Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Seminarski rad

Medicina rada

VIBRACIJE I BIOLOŠKO DEJSTVO VIBRACIJA

Profesor: Prof dr Jovica Jovanović

Student: Nevena Petrović 336 sei

1
 Sadržaj:

1. Uvod …………………………………………………………………………… 3
2. Vrste vibracija ………………………………………………………………4
3. Izvori ekspozicije ………………………………………………………….5
4. Biološko dejstvo vibracija …………………………………………….5
5. Vibraciona bolest ……….……………………………………………..…6
6. Kriterijumi za priznavanje vibracione bolesti za profesionalno
oboljenje …………………………………………………………………….8
7. Zaštita od vibracija ……………………………………………………..9
8. Literatura ……………………………………………………………………10

2
 1. Uvod

Vibracije predstavljaju oscilatorno kretanje tela (dela tela) pri čemu se telo (deo
tela) naizmenično kreće u dva suprotna smera u odnosu na svoj ravnotežni
položaj.
Zavisno od oblika putanje po kojoj se vrši vibraciono kretanje može biti
pravoliniјsko ili ugaono.
- FREKFENCIJA VIBRACIJA - Predstavlja broj oscilacija u jedinici vremena i izražava
se u Hz. Prema frekvenciji vibracije mogu biti: visokofrekventne, srednje
frekventne i niskofrekventne (ispod 16 Hz - potresi). Ljudsko telo percipira i
apsorbuje vibracije od 1- 1000 Hz.
- POMERAJ VIBRACIJA - Rastojanje tela od njegovog ravnotežnog položaja,
izražava se u metrima i neprekidno se menja pa se radi merenja definišu neke
stalne veličine pomeraja kao što su:
1) Trenutni pomeraj - rastojanje od ravnotežnog položaja koje telo
dostigne u određenom trenutku;
2) Maksimalni pomeraj - najveće rastojanje od ravnotežnog položaja koje
telo dostigne tokom vibriranja;
3) Srednji pomeraj - srednja vrednost trenutnih pomeraja u nekom
vremenskom intervalu;
4) Apsolutni srednji pomeraj - uzima apsolutne vrednosti trenutnih
pomeraja (ne može imati vrednost 0);
5) Efektivni pomeraj - posebna vrsta srednje vrednosti.
- BRZINA VIBRACIJA - Rastojanje koje vibrirajuće telo pređe za jedinicu vremena,
izražava se u m/s. I za brzinu se definišu trenutna brzina, maksimalna brzina,
srednja brzina i efektivna brzina.
- UBRZANJE VIBRACIJA - Predstavlja promenu brzine vibracije u jedinici vremena,
izražava se u m/s2 . I za ubrazanje se definišu: trenutno ubrzanje, maksimalno
ubrzanje i efektivno ubrzanje.

3
 2.Vrste vibracija

1. PERIODIČNE VIBRACIJE - Ovde se oscilatorno kretanje tela posle određenog

vremenskog intervala ponavlja na isti način. Najkraći vremski interval u kome
se vibraciono kretanje ponovi je perioda, a broj perioda u jedinici vremena je
frekvenca periodične oscilacije. Periodične vibracije mogu biti:
1)Prostoperiodične – Oscilatorno kretanje se vrši samo sa jednom
učestalošću;
2)Složenoperiodične - Oscilatorno kretanje je sastavljeno od većeg broja
prostoperiodičnih vibracija, sa različitim frekfencijama, odnosno većeg broj
frekfentnih konponenti ili harmonika. Harmonik sa najnižom frekfencom je
osnovni harmonik, a ostali su viši harmonici.

2. NEPERIODIČNE VIBRACIJE- Ovde se promene karakterističnih parametara

(pomeraj, brzina, ubrzanje) u toku vremena dešavaju slučajno, nema
ponavljanja.

Frekventni intervali u kojima se vrše merenja zovu se oktave koje se mogu

podeliti na terce. Svaka oktava je određena graničnim frekvencama, ali je
uobičajeno da se za njenu identifikaciju upotrebljava tz. središnja frekvenca
(oktavna analiza). Ukoliko su statističke srednje vrednosti određene u
različitim vremenskim intervalima približno iste slučajne vibracije se nazivaju
stacionarnim, u suprotnom imamo nestacionarne slučajne vibracije koje su
najteže za ispitivanje.

OPŠTE VIBRACIJE- Javljaju se kada se čovek nalazi u vibrirajućem medijumu i

deluju na celo telo npr. kada sedi, leži ili stoji na nekoj vibrirajućoj potpornoj
površini. Pravci delovanja opštih vibracija određeni su prema trima
anatomskim osama čoveka (X, Y i Z).
LOKALNE VIBRACIJE- Deluju na pojedine delove čovečijeg tela npr. lokalne
ručne vibracije, gde je pravac delovanja određen pravouglim koordinatnim
sistemom koga čine tri ose (Xh, Yh i Zh) koje se seku u predelu treće
metakarpalne kosti šake.

4
 3.Izvori ekspozicije

Skoro da nema privredne grane u kojoj se ne primenjuje neki od vibrirajućih alata:

Šumarstvo, Rudarstvo, Metalurgija, Drvna industrija, Tekstilna industrija,
Kamenolomi, Građevinarstvo, Putogradnja, Tunelogradnja…
Vibrirajući alati mogu biti stabilni i mobilni, sa udarno-odbojnim ili rotacionim
dejstvom.
Kao pogonsko sredstvo koriste: Komprimovani vazduh (Pneumatski čekić i
pištolji, pneumatske prese), Električnu energiju (Razne bušilice i brusilice), Tečno
gorivo (motorne testere, kompresori).
Vibracijama su izloženi radnici koji rade sa pomenutim alatima, kao i
profesionalni vozači, kondukteri, traktoristi, konbajneri, radnici na građevinskim
mašinama...

4.Biološko dejstvo vibracija

Oštećenja koja izazivaju vibracije najizrazitija su na samom mestu njihovog

delovanja. Najosetljiviji delovi tela na vibracije su distalni delovi ekstremiteta i
predeo trbuha.
Moguća je i pojava rezonancije vibracija u organizmu tako da i vibracije malih
amplituda mogu dovesti do opsežnih poremećaja u unutrašnjim organima.
Najefikasniji prigušivači vibracija u organizmu su zglobne i vazdušne šupljine.
Na visokofrekfentne vibracije su posebno osetljive neuro-vaskularne
strukture u organizmu, dok su na niskofrekfentne vibracije (potrese) posebno
osetljive koštano-zglobne i mišićno-aponeurozno-tendinozne strukture
posebno kod duže kontinuirane ekspozicije potresima.

5
 5.Vibrcione bolesti

PATOGENEZA vibracione bolesti nije do kraja razjašnjena i zavisi od

brojnih faktora. Smatra se da morfološke i funkcionalne promene koje se
javljaju nastaju kao posledica:
-DIREKTNOG MEHANIČKO DEJSTVAO VIBRACIJA- Koje izaziva odgovarajuće
traumatske fenomene na mestu njihovog delovanja
- INDIREKTNOG RAZDRAŽUJUĆE DEJSTVO VIBRACIJA NA NERVE - Razdražujuće
dejstvo vibracija na nerve i nervne završetke preko složenih reflektornih
mehanizama utiče na različite delove nervnog sistema kao posledica čega
mogu nastati razni poremećaji na nivou: Krvnih sudova i srca, nevnog sistema,
kostiju, zglobova i mišića, senzibiliteta, čula sluha,vida i ravnoteže, kože ,
želuca, endokrinog sistema, metabolizma i dr.

KLINIČKA SLIKA
VASKULARNI POREMEĆAJI - Nastanak vaskularnih poremećaja objašnjava
se dejstvom vibracija na lokalne adrenoreceptore (α-1, β-2).
ANGIOSPASTIČNE PROMENE - U početku usled nadražaj α-1 receptora koji
dovodi do vazokonstrikcije
ANGIODISTROFIČNE PROMENE - U odmaklim stadijumima, kada odgovor α-1
receptora slabi uz istovremenu blokadu β-2 receptora.
Strukturne promene koje se mogu videti na krvnim sudovima
1. Hipertrofija mišićnog sloja zida krvnih sudova - sa subokluzijom i okluzijom
2. Prisustvo aneurizmi
3. Fibrotične promene u zidu krvnog suda
4. Hijelinizacija u arterijama
NEUROLOŠKI POREMEĆAJI
1. MONO I POLI NEUROPATIJE - Usled oštećenja perifernih nerava sa
senzitivnim i motornim ispadima u vidu polineurotičnog sindroma praćenog
raznovrsnim senzitivnim, trofičkim i vaskularnim poremećajima.
2. ASTENIČNA I NEURASTENIČNA STANJA - Usled poremećaja u CNS-u.

6
 Strukturne promene koje se mogu videti u nervnom sistmu:
1. Polineuritis perifernih nerava - Slika demijelinizirajuće neuropatije, sa
smanjenjem broja nervnih vlakana i perineuralnom fibrozom.
2. Degenerativne promene u kičmenoj moždini - sa propadanjem nervnih
ćelija i reakcijom glije.
3. Hiperemija sudova i edem pojedinih neurona u velikom mozgu.

MIŠIĆNI POREMEĆAJI
1. SMANJENJE RAZDRAŽLJIVOSTI, TONUSA I REFLEKSA MIŠIĆA
2. PROMENA MIŠIĆNE SNAGE
3. POSTEPENA ATROFIJA MALIH MIŠIĆA ŠAKA KOŠTANO-ZGLOBNI
POREMEĆAJI- Promene su najčešće na kostima zglobova ručja,
metakarpofalagealnim i lakatnim zglobovima, ali se mogu javiti i na drugim
kostima.
Koštano zglobne promene praćene su: Bolovima u miru i pri pokretima, nekad
i noću, za vreme odmora i pri palpaciji; Oslabljenom grubom motornom
snagom; Ograničenom pokretljivošću.

POREMEĆAJ SENZIBILITETA- Javlja se postepeno sniženje svih vidova

kožnog senzibiliteta bez jasnih granica izraženije distalno.

POREMEĆAJ FUNKCIJE ČULA SLUHA I VIDA

- POREMEĆAJ SLUHA- Kod rada sa vibrirajućim alatima, na radnika pored vibracija
deluje i buka. Međutim sniženje percepcije zvučnih nadražaja u niskim
frekvencijama se pripisuje uticaju vibracija, koje se preko kostiju prenose do
Kortijevog organa u unutrašnjem uvu. Sa druge strane utvrđeno je da dugotrajno
dejstvo vibracija pojačava štetno dejstvo buke, što dovodi do još bržeg i težeg
oblika profesionalne gluvoće.
- POREMEĆAJ VIDA- Kod obavljanja poslova koji zahtevaju veliku preciznost uz
istovremeno dejstvo vibacija zapažena je pojava dvosrukog vida, stvaranja mreže
pred očima i slabijeg vida. Pored toga utvrđeno je postojanje izrazitog spazmana
krvnim sudovima mrežnjače pod uticajem vibracija.

7
 6. KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE VIBRACIONE BOLESTI ZA PROFESIONALNO
OBOLJENJE
• Da bi se vibraciona bolest proglasila profesionalni oboljenjem moraju biti
ispunjeni sledeći uslovi:
1. POZITIVNA RADNA ANAMNEZA - Da su na radnom mestu prisutne vibracije
kao profesionalna noksa iznad maksimalno dozvoljenih vrednosti - dokaz o
ekspoziciji od najmanje 5 godina.
2. IZRAŽENE TIPIČNE SUBJEKTIVNE TEGOBE
3. POREMEĆAJ PERIFERNE CIRKULACIJE (obavezno) - Što podrazumeva:
Napade belih prstiju ili sniženje temperature kože (ispod 250 C), pozitivan
kapilaroskopski nalaz, pozitivan pletizmografski nalaz.
4. POREMEĆAJ NA KOŠTANOM ILI NEURO-MUSKULARNOM SISTEMU (bar
jedan)
Ukoliko neki od ovih uslova nije ispunjen može se postaviti dijagnoza
Profesionalna osetljivost na vibraciju (Expositio cum vibratio prof.)

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

• Lice obolelo od vibracione bolesti nije sposobno za dalji rad sa vibracijama
kao ni za precizne manualne poslove i druge poslove koji zahtevaju veće
fizičko angažovanje, kontakt sa vaskulotropnim, neurotropnim i osteotropnim
noksama i rad u nepovoljnim mikroklimatskim i klimatskim uslovima.
• Promenu radnog mesta treba sugerisati i u slučaju postavljanja dijagnoze
Expositio cum vibratio prof.

8
 7. ZAŠTITA OD VIBRACIJA

- LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA:

1. Antivibracione rukavice - Izrađuju se od kože, postavljene su filcom, a između
ova dva sloja je materijal koji amortizuje vibracije;
2. Asure za stajanje, klečanj ili sedenje - Izrađene su takođe od materijala koji
amortizuje vibracije;
3. Radne cipele - Od kože sa đonom od gume koja amortizuje vibracije.

- MEDICINSKE MERE ZAŠTITE

1.Preventivni zdravstveni pregled;
2.Profesionalna orijentacija i selekcija;
3.Zdravstveno prosvećenje i edukacija;
4.Rano otkrivanje profesionalnog oštećenja

- SOCIJALNE MERE ZAŠTITE

1. Organizovan prevoz
2. Adekvatna ishrana
3. Boravak u zagrejanim prostorijama
4. Godišnji odmor uz organizovan preventivni fizikalni tretman.

- ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE

Našim zakonodavstvom nisu posebno propisane dozvoljene vrednosti ekspozicije
vibracijama. Koriste se ISO standardi za ekspoziciju vibracijama koje se prenose
preko ruku i koje deluju na celo telo. Prema ovim standardima dozvoljena
vrednost za opšte vibracije je 1-80 Hz, a za lokalne 8- 1000 Hz.

9
 8.Literatura

MEDICINA RADA
Prvo elektronsko izdanje za studente integrisanih akademskih i osnovnih
strukovnih studija, 2009.
Autori:
Prof. dr Mirjana Aranđelović
Prof. dr Jovica Jovanović

10