Palestrina i Di Laso

- vrhunac muzičke renesanse -

Muzička akademija, Banja Luka

Zimski semestar, 2021.
Prof. dr Ira Prodanov
 Rimska škola

 Nasuprot Venecijancima koji su bili skloniji

svetovnoj muzici, naglašavanju osećanja i
programnosti, rimski autori mnogo
konzervativniji;
 Nastojali da prikažu duhovnost, dok
Venecijanci više ekstrovertni
Đovani Pjerluiđi Palestrina (1525 – 1594)
 Najveći majstor vokalne duhovne polifonije, nezainteresovan
za instrumentalnu ili vokalno-instrumentalnu muziku
 1571. horovođa papinske kapele i crkve Sv. Petra
 1562. Tridentski koncil je ustao protiv polifonije, i postavio
veoma stroga pravila komponovanja; Polifoniju su od
izbacivanja iz crkvene muzike spasli on i Jakobus Kerle
 Palestrina je takođe radio na reviziji Gregorijanskog korala
 Napisao brojna crkvena dela: 105 misa, 326 moteta, Stabat
Mater, lamentacije; brojne madrigale, duhovne i svetovne;
 Krenuo od bogatog polifonog sloga Franko-flamanaca, ali je
potom sve umereniji – jasna, jednostavna melodija,
umerenost, uzdržanost zbog razumevanja TEKSTA;
 Najveći je autor misa u istoriji muzike – na kantus firmus,
mise parodije, kanonske mise; većina kantus firmusa su
melodije Greg. korala – Misa Pape Marčelija (na c.f.
Naoružan čovek!), Tu es Petrus, Ave Maria...
 Orlando di Laso (1530 – 1594)
 Jedan od najznačajnijih franko-flamanskih autora
 Jednako lako pisao francuske svetovne oblike, italijanski
madrigal i nemačke pesme, ali i duhovnu muziku
 Sa 12 godina pevao u kapeli vicekralja Ferdinanda
Gonzage (Mantova, Milano itd)
 Obišao Italiju i učio njenu muziku
 Od 1556. dvorski kapelnik u Minhenu do smrti
 Di Laso veoma obrazovan ne samo muzički, već odličan
poznavalac renesansne i antičke književnosti
 Ostavio je preko 2000 opusa! Oko 700 moteta, 46 misa,
brojne renesansne svetovne forme
 Napravio sintezu severnjačke ozbiljnosti i južnjačke vedrine
 Veoma mu je važan izgovor teksta – musica reservata
 Muzika Renesanse u Francuskoj,
Engleskoj i Nemačkoj
 Fransoa I vlada, vodi ratove i slabi plemstvo, ali
daje mnogo na razvoj umetnosti i književnosti
 U muzici se najviše razvija šanson – teme su iz
svakodnevnog života; četvoroglasan, silabična
forma, homofona, oblika aabc, aaba;
programnost; isticanjem najvišeg glasa šanson
prelazi u vodvilj;
 Najvažniji autor Klemen Žaneken (šansoni
Pevanje ptica, Lov na jelena, Brbljanje žena,
neki štampani i u instrumentalnim obradama);
 Renesansa u Nemačkoj
 Težnja za slobodnim tumačenjem jevanđelja i sve veće
nepoverenje prema raskalašnosti i slobodnom životu
katoličanstva
 Martin Luter, vođa Protestanata, smatrao muzikom veoma
značajnom, pisao je da je važnija od nauke, a moguće da
je autor i dvadesetak korala (Snažna tvrđava je naš
Bog – njegov tekst sigurno, a muzika možda)
 Služba u crkvi obavlja se na narodnom jeziku, a ne na
latinskom!
 Otuda se javlja Reformacijski koral čije su melodije
preuzete iz Greg. korala ili narodnih pesama ili originalno
komponovane
 Renesansa u Nemačkoj
 Prva protestantska pesmarica Johana Valtera,
koralna melodija je u srednjem glasu višeglasnog
jednostavnog, homofonog sloga! Kasnije koralna
melodija prelazi u najviši glas.
 Korale redovno izvodi narod u crkvi
 Posebno ulogu u koralu imale su orgulje koje su pratile
izvođenja, a kasnije samostalno obrađivale koralne
melodije – koralne predigre, fantazije, preludijumi...
 Najbolje obrade korala ostavio Hans Leo Hasler (1564 –
1612)
 Renesansa u Engleskoj
 Prvi vrhunac u engleskoj muzici nastao u 16. veku
 Uticaji Franko-flamanaca ali i Italijana
 Vlada dinastija Tjudor koja ceni i voli muziku (Henri VIII
veliki poklonik muzike, i sam je komponovao; najvažnija
zbirka King Henri’s Songbook;
 Henri VIII raskinuo sa papom i Katoličkom crkvom i
osnovao Englesku katoličku crkvu čiji je bio poglavar.
 Posebno se razvila instrumentalna muzika i uticala na
evropsku!
 Autori: Džon Taverner (1495 – 1545), Tomas Talis (1505
– 1585) služio kod Henrija VIII, Edwarda VI, Mary I i
Elizabete I, katolik ali pisao protestantsku muziku;
Vilijam Berd (1543 – 1623) takođe odan katolik, ali pisao
protestantsku muziku; Tomas Morli (1558 – 1603), Džon
Bul (1562 – 1628), Džon Daulend (1562 – 1625), čuven
po svojim lautskim pesmama!
 Renesansa u Engleskoj
 Tavener – vodeći autor među engleskim kompozitorima.
 Tema popularna kao cf. bila je Western Wynd (kao što je u
Evropi bila popularna L’homme arme)
 Čuvena je Western Wynd Misa J. Tavenera
 Posle raskida sa papom, za vreme crkvene službe dozvoljeni
su samo engleski tekstovi.
 Engleski autori pisali sve tada aktuelne vokalne forme, ali i
instrumentalne za virdžinal i lautu – plesovi iz kojih će se
razviti svita, na posebnim tabulaturama; za instrumente sa
dirkama pišu se fantazije, ričerkari, predigre...
 Za vreme vladavine Elizabete I (kćer Henrija VIII i Ane
Boylen) u obzir je dolazila samo protestantska muzika!
 Renesansa u Španiji
 Vlada kralj Filip II naklonjen katoličanstvu.
 Kristobal de Morales (1500 – 1553)
 Tomas Luis da Vitoria (1548,50 – 1611), najveći španski
autor tog vremena; 20 godina proveo u Rimu, učio
verovatno sa Palestrinom; po povratku u Španiju, služio
na dvoru kraljice Marije; nije komponovao svetovnu
muziku!; u duhovnoj nije pokazao posebno majstorstvo
u polifoniji nalik na svog učitelja Palestrinu; Najpoznatija
dela O, magnum mysterium i O vos omnes;