Фредерик Шопен

Датум рођења- 1. март 1810.

Место рођења- Желазова Вола (Пољска)
Датум смрти- 17. октобар 1849.
Место смрти- Париз (Француска)
 Биографија

 Фредерик Шопен проживео је кратак, узбудљив и музиком

испуњен живот. Рођен је у Железовој Вољи у близини Варшаве,
највероватније 1. марта 1810. године. Његов отац Никола био је
Француз, а мајка Текла Јустина сиромашна пољска племкиња.
Имао је три сестре и детињство окружено топлином и љубављу.
Легенда каже да је као сасвим мали највише волео да се игра
испод клавира док је његова мајка свирала...       Тако је све
почело, у четвртој години. У седмој је већ написао прву
композицију, полонезу. Уосталом, у историји музике остаће
упамћен и као први (западни) композитор који је у своја дела
унео елементе и дух словенске музике.
 Дела

 Осим мањег броја оркестралних и камерних дела, седамнаест пољских песама

за глас и клавир, Шопен је компоновао искључиво клавирску музику коју је
обогатио новим изражајним средствима. Био је јединствен као пијанистa, 
извођач сопствених дела и сасвим особен као аутор. Увео је нове техничке
сложености у интерпретацији – слободан дух и променљивост темпа који само
наговештава, а не и прецизно метрономски одређује, али ништа у његовој
музици није срачунато на спољашњи ефекат. Зато извођење његових
композиција захтева велику техничку и интерпретаторску спремност. Шопен је
био без узора у пређашњим раздобљима класичне музике и готово без
наследника. Оставио је опусод 74 штампана дела која по својој формалној
структури и поетским обележјима немају премца у европској музици. Својом је
уметношћу утицао на клавирску музику и интерпретативни стил, утицај који
допире и у XXI век.
 Једну групу Шопенових дела сачињавају збирке игара- полонеза, мазурки, 
валцера, дубоке садржајности. Уобичајене салонске комаде уздиже до ранга
истинских уметничких дела. Шопен је дао допринос и стварању нових типова
великих форми-балада, фантазија, скреца. Етида која је до Шопена била
инструктивна композиција, кориштена у настави клавира да би се савладао
одређени технички проблем, код њега постаје концертни комад.
 Клавирски концерти

 Поред бројних клавирских комада које је написао и удахнуо им

класичан, антологијски концертни карактер и форму и у мањој
мери камерне музике, два клавирска концерта и једна балетска
свита Silfide, једина су дела где је користио оркестар. Посебно
су значајна његова два клавирска концерта, компонована у
класичној троставачној форми зрелог концерта 19. века. Са
правом је Берлиоз за њих написао да је оркестар у њима „само
пратња, такорећи хладна и некорисна”. Клавир је у првом
плану. Шопенови клавирскиконцерти, стандардни су део
светског концертног репертоара и свуда се радо изводе. Млади
пијанисти их радо узимају за своја међународна такмичења.
 Први концерт, опус 11, е-мол

 Овај концерт је довршен 1830. а објављен и премијерно изведен 1833. године.

Обилује вируозитетин у клавиру и посвећен је пијанисти Фридриху Калкбренеру.
Три његова става образују целину трајања 37 минута. Први став је Allegro
maestoso, сав у сонатном облику и траје половину укупног времена концерта.
Обе његове теме су веома изражајне и елегантне, са призвуком сете, без
снажнијих контраста. Само, друга тема модулира у Е-Дур, а оркестар се кроз цео
став третира као стереотипна пратња веома вируозном клавиру. Други став
јеRomansa – Larghetto у E-Дуру и по свом карактеру је један ноктурно.
Инспирисан је Шопеновом љубави према Констанци Глатковској, а о
вируозности клавира сведочи податак да се овај став може изводити и као
самосталан комад, писан само за клавир. Овде је оркестар још хладнија пратња
једној дражесној мелодици клавира. Трећи и финални став је Rondo – Allegro,
опет у E-Дуру, на крају се враћа у основни тоналитет, а главна тема му је
заснована на ритмовима краковјака, пољске народне игре. Клавир је овде још
виртуознији, кроз све своје регистре, а у другој теми, Шопен без икаквих украса
 даје маха левој руци да наступа за октаву испод десне. Овај став, кроз увод,
разраду и финалну каденцу и коду, даје маха солисти да искаже све бравуре
клавира као инструмента.
 Други концерт, опус 21, ф-
мол
 Овај је концерт довршен исте 1830. године, само нешто пре првог концерта, али
је публикован и премијерно изведен тек 1835. године. Инспирисан је
Шопеновом љубави према Констанци Глатковској, али је касније кад је
објављен, посвећен другој Шопеновој љубави, Делфини Поточкој. Мада је и овај
концерт доста виртуозан, бриљантност је нешто потиснута у корист поетског
израза. Три његова става образују целину трајања 35 минута. Први став је
опсежни сонатни Maestoso. Карактеришу га ритмички изразита прва и лирска
друга тема. У развојном делу и репризи наступају карактеристични Шопенови
осећаји за обиље маштовитих фигурација, орнамената и блиставе пасаже и
терцне низове. Други став је Romansa – Larghetto и по свом карактеру је опет
ноктурно, као и у првом концерту. Само, у његовом средњем делу се јавља
један снажан пролом у оркестру из кога солиста у завршном делу, уз благо
фигурирање, враћа првобитно расположење става. Финални трећи став
је Rondo – Allegro, писан у стилу сонате, где прва тема опет доноси, само сада
лирскију, пољску народну игру кујавјак. Епизоде става се смењују у форми
мазурке у оркестру и лирских соло партија у клавиру, да би након бурних
ритмова пољског оберека, у каденци и коди, солиста поново добио прилику да
искаже све вируозне могућности соло клавира
 Шопен и Жорж Санд

 Фредерик Шопен и Жорж Санд били су познат пар овог времена и о њима је писана обухватна литература.
У почетку Шопену Жорж Санд није била атрактивна. „Нешто је у њој одбојно“, рекао је својој породици.
Шопен се 1836. године верио са Пољакињом Маријом Водзињском, којој је тада било 17 година. У писму
једном свом пријатељу, Жорж Санд је аргументовала да ли да пусти Шопена да буде са својом вереницом
или да прекине своју везу и да започне нову са Шопеном. Очигледно је волела Шопена, и наговарала је
Шопена на везу све док није пристао.
 Зиму 1838–1839. Шопен је са Жоржом Санд провео на Маљорци, у манастиру Ваљдемоса. Тамо су
изложене њихове личне ствари (његов клавир, ноте, слике, намештај и отисак његове руке). Шопеново
здравље се тада погоршало, и да би спасао свој живот, са Жорж Санд и двоје њене деце отишао је у 
Барселону и затим у Марсеј. Здравље му се тамо поправило, мада се никада није сасвим опоравио. Жалио
се на неспособност лекара на Маљорци: „Први је рекао да ћу умрети, други да сам последњи пут одахнуо,
трећи да сам већ мртав.“
 Године 1839—1843. Шопен је провео лета са Жоржом Санд и у ово време је компоновао многа од својих
дела, између осталих Полонезу, опус 53 у а-молу, једну од најпознатијих Шопенових композиција. 1847.
године Шопен и Жорж Санд су се растали, после дужег времена породичних проблема. Санд га касније
није посетила док је лежао на самрти, иако је Шопен изразио жељу за тим.
 Смрт

 Кратко пре своје смрти, Шопен се дао наговорити да иде на турнеју по 
Енглеској. То је била кобна одлука. Тамошња влажна клима негативно
је утицала на Шопена, који је боловао од туберкулозе. Преминуо је
убрзо по повратку у Париз, 17. октобра 1849. године, у окружењу
пријатеља и рођене сестре. Сахрањен је у Паризу, а срце му је пренето
у цркву Светога крста у Варшаву, у складу са његовим тестаментом. [1]
 Сахрана је одложена скоро две недеље зато што је Шопен желео да се
на сахрани пева Моцартов Реквијем са женским гласовима, нешто што
црква Меделене никада пре није дозволила. На сахрани је било око
3.000 особа.
 Занимљивости

 Сваке пете године се одржава међународни конкурс пијаниста

Фредерик Шопен у Варшави.
 Међународни аеродром у Варшави добило је име по Шопену.
 Снимљена су два филма о љубавној вези Шопена и Жорж Санд.
Први филм Impromptu снимљен је 1991, други Chopin: Desire for
Love2002. Такође постоји филм A Song to Remember о
Шопеновом животу, снимљен 1945. године.
 Астероид 3784 Шопен добио је име по Шопену, као и један
кратер на Меркуру.
 Шопенова музика се појављује у многим филмовима, на
пример Пијаниста и Грађанин Кејн.
 Шопен је једно време носио браду само на једној страни лица,
што је лаконски објашњавао: „Нема везе, ионако публика види
само мој десни профил“.
 ГДЕ ЈЕ ТВОЈЕ БЛАГО, ТУ ЈЕ И
ТВОЈЕ СРЦЕ
  Данас не можемо тачно да знамо како је Фредерик Шопен свирао. Сва
је прилика да је његово свирање било виртуозно, судећи бар према
сведочанствима савременика.     Међутим, та сведочанства говоре и
нешто друго о Шопеновом музичком умећу: да су његова музика, као и
његово свирање, па и сама појава, на слушаоце деловали попут
чаролије.     Сви који би га чули били су, једноставно речено,
опчињени. А свирао је углавном сопствена дела на која музиколози
гледају као на срж романтизма.
    „То није клавир, то је душа!”, говорили су о композицијама пољског
музичара чија се двестагодишњица рођења у свету обележава 1.
марта. Пољаци се посебно поносе овим великим музичким датумом,
односно читавим Шопеновим делом. Свесни какав комплимент сами
себи упућују, често истичу да музика Фредерика Шопена најбоље
описује Пољску и Пољаке. Имати таквог композитора за сународника,
заиста је истинска предност.
 Посмртни повратак у завичај


    Према Шопеновој изричитој жељи, после смрти извађено му је срце. Ставили су га алкохол и
запечатили. Композиторова сестра Лудвика урну са срцем однела је у Варшаву, где је уграђено у један од
стубова Цркве светог крста. Испод Шопеновог срца уклесане су речи из Јеванђеља по Матеју: „Где је твоје
благо, ту је и срце твоје.” Шопеново срце остало је у варшавској цркви, изузимајући време Другог светског
рата, кад је склоњено на сигурно место. Касније, кад је црква после рата обновљена, враћено је и
Шопеново срце. Занимљиво је да се црква налази недалеко од куће где је живео пре него што је заувек
напустио Пољску.
    Посмртна миса преминулом пијанисти одржана је у Магдалениној цркви у Паризу, 30. октобра. Шопен је
у опоруци тражио да буде изведен Моцартов „Реквијем”. Али како отпевати женске деонице у цркви у којој
женама није било дозвољено да певају у хору? Због Шопена учињен је изузетак – под условом да певачица
буде сакривена иза тешке црне завесе и да је посетиоци не виде. Осим „Реквијема”, том тужном приликом
изведена су и два Шопенова прелудијума, број 4 у е-молу и број 6 у ха-молу. Сахрани је присуствовало око
три хиљаде Парижана, али Жорж Санд није била међу њима. Крај хумке, на гробљу Пер Лашез, музичари
су одсвирали други став – посмртни марш – из Шопенове Сонате у бе-молу. Од тог времена, на сахранама
се често изводи управо овај марш.
    Пре две године, неки лекари изнели су претпоставку да Шопен није боловао од туберкулозе, већ да је
умро од неизлечиве наследне болести откривене тек тридесетих година прошлог века. Пољска влада
одбила је да допусти научницима да отворе урну са Шопеновим срцем како би извршили ДНК испитивање.
Сматрали су да није важно од чега је умро, већ шта је за собом оставио. А оставио је драгоцено уметничко
дело посвећено инструменту којим је владао на чудесан начин – клавиру.   Између осталог, написао је два
клавирска концерта, 59 мазурки, 27 етида, 24 прелудијума, 21 ноктурно, 19 валцера, 17 полонеза, четири
баладе, три сонате...
    Као својеврсна препорука могу да послуже речи писца Оскара Вајлда:
    „Када одсвирам неко Шопенов комад, осећам као да сам ронио сузе над гресима што никада не починих,
као да сам туговао над несрећама које уопште нису биле моје”.
 BEOGRADSKI ŠOPEN FEST
(BŠF) 
 je internacionalna kulturno-obrazovna manifestacija, čiji je
domaćin MŠ Stanković, i koja se od 2012. godine održava uz
podršku ambasada Republike Poljske i Švajcarske u
Beogradu, Ministarstva kulture Republike Srbije,
Sekretarijata za kulturu grada Beograda, go Vračar i Stari
grad, Predstavništva Republike Srpske u Srbiji i Rotari
kluba Beograd – Stari grad.

 Preteča BŠF-a je Šopenijada, respektabilna, pijanistička

revija mladih talenata, sa tradicijom postojanja od preko 25
godina, koja je iznedrila danas svetski priznate pijaniste.
 BŠF populariše klasičnu muziku, predstavljajući
stvaralaštvo jednog od najvećih kompozitora čovečanstva,
 “pesnika klavira” – Frederika Šopena.