicionalno izvoenje u ruskim
crkvama. Na njega je uticala
crkvena atmosfera (sveanost,
radost, pokojnost, mol, mojci,
hor..). Pozitivan efekat manjka
bliskosti sa crkvenom muzikom je
to da je,kao oseajan umetnik
paljivo postavljao, analizirao I
uklapao tekst, sto je falilo tradiciji
ruske crkvene muzike. Liturgija sv.
J.Z.- pre njega kompozitori su
imali 2 pristupa ovim delima. 1.
Ponekad su koristili sve liturgijske
stavove i poneke promenljive
delove potrebne za izvoenje
kompletne slube; 2. Izostavljali
pojedine delove iz liturgije I
ubacivali
muziku napeva.U
Bdeniju Rahmanjinov koristi drugi
pristup, a u liturgiji prvi. Model
liturgije ajkovskog, napisao je za
3 nedelje, premijerno- sinodalni

hor, 1910. Iz analize stie se utisak

da delo ima nedostatak u pogledu
crkvenog stila, formalnog pristupa
liturgijskom tekstu I uslova
horskog pisanja. Teko je moliti se
uz tu muziku, iako je prelepa. Uneo
je suvie sebe I ne moe se rei da
je delo subjektivno. Crkva je nije
odobrila zbog: 1. Nedoslednosti u
tekstu (u formalnom smislu nije
ispotovao sve elemente teksta), 2.
Monumentalnost horskog zvuka
(nije dovoljno crkvena), 3.
Nedostatak stilskog jedinstva (za
razliku od Bdenija). Najznaajniji
stavovi su Jednorodni sine,
Heruvika, Tebe poem. Svenono
Bdenije . Evidentan je zaokret koji
Rahmanjinova vodi od eleginog
lirizma , koji karakterie njegova
rana
dela,
do
smelilijih
modernistikih tendencija. Tokom
ovog perioda komponuje zvonaveliku horsku simfoniju, Bdenije,
premijera,
sinodalni
hor.
Rahmanjinov nikad nije priao
toliko blizu ljudskoj dui kao u
Bdeniju, I u ovom delu je najvie
do
izraaja
dola
njegova
kreativnost, pa ono predstavlja
pravi primer evolucije autorovog
talenta. Rahmanjinov I ajkovski
razliito
pristupaju
delu.
ajskovski je pokuao da zadri
rusko crkveno pojanje ali ne kao
slobodni umetnik, ve kao araner
crkvenog pojanja, dok je kod
Rahmanjinova pojanje postalo
organski deo njegovog muzikog
jezika. Zato pojanje u Bdeniju ne
zvui kao
vetaki citat ve
potpuno
prirodno
izraavanje
kompozitora. Najdublje misli, ideje
I emocije. Za njega melodija ne
predstavlja nepromenljivi CF, ve
tematski
material
kreativno
iskorien. Osnovni kriterijum za
biranje napeva je umetniko
jedinstvo I balan celog ciklusa. 15
numera 10 zasnovano na
napevima, a originalne numere
(1.3.6.10.11.), u kojima je takoe
primetan
uticaj
napeva,
rahmanjinov
naziva
svesnim
falsifikatima . Moemo uoiti 3
vrste napeva: Znameni (7,8,9),

grki (2,15) I Kijevski (4,5).

Napisano je za etvoroglasni hor,
ali se glasovi esto dele na 5,6, I 8
glasova. Bdenije je pisano za
Boinu slubu (veernje I jutrenje
iz pravoslavne liturgije), ali je dugo
izvoeno koncertno. Prvi put u
okviru slube 1957., I od tada se
izvodi svake godine krajem marta,
u njegovu ast, sve do smrti
Matvejeva (koji je I uveo u slubu).
Bdenije I Zvona su Rahmanjinova
omiljena dela. Traio je da mu se
na sahrani izvede 4.i 5. Stav.
9. Vokalno instrumentalna dela
poznog
romantizma
(Mise,
Rekvijemi I Oratorijumi)
U 19. I 20 veku dolazi do spoja
vokalnih renesansnih a cappela I
baroknih vokalno intrumentalnih
formi. Sve najbolje muzike
tvorevine su se spojile. Misa Kao
najvaniji
oblik
zapadnog
hrianstva, jedini je muziki oblik
koji je podjednako zastupljen po
epohama. Ve Skarlati u misu
uvodi ariju I time se uz ansamble I
instrumente, uvode misa, pasija I
rekvijem koji se pribliavaju opera.
Naputa se CF , princip mise
parodije, mada postoji citiranje, ali
ne kao u renesansi. Bitne promene,
ogledaju se u tome to se 5 stavova
misnog orinarijuma pretvaraju u
muziku koncepciju 5 krupnih
stavova sa formalnim obrascima
koje diktira tekst:Kirie, Gloria I
kredo su prokomponovani, sanktus
(trodelna pesma, a hosana fuga),
agnus dei je trodelan. Drugi tip
mise je kantatna misa gde delovi
stavova mise mogu biti sve sem
reitativa.
Do
kraja
19.v.
kompozitori
su
kombinovali
modern elemente sa elementima
renesanse

polifoniju
I
gregorijanske napeve, a tu tradiciju
su nastavili I kompozitori 20.v. U
19.v. moemo nai postavke mise
na engleskom jeziku, posebno za
hor I orgulje. Misa napreduje I
izvan okvira crkve koncertno.
Najpoznatije mise tog doba su: List
maarska krunidbena koristi se

pozorinim
efektima
koji
nadvladavaju
religijoznu
atmosferu,
narodni
maarski
motive sa orkestrom meu
stavovima; misa koralis za hor I
orgulje,
bazirana
na
gregorijanskom
koralu,
tei
tradiciji
renesansne
modalne
harmonije,
ali
ipak
u
romantiarskom ruhu; Granska
misa monotematski pristupi
metamorfoze kao u svojim
instrumentalnim delima. Povodom
otvaranja katedrale u Granu..slina
je njegovim poemama za klavir,
koristi tematski material I bazira se
na gregorijansom koralu.; Brukner
napisao je 8 misa, najpoznatije su
u d,e I f molu. (uticali su I
inspirisali Hajdn, Mocart I ubert);
ubert 7 misa ali nita novo.
Potuje tradiciju, ali negde ima I
romantiarske
izlive
emocija.
Najuspenije su u As I Es duru I
Nemaka. Sve sun a latinskom
osim nemake (himna, narodna
pesma I koral su mu bili
inspiracija). ORatorijum hendl
uvodi
hor.
Niz
numera,
duhovnih/svetovnih. Od opera se
razlikuje jer nije scensko delo I
vea je uloga hora. esto su
polifoni, imaju epsku irinu,
monumentalni
su..Moderniji
tretman
dozvoljava
upotrebu
lajtmotiva,
kombinuje
anr
oratorijuma sa drugim anrovima
(npr simfonijom ili poemom), neke
numere se izostavljaju, neke se
pribliavaju opera kao na primer
Car Edin, Stravinskog (ima
naratora, 2 ina, u neoklasinom je
stilu,tekst je antiki- Sofokle);
uman Raj i Peri (za solistu, hor I
orkestar), svetovni, po formi je
balada,
slikoviti
lirski
horovi,ansambli
scene,
sola..Zatvoren oblik (nalik solo
pesmi); Mendelson Sv. Pavle
uticaj Bahove pasije po Mateju,
narrator,
ubaene
himne,,
dramatika
slaba,izvanredna
vokalna polifonija.; sv.Ilija uzor
Hendl. Kvalitetniji od predhodnog.
Borba proroka protiv prognanstva
po cenu smrti.; List sv.

Elizabeta I Hrist osmiljeni sun

a drugaiji nain. Elizabeta je u
operskom stilu, mix simfonijske
poeme I oratorijuma, lajtmotivi,
maarski uticaji. Hrist hristov
ivot, muku I vaskrsnue udaljuje
od pozorita I pribliava crkvi.
Koristi biblijski tekst na latinskom,
gregorijanske napeve, himne. Ima 3
dela. Rekvijem vie nema CF koji
je ranije bio veza sa ideolokom
idejom a sada je to lajtmotiv. Da bi
forma bila zaokruena, kompozitori
se vraaju na polazni tonalitet o na
kraju koriste tekst sa poatka.
Tokom
19.v.
komponovali
rekvijeme koncertne, a kontra
reakcija cecilijanski pokret.
Uglavnom
prisutan
katoliki
pristup (sem Bramsovog nemakog
rekvijema,koji je protestantski). U
tekst ubacuju poeziju,izbacuju
stavove presudno za formu.
Rekvijeme pisali su List, brams,
Verdi, Berlioz, Fore.
10. Misa za mrtve/Rekvijem kroz
stvaralatvo autora 19.v. F.
List, J. Bramsa, . Verdija, H.
Berlioza, G. Forea
U 19.v. su se sve tvorevine
prirodno
spojile.
U
period
romantizma nema vie CF koji je
ranije bio veza sa ideolokom
idejom a sada je to lajtmotiv. Da bi
forma bila zaokruena, kompozitori
se vraaju polazni tonalitet na kraju
ili koriste tekt sa poetka. Mnogi su
pisali efektna kocertna dela,
neprihvatljiva. LIST u d molu za
muki hor I orgulje, suzdrano u
odnosu
na
ostale
njegove
kompozicije. Poslednje njegovo
delo Libera me, kasnije dodato
velika stilska razlika u odnosu na
prvih 5. Bogat zvuk kako u
harmonskom pogledu, tako I u
temama, bogato hromatikom koja
se esto anticipira.BRAMS jedan
nemaki rekvijem za concert.
Smatra se da je povod smrti majke
I umana. Rekvijem za utehu
ivima a ne za due mrtvih, rekao
je. Tekst je na nemakom, odlomci
iz biblije, fragmenti Prorok Isaija,

Poslanica Petru, jevanelja po

Mateju,
Jovanu,
psalmi
Struktura nije standardna. Daje
svoju linu dramaturgiju ciklusa
umestodramatskih slika o stranom
sudu. Pe meditacije u vidu
pocorine slobodne koncepcije.
Visoki stepen umetnike obrade
teksta postie sintezom raznih
elemenata : Motetsko misnim
stilom polifonije 16.v, uzor Bah,
nemakom narodnom crkvenom
muzikom, dozirana sentimentalnost
(Mendelson), suprostavlja duboki
lirizam I epsku snagu. Hor nastupa
u svih 7 stavova. I Blaeni oni
koji ale (lirski a b a1), glavni
motiv je imitacija, pa hor; II Jer
svako je telo kao trava epska
dramatika, melodija podsea na
koral ali orkestar donosi posmrtnu
muziku; III Kai mi gospode kraj
moj epsta dramatika, solo
baritone, pre hora u oajanju, a na
kraju je fuga. IV Kako su mila
prebivalitva tvoja, Gospode
homofonija I polifonija, dve
dvostruke fuge. V alou napuni
se vae srce lirski dijalog kao kod
bahove pasije. VI Jer ovde
nemamo grada koji e ostati
epski, hendlovska dvostruka fuga
na kraju je vrhunac dela. VII
Blago onima koji preminu u ime
Gospoda lirski, ponovljeni prvi
deo, mir; VERDI prva ideja da
svaki kompozitor napie po jedan
stav u ast Rosiniju,. Verdi je
napisao Libera me, ali od toga nije
bilo nita, pa je dovrio sam I to
posvetio knjievniku Manconiju.
Za razliku od Bramsa I Berlioza,
Verdi je operski kompozitor. Ovaj
rekvijem je njegova poslenja opera
u crkvenom ruhu. Belkanto,
lajtmotivi, prokomponovane arije.
Javlja se kombinacija operske I
ckvene forme. Uspeo je da izrazi
matu I lepotu melodijske linije.
Polifonije je mnogo svedenija nego
kod bramsa. Sanctus I Libera me su
polifoni. Sam Verdi je rekao da je
ovo njegov najdramatiniji libretto.
Dies irae je lajtmotiv koji
ujedinjuje cello delo. Rekvijem
iznosi na vii plan mnoge aspekte

njegovih ranih opera, gde iza

libretistikih zahteva, uvek stoji
tragina vizija ljudske patnje, koji
ublaava nada u mir I utehu u
boljem svetu. Ta nada je za verdija
simbol vere. BERLIOZ rekvijem
oslikava buroasku revoluciju.
Zahteva ogroman izvoaki aparat
450. Smenjuju se veliki kontrasti
(od svedenog, intimnog zvuka koji
podsea na barokni motet do
ogromnog tretmana fuge hosanna
in ex celis koju predstalja udar).
Veliki zvuk potie iz buroaskih
revolucionih pesama Maprenjeze.
Odjek revolucije jeste irenje
dimenzija ciklusa rekvijema I
poveanje orkestarskog aparata.
Puno dramatskih efekata duhovna
drama. Berlioz citira u njoj samog
sebe iz ranije nastale mise, u Dies
irae. Naputa objektivnost u korist
romantiarske fantazije. Svaki
dramatian stav prati jedan miran I
td. Melodije su duge, esto
bazirane
na
kvazimodalnosti.Javljaju
se
I
neobarokni
trenuci.
Meni
najupeatljiviji stav Dies irae motiv
sudbine u gudaima se mea sa
horskim kvazi Palestrina zvukom I
Lacrimosa , dramatski vrhunac, 2
tematska materijala, preko 10
horni. FORE Rekvijem u d molu
za kamerni hor, harfu solistu I
orkestar napisao je 1888 Uspavanka smrti. Kao horovoa
I orgulja, nastojao je da stvori
novu vrstu crkvene muzike
(drugaiju od savremenika, od
operskog belkanta I glomaznog
nemakog romantiarskog stila). U
to vreme kompozitori su imali
tendenciju za stvaranjem ogromnih,
zvunih dela (I po 30 taktova ff).
Za razliku od njih, Fore se
opredeljuje za manje ansamble,
izostavljajui instrumente gde je
potrebno. Da bi postigao intimniju
boju, vraa se modalnosti I
uzdranosti. Suptilne gradacije u
dynamic, boji, harmoniji. Jako je
pazio na pravilnu akcentuaciju
tekstova, dinamiki tok prati
akcente. Crpi ideje za zvuk I ritam

iz gregorijanosg korala koristei

tok dugih fraza.
11.Misa za mrtve/ rekvijem kroz
stvaralatvo autora 20. Veka B.
Britna, G. Ligetija, A. nitke, D.
Tavenera
U 20. veku se javlja moderan
tretman rekvijema. Sve je vei borj
svetovnih rekvijema. Razvoj anra
moe se pratiti u nekoliko pravaca.
Najuoljiviji je ratni rekvijem. Tu
spadaju kompozicije koje su
posveene rtvama rata (kod nas su
Milojevi I Hristi npr.posvetili
svoja opela u b molu rtvama I
sv.rata). esto ovaj tip rekvijema
sadri
dodate
neliturgijske
tekstove, npr.Britn suprostavlja
latinski tekst sa poezijom Vilfrida
Ovena,
Penderecki
ukljuuje
poljsku himnu u svoj Poljski
rekvijem. Neki autori su pisali
instrumentalna dela koje su nosili
naziv Rekvijem: Britn Simfonia
da Requiem. Bendamin Britn je
jedan
od
najznaajnijih
kompozitora u Engleskoj u 20.
Veku. Karakterie ga izraajan
govorni izraz, ritam, a melodijske
linije mogu se slobono nazvati
modernism belkantom. Takoe je
bio I majstor instrumentacije. Bio
je veoma mnogostran, interesovao
se za obradu narodne muzike, kao I
starih majstora. Uspeva das a malo
stredstava
izrazi
kontrastna
raspoloenja. Ratni rekvijem op.66
namenjen je iskljuivo za
koncertno izvoenje. Posveen je
njemu 4 drage osobe koji su
ppoginuli u ratu. Tekst je baziran
na suprostavljanju tradicionalnog
latinskog I 5 poema o ratu Vilfreda
Ovena (koji je poginuo tokom I
sv.rata). Pisan je za solo sopran,
tenor, baritone, meoviti hor, hor
deaka, orgulje, simfonijski I
kamerni orkestar. Ceo izvoaki
aparat podeljen je u 3 grupe: 1.
Solo sopran, meoviti hor I
simfonisjki ork. 2. Baritone, tenor I
kamerni orkestar. 3. Hor deaka
koji je smeten daleko od izvoaa
I orgulje. Ima 6 stavova, grupe se

smenjuju da bi se na kraju udruile.

Jedinstvo dela se obezbeuje
tritonusom c-fis, motivom koji se
stalno ponavlja. Pojavljuje se jo 4
motiva, uzlazni I silazni arpeo,
ponovljena etvrtina I arpeirani
umanjeni akord. Kraj hor deaka
razreava tritonus. Don Taverner
savremeni engleski kompozitor
klasine
muzike.
Bio
je
zainteresovan u poetku za
prouavanje
panskih
mistika
(sv.Jovana
od
Krista)
est
komponujui n ate stihove. 1977
prelazi u pravoslavlje. Tako je
delove vizantijskog Osmoglasnika
iskoristio u Rekvijemu za Anu
Ahmaton. Meu vanija dela
spadaju oratorijum Akatist dana
zahvalnosti, pesma za Atinu,
Poslanica ljubavi na tektove
srpskih srednjovekovnih autora.
Koristio je antologiju srpskih
srednjovekovnih
autora.
Monumentalno delo Zavesa Hrama
(2003.) za 4 hora, soliste I vie
ansambala (traje 7 h). Tavernerova
rana dela su pod uticajem
Stravinskog, a novija se oslanjaju
na zvuk liturgijskog pojanja I rekto
su dijatonski koncipirana , sa
bogatim registrima. Alfred nitke,
zajedno sa Taverneron spadaju
meu avangardista po stilu, a slue
se minimalistikim sredstvima.
nitkova duhovna muzika je takoe
koncertantna. 70ih godina nastaje
Rekvijem delo pripada njegovom
polistilistikom period. Kombinuje
stilske tehnike baroka, klasike I
romantizma
(postmodernistiko
delo). Podsea na Mocertov ili
Dvorakov rekvijem, stim da pie u
duhu
pravoslavnih
napeva.
Vrhunac (u stavu credo) koji nije
uobiajen stav rekvijema, koristi uz
tradicionalan orkestar, set bubnjeva
I elektrinu gitaru. ; 3 duhovna
hora: 1. Bogorodice Djevo,2.
Gospodi isuse, 3. Oe na po
pravoslavnoj ruskoj tradiciji, isto
kao I u koncertu za hor hor se
deli na 16 glasova enski glasovi
= uloga isona, a ostali su
minimalistiki tretirani. er Ligeti
tipian postmodernista, oslanja se

na tekovine prolosti. Koristi

kontrolisani vid aleatorike
mikropolifonijom,
u
vidu
hromatskih lestvica, etvrttonskih,
pentatonskih ili da asocira na
tonalno. Inae svojim horskim
delima pored aleatorike, dodao je I
harmonsku
komponentu
sa
koloristikim efektima. Rekvijem
nastao 60ih godina. Pisan je za 20
glasova I orkestar. Kombinuje
melizmatiku I mikropokifoniju
(Dies irae, lacrimosa). U ovom
delu izbegava emotivni vrhunac, ne
istie lepotu smrti ili ne govori o
dui koja naputa telo, ve se
inspirie zvukom praznine, oaja,
straha.
12. Znaaj prisustva folklorne
osnove
u
horskoj
muzici
Jugoslovenskog naroda
Folklorna muzika na naem
podruju, puna je zanimljivih
elemenata i predstavlja bogatu
granu
koju
koriste
mnogi
kompozitori. One su odraz
narodnog ivota i obiaja. Dele se
na epske i lirske pesme. Epske
idealizuju istoriju i legendu
prolosti, slave narodne junake i
istinske dogaaje (balade, junake
pesme). Reitativnog tipa su i
uglavnom se pevaju uz gusle. Glas
i instrument su uglavnom udvojeni.
Povremeno se razdvoje u posebne
linije a zatim ponovo uu u
unisono.
Metroritmiki
tok
proizilazi iz deklamacije teksta
litanijski oblik.; Lirske ciklus
pesama vezani za svakodnevne
dogaaje i ljudski ivot uopte. Tu
spada i veliki broj obrednih
pesama.Tonalna osnova, obim
kvinte, uglavnom su kratke,
arhaine.
Horsko stvaralatvo
zasnovano je na elementima
narodne muzike bili je zastupljeno
u gotovo svim epohama. Naini
umetnike stilizacije: 1. Obrada
citirane pesme koristi se citat koji
se obrauje, ali uvaju lepotu
izvorne melodije (Mokranjac
rukoveti, Slavenski - Voda zvora);
2. Komponovane melodije u

narodnom duhu ne koriste se

citati ve izraajna stredstva
folklornog porekla i karaktera
daje razne rezultate i zavisi od
linosti, njegovog talenta i
poznavanja folklora (Tajevi 4
duhovna stiha, D.Radi ele
kula..); 3. Originalno stvaranje sa
korienjem elemenata muzikog
folklora posebno su izraziti
ritmiki, intervalski, lestvini i
harmonski elementi muzikog
folklora. ; Sva tri tipa koriste
Marinkovi, Mokranjac, Konjovi,
Radi, Babi, Tajevi... Folklor je
posebno uticao na Slavenskog
(forma,
harmonije,
lestvica,
ritmovi, igra, pevanje..)

13.
Poetak
stvaranja
nacionalnog muzikog pravca
kod Srba. Znaaj Kornelija
Stankovia.
Kronelije Stankovi je prvi
temeljnije obrazovan kompozitor u
Srbiji. Iao je po narodu i beleio
muziko blago pa ga prenosio u
svet. Povedena ovom stazom,
srpska muzika se kretala napred
imajui uvek za podlogu narodne
motive i nacionalni muziki izraz.
Na sve to su uticala drutveno
politika
deavanja.Narod,
a
posebno novonastale manjine,
prihvataju promene sa velikim
entuzijazmom.
Problem je bio
nedostatak pismenih Srba koji bi
sakupljali i afirmisali tradicionalnu
muziku kulturu. Predhodici K.
Stankovia bili su N. urkovi,
Aloiz Kalauz, Stupidon Trbojevi...
Meu narodima pod turskom
upravom do ovoga je dolo posle
kulturne i crkvene samostalnosti..
Njegov
rad
podravali
su
intelektualci u kneevini. Zapise
tradicionalnih narodnih i crkvenih
melodija je obraivao i objavljivao,
ali i izvodio na koncertima (kod
nas i u svetu).U beu je obajvio 10
svezaka obrade narodnih igara i
pesama i 3 knjige tradicionalnog
srpskog pojanja. Zahvaljujui

tome, evropski muziarisu se

upoznali sa naom muzikom pa se
ona nala i u delma trausa,
Korsakova, ajkovskog i td.Poto
se kolovao u Beu, imao je priliku
da upozna moderne romantiarske
tokove. Sa njim zapravo poinje
profesionalno muziko stvaranjei
razvijanje nacionalnog pravca koji
tokom 19.v. ini najrazvijeniju
stranu
srpske
muzike.
U
Karlovcima
belei
napeve
karlovakog
pojanja.
Prve
kompozicije (2 liturgije) koje nisu
bile tako dobre jer nije dovoljno
poznavao crkveno pojanje. ivotni
poduhvat

zapisivanje
karlovakog pojanja. Zabeleio je
sve pesme koje su se pevale tokom
crkvene
godine,
mnoge
je
harmonizovao. Jednoglasne je
beleio
bez
taktica,
a
harmonizovane
sa
takticama.
Paljivo je analizirao latentne
harmonije. Sauvao je napeve od
saborava, prvi put je uneo note u
nae pojanje. Ima izdate 3 knjige.
Pravoslavno crkveno pojanje u
srpsko naroda. Kod nas se tek
30ih
godina
19.v.
pominje
vieglasje
u
karlovakoj
mitropoliji. ; Sakupljanje narodnih
melodija vie je sakupljao lirske i
rodoljubive pesme, a veina
pesama je Varoka. Zapisivao ih je
paljivo sa preciznom agogikom.
Izdao je 4 knjige sa obradama koje
su sve harmonizovane. Obrade za
hor, klavir i glas i klavir.
Harmonizacije su jednostavne,
uvek
u
okvirima
klasine
harmonije. Prvi je koji je sa
temeljnim znanjemuneo narodni
motiv u umetniku kompoziciju.
Kao kompozitor, K. Stankovi je
ostavio mali broj originalnih dela
iza sebe. 1863 je na elu BPD iju
koncepciju
usmerava
ka
nacionalnom. Mnogi lanovi su na
narodno gledali kao na seljako, ali
pod
uticajem
rodoljubio
orjentisanih graana, nacionalna
struja ubrzo potpuno pobeuje. U
sklopu drutva, otvara se i
odeljenje za teorijsko obuavanje
pevaa. Kompozicije za muki hor:

Tavna noi, Devojka sokoli, U boj

u boj, Kog slava krepi.. Pri obradi
narodnih motiva, morao je da vodi
rauna o stepenu izvoakih
mogunosti (razlog skromnosti).
Veliki
brojnapeva
koje
je
harmonizovao nisu mu dali
mogunosti da se odmakne u
harmoniji. Nije mogao da se odvoji
od metrike podele koja je
neprikladna u crkvi (taktica po
frazama),
ali
daje
osnovu
Mokranjcu.
14. Razvoj horske muzike u
Vojvodini do 1918. godine. Uloga
Isidora Bajia.
Krajem 18.v. Vojvodina je jo uvek
bila u sklopu Ugarske. Srpsko
graanstvo pratilo je mnoge
evropske trendove, a istovremeno
uvalo
sopstveni
nacionalni
identitet. Nakon ukidanja Bahovog
apsolutizma posebno poinje da se
istie borba za nacionalna prava
Srba u Ugarskoj,. U 19.v. po
duhovnom muzikom i kulturnom
ivotuistiu se dva grada: Sremski
Karlovci
(glavno
sredite
mitropoloje, 1736. Izvoenje prve
predstave,
1791.osnivanje
1.gimnazije) i Novi Sad 1810
Srpska velika Gimnazija (Jovina),
1861 onsovano SNP, 1837. Prva
predstava,
1864
premetanje
Matice u NS. Pevaka drutva
postoje u mnogim gradovima,
irom Vojvodine od 1838, ali
veoma bitan Rasadnik muzike
kulture Novosadska Srpska
Veliks Gimnazija. Iz ove gimnazije
izale su mnoge poznate linosti
tog doba. Mnogo se ulagalo u
muziko
obrazovanje
aka,
zalaganjem
i
rtvovanjem
nastavnika muzike, kao i iskrenom
ljubavlju aka prema muzici, ova
kola je dugo bila zamena za M,
filharmoniju, operu. Svetosavske
besede- priredbe koje su daleko
premaivale nivoe obinih priredbi.
Nastavnici ove kole su bili Jovan
gri, Isidor Baji, Tihomir
Ostoji.; Aleksandar Morfidis
Nasis- o njegovom ivotu i poreklu

se malo zna- Studirao je filozofiju.

Otvorio je muziku kolu u sklopu
gimnazije i dao osnovne Notnog
Pevanja. Desetak godina je bio
nosilac celokupnog muzikog
ivota u NS, radio je kao uitelj
pevanja u NS gimnaziji. Osnovao
je ueniki hor 1838., pevaju
njegovu liturgiju, a crkvena optina
uvodi harmonijsko pevanje u gimn.
Od tada je crkva bila puna a on
omiljena linost u NS. Odgajio je
generacije
klavirista,
pevaa,
dirigenata
horovima.Njegovi
horovi: spavaa pesma, tihosputa
se vee, etvoroglasna pesma,
Svetosavska pesma, Liturgija.;
Akcentije Maksimovi . u snp-u je
bio kapelnik, pisao komade sa
pevanjem (Ej, pusti more; berberi
su pravi ljudi, hor- Gde je srpska
Vojvodina), Jovan Pau - pie
obrade i parafraze narodnih motiva
za klavir. Obrazovan i svestran,
svirao je klavir, violinu, violu i
violonelo. Dobar je poznavalac
harmonije. Uio je medicinu u
Peti , u Pragu komponovanje od
Smetane. Njegova dela nose izrazit
peat tog dob, tu spadaju
kompozicije Svetozaru Miletiu,
Bez tebe draga, Brankovo kolo.;
Mita Topalovi muziku je uio u
orguljskoj koli u pragu. Horovoa
srpskog
crkvenog
pevakog
drutva. Njegova delatnost je
iskljuivo vezana za Panevo.(bitan
za uzdizanje kulture tamo).Znatno
doprineo razvoju nae horske
horske kulture, zaduen za
podizanje nivoa muzike na stepen
prave umetnosti. Zasluan za
uvoenje duhovnih koncerata.
Srpska kraljevska akademija nauka
birala ga je za poasnog lana.
Pisao je iskljuivo vokalna dela.
Liturgiju za dva glas, liturgiju
sv.Jovana
Zlatoustog(prerada
kornelijeve lit.),Zbirka deijih
horova pesme u 2 glasa. Iako je
bio savremenik Mokranjca i
Marinkovia, blii je Jenku po
lirizmu sa romanitiarskimom
tematikom
i
po
borbenim,
rodoljubivim horovima(vetru s
kosova, Sokoli, Bojna pesma);

Isidor Baji (1878 - 1915), Svirao

je violinu. Dok je studirao prava,
obrazuje studentski hor i orkestar
muzike akademije kojim diriguje i
nastpa u Peti. Muziku umetnost
je irio konertima. Izdvaja se od
svojih savremnika po svojoj
svestranoj aktivnosti. Radi kao
pedagog u gimnaziji od 1901.
Osniva privatnu muziku kolu
1909. A 1013 osniva srpski muziki
list, to su bile jedine novine u to
vreme kod nas, bio je izdava i
muziki pisac. U okviru njih
pokree notnu ediciju Srpska
muzika biblioteka. Pisao je
udbenike za svoje uenike: Teorija
notnog pevanja, Klavir i uenje
klavira, Nauka oblicima. Bavio se i
komponovanjem, a njegova dela
ulaze u narod i ive i dan danas,
postala su narodna svojina.
Osnovna
odlika
Bajievih
kompozicija je veoma bogata
melodija,jednostavan
harmonski
jezik,
izvesni
nedostaci
u
kompozicionoj tehnici nisu smetali
da Baji postane najomiljeniji
kompozitor Vojvodine, naroito sa
svojim
kompozicijama
za
tamburake sastave. Bavio se i
melografskim radom iz Vojvodine i
okoline Vranja. Pored svega
komponovao je i opere od spletova
za
tamburake
orkestre.
U
njegovom stvaralatvu izdvajaju se
2 grane: 1. Kompozicije po
narodnim motivima ili u narodnom
duhu. 2. Ordiginalna inspiracija
Bio je popularan jer se kao
profesionalni, gradski stvarlac
esto identifikuje sa anonimnim
seoskim tvorcem narodnog napeva.
To potvruju mnoge pesme za
komade seoskih lola: uuk Stana,
Divljakua, Rakija, koje ne samo
da su izale iz pozorsta na ulicu, u
narod koji ih je prisvojio, ve su
esti izvoenje i sluanje kao
narodne mada nekad toliko
izmenjena da se ne mogu
prepoznati. Pesme: Po godini
meseina sja, Zraak viri, Jesen
stie Dunjo moja, veoma poznata
ranije graanska, a danas narodna
Srpkinja, opera Knez ivo od

Semberije. Na bazi narodnih

napeva koje je upoznao ulazei
sam u narod i beleei ih na terenu.
Komponovao izmeu ostalog: Iz
srpske gradine, Srpski zvuci, Ej,ko
ti kupi (koje je kasnije uneo u svoju
operu). Njegovo stvaralako delo
bilo bi u optem proseku svakako
na viem umetnikom nivou sa
produbljenijom
kompozicionom
tehnikom da se vie mogao
usmeriti na kompoziciju i da je
mogao da usavri i svoj muziki
ukus. (Umro je u 37 godini) Ovako
Baji ostaje lokalni veoma odabran
i iroko omiljen kompozitor
Vojvodine. Kao i mnogi drugi
umetnici nije iveo u vremenu i
sredini koja je davala povoljne
uslove za umetniku delatnost i
zato je za divljenje jedna plemenita
crta u karakteru -Nesebino
zalaganje za svoje savremenike,
kolege, muziku i kulturu.; tihomir
Ostoji studirao filozofiju, bio
profesor
u
Jovinoj
gimnaziji(istoriar), zalagao se za
kulturu,
organizovao
horska
druenja, popularisao narodnu u
crkvenu muziku, pisao za novine..
Oe nas nije autorska,
harmonizacija srpskog troparskog
napeva za 6 glasova (isti napev
Tajevievog Oe na); Spasi hriste
boe, Ie heruvimi...
15. Horsko stvaralatvo Josifa
Marinkovia
Poslednji izraziti romantiar u
srpskoj muzici. U uiteljskoj koli
pod uticajem blaeka komponuje
prve horove Ustajte brao ,
Smea srpskih narodnih pesama
nakon povratka iz Praga, gde je
pohaao orguljsku kolu, dolazi na
elo BPD, komponovao je Pozdrav
pevaima, povodom 30godina
BPD.Jo pre je usvoji smernice
tadanje omladine a u radu sa
Obiliem dobija nove borbenije
podsrehe za rad. Rezultat su
rodoljubivi muki horovi koji su
izraavali
tenje
tadanje
naionalistiki orjentisane omladinePesmom srcu, Slavija, Junaki

pokli,
Narodni
zbor.
Te
kompozicije odlikuje patetino
izraavanje rodoljublja. Uprkos
tadanjoj praksi, brada narodnih
motiva, marinkovi i kada pie,
oslonjen na folklor uzdie ga visok
stepen umetnike obrade. Najee
su raeni homofono u meovitom
ritmu. Najpoznatiji je narodni zbor
na tekst Vladislava Kaanskog.
Ovaj hor posluio je u mnogim
politikim manifestacijama pre
1914, a postao je i himna Obilia.
Marinkovi je bio horovoa i u
Radnikom pevakom drutvu za
koje je komponovao hor radnika
pesma. *Njegova originalna delaosim rodoljubivih, u grupu
originalnih a cappela horova
spadaju
i
prigodni
horovi
(Kosovska
himna,
Himna
Gunduliu). Uglavnom je pisao
muke horove. Meoviti su manje
brojni,a inspirisani su intimnom
lirskom tematikom: Pojte tice,
Proletnja
zora,
Povratak;
Marinkovi je prvi pisao za enske
i deije horove.; U pogledu
stilizacije
narodnog
melosa,
Marinkovi je spona izmeu starih
obraivaa
i
Mokranjca

povezavanje vie pesama u cikline

celine. *Kola bio je neposredan
uzor Mokranjcu,ali ne postie
njegovu zaokruenost i komaktnost
forme jer obino koristi veliki broj
pesama, a bez kompleksnije
obrade, ona najavljuje neke
Mokranjeve
kompozicione
postupke
(ulanjavanje,
ponavljanje pesama i njihovih
delova, poletnosti). Komponovao
je 11 kola za meoviti i muki hor.
To je vrsta vokalne rapsodije. To su
spletovi
narodnih
pesama
harmonizovanih za hor. U njima se
Marinkovi
preteno
slui
vojvoanskim
narodnim
melodijama, narodnim tekstovima
ili stihovima Branka Radievia (iz
akok rastanka- 3.5.9. kolo). Te
kompozicije predstavljaju probne
radove u oblasti harmonizacije
melosa
narodnog,
tj.
kompozitorovo
odazivanje
potrebama sredine. U njima jo ije

doa do izraaja Marinkovieva

harmonsa inventivnost niti smisao
za deklamaciju teksta. Njegova
forma izgleda kao relativno
dugaak niz kratko zahvaenih
pesama (1 ili 2 strofe) u nizu koje
se tehnikom ponavljanja i ukrtanja
stvaraju uporini stubovi na kojima
poiva konstrukcija makro forme.
*Uvodi u nau muziku Horove sa
klavirom kompozicija sa irokih
kontura u kojima se ogleda njegova
naklonost ka baladnom tonu i
dramatici. U nekima je bio ponesen
rodoljubivom poezijom: Jadna
majka, Na veliki petak, a u nekim
istom lirikom : Zadovoljena reka,
Potoara, Molitva. Mnogi horovi sa
klavirom predstavljaju kantate, po
razreenosti i monumentalnosti, ali
je smo jedna nazvana kantatom:
kantata D. Obradoviu. Ovo delo je
himninog karaktera, polifono i
romantiarsko.
Tekst
je
komponovan iz stihova Velimira
rajia.; * Liturgija- nije samo pisao
kao jedinstvenu kompoziciju ve
pojedine pesme po poptrebi. Kosta
Manojlovi je delove liturgije posle
marinkovieve smrti sabrao i
redigovao. Pisana su u duhu
napeva. Dobro poznavanje toka i
karaktera bogoslovskog teksta.
Harmonski jezik je raznovrstan,
glasove vodi slobodno, imitaciju
koristi radi isticanja teksta ili
postizanja gradacije. U osnovi
nekih pesama uoavao se deo
napeva (Jedinorodni sine, Oca i
sina, Tebe pojem), a reitatvni
odlomci(veruj, Slava), biski su
ruskom
silabinom
pevanju.
Najupeatljiviji Heruvika i Oe
na;
*
Opelo
redigovao
posthumno K. Manojlovi. Slaba
knjievna
vrednost
komada
doprinela je neodranju na
repertoaru ali se po umetnikim
kvalitetima istie Hor kaluera; *
Crkvena
muzika
je
delom
originalna a delom zasnovana na
narodnim crkvenim molitvama i u
njoj se ipoljavaju Marinkovieve
sposobnosti vetog polofoniara.
Slinost
sa
mokranjcem:
savremeici, radili su uporedo na

izgraivanju muzike kulture, prva

su
2
kompozitora
realnijih
muzikih vrednosti i muzike
spreme. Razlika je to Mokranjac
umetniki obrauje narodne pesme,
a Marinkovi vie stvara originalna
dela.
16. Razvoj horske muzike u srbiji
od polovine 19.v. do prvog
svetskog rata
Zbog ratova prekinut je intezivan
razvoj koji je poetkom 20.v.
negovao
skoro
nadoknadu
proputenog. Kraj 19, poetak 20.v.
u kulturipa i u muzici, Srbiji je
donelo sutinske pomake. 1880
1914 razrauje se materijalna
osnova za odvajanje muzikog
ivota evropskog tipa. Utemeljuju
se institucije- 1868 narodno
pozorite u BG, 1899 muzika
kola, 1908, Baji M, 1911
Stankovi M, brojni ansambli,
publicistika,
izdavatvo.1866
ujedinjena omladina srpska
organizacija mladih intelektualaca
sa tenjom buenja pevakih
drutava. BPD, pozorina druina u
Panevu, NS, Kikinda, Subotica,
abac, Vrac, S. Mitrovica,
Negotin, Ni. Nagli razvoj horske
muzike zauzima vano mesto u
molitikoj i prosvetnoj delatnosti.
Preko njih lakse se vodila borba za
prava. Okosnicu muzikog ivota
posle 1880. I dalje ine pevaka
drutva ali i orkestarski ansambli,
ozorini, vojni orkestri.. PD
Stankovi i Obili bili su veoma
popularni i aktivni. U ovom
poeriodu glavni izvor novih
kriterijuma i vrst temelj za dalji
razvoj horske mutike tog doba dali
su Mokranjac i Marinkovi. Do
1.sv.rata znaajan doprinos daje i
tzv.Beogratska kola (Biniki,
Krsti, Boidar Joksimovi i
Vladimir orevi); * Mokranjac
dobija inspiraciju u narodnim
melodijama ijom obradom dostie
navei umetniki nivo. Odupire se
romantizmu i stvara realizam kod
nas. * Marinkovi
se slui
originalnom melodikom koja nosi u

sebi duh folklora i pored toga to

nosijak uticaj elemenata evropskog
romantizma (Opelo, Kola, Junaki
pokli, Narodni zbor), * Biniki sa
Mokranjceim i Manojloviem
osniva prvu M. Kompozitor,,
dirigent, pedagog. Osniva i vojni
orkestar iji je dirigent. Komponuje
nacionalnu operu Na uranku.
Komponuje
orkestarska
dela,
muziku za pozorite, solo pesme i
horska dela. U njegovim horskim
delima osea se prisustvo srpskog i
makedonskog folklora. Jednim
delom sledi Mokrnjaev uzor, ali
pie originalna dela. Uglavnom se
osea
trodelna
zaokruenost.
Ciklusi: Petovke- marodni melos,
forma rukoveti. Seljanice
originalno delo, ali osetan melos. 6
pesama 3 muka i 3 meovita
hora na tekst Petrovia. Duhovna
dela : Liturgija, Opelo (znaajno u
njegovom opusu), Blagodarenje.
Zasebni horovi: 3 devojke, Jesen
stie, Divna noi. ; * Petar Krsti
Pedagog, horovoa, violinista,
muziki kritiar, urednik muzikog
glasnika, kapelnik u NP.Pisao je
komade sa pevanjem, orkestarska
dela, opera Zulumar (orijentalni
patos i slab orkestar). Horska
muzika: uticaj iskustva sa horom,
veto se slui glasovima, skoro svi
su homofoni. Vodea melodij je
dominantno izraajno sredstvo.
Uspeno se slui i disonancama i
hromatikom (isticanje dramatike),
nesimetrian metar. Daje odlinu
deklamaciju teksta. Ispoljavanje
lirizma,
impresivnost
izraza.
Modernije harmonije i sloena
faktura horskog stava. Logina
spona izmeu Mokranjca i
Marinkovia i kasnije generacije.
Horovi Devojka i vetar; Od vrbe
svirala; Poetak bune protiv dahija;
Liturgija.; * Vladimir orevi
pisao duhovnu muziku i deije
pesme, kao muziki pedagog i
kompozitor najvei doprinos dao je
na polju izuavanja i analize
folklorne muzike. * Boidar
Joksimovipedagog i horovoa,
napisao operu enidba Miloa
Obilia nije izvedena.; * isidor

Baji - pedagog, osniva privatnu

Mm, osiva srpski muziki listjednine muzike novine u to vreme
kod nas, bio je i izdava i muziki
pisac. Na osnovu njih pokrece
ediciju
Srpska
muzika
biblioteka. Udbenici: teorija
notnog pevanja, Klavir i uenje
klavira, Nauka o oblicima. Kao
kompozitor pise i originalna dela i
dela oslonjena na folklor. Dela mu
ulaze u narod i ive i dan dans,
postala su narodna svojina.
Horske : Iz Srpske gradine, Ej, ko
ti kupi, Srpski zvuci.;
Ovi
kompozitori
takozvanoj
beogradskoj koli. Karakteriu je
instrumentalna dela, tenja ka
savremenim
deavanjima,
naklonost ka orijentalnom patosu
(urbanizovani folklor). Poetkom
20.v. njie mogue dati precizne
stilske karakteristike. Kompozitori
tog vremena nisu imali pred sobom
jasan idejni i estetski ideal. Na
istom podruju sreu se 3
generacije
kompozitora:
1.
mMarinkovi i Mokranjac, 2. BG
kola,
3.
Mlai
(Konjovi,
Milojevi, Hristi)
17. Mesto i znaaj horske muzike
u
stvaralatvu
Stevana
Stojanovia Moranjca
Njegov ivot i stvaralatvo se
uporedo razvijaju sa uspononom
srpske graanske klase. Svim
sredstvima se okree narodu i
njegovoj pesmi. Tako postaje i prvi
muziki realista. 1876.postaje lan
BPDa, i to drutvo mu pomae za
dalji razvoj i finansira mu studije u
Minhenu. 1883 postaje dirigent
pevakog drutva kornelije. 1887
se vraa iz Lajpciga u BG i stupa
na mesto horovoe BPDa. Kao
dirigent on je radio u pevakom
drutvu Kornelije Stankovi, BPD,
pevako drutvo Jaki, SrpskoJevrejskom pevakom drutvu.
Najpoznatija delatnost mu je bila
kada je radio kao horovoa BPDa.
Sa njima je dobio broj priznanja za
nastupe irom Evrope. Sa njim radi
sve do 1911. BPD je imalo sjajne

pevake sposobnosti, veliki kvalitet

izvoenja, ritmika preciznost,
veliki
kontrast
dinamikog
nijansiranja. Imali su turneje po
raznim
gradovima(Dubrovnik,
Kotor, Cetinje, Solun, Skoplje,
Moskva...); Smatrao je da srpska
muzika moe biti podignuta samo
na osnovu folklora.Bio je svestrana
linost
(dirigent,
kompozitor,
pedagog..) Bitan je za razvoj
nacionalnog stila (u 19.v. se razvija
i u Evropi), nadovezuje se na K.
Stankovia.
Kao
organizator,
pokrenuo BG iz zaostalosti. 1899
osnovao prvu muziku kolu sa
Manojloviem i Binikim (u njoj
bio dirigent i pedagog.) Kao
kompozitor narodna melodija mu
je izvor inspiracije. Hteo je da
sauva
narodnu
pesmu
od
zaborava. Znao je ta hoe i moe.
Svestan je bio da nije originalni
kompozitor. To ga nije zanimalo,
imao je drugu ulogu. Bio je svestan
da ne moe seljaka naviknuti na
odelo ili pustiti Mocarta. Znao je
da mora preko narodne pesme, i
nista ga drugo nije ni zanimalo.
Rukoveti nekoliko melodija
zaokruene u celine, postaju
njegova
a
time
i
naa
osobitost,privlana
mnogim
muziarima - sredine take u svim
repertoarima tadanjih pevakih
drutava. Najbolji je poznavalac
horskog stava. Realista je jer je
pronaao najiskrenije i najdublje
pesme koje odraavaju realan
ivot, tj.drutvenu realnost tog
doba.
18.Rukoveti Stevana Stojanvi
Mokranjca kao specifian oblik
horske svite (oblik, poreklo,
napeva, posebne karakteristike,
izvoaka
problematika);
svetovni horovi (pregled)
Mokranjac u rukovetima, sa
jednostavni, izraajnim sredstvima,
otkriva i produbljuje svu lepotu i
vitalnost narodnog duha. 15
rukoveti i primorski napevi
predstavljaju
vrhunac
Mokranjevog stvaralatva. Oblik

rukoveti postojao je i pre

Mokranjca u naoj muzici pod
imenom splet, kolo, ali je snaga i
vrednost njegovih rukoveti u tome
to je on umeo da priblii izvornoj
narodnoj
muzici,
da
njene
harmonije i psiholoke osobenosti
pravilno prenese u umetniko delo.
Rukoveti su primer za skladnost u
spajanju raznorodnih pesama,
pronalaenju latentne harmonske
podloge koja odgovara karakteru u
toku melodije i u ukusu kojim je to
postigao (zbog toga prevazilazi
dotadanje jednostavne obrade i
harmonizacije narodnih pesama).
Rukoveti su umetnike stilizacije
vieg stepena. U njima je postignut
izvanredan odnos izmeu pojedinih
pesama kao i savren sklad u
izboru
harmonskih
i
kontrapunktskih
izraajnih
sredstava. Oblik: rukovet je horska
svita sastavljena od nekoliko
narodnih pesama povezanih u
jedinstvenu organsku celinu, koja
se ogleda u izboru grae (pesme iz
istog kraja, sa istim dijalektom i
slinim melodijama, tonalnim
osobinama)
u
psiholokosadrajnoj niti koja se provlai kroz
celu rukovet, i treba istai formalnu
zaokruenost koja se postie
odgovarajuim
rasporedom
kontrastnih elemenata pojedinih
pesama kao to su: tempo, vrsta
takta , tonalitet itd; u formalnoj
grai, moemo postaviti paralelu
izmeu rukoveti i velikih oblika
apsolutne muzike, jer se mogu
uoiti
izvesne
analogije
u
najoptijim konturama forme, u
dispoziciji stavova s obzirom na
kotrast tempa i dinamizma. To pre
svega vai za rukoveti od 4,5
pesama kod kojih moemo nai
odreene konstrukcione teme:
Allegro, Adagio, Sherzo- finale
(npr.: kod 8.i 11. taaka) koje
ukazuju na raspored stavova
klasinog sonatnog ciklusa (u 9. Se
pred
finalom
nalazi
kratka
reminiscencija na lagan stav). -9. Je
tema andante allegro- andanteallegro koja ukazuje na baroknu
sonatu da chiesa; - kod 10.,12. I 14.

 allegro i andante kao sonatni

ciklus od 5 stavova; - 1.,3.,4. I 5.
slobodan rapsodini oblik koji
sadre 8,9 i 10 pesama (tu vie
nema analogije sa ciklinim
formama,
ve
kompozitoreva
vetina
da
dobro
rasporedi
kontraste i vrhunce); - 1.,3. I 5.
Imaju zajednike crte- smena
bvrzih i laganih pesama, preplitanje
ili ukrtanje pesama, pored
finalnog vrhunca postoje 1 ili vie
sekundarnih vrhunaca u toku
oblika, tako u njima zahvaljujui
kontrastima i dobro rasporedenim
gradacijama
dobijamo
utisak
zaokruene celine. ;Oblik pojedinih
pesama je najee strofian 2-6.
Strofe mogu biti potpuno isto
obraene ili varirane tako da je
svaka strofa data u nekom drugom
vidu. Npr.: smena meovitih i
mukih i enskih horova, promena
fakture, drugaija harmonizacija,
itd. (strofini 2, u Budimu gradu);
stofino varirana 10., Biljana, 5.
Lele; Kombinacija 2 razliite
pesme- 5., ta to mie i A to si se
Jano, obrazuju oblik a b a ; Oj
evojko i Vinjiica a b a b; iroko
razvijene
pesme
u
nekim
rukovetima imaju motivsku razradu
sa
proirenjem
oblika
koji
predstavlja c o d : 1,3 , 5, 8, 11
taaka). Poreklo: - Iz Srbije
(1,6,13), sa Kosova (7,8,11,12), iy
Crne Gore (9), Bosna (14) i
Makedonija (10 i 15). Harmonija:
Mokranjac je uvek pronalazio
pravu i odgovarajuu harmonsku
podlogu za melodijske kvintakorde
i sekstakorde glavnih stupnjeva , ali
i sporednih, D7 i obrtaj, 7
sporednih
,
vantonalne
D,
Mocartove 5 u kadencama.
Modulacijeuglavnom
na
prelazima izmeu pesama. este su
mutacije (imala baba, Mirjano,
osciliranje
toninog
centraBiljana; modalnost- cvek je
areno). Tematika teksta: Tekstovi
grade priu (ljubav, borba, slika
folklorne
zajednice).
Ostale
svetovne:
I
za
originalno
stvaralatvo nalazi nadahnue u
narodnoj pesmi. Kozar je skerco za

meoviti hor- dve narodne pesme iz

16og veka u stilu renesansih
madrigala. Dela potpuno originalna
i koja zaostaju za onim to je radio
sa osloncem na folklor- seljanice,
jadna draga, bolno edo. Po uzoru
na narodni melos: 4 obredne kajdemeoviti deji hor, ista i
jednostavna faktura, dijatonske
harmonije.
"Pazar
ivine"meovitideji
hor,
pun
humoristike na narodni tekst.
eno moja, Tri forinte dajMokranjev tipian humor, hor
oponaa duvaki orkestar i
udaraljke. Ogrejala meseinanapisao je samo poetak, a nastavio
je Kosta Manojlovi.
19. Duhovna
Mokranjca

muzika

S.S.

Svetovna i duhovna podjednako ,

ali ipak duhovna (2000 duhovnih i
500 svetovnih). Osllanja se samo
donekle na tradicionalne eme i
motive, morao je da trai put, nain
obrade i formu umetnike duhovne
muzike. Na rad K. Stankovia
nadograuje
zvunu
monumentalnost,
arhitektonski
sklad
i
duboko
izraajne
melodijske linije. Na vrstim
temeljima
narodne
duhovne
muzike
gradi
monumentalne
tvorevine- originalna dela. eleo je
da narodno unese u umetnost.
Njegov cilj je da poloi temelj
srpskoj muzikoj kulturi na bazi
autentinih
izvora
njene
duhovnosti. Folklor je dokument
nacionalnog identiteta. Utire put
mlaim generacijama. Modalne
harmonije,
proete
tradicijom
narodnog
pojanja,
bogate
polifonijom izuzetnog poznavaoca
horskog stava (porede ga sa
Palestrinom). Inspiracija su mu
crkveni napevi koje je upoznao jo
kao deak. Njegova duhovna mzika
se moe podeliti u tri oblika: 1.
Melodizacija (osmoglasnik, strano
pjenije), 2. Harmonizacija napeva
(liturgija),
3.
Originalno
stvaralatvo
(slobodan
odnos
prema napevu). Njegova duhovna

dela su pisana mahom za potrebe

pogosluenja jer je vodio crkvene
horove. Osmoglasnik: Beleio i
redigovao
ga
1908.
Veliki
osmoglasnik sadri slube za svaki
dan u nedelji u svakom od osam
glasova i to je jedna od prvih
knjiga koje su irili i Metodije
preveli sa grkog na slovenski u
9om
veku.
Mokranjevi
prethodnici su preradjivali napeve
standardnim metrikim normama a
svoje zapise esto manje ili vie
uspeno harmonizovali. On je tome
priao i kao umetnik i kao naunik.
Napisana je za potrebe uenike
bogoslovije, pa je namena odredila
i njenu koncepciju(sadraj i
raspored materijala uslovio je
stepen redakcije zapisa). Bio je
obrazovan muziar i dobar
poznavalac umetnikog crkvenog
pojanja pa je eleo da zabelei
najistiji vid muzike tradicije.
Zapisao je oienu varijantu od
ukrasa trila koje su pojci
sprovodili
neukusnim
zaigravanjem glasa. Sve napeve
je beleio u bas kljuu, slobodnim
ritmom, stavljao taktice samo tamo
gde tekst i fraze nalau, na kraju
fraza je nota brevis. Pri zapisivanju
je imao sjajne pojce- Jovan Krsti.
Sadri 328 stihira: pesme jutrenja,
veernjeg i liturgije. 41 numera u
svakom od osam glasova. Strano
pjenije: melografiski rad na polju
duhovne muzike. Knjiga pobuhvata
dela
koja
nisu
obuhvaena
osmoglasnikom.
Liturgija
Sv.
Jovana zlatoustog: 1895.- bio je
episkop u Carigradu, besednik,
jedan od tri jararha. Dvorak o ovoj
liturgiji pa ovo je ravno samo
Bahu; Duan Kotur- On ume da
na mestima gde je melodija
skuena i tu monotoniju vetom
harmonijom zabaturi. Pokazao je
samostalnost u odnosu na ruske
uzore. Na homofonoj osnovi je uz
samostalno
voenje
glasova.
vrsto je povezana sa tradicijom
crkvenog
narodnog
pojanja.
Sastavljena je iz sredinjih delova
osmoglasnika i Velikog pojanja
(Karlovako, sa mnogo melizama).

Ima i celih napeva (citati, samo

prvi glas). Iz velikog pojanja
(Aliluja- melizam), prvi glas
(heruvika) po 3.,6. I 8. glasu
(milost mira, dostojno, svjat, tebe
pojem), 4. glas (budi Imja). Stavovi
koji govore o: potovanju i
slavljenju (blagoslovi due moja
gospoda, svjati boe, aliluja,
dostojno, budi Ilija), molbi (podaj
gospodi , gospodi pomiluj, oe na,
spasi Hriste Boe), zahvalnosti
(dostojno i pravedno jest, svjat,
tebe pojem, vidjehom svjat
istini),oplakivanje, molitva za
oprost
grehova
(pridite,
heruvimska, amin, da ispoljatsja).
Liturgiju
karakterie
lepota
melodije, tonski kolorit, izraajna
deklamacija. Od svih naih
njegova je najkonciznija, a stilski i
harmonski
najinteresanstija
i
najdostupnija ulozi. Postoje tri
verzije: za meoviti hor, deiji i
muki
(nedovren),
hor
(heruvimska pesma je svugde
drugacija).
Opelo:
plod
Mokranjeve
invencijeneprevazidjena
harmonizacija
crkvenih napeva. Napisao je dva
opela: u g molu 1882 i u fis molu
1888. Karakterie ih dobra dikcija,
promiljene harmonije, boje i
kontrasti koji nose sluaoca u
oblast rekvijemskog bola. G mol
30 stihira, od rukopisa sauvan
samo vjena ja pamjet. Fis molnapisana za stogodinjicu rodjenja
Vuka Karadia. Neki stihovi
potiu iz g mol opela. Njest svjat
za 6 glasova, ali u molu. Izraajno
deluju isprekidani delovi u des
duru- petoglasna imitacija. So
svjati mi- troglas. Vjenaja pamjattematska i tonalna repriza gospodi
pomiluj. Za razliku od ostalih dela
baziranih na napevima, ovo je
preteno
originalna
zamisao.
Znatna
vea
iharmonska
i
kotrapunktska
bogatstva
u
poreenju
sa
drugim
kompozicijama. Stavovi: Svjati
Boe, Njest svjat, itejsko je more,
So svjati mi, Dusi i dui, Boga
elovjekom, Vjenaja pamjet.
Akatist: 1892- pohvalna pesma

Bogorodici. Delo pleni kristalnom

istotom
linija
i
izrazom
nepomuene vedrine. Sveani
unison Bog gospod, meditacija
Poveljenije
tajno,
snana
gradacija
Imuaja
deraju
nepob...,edno radusja nevjesta.
Dve stihire na veliki peta: Nisu
muzika celina, samo su trodelne
po tematici i po optem emotivnom
tonusu. Tri statuje na veliki petak:
muzika za jutrenje na veliki subotu
(pla Bogorodice nad Hristom) ni
one ne ine ciklus, prvi put
izvedene sa BPD. Tebe Boga
hvalim:
6.
Glas,
meu
Mokrenjevim najboljim delima.
Prevod poznate starohrianske
himne Te deum laudamus napisano
je u okviru muzike za krtenje
Petra I Karaorevia. Dela
Vjerujui Oe na, koji su inae
delovi liturgijske slube su
nezavisna dela i nisu raena po
napevima,
kao
ni
tebe
odjejugosja, O kako bezakonje,
Ninja sili nebesnaja, koji ima
slobodna kotrapunkstka kretanja.
20. Svetovna horska muzika u
Srbiji izmeu dva svetska rataodnos izmeu tradicionalista i
modernista
Rat je zaustavio dobar put
napredka muzike umetnosti u
Srbiji. Sa zakanjenjem neke stvari
se
nadoknadjuju
izgradnjom
muzikih ustanova i udruenja.
1920e Beogradska opera, 1923e
Beogradska filharmonija , 1937e
Akademija u Beogradu, 1918e
Kraljevina
Srba,
Hrvata
i
Slovenaca, raa se novi oblik
Jugoslovenstvo ija je ideja
izgradnja srpsko-nacionalnog stila
u muzici. Muziari nastoje da
uspostave veze izmeu glavnih
muzikih centara. Na polju
stvaralatva, pojava Konjevia,
Milojevia i Hristia, oznaava
prekretnicu
u
smeni
kompozitorskih generacija.
U
meuratnom periodu , nova
generacija,
polazei
od
Mokranjeve osnove, tei da

srpsku muziku u stilskom i

anrovskom
smislu
priblie
evropskim
tokovima.
1)
Kompozitori koji su bili priklonjeni
tradicionalnom (nacionalnom) stilu
bili su konzervativni (Biniki,
Konjovi, Manojlovi, Nastasijevi
i ivkovi). 2) Kompozitori sa
evropskim tendencijama: Milojevi
i Hristi. 3) Spoj modernog naina
miljenja sa naom tradicijom koja
je
bazirana
na
folklornim
stremljenjima, zastupali su Tajevi
i Slavenski. Biniki: 1903, Na
uranku- naa prva opera; horska
dela : prsisustv srpskog i
makedonskog folklora jednim
delom sledi Mokranjev uzor, ali
pie originalna dela. Uglavnom su
to kompozicije u kojima se osea
tonalna zaokruenost; ciklusi:
tetovke, u formi rukoveti, sa
primenom folklora, seljanice- tri
muka i tri meovita hora na
stihove
M.Petrovia;
Zasebni
horovi: Haj nek planu srca mlada,
tri devojke, jesen stie, divne noi.
Konjovi: ne prekida vezu sa
prethodnicima
nego
muziki
nacionalizam
produbljuje
i
proiruje
piui
savremenim
muzikim jezikom. Dela su mu
uglavnom: ciklina, pesme imaju
raspored trostavanog ciklusa (brzlaga- brz). Pridaje znaajnu ulogu
klaviru koji prati , tumai tekst ,
ispunjava uvode. Za odabir
pesama, uzor mu je mokranjac.
Pretvara tradicionalnu formu u
prokomponovani
oblikspaja
sonatni oblik i varirano-strofinu
formu. Muki horovi: Putnik na
uranku, Pod penderi, Nane,
kai tajku. enski horovi: ciklus
zagorski penderi (za klavir),
Vragolan , Oj za gorom. Meoviti
horovi: Rane, Tri seljanice (tri
pesme), Pozdrav duhovniku. Sa
njim poinje naa moderna. Folklor
spaja i sa modernim muzikim
tokovima.
Osnovni
tonneoromantian
sa
ekspresionistikim
nijansama
(hromatske sekvence, motivska
razrada,
tonalna
sloboda,
hromatika, mestimini klasteri,

folklor, promene takta, forma u

drugom
planu...).Manojlovi:
Najdosledniji
tradicionalista
i
naslednik Mokranjca, u domenu
folklora i okrenut je iskljuivo
horskom
anru.
Izrauit
je
polofoniar, pa je esto koristio
kanon i imitaciju. I pored tadanjih
modernistikih strujanja, on ostaje
veran folkloru i komponuje u
narodnom duhu. Veina njegovih
dela nalikuju rukovetima. Muki
hor: iz umadijskih gora; ciklusi
enskih horova: uuk Stana,
Boina no; meoviti hor: alne
pesme, naa zemlja suzo oroena,
pesme zemlje Skender begovealbanski folklor. Posebno se istie
sever duva (irok raspon glasova),
redukovao
je
Marinkovievu
liturgiju. M.ivkovi: kompozitor,
muzikolog, pie teorijske radove.
Naklonjen je Vagneru, usvaja
smerove impresionista Debisija i
Ravela. Horovi: Jefimija, Bekstvo ,
Kantata roenje Vesne; enski
horovi:
muva
na
autu.
Hummoreskni stil Mokranjevog
Kozara nastavlja. Privren je
nacionalnom stilu. Knjige: nauka
o
harmoniji,
analiza
Mokranjevih
rukoveti.
Nastasijevi: Sedam svita za m.,. I
me.hor, izvorne pesme blie
kolima nego rukoveti. Hristi:blii
Mokranjevim korenima, vie
okrenut romantizmu , ali se osea
prisustvo impresionizma. Do kraja
ostaje veran melodiji i klasinoj
tonalnoj
harmoniji.
Privren
nacionalnom stilu i izraajnim
sredstvima impresionizma. Opera
Sutonza s.,h. I o. oratorijum.
Vaskrsenje- prvi put kod nas sreu
se
impresionistiki
elementi,
pentatonika, celostepena lestvica.
Horovi: zvezda, jesen, dve pobone
pesme. Dubrovaki rekvijem za
meoviti hor i sopran. Petar Krsti:
Komadi s pevanjem, orkestarska
dela, opera Zulumar sa horskim
numerama (deklamacija teksta),
melodija ne karakterie linost- nije
dramska radnja. Oko 40 horskih
dela, a najpoznatija su devojka i
vetar, od vrbe svir.Poetak bune

protiv dahija za muki hor.

Milojevi: tri faze- 1.Nemaki
pozni romantizam- oslonac na
narodni
melos;
2.francuski
impresionizam i ekspresionizam; 3.
Mnotvo uticaja- ekspresionistike
tenje. Horovi: Dugo se poljem
zeleni (1.), Slutnja, Muha i
komarac, Ciklusi na stihove Krlea,
Pir iluzije. Muki horovi- triptih,
crno sumorno popodne, Veer. Tei
da idealno povee ton i re,
melodiju oblikuje hromatikom,
skokovima, tonalni kontrasti su
prisutni i bogata ritmizacija- sve
osobine ekspresionistikog izraza.
Tvrdo umanjeni 7- omiljeni
akord.Opelo u b molu. Tajevi:
Njegove
kompozicije
su
jednostavne po izvoakoj tehnici ,
ali ima i zahtevnijih. Oseaju se
ruski uticaji. Obraivao je folklor,
poliritmija, sazvuja 4 i 5
(folklorne). Dva tipa obrade teksta
u
horovima:
1.
Tekst
u
muz.narodni.- makedonske pesme,
20 srpskih narodnih pesama;
2.Tekst
narodni,
a
muzika
originalna: Dodolske pesme za
enski hor, za muki hor pesme iz
Gradia
(Polifona
obrada),
komitske pesme(poslednja do tri mi
puki, ali samo tekst koristi za
razliku od Konjevia). Slavenski:
ekspresionistiki folklor. Voda
zvira- pentatonika, model se varira,
Kantata mladosti...
21. Duhovna horska muzika u
Srbiji izmeu dva svetska rata
(M. Milojevi, M. Tajevi, S.
Hristi,
P.
Konjovi,
K.
Manojlovi)
KonjoviZbirka
Muzika
duhovna koja sadri dve liturgije
i nekoliko prolaznih duhovnih
pesama. Izdvajaju se dva psalma
(na rijekoh Vavilonskih, Boe
vopomo 2 moju vovmi). Liturgija
za muki, enski i meoviti hor i
duhovni koncert za meoviti
hor.Milojevi: dve liturgije b dur
(muki hor , op. 17) i sveana
liturgija za solo i meoviti hor
(odraz pokuaja modernizovanja

duhovne muzike novim izraajnim

sredstvima). Javlja se dijalog
horskih deonica, izdvajanja solista,
hromatika. Na osnovu napeva,
napisana je samo sluba pri seenju
kolaa i pri venanju. Napisao je i
tri opela, dva muka (b i g mol) i
jedan ensko (d mol)- opela za tri
jednaka glasa. Hristi: duhovnu
muziku je prouavao u Rimu i
Moskvi. Osea se uticaj katolike
muzike u njegovim delima.
Naputa pravac prethodnika koji
obrauju narodno crkveno pojanje i
stvara origalnu crkvenu muziku.
Napisao je dva opela (1. U e molu,
koje je igubljeno, i u b molu 1918
koje je posveeno palim herojima).
Grandiozno delo, zamiljeno kao
koncertna celina. U osnovi je
polifono, ali se osea i slobodna
polifonija. U muziko-tehnikom
smislu unosi uspele kombinacije,
Njest svjat ostvaruje kontrast
izmeu deklamacije soprana i
tenora i ostalih glasova koji u
akordskim vertikala upotpunjavaju
stav tj. Istie se gornji glas.
Manojlovi: Tradicionalista. Opelo
i dve liturgije (prvi za muki, drugi
za meoviti hor). Kantata A capella
za priasni stih, kantata psalm 137.
Na rijekah Vavilonskih za dva
meovita hora, Bariton, Orkestardiplomski rad (Marinkovievu
liturgiju redukovao). Tajevi: 4
duhovna
stiha
na
crkvenoslovenski tekst. Raena preteno
polifono sa punim zvukom,
vokalno-tehniki je zahtevna i
virtuozno. Psalm 69 za meoviti
hor, liturgija svetog Jovana
zlatoustog.M.ivkovi: Vizantijska
liturgija.Biniki: Opelo, liturgija
1923. Pisani za pevako drutvo
Stankovi, u njoj se ne slui
napevima, bliska stilu rusa.
Heruvika u formi a b a, svjat je
instrumentalni, esto se javljaju
fuge u stavu (oe na i hvalite).
22.Svetona horska muzika u
Srbiji posle drugog svetskog rata
(1945- 1970)

U novijim drutveno politikim i

kulturnim uslovima, horska muzika
dobija novi znaaj. Javlja se i
masovna pesma (traeni oblik),
obrade narodnih pesama za soliste,
hor i instrumentalne ansamble.
Ipak, preovladava instrumentalna
muzika (zbog neizvesnosti, nije
pogodan medij za moderno
esperimentisanje,
neopravdano
miljenje da ih hor sputava u izrazu
zbog programnosti). Ipak ima i
horske muzike, jer je tradicija
horskog pevanja jaka. Velii broj
kompozicija koji su komponovali
za hor izmeu ratova, nastavljaju
(Konjovi,
Hristi,
ivkovi,
Nastasijevi,Tajevi, Mari, oli,
Miloevi). U novije generacije
stvaralatvo posleratne generacije
kompozitora u Srbiji, moemo
podeliti u 3 grupe: 1. Nadovezuje
se na tradicionalno, faktura stava,
harmonski jezik i oslonac na
folklor nose peat Mokranjevog
stvaranja
(Radomir
Petrovi,
Vlastimir, Perii, Aleksandar
Obradovi). R. Petrovi kao
dugogodinji dirigent, pisao je
puno za hor. Svetosavke aljivke,
vee na kolji, Prolena pesma;
enski hor oda afroditi za solo
klarinet; Deiji hor beli grad;
Kantate Simfonijski epitaf za
solo sopran, meoviti hor i orkestar,
Mladii na zvonicima za Solistu
hor i ork.+ recitator. V.Perii u
okviru ire shvaene tonalnosti,
primenjuje i radikalnija sredstva
izraavanja. Za hor komponuje u
Mokranjevom stilu, zvuna i
solidno postavljena faktura horskoh
stava sa izraenim smislom za
modalni harmonski kolorit. Dela: 3
rukoveti(iz Vranja, Makednije,
Dalmacije). A. Obradovi
pregledna i vrsta formalna
struktura, homofonija uglavnom,
muziki
folklor.
Idiom
je
selektivno i nenametljivo odabran i
izraen savremenim harmonskim
sredstvima. Mala horska svita,
Marika, Kolo iz Brigade, Kantata:
Simfonijski epitaf, Sutjeska; 2.
Umreno moderan stil. Delimino je
vezan za tradiciju koncepcije (jetik,

stil, tretman forme). K. Babi

folklor spretno izraen savremenim
jezikom. U duhovitom stilu je
komponovao: Levaku svitu, 3
madrigala, samo malo drugaije,
balada o 2 akrepa, ablja idila;
.hor Zagonetke, Rondo; M. Hor
1941; Kantata: Orfej meu
ljivama. D. Radi najvie je
komponovao
vokalno
instumentalna dela. Kantate: ela
kula, Oratorio profano, Vukova
Srbija.
Neoklasina
dela
predstavljaju
dela
bogata
invencijom i osobenom faktum
horskog stava u kome reitativni
blokovi
kontrastiraju
smelije
konceptivnim
melizmatinim
vokalima.Gundulic su njegovo
najznaajnije horsko delo i u
neoklacizmu Srbje (9 stavova
nazvani
horskim
obrascima,
koristio je i citat narodnih pesama).
Ide korak dalje od tradicije u bradi
ritma, harmonije, smislu i tretmanu
teksta, primenjuje formu rukoveti.
3. Nevezani za tradiciju. Smelije
primenjuju
izraajna
sredstva
savremene muzike zasnovane na
atonalnosti, atematizmu, nekad u
kombinaciji sa instrumentima, pa i
elektronikom.
Neoklasiarske,
romantiarske
ekspresionitike
koordinate, slobodan tretman hora,
nema tonalnog oslonca, sloen
fakture,eksperimentisanje
sa
zvukom, nema brojnih ostvarenje.
Vladan Radovanovi sklon
modeernijem zvuku, hor tretira kao
jednu
strukturu
u
slkopu
vieglasnih zvunih blokova. Dela
gde se istie hor: Kamerni sastav za
mali orkestar, u kamerni hor
sverum za klavir, orgulje, hor i
govorni hor radiofono delo.
Rajko
Maksimovi

ma
karakteristii ekspresivni stih sa
arhainim poetskim tekstovima
ubedljivo
odraenim
pomou
zvunih aparatnih boja harmonskih
kombinacija i kratke motorine
ritmike. Za me. Hor - Knjiga
madrigala (6 kompozicija za hor a
cappela); enski hor 3 haku
(enski hor + 24 instrumenta),
Zvezde (.h, sopran i kamerni

ork.); Kantate: Kad su ivi zavideli

mrtvima i Trae moju glavu. Zoran
Hristi smelo primenjuje nove i
neuobiajene
postupke
u
postavljaju horskog stava u kome
se
baziranim
zvunim
kombinacijama podreuju svi
radicionalni postupci u tretmanu
pevanog teksta. Dela ove vrste:
Naslovi (hor i ork), Potop, Raanje
slike. Kao kompozitor vokalno
instrumentalnih dela pisanih za
potrebe sveanosti, osigao tradiciji.
Vetre mla, Veliki kolski as, Mira
rei. Praka grupa Mari (pesme
prostora, Prag sna); Vukovi
(elik se topi); Rajii (Opera
Simfonija)

23. Svetovna horska muzika u

Srbiji u poslednje tri decenije
20og veka (K.Babi, R. Petrovi,
D. Golemovi, V. Miloevi, R .
Maksimovi)
Savremena srpska horska muzika
(od 1945 se razvijala najvie u
neoklasinim, ali i u romantinim i
ekspresionistikim
pravcima).
Pojedini autori su do kraja 20og
veka ukljuili u svoja dela serijalne
postupke,
aleatoriku
ili
postmodernistiki tretman modela
(kao u inat muzici). U ovom
periodu horska dela nisu tako
brojna. Ovi autori se ne vezuju u
tolikoj
meri
za
tradiciju
(Mokranjevu
i
njegovih

sledbenika i u opte za folklor).

Smelije
primenjuju
izraajna
sredstva savremene muzike, esto
zasnovane i na atonalnosti ili
atenatizmu, ponekad i kombinaciji
sa instrumentima i elektronikom.
Tretman hora je slobodan, nema
sloenih faktura i esto se
eksperimentie
sa
zvukom.
Konstanin Babi: autor koji nije
menjao svoj originalni jezik kroz
horsko
stvaralatvo.
Veinom
komponuje na narodne tekstove, ali
ne citira narodne melodije.
Njegova najznaajnija ostvarenja
(koja zauzimaju najvei deo
njegovog opusa) su horska dela:
Levaka svita za meoviti hor
(1966a), Razbrajalice za meoviti
hor (iz 1970)- Humor aluzije na
narodnu poeziju u okviru tonalnog;
tri madrigala- Samo malo drugije
(1970), Kantata- Orfej meu
ljivama, zagonetke (1972)- ciklus
duhovite zagonetke jednako je
duhovitost, humor, kominost =
kompozitorski peat- arhaini i
folklorni ton. Dimitrije Golemovi:
se do 80ih bavi folklornim
prizvukom: 3 narodne, jedna
draga za enki hor, Zlatibore za
meoviti hor. Vladimir Miloevi:
inspirisan bosanskim folkloromKrake pesme- gde primenjuje
sekundna i kvartna sazvuja, kao i
u delu iz starijeg sloja seoske
tradicije pesme sa Zmijanja.
Rukoveti od sedam pesama (aluzija
na Mokranjca na nekim pesmama,
ali i suprotnosti u smislu da je
savremeniji i moderniji jezik
sekundna
sazvuja,
ukljuuje
soliste i koristi dijalog meu
glasovima- kao Mokranjac).Rajko
Maksimovi:ima karakteristian,
ekspresivan
stil,
inspirisan
arhainim i poetskim tekstovima.
Veliku pannju posveuje zvunim
bojama, koje postie razliitim
harmonskim
kombinacijama,
slobodnom plifonijom i esto
ritmikom
motorikom,
modalnou. Za meoviti hor pie
Knjiga madrigala iz tmine
pojanje (6 kompozicija)- pisan je
na starom srpskom jeziku; vokalno-

instrumentalna dela inspirisana su

istorijskim temama kosovskog rata
Buna protiv dahija, otvoreni
testament
vladike
crogorskog
P.P.Njegua, Pasija svetog kneza
Lazara.
Za
enski
hor:
zvezde+kamerni orkestar, Otrim-pa-ra. Koristi izmiljene
rei , a zasnovane su na
moti.folkloru.
Duan
Radi:
inspirisan
je
nadrealistikim
ostvarenjima Vaska Pope. Pored
Spiska (za sopran, mezzosopran i
kamerni ansambl)- Koje se smatra
meu njegovim najznaajnijim
delima, a tu spada i epska kantata
ele kula (za soliste plus muku
hor plus orkestar). Sa mukim
horom i redukovanim orkestrom
(smanjenim) ostvario je otar zvuk.
Na tekstove Vaska Pope crta ciklus
opstednuta vedrina (za enski hor
i dva klavira), enskom horu je
dodao tenore ansambl udaraljki , a
klavir tretira perkusiono. Dejan
Despi: neoklasiar koji se oslanja
na lirsku poeziju u svojim horskim
delima: lirska poema krugcrta
ciklus za enski hor (japanska
ljubavna
poezija).
Vladan
Radanovi: Koloristiki tretman
hora
je
esto
tretiran
instrumentalno do 80ih godina.
Ukljuuje i elektroniku u delu
Elodi za meoviti hor. Sferoon
(za hor i kamerni ansambl i traku).
Petar Ozgijan: Jako pomera granicu
izmeu vokalne i instrumentalne
muzike u delu instrumentalne
pesme za 26 glasova, osmiljenih
kao pojedinane deonice- akordski
i polifono sloeni tretman. Korsti
dodekafoniju i pomalo atonalnost.
Zoran Eri: Subito za 20 soprana,
20 altova i 2 sola (bas).

24. Obnova duhovne horske

muzike u Srbiji u poslednjim
decenijama
20og
veka
(R.Maksimovi,
D.Golemovi,
S.Boi,V.Milosavljevi,
S.Atanackovi i A.Damjanovi)
Odlike: 80ih pnovo su poele da se
izvode stare duhovne kompozicije,
ali poinju i da se piu nove.
Kompozitori su se vraali uzorima
iz daleke prolosti Korneliju i
Mokranjcu. Nove organizacije i
sveanosti traile su nove himne,
venanja... pa su se neki
kompozitori
okrenuli
tome.
Kompozitori koji nisu bili okrenuti
tradiciji, usmerili su panju ka
nekoj
vrsti
eksperimenta:
Oprobanim ranije (npr.: kod
Marinkovia, jedinorodni sine za
muki hor i orgulje) i potpuno
inovativni eksperimenti. Uglavnom
se svi opredeljuju za polifoniju, ali
i za krenje kanona (npr. Korienje
nekog
od
instrumenta).
Kompozitori se oslanjaju na rusku
crkvu, nae crkveno pojanje i
moderna sredstva.
Kanonska
ruenja- ponavljanje teksta aliluja
predimenzionarno
trajanje
pojedinih
pesama,
tonalna
nestabilnost. Maksimovi: pie
iskuenje, podvig i smrt svetog
petra
korikogvokalno
instrumentalna pasija. Premestena
je forma zapadnjake pasije kao

asocijacije na stradalaki lik

Teodosijevog teksta. Svaki lik je
prikazan drugaije, stilom i
jezikom: sv.Petar pravoslavno
pojanje na Isonu, majka- baroknim
jezikom,
sestraatenatizam.
Maksimovi se esto obraa
srednjovekovnoj
tematici
sa
domaeg tla: knjiga madrigalaIz
tmine pojanje, buna protiv dahija,
pasija 6og kneza lazara. U delu
kada su ivi zavideli mrtvima
sjedinjuje
dve
struje
svih
stremljenja
(nacionalna
i
kosmopolitska).
esto
koristi
staroslovenski jezik (testament
vladike crnogorskog njegoa- tekst
uslovio jednostavan harmonski
jezik, gotovo ceo od durski i
molskih trozvuka). esto koristi
itija. to je bio zreliji, njegov
harmonski
jezik
postaje
jednostavniji. Delo za mirisom
rascvetale trenje osea se uticaj
poljske
kole,
aleatorike.
Golemovi:
Komponuje
preeosveena liturgija gde
sjedinjuje dve dominantne stilske
tendencije
(tradicionalnu
pravoslavnu i folklornu). Citate
napeva sjedinjuje na nain koji
proizilazi iz dvoglasa i vieglasja
srpske folklorne svetovne prakse
(Da ispravitsja, ninje sili) ovakvi
stavovi se ne meaju sa stavovima
mokranjevsko-kornelijevske
provenijencije(da ispravitsja ili
ruske svete tihi). Ova liturgija je
postmodernistika.
Aleksandar
Damjanovi: pie Rodestvo koje
ima
7
delova.
Mistina
kompozicija u kojoj je prvi deo na
bogoslovski tekst Djeva dna, a
ostali su duhovna poezija. Svetislav
Boi:
Orijentisan
postrahmanjinovski. Muzika je
uvek ista bez obzira na njenu
funkciju u slubi. Liturgija po
spoljanjim karakteristikama moe
se oznaiti kao delo pravoslavne
crkvene muzike: kanonski propisan
redosled
pesama,
tekstovi,
tradicionalni izbor izvornih sastava.
Ponavljanje muzikog sadraja sa
novim tekstom ukazuje na to da je
ovo ipak koncertno delo. Nema

citata, istaknuta je ekspresivnostposebno ponavljanje. Tonalnna je ,

ali
sa
ruskim
modalnim
elementima. U muzikom stilu
priprada
neoromantizmu.
Komponovao
je
i
stranu
sedmicu- pasija slina Bahovoj;
opelo u gis molu, svenono bdenije
(bez napeva).

25. Razvoj horskog anra u

muzici
20og
vekastilske
karakteristike pojedinih kola i
razdoblja:
ekspresionisti,
impresionisti i serijalisti
20i vek je vreme koje je donelo
veliki napredak u nauci i tehnici ,
burne politike dogaaje, dva

svetska rata i este sukobe iz

verskih i politikih ili nacionalnih
razlika. Doneo je najrozrodnije
stilove i pravce u umetnosti. esto
je nauka postajala umetnst i
suprotno. esto je stilsko odreenje
nekog dela zavisilo od take
posmatranja. Tako neki tvrdi da je
novu eru u 20om veku zapoeo
Debisi, drugi da je Maler, trei
emberg- zbog bogatstva muzike
produkcije stilovi, pravci i tehnike
se posmatraju u odnosu na pojedine
kompozitore, a ne obrnuto.
Impresionizam: u drugoj polovini
19og veka, javljaju se dve struje
umetnika u Francuskoj na kojima
se vrila obnova francuske muzike
u delatnosti C. Franka, Vincenta D
Endija i jihovih uenika. Srodan je
simbolizmu u knjievnosti, a vodio
je umetnost ka individualnom,
subjektivnom utisku o svetu koji
okruuje umetnike. Kao to su
slikari dali prednost boji ispred
linije , tako i u muzici impresionisti
biraju harmonske komplekse i
njihove veze udruene sa tembrom
instrumenta
ispred
iroke
romantiarske melodijske linie i
jasnoe forme. Javlja se sklonost ka
malim formama i naputanja vrsti
formalnih obrazaca zamenjenih
esto
mozaikim
izraajnim
sredstvima. U horskim delima,
kojih nema mnogo u ovom pravcu,
javlja se tendencija obnavljanja
starih formi ansona i madrigala
(obnova renesanse bie tek 70ih i
80ih u 20om veku). Odnost prema
vokalnoj muzici je tradicionalan,
uzima se stari tekst i forma , ali sa
novom harmonskom oseajnou.
Klod Debisi- tri ansona od
Orlansa- melodija proistie iz
jezikih refleksija, tekstovi su iz
15og veka i tipina debisijevska
harmonija; Moris Ravel- tra
ansona- neoklasina, podseju na
anekena.
Impresionistiki
elementi prisutni su i kod Gabriela
Forea u jednom rekvijemu.
Ekspresionizam: u nemakoj se
poetkom 20og veka stvaraju nova
poimanja dotadanjih vrednosti.
Javlja se pobuna protiv dotadanjih

konvencija o lepom. Ovaj pravac se

javlja kao reakcija na tadanju
socijalnu , politiku i ekonomsku
krizu u evropi. Ekspresionisti svoju
svest i doivljaj stvarnosti stavljaju
u svet , a ne obrnuto. Razvija se u
dva pravca: 1. Konstruktivistiki
ekspresionizam- polazi od poznog
romantizma,
ka
zaotrenim
harmonijama
do
atonalnosti.
Vremenom u atonalnoj muzici
poinju da vladaju novi zakoni,
organizacija muzike kroz metode
dodekafonije
(tonovi
su
ravnopravni, nezavisni, obiluju
skokovima,
pauzama,
disonancama,
kontrastima,
variacioni princip i polifonija).
Ovde pripadaju kompozicije: druge
beke kole- emberg, Veber, Berg
i njihovi nastavljai (Mesijan,
Bulez, Karlhajnc, tokhauzen).
2.Paganski
ekspresionizamzadravaju
tonalnu
osnovu,
nadopunjujui je modalnnim i bi ili
politonalnim
sazvujima,
polimetrija (ostinata, paralelna 2,4
sazvuja, imitacija folklornog
principa).
Najznaajniji
predstavnik horske muzike je
Arnold enberg. Vokalna umetnostbesmislena zvuna aura (npr.: pjero
mesear, op.21, za enski glas i
kamerni
sastav-osnovi
prehgesanga, ima ritma, nema
tane tonske visine). Njegovi
najpoznatiji horovi: Mir na zemlji,
op.13poznoromantirksa
kompozicija
sa
elementima
ekspresionizma.
Ima
niz
dodekafonih horova (op 27,28,50a,
50b) preiveo iz Varave- za
recictatora, hor i orkestar. U fazi
povratka tonalnosti, stvara kantatu
kol nidre- za recitatora , hor i
ork.(ostala su koncertantna zbog
izmene
teksta).
Serialisti:
Dodekafonim serijama se dodaju
ritam, dinamika i agogika. U
integralnom
serijalizmu
ili
strukturalizmu pojavljuju se serije
ovih parametara. Prvi primer
ovakvog komponovanja dao je
Olivije Mesijan (u drugom stavu iz
klavirske zbirke 4 studije ritmanain trajanja i intenziteta).

Prilikom tretmana horskih glasova,

vie od pevanja eli da istakne
razliito emitovanje zvuka: koriste
se
sve
mogunosti
glasa.
Cikluspet
refrenadonosi
nesemantiko znaenje zvukova sa
sloenim ritmikim elementima. A.
olive daje vei znaaj dinamikoj
vrednosti takta i horskog zvukaepitalame za sastav od 12 solista.
Za razliku od mesijana, tekst ima
semantiku
vrednost.Tekst
na
francuskom- postimpresionistiki
akordi, kontrapunktska tehnika, ali
bez imitacije u klasinom smislu.

26.
Avangardisti/Modernisti,
postmodernisti, autori savremene
duhovne muzike
Moderna i postmoderna se u
muzikolokoj literaturi nekada
stavljaju nasuprot drugoj, a nekada
definiu kao jedan nedeljiv proces
razvoja umetnosti. Moderna: je
svojom pojavom sa poetka 20og
veka do 60ih godina donela novine
kao
dodekafonija,
integralni
serijalizam, elektronska muzika,
aleatorika koje su delovale kao
revolucionarni udar, ok. Ona je
naizgled prekinula sve veze sa
tradicijom. Postmoderna eli da
ostvari veu komunikaciju sa
publikom. U muzici se moderna
stavlja kao sinonim za stvaranje

novine. Kraj moderne i poetak

postmoderne na neki nain je slian
kao u prvoj polovini 20og veka,
dolazi
do
zasienja
novim
ekspresionistikim zvukom i kada
se pojavljuje neoklasini stil.
Razlika je u tome da postmoderni
autori obraaju se svim do
tadanjim tradicijama prolosti,
koriste se fragmentima umetnike
prolosti koji se u jednom delu svi
nalaze ravnopravno, asociraju na
odreene
formalne
obrazce,
kompozicione tehnike, citate i
meaju se stilovi. Neoklasiar
oivljava uglavnom samo jedan
deo prolosti dok postmodernista
koristi elemente esto razliitih
prolosti nezavisno od njegovog
biografskog
ili
vremenskog
porekla. Postmodernista koristi
prolost u tri vida: kao uzrok, uzor i
model. U horskoj muzici , moderna
se na zapadu vezuje za tehnike
dodekafonije,
integralnog
serijalizma
i
el.
Muzike.
Postmodernisti: Alfred nitkenjegova duhovna muzika ima
koncertantnu
primenu
(tri
duhovna hora- 1985;Bogorodice
djevo- za dvostruki hor, gospodi
isuse i oe na). Tekst prema
Jermenskom sveteniku iz 10og
veka. !2 pokojnih stihova- ideja
koralnosti. Penderecki- agnus dei
(1981) polazi od linearnog voenja
glasova slagajui ih i stvarajui
tako poliharmonska sazvuja i
suprostavljenih hromatski deonica
glasova. Avro pert- minimalistiki
pristup blizak nitkeu i Taverneru.
Njegova muzika se razvijala od
suzdrane pasije po jovanu do
osloboenog bujnog horskog stava
zasnovanog
na
pravoslavnoj
tradiciji (posle 70ih). Suzdranost
se ogleda u svesnom obraanju
renesansi i srednjem veku. Georgije
Vasiljevi Sviridov je u Rusiji
veoma znaajan postmodernista.
Napisao je 4 oratorijuma, veliki
broj ciklusa za hor i preko 50
acapella
horova.
Tri
hora:
bogorodice djevo, ljubav svetaja,
pokajni stih prema tekstu iz 16og
veka.
Einojuhani
Rautavera:

svenono
bdenije
predstavlja
imitaciju vizantinske muzike , ali
koristi
avangardna
sredstva,
doarava mikrointervale, koristi
glisanda, variacioni princip prema
nekoliko vizantijskih napeva. esto
pravi
spoj
tradicionalne
himnografije sredneg veka sa
modernihm
tretmanom
zvuka
(stihira, virgilija). Elementi ruske
muzike: upotrebljava bas sola,
divizirnaje glasova, upotreba terci.
Savremeni elementi: prehgezang
tehnika, tercno ssrodni tonaliteti
(aksis sistem). 70ih i 80ih godina
javlja se veliko interesovanje za
renesansu. Sve je vea potreba
savremenih
kompozitora
da
doaraju znaenje teksta. U ondosu
na renesansu, nije samo pevanje u
pitanju ve i emitovanje raznih
zvukova. esto se glasovima
prilazi
sa
instrumentalnim
pristupom. Ta vrsta tretmana kod
nas trai izvorite u folkloru, a kod

engleza u tekstovima (npr: u 14om

veku, koriste se svi mogui registri
glasa, polifone linije, od precizne
do aleatorike notacije). er
Ligeti_ koristi se esto klasterima
koji zvue kao aleatoriko delo
zahvaljujui
tehnici
mikropolifonije zapis sadraja do
najsitnijih detalja i vrednosti. Tri
fantazije za meoviti hor (1982),
lux aeterna (1986), nezavisan stav
od rekvijema, sadraj do kraja
kontrolisan
,
koriste
se
asocijacijama na tonalitet, ali
upotrebljava
pentatoniku,
etvrtstepene lestvice, koloristike
efekte. Postmoderna u Srbiji: Petar
Orgijan- instrumentalne pesmeza
enski hor- u vertikali dodekafonija
, sa ritmiki bogatom primmenom
klastera. Zoran Hristi realizuje
kod nas postmodernu oko 80ih
godina. Sinteza aleatorike i
folklornih sadraja. Neguje na
primer anr tubalice. Stihira

svetom savi, sila hrista- imitra zvuk

narodnih instrumenata. Zoran Eri:
slovo siluana - freska za bariton,
enski hor i orgulje. Kombinuje
zapadnoevropske
tekovine
sa
nacionalnim
idiomom.
Rajko
Maksimovi: Knjiga madrigala iz
tmine pojamije u kojima je stvorio
otklon prema avangardi. Usmerava
se ka madrigalistikom stilu u
pogledau fakture i u odnosu prema
tekstu
(vri
zaokret
prema
neoklasicizmu).
U
svakom
segmentu daje prednost lepoti
izgovaranja
tekstacentar
dramaturgije. Uvek bira tekstove
vezane za srpsku nacionalnu
kulturu.
Testament
vladike
P.P.Njegua- bas, hor, orkestar
Pasija sv. Kneza Lazararecitator, solista, dva hora i ork. I u
postmoderni, neki kompozitori
ostaju dosledni folkloru: Radomir
Petrovi, Konstantin Babi i
Dimitrije Golemovi.