J. S.

Bach
BRANDENBURŠKI KONCERTI
 Istorijski podaci
 Nastali u ketenskom periodu od 1717-1723.
 Posvećeni markgrofu od Brandenburga
 Kontekst dela (smrt žene Marije Barbare, ženidba ketenskog
princa čija žena nije marila za muziku) – Bah “tražio” novi
posao
 “Kako sam imao sreću da me Vaše Visočanstvo čuje nekoliko
godina ranije, na Vašu naredbu (pošto je Vaše Visočanstvo
primetilo da mi je Bog dao skromni talenat za muziku...)
šaljem neke komade mojih kompozicija ... Uzeo sam slobodu
da ih prilagodim nekolicini instrumenata; moleći Vaše
Visočanstvo da ga ne ocenjuje previše rigorozno u odnosu na
svoj osetljivi ukus, za koji svi znaju da ga za muziku ima, već
da sve to uzme u obzir kao izraz najdubljeg poštovanja...
prema njemu...”
 Grof nikada nije odgovorio, delo je kasnije pronadjeno u
arhivu Brandenburga
 Opšte karakteristike
 Uzori – Koreli i Vivaldi
 Orkestracija: Šic, Graupner
 6 koncerata – 6 različitih tipova končertina i ripiena:
Kristof Volf “smele kombinacije različitih instrumenata...
nijedan koncert nema svoj pandan u nekoj drugoj zbirci
ili delu”
 Iznenađuje izborom solista i slobodom tretmana
pojedinih stavova
 Ne postoji striktna podela na solističke i orkestarske
instrumente, već se radi o stalno novim kombinacijama
 Opšte karakteristike

 Stavovi izrastaju iz jednog jezgra

 Zbog kompozitorove sklonosti ka improvizaciji teško je
sa sigurnošću utvrditi oblik – koji se često graniči sa
rapsodičnošću. Zbog toga Roksanda Pejović navodi da
“kompozitorova misao nadvladava oblik”.
 Solistički interludijumi su kratki, bez Vivaldijevog
virtuoziteta (osim u V koncertu koji je za solo čembalo i
orkestar)
 Prvi koncert 4 stava, ostali bez izuzetka 3!
 Barokna praksa – neki stavovi “pozajmljeni” (I stav I
koncerta je iz kantate BWV 52, III stav I koncerta je hor
iz kantate BWV 207)
 Opšte karakteristike

 I stavovi – brzi
 II stavovi – lagani, dominiraju solisti ponekad i bez ork.
pratnje (V); u tonalitetu paralele, SD (VI); završavaju na
D (IV) ili su svedeni na 2 akorda (frigijski obrt)! (III)
 III stavovi – žige ili fugata
 Tretman instrumenata

 Otišao najdalje u tretmanu duvača i čembala od svojih

savremenika
 Neobična solistička istupanja; 5. koncert kao solistički
koncert za čembalo
 6. koncert bez violina, “tamnije” boje!
 3. i 6. nemaju označeni končertino, “bez solista su”
Godina, redni tonalitet stavovi concertino ripieno
broj
1, 1717, F 1. Bez oznake (sinf. kantate Falsche 2 cor, ob,vn, 2ob, fg, gud,
BWV 1046 welt) picc cont
2. Adagio
3. Allegro
4. Menuetto - Trio 1 - Polacca - Trio 2
2, 1718, F 1. Bez oznake tr, rec, ob, gud, cemb
BWV 1047 2. Andante vn
3. Allegro assai

3, 1713, G 1. Bez oznake (Kantata br. 174!) Cemb, 3 vn,

BWV 1048 2. Adagio (2 takta, frig. obrt, kadenca?) 3va, 3vc

3. Allegro

4, 1720 BWV G 1. Allegro vn, 2 rec Gud, cemb

1049 2. Andante (flauti
3. Presto d'echo)

5, 1720, D 1. Allegro fl, vn, cemb Gud, cemb

BWV 1050 2. Affettuoso
3. Allegro

6, B 1. Bez oznake U koncertu 2 gambe, vc,

1708/10,BW 2. Adagio ma non tanto nema violone,
V 1051 3. Allegro violina!!! cemb, 2 vle
 Bliskost sa klasicizmom

 Harmonija
 Tretman solista
 Način mišljenja u motivskom radu
 Majstorski raspored uspona i relaksacija
 Toliko zanimljiva orkestracija da ne dozvoljava ad libitum
praksu
 Komplementarni ritam dobija na značaju
 Barokna retorika
 Prema Filipu Piketu moguće ju je iščitavati i u
programskoj i u instrumentalnoj muzici
 Mitski likovi i procesije sa rimskim bogovima popularni u
svim muzičko-scenskim oblicima baroka
 Nazivi prema Piketu:
1. Trijumf Julija Cezara
2. Fama, Homer, Vergilije i Dante na planini
Parnas
3. Devet muza i harmonija sfera
4. Muzičko takmičenje između Apolona i
Marsija
5. Herkulov izbor
6. Sastanak tri brza i tri mrtva čovjeka
 Barokna retorika
 I koncert – Trijumf Cezara: lov kao statusni simbol
bogatstva; horna kao simbol plemstva, a violina piccolo kao
uticaj francuskog dvora = Markgrof je moderan i ima odličan
dvorski imidž; II stav quasi religijska ceremonija – lagana
tremola ilustruju vibracije orgulja?; ubacivanje svitnog
ciklusa na kraju – više ne Cezar, već Neron ljubitelj lire i
duvačkih instrumenata!
 Interesantno je da Piket navodi da je četvrti stav postojao u
horskoj verziji koja je danas izgubljena. U tom slučaju,
vokalnu dionicu su izvodile pikolo violine pomoću dvohvata,
trohvata i isprekidanih akorada.
 III Koncert – sv. trojstvo, ili renesansna podela čoveka na
intelekt, dušu i telo ili 3 x 3 je 9 muza; SVE gudači –
simbolišu savršenstvo Apolonove lire; postojanje samo 2
stava i 1 prelaz umesto stava simboliše Alfu i Omegu sveta,
tj. Boga.
 Literatura
 Roksanda Pejović: Barokni koncert, Nolit, Beograd, 1982.
 http://www.recorderhomepage.net/brandenburgs.html
 http://www.classicalnotes.net/classics2/
brandenburg.html