8.

Motet - nastanak i razvoj

Motet predstavlja jedan od najznaajnijih anrova vokalne vieglasne

muzike. Tokom svoje evoliucije motet nije imao tako stroga pravila. Upravo
zato postoje znaajne razlike na raznim etapama njegovog razvojnog dela.
Mogao je da bude pisan na tekstove duhovnog i svetovnog sadraja esto
je menjao formu. Pojava moteta se vezuje za poslednje godine 12 veka,
pri emu velika zasluga za njegova nastanak pripada kompozitorima
pariske kole Notr Dam. Karakteristike paralelnog organuma su poele da
se manjaju i kantus firmus je poeo da se premeta iz vieg u nii donji
glas. Leonin je komponovao organume. Perotin je dodao nove glasove na
organume koje je napisao Leonin. Pojavljuje se trogas i etvoroglas sa
neizostavljenom gregorijanskom osnovom u tenoru. U 12 veku se
poavljuje muzika koja je zapisana pre nego to se izvede. Klauzule,
tehniki postupak kod Perotina, dovele su do nastanka moteta. To su
delovi organuma koji su smeteni ispred kadence, veoma se bogato
ukraavaju, razvijaju, sve vie osamostaljuju, to je na kraju dovelo do
njihovog odvojenog izvoenja i pojavljuje se novi srednjovekovni anr
klauzula. I iz toga jr nastao motet. U poetku su kompozitori uz gornji glas
klauzule dodavali tekst da bi kasnije pisali sasvim nove deonice. Glas koji
je dopisivan tenoru, tj kantus firmusu u najniem glasu u poetku je
nazivan motetus. U prvim dvoglasnim motetima s kraja 12 veka peva je
donosio deonicu motetusa, dok je tenor izvoen na intrumentu. Tako
kantus firmus nije imao tekst. Tokom 13 veka motet je postao veoma
popularan anr i postupak njegovog komponovaja imao je ustanovljena
pravila. Svako ponavljanje melodije kantus firmusa obrazovalo je i nov
odsek. Melodijske linije su mogle biti preuzete i gde su se glavni tonovi
formirali tehnikom nota protiv note, da bi se potom kolorirali, odnosno
ukraavali figurativnim tonovima. Motet 13 veka esto je pisan troglasno
sa jasnim osloncem na melodiku korala. Meutim je i svetovna muzika
poela da prodire i upotreba svetovnih melodija je dovela do pojave
kalomljenog moteta. Tokom 14 veka pojavljuje se novi anr moteta izoritmiki motet. U prvoj polovini 15 veka tretman disonanci se menja i
preovlauju nesavrena sazvuja, dok se savrene konsonance sve manje
upotrebljavaju. Posebanznaaj se pridavao tekstualnim formama. Motet
rane renesanse je mogao da bude monotematski ili pisan na vierazliitih
tema. U njemu su se sve ee koristili razliiti vidovi imitacije naroito
kanon. Tokom druge polovine 15 veka formira se nov sistem muzikog
miljenja koji se naziva strogim kontrapunktskim stilom. Kantus prius
faktus se ree pojavljuje u potpunom vidu ve se koriste njegovi
fragmenti, pojedine fraze. Izmeu 15 i 16 veka motet ulazi u svoju zrelu
fazu to se vidi kod oskena de Prea. Kulminacionu taku dostie tokom

druge polovine 16 veka u delima Lasa i Palestrine. Laso je komponovao

preko 500 moteta dok Palestrina 375. Palestrina je iskljuivo koristio
duhovni tekst do Laso nije.

9. Motet (forma, naini povezivanja odseka)

Motet se sastoji iz vie odseka, a svaki se zavrava kadencom i novi

poinje sa novim tekstom. Odsek moe da se sastoji iz pododseka i faza
razvoja. Poodsek se razlikuje od faze razvoja jer ima kadencu, dok se od
novog odseka razlikuje to ima isti tekst posle kadence. Nova tema novog
odseka nastupa posle pauze i moe na vie naina:
1. Dubisko ulanavanje - pre kadence
2. Za vreme kadence - a) u trenutku pojave voice
b) na fonu voice
c) u trenutku pojave finalisa
d) na fonu finalis
3. Nakon kadence

10. Misa i madrigal

Misa je glavni oblik bogosluenja u katolikoj crkvi i sastoji se od dve
vrste tekstova: ordinarijum - stalni tekstovi (kirije elejson, gloria, kredo,
sanktus i benediktus, agnus dei) i proptijum - tekstovi koji se menjaju u
zavisi od vrste bogosluenja. U srednjem veku svi delovi mise su se pevali
jednoglasno na melodije gregorijanskog korala. Sa razvojem vieglasja
neki delovi su poeli da se komponuju polifono, a prve vieglasne mise se
pojavljuju u 16 veku. Kantus firmus je poveravan tenoru, a mogao je
prolaziti i kroz razliite ritmike i melodijske promene. Mogao je ak i da se
uzima iz svetovnih pesama - ansona. U doba Palestrine umesto
jednoglasnog kantusa firmusa uziman je i itav vieglasan stav, neretko
ak i od nekog drugog autora i ta misa je nazivana miom parodijom.
Rani madrigal je bio dvoglasna kompozicija - donji glas se mogao izvoditi
na instrumentu, a gornji se razvijao bogatim melizmima. Sadraj je
redovno bio lirska poezija. Madrigal je nastao iz frotole. Poznorenesansni

madrigal je pisan najee za pet glasova a kapela. Tekst je na narodnom

jeziku - pre svega na italijanskom. Obino se birala ljubavna ili pastoralna
poezija. Ritmika madrigala je ivlja nego u duhovnim kompozicijama tako
da i etvrtine i osmine mogu da nose slogove. Melodika se ne pokoreva
ogranienjima koja su pozna ta iz duhovnih dela, sreu se skokovi seksta i
septima. U melodiji se pojavljuju ponavljanja kraih fraza kao i sekvence.
Kontrapunktski rad je slobodniji i zato se esto sreu homofoni stavovi.
Pojavljuju se unakrsnice, otvorena hromatska kretanja. Slobodnija je
upotreba disonanci. Karakteristina je za madrigal programska,
ilustrativnan crta. Oblik madrigala je gipkiji i slobodniji za razliku od
moteta.