венецијанска

ШКОЛА
Ана Јаношевић
Милица
Зивлаковић
У
в
о
д Венеција је у XVI веку била један од
●

градова у Италији у коме се развијала

ренесансна музика, претежно световног
карактера, мада се неговала и духовна музика.
У
в
о ●Венција је град светлости, боје, раскоши,
бујног живота, град Тицијана и Тинторета,
д аристократиских дворова на којима се
музицирало исто као и у гондолама, на
улицама и трговима приликом процесија и
карневала.
 У Венецији ствара велики број значајних
уметника италијанског, али и фламанског порекла,
што овом граду даје посебну карактеристику, а
Венеција постаје једно од средишта где се
штампају композиције, где се развија музичка
У теорија (Ђ.Царлино) и где се развија један
специфичан начин хорског певања.
в
о
д
 ●Наиме, Венецију у архитектонском смислу,
поред небројених канала и мостића,
обележава катедрала св.Марка, византијске
архитектуре са карактеристичним
источњачким куполама и позлаћеним
У мозаицима.

в
о
д
 ●У унутрашњости катедрале постоје две хорске галерије
са двоје оргуља што је инспирисало композиторе да
изграде занимљив стил компоновања у коме се два хора
супротстављају један другоме, хорови се супротстављају
инструментима (који су уведени, поред оргуља, да би
појачали вокалне деонице)
У
в
о
д
 ●Такав начин компоновања назван је
венецијански двохорски стил, а њиме је
постављена основа концертантног, дијалошког
односа извођача који ће у XVII веку довести,
као једна линија развоја, до стварања нове
У форме – концертантне музике и концерта као
облика.
в
о
д
 ●Најистакнутији представници венецијанске
школе били су
●Фламанац АДРИАН ВИЛАРТ

●италијанска породица

ГАБРИЈЕЛИ: АНДРЕА И ЂОВАНИ .

У
в
о
д
А ●Од 20-тих година XVI века он је
●Адриан Виларт
хоровођа цркве св. Марка. (1490-1562) се
Д ● опус : сматра оснивачем
Р ●духовна дела (неколико миса и 350 Венецијанске
мотета који су значајнији)
И ●световни мадригали у којима је често
школе
примењивао принципе двохорског
А стила, тзв. »cori spezzati«, односно
Н наизменичне и заједничке наступе
два вокална ансамбла са динамичким
сенчењима форте-пиано и ехо-
ефектом, као и употребом
В инструмената.
И
Л
А
Р
Т
Андреа Габријели (1510-1586)
● Био је Вилартов ученик, пријатељ О. ди Ласа,
оргуљаш у цркви св. Марка.
● Настављајући Вилартову традицију готово сва дела је
компоновао у вишехорском стилу, и почео је да
супротставља вокалне и инструменаталне ансмбле,
тако да је међу првим композиторима који у оквиру
црквених дела даје основе вокално-инструменталном
стилу који ће развити његов синовац
Ђовани Габријели (1555-1612)
● као и његов стриц, био оргуљаш у цркви
св.Марка,
● Био је и учитељ Хајнриха Шица
Ђовани Габријели (1555-1612)
● Компоновао:
● дела за оргуље (ричеркара, фантазија, токата,
канцона)
● бројних вокалних дела световног и духовног
садржаја (у којима примењује двохорски, па чак
и трохорски стил), и вокално-инструменталних
дела по којима се сматра првим значајнијим
представником новог вокално-инструменталног
стила.
Ђовани Габријели (1555-1612)
● У делима тог жанра он оркестар третира потпуно
равноправно са хорским ансамблом, што до тада није био
случај.
● Прве композиције објављене су у делу Духовне симфоније
(Sacrae symphoniae) у 2 књиге, за гласове и 6-16
инструмената.
● Дело се назива Духовне симфоније због религиозног текста,
а симфоније због присуства оркестра, односно
инструмената, углавном лимених дувачких инструмената и
гудача; у ове 2 књиге налазе се и друга Габријелијева
инструментална, као и вокална дела.
Ђовани Габријели (1555-1612)
● Иначе, неке од карактеристика његових вокално-
инструменталних дела су монументалност,
театралност, дељење хорова на 6, 8, 12 и 16 (чак и 22
гласа),
● а у оквиру жанра аутор примењује и виртуозне
солистичке одломке.
● Ђ.Габријели је писао и сонате за инструменталне
ансамбле.