Frederik Šopen

Frederik Fransoa Šopen (franc. Frédéric François Chopin, polj. Fryderyk Franciszek Szopen[3];
Želazova Vola,[2] 1. mart 1810[4] — Pariz, 17. oktobar 1849) je bio poljski kompozitor i pijanista
romantizma.

Najistaknutiji predstavnik poljske muzičke kulture i jedan od najznačajnijih pijanista i kompozitora

svih vremena.[5] U svojoj dvadesetoj godini Frederik Šopen se seli u Pariz sa ciljem da se usavrši. Do
tada je već komponovao svoja dva klavirska koncerta. Bio je prvi zapadni kompozitor koji je u klasičnu
muziku uneo elemente slovenske muzike. Njegove mazurke i poloneze još danas predstavljaju temelj
poljske narodne klasične muzike.

Šopen je često imao problema sa zdravljem i umro je sa 39 godina posle dužeg bolovanja od
tuberkuloze.

Biografija

Frederik Šopen rodio se u blizini Varšave[2] kao sin naturalizovanog Francuza pod imenom Nikolas
Šopen, koji se doselio u Poljsku 1787. godine[6] i majke Poljakinje pod imenom Tekla Justina
Kšižanovska.[7][8] Rodio se 1. marta i uvek je toga dana slavio svoj rođendan, iako njegova krštenica
navodi da je datum rođenja 22. februar. Krštenica je verovatno pogrešno ispunjena tek 23. aprila,
skoro osam nedelja nakon Šopenovog rođenja.[2]

Dela

Osim manjeg broja orkestralnih i kamernih dela, sedamnaest poljskih pesama za glas i klavir, Šopen je
komponovao isključivo klavirsku muziku koju je obogatio novim izražajnim sredstvima. Bio je
jedinstven kao pijanista, izvođač sopstvenih dela i sasvim osoben kao autor. Uveo je nove tehničke
složenosti u interpretaciji – slobodan duh i promenljivost tempa koji samo nagoveštava, a ne i
precizno metronomski određuje, ali ništa u njegovoj muzici nije sračunato na spoljašnji efekat. Zato
izvođenje njegovih kompozicija zahteva veliku tehničku i interpretatorsku spremnost. Šopen je bio
bez uzora u pređašnjim razdobljima klasične muzike i gotovo bez naslednika. Ostavio je opus od 74
štampana dela koja po svojoj formalnoj strukturi i poetskim obeležjima nemaju premca u evropskoj
muzici. Svojom je umetnošću uticao na klavirsku muziku i interpretativni stil, uticaj koji dopire i u XXI
vek.

Jednu grupu Šopenovih dela sačinjavaju zbirke igara-poloneza, mazurki, valcera, duboke sadržajnosti.
Uobičajene salonske komade uzdiže do ranga istinskih umetničkih dela. Šopen je dao doprinos i
stvaranju novih tipova velikih formi-balada, fantazija, skreca. Etida koja je do Šopena bila instruktivna
kompozicija, korištena u nastavi klavira da bi se savladao određeni tehnički problem, kod njega

postaje koncertni komad.

Slušanje muzike: „Valcer u Des duru“ i „Mazurka op.67“ – F. Chopin