ПЈЕР БУЛЕЗ

(1925 – 2016)
•

Професор: Јелена Арнаутовић

Студент: Александра Колашинац
Број индекса: 367/2016
 БИОГРАФИЈА
• Чувени француски композитор и диригент, један је од најзначајнијих стваралаца уметничке
музике 20. века. Булез је рођен 1925. године у Монбриосну на Лоари (Француска).
Француски композитор, диригент, есејиста, педагог и научник показао је интересовање не
само за музику, већ и за природне науке.
• 1941. године се сели у Лион са намером да студира математику. Наредне године, због
противљења свог оца, мења мишљење, одлази на париски Конзерваторијум, где уписе
студије музике. Студирао је код Оливијеа Месијана, а приватне часове је узимао код Ренеа
Лајбовица, који га је приближио Шемберговој пентатоници.
• Као композитор се први пут јавља 1945. године, исте године је и дипломирао. У 21. години
изабран је за музичког директора позоришта Маригни, који су водили Жан Луи Баро и
Мадлен Рено.
 ИНТЕГРАЛНИ СЕРИЈАЛИЗАМ

 Серијална музика је савремени композициони поступак који је настао из додекафонског.

Док су додекафоничари унапред утврђивали једино висину тона, тј основни низ, у
серијалној музици су се поред тонских висина, користили други параметри, а то су ритам,
динамика и артикулација. Интегрални значи тотална организација. Пјер Булез је касних
четрдесетих година први разрадио интегрални серијализам.
 ДЕЛА

• Булезова дела:
1. Сонатина за флауту
2. Прва клавирска соната (1947) - утицаји Веберна и Шенберга су видљиви, двоставачна соната.
3. Друга клавирска соната (1948) - четвотоставачно дело, једна је од Булезових најранијих композиција која је стекла
јавно признање, након извођења у Дармштату 1952. године у интерпетацији Ивон Лорио, Месијанове супруге.
4. Структуре 1 и 2 за два клавира (1952)
5. Чекић без господара (1953 - 1955)
6. Трећа клавирска соната (1957)
7. Дванаест нотација за клавир (1945)
 СТРУКТУРЕ ЗА ДВА КЛАВИРА
1952. Године се са својим музичким комадом Структуре за два клавира, пење се на врх
музичке сцене. У Структурама је први пут употребио интегрални серијализам и представио
свој принцип компоновања.
Структуре 1 и 2 (1952 - 1961) Булез је за основни материјал првог великог одсека дела,
искористио првих дванаест тонских висина и трајања из Месијанове пре-композиционог
материјала етиде „Начини трајања и интензитета“ као и њених дванаест артикулација и седам
динамичких вредности, којима је додао још пет нових динамичких нивоа да би добио по 12
вредности за сва четири елемента.
 СТРУКТУРЕ 1
Материјал из (табеле бр. 1) је распоредио у четири „лествице“ по дванаест јединица, по једну за сваки
параметар, додељујућ и редне бројеве сваком.
Потом је конструисао две таблице бројева, једну која доноси бројеве у оригиналном редоследу, друга
редослед бројева инверзије дванаест транспозиција, користећи инверзију серије тонских висина да би
добио другу таблицу. Редни бројеви остају везани за иста четири параметра којима су додељени у
оригиналним серијама (табела бр.1). Транспозиција серије тонских висина за полустепен навише, на
пример, производи нову серију приказану у табели број 2.
(табела бр. 1)

(табела бр. 2)
 Пример бр. 1
Пјер Булез, Структуре 1, такт. 1 - 4
 Чекић без господара
(1953 - 1955)
• Чекић без господара је дело за глас и камерни састав. У овој композицији Булез
напушта строгу серијализацију, али и даље задржава контролу над оганизацијом
ритма, тонских висина и темпа. Партитура саджи деонице за алт и камерни
инструментални састав (флаута, ксилофон, вибрафон, гитара, виола и група
удараљки без одређене висине тона). Узор Шенбергов Пјеро месечар.Дело се
састоји од три циклуса и девет ставова.
I циклус (I, III, VII став);
II циклус (II, IV, VI став);
III циклус (V, IX став).
 АЛЕАТОРИКА
• Алеаторика у музици представља технику компоновања у којој је део процеса
стварања музичког дела препуштен контролисаној случајности, односно и извођач,
поред композитора, донекле учествује у целокупном процесу стварања дела.
Настала као реакција на тоталну организацију интегралног серијализма. Алеаторика
је настала од речи алеа што значи коцка (случајност).
 Трећа клавирска соната
(1957)

Композитор је у овом делу почео да експериментише са алеаторском техником. Композиција је инспирисана

књигом песама Стефана Малармеа. Соната има пет ставова. Сваки став има свој назив.
I став (Антифонија);
II став (Троп);
III став (Констелација);
IV став (Строфа);
V став (Секвенца).
Извођач бира којим ће редоследом ставове свирати, али постоји услов да трећи став, односно
Констелација мора увек да буде у средини.
Занимљиво је и Булезово поређење овог музичког дела са мапом града, где музичко дело нема фиксирану
путању, као што шетња градом, од једног до другог места, не мора увек да се одвија истим путем.
 Дванаест нотација за клавир
(1945)
Kомпозиција Дванаест нотација за клавир, настала је при крају Булезових приватних
студија код Лајбовица и Месијана. Када је 1945. године открио додекафонију, он је ову
методу испробавао у неколико необјављених дела.
Дело се састоји од 12 кратких комада, а сваки од њих је дужине 12 тактова. Све
минијатуре имају препознатљив карактер, са јасним контрастима не само између
ставова већ и унутар самих комада. Дванаест нотација није додекафонско дело у
строгом смислу, будући да је Булез са великом слободом применио технику коју је
учио код Лајбовица. Ових дванаест комада демонстрира не само примену
додекафонске технике и Месијанових ритмичких структура, него и Булезово
познавање музике Шенберга, Стравинског, Жоливеа, Дебисија, Бартока, Веберна, као
и неевропске музике.
Булез је био шеф-диригент Симфонијског оркестра Би-Би-Си-ја у Лондону (1971-1975) и
Њујоршке филхармоније (1971-1977).
Гушио га је конзервативизам француског музичког света, због чега се и преселио у Баден-
Баден.
Био је на челу дворане Париске филхармоније. У Паризу је основао и водио
експериментални музички студио IRKAM (Institut de Recherche et Coordination
Acoustique/Musique), који је радио са најнапреднијом компјутерском технологијом. Позицију
директора IRKAM-а напустио је 1991. године како би имао више времена за дириговање.
Остало је незаборавно његово извођење Вагнеровог Нибелунгшког прстена 1976. у
Бајројту.
2009. године је са Данијелом Баренбојмом дириговао извођењем комплетних симфонија
Густава Малера у Њујорку.
Булез се бавио и педагошким радом - предавао је на академијама у Базелу, на Харварду и
у Дармштату.
 НАГРАДЕ

Булез је добитник многобројних награда и признања, међу којима су:

• 26 Греми наградa;
• шведска музичка награда Полар;
• јапанска Премијум Империале;
• француски Орден уметности и књижевности…
• Пјер Булез био је строг, беспрекорно организован и
математички тачан, али је заговарао и “остваривање права
на лично осећање”, комбинујући принципе дисциплине и
креативности.

• Сматрао је да треба непрестано посматрати свет око себе,

јер “све може да постане музика”.
Једна од Булезових карактеристика је била то што је одбацио палицу за
дириговање, па је дириговао само рукама.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!