ИНФРАЗВУК

20 Hz 20000 Hz
инфразвук ултразвук
чујни звук за
човjека
Инфразвук – механички таласи (лонгитудинални) чија је фреквенција мања од 20 Hz (од
0,1 до 20 Hz).

Због великих таласних дужина (у ваздуху 17 до 34 метара) ови таласи лакше савладавају
препреке на које наилазе - заобилазе препреке, па могу да се простиру на веома велика
растојања.

Природни извори инфразвука су олује, таласи, лавине, земљотреси, вулкани, водопади,

муње и турбуленције ветра. Инфразвук могу да производе машине, мотори, моторне
тестере, експлозије граната, пуцањ из артиљеријских оржја. Може да се јави и приликом
помјерања предмета великих површина.

Занимљивости:
 Фреквенције звука испод 20 Hz се не доживљавају као звук већ као вибрације на
бубној опни. Инфразвук може довести до трајних оштећења слуха или до његовог
погоршања, зависно од јачине надражаја и његовог трајања. Инфразвук се осјећа
по читавом тијелу као осјећај потресања или вибрације.
 Сложен језик слонова у великој мјери се заснива на инфразвуку, с фреквенцијама
од 15 Hz до 35 Hz, што омогућује одвојеним члановима породице да се
споразумијевају на даљину и до десетак километара. Осим слонова, примијећено
да споразумијевање инфразвуком остварују китови, нилски коњи, носорози,
жирафе, окапи и алигатори. Китови се могу споразумијевати и на неколико стотина
 километара инфразвуком. Неки научници тврде да и птице селице користе
инфразвук на свом путу.
 Рибе опажају ултразвук због чега могу да осјете приближавање буре.
 За вријеме цунамија у Индијском океану 2004., примијећено је да су животиње
побјегле из угроженог подручја знатно прије него је цунами стигао. Претпоставља
се да су побјегле због инфразвука који је најавио цунами.
 Инфразвук се користио још у Првом свјетском рату, да би се одредио положај
артиљерије. Један од зачетника проучавања инфразвука је био француски научник
Владимир Гавреу (рођен у Русији као Владимир Гавронски). Док је проучавао
инфразвук примијетио је бол у уву и подрхатавање лабораторијске опреме. Уочио
је да инфразвук долази од вентилатора и инсталације за ваздух.
 Посљедњих година с појавом све веће изложености човјека различитим облицима
буке све се више истражује и утицај инфразвука на здравље, па је тако откривена и
нова виброакустичка болест. То је хронична прогресивна и кумулативна болест која
настаје као посљедица дуготрајне изложености звука ниских фреквенција (испод
100 Hz) и инфразвука уколико је интензитет био већи од 110dB. Oва се болест јавља
код људи којима је тијело изложено прегласној музици на ниским фреквенцијама
или радницима који рукују машинама који производе инфразвучне вибрације.
Посљедице (и симптоми) болести могу бити вишеструки: поремећаји у понашању,
страх, проблеми визуелне перцепције, поремећај равнотеже, епилепсија, мождани
удар, неуролошка оштећења, срчани инфаркт, самоубиство... Посебно су опасне
фреквенције од 1 до 7 Hz (могу изазвати чак и смрт).
 Инфразвук може изазвати и резонанцију унутрашњих органа код човјека. Познати
су неповољни утицаји прекомерне буке и вибрација на исход трудноће. 

Поред штетних дејстава, инфразвук може да се користи у медицини (лијчење, масажа) и

за војна извиђања.