Факултет уметности Приштина-Звечан

Музичке форме и облици

Ментор: Студент:

проф. др. Драгана Сарајлић Тијана Марковић

Косовска Митровица,2019
Музичке форме и облици

Музика се одвија у времену и простору. Појам који се доводи у везу са доживљавањем

музике, одређеног музичког дела је музички ток. Фокус нашег посматрања, када
анализирамо одређено музичко дело јесте њен музички ток. Одређени принципи
музичке драматургије односно организације музичког тока биће указатељ о музичкој
форми одређене композиције, њеном жанру. Када се у настави музичке културе обрађују
музичке форме, наставник ученике мора упознати са следећим терминима: појмом
музичке форме, са њеним карактеристикама, основним начином изградње музичке
форме (понављање и промене). Циљ наставних јединица које обрађују музичке форме је
упознавање ученика са унутрашњим током музичког дела у сврху бољег доживљавања
музике.

Посматрање музичке форме је могуће само уколико се надовезује на чврсту поставку

појма форме у музици и њених основних облика. Пре приступа самој проблематици
музичке форме, неопходно је скренути пажњу на темељ, разумевање централног појма
сваког разматрања музике.

Представљање музичке форме:

Наставник ученицима најављује слушање музичког примера. За почетак наставник ће

ученицима пустити део „а“ и задаће им задатак да опишу музичко изражајна средства.
(музички пример III став Класичне симфоније Прокофијева). Након одслушаног одломка и
разговора о музичко изражајним средствима, наставник на табли, уместо слова „а“ црта
одређени знак, нпр. ружу. Након одрађеног задатка, наставник пушта поново од почетка
до краја закључно са делом “б“ и задаје исти задатак, али сада за нови део. Након
одслушаног дела „б“ наставник пита ученике да ли би нацртали исти знак, за нови део у
композицији, да ли је иста музика у оба дела или различита и да ли би нацртали исти знак
или неки други за нови део у композицији. Након добијених одговора наставник црта
лалу поред руже исте величине. Потом им пушта цео став, са задатком да уоче шта се
даље дешава у композицији. Ученици ће препознати да се у даљем току композиције
почетак понавља. Наставник поставља питање којом ознаком би означили трећи део
композиције. Следи разговор о целом ставу, када наставник открива да се ова
композиција састоји из три дела од којих су први и трећи слични, а да се други разликује.
Затим наставник тражи од ученика да уоче да ли су први и трећи део потпуно исти или се
ипак разликују по нечему. Када ученици уоче разлику наставник на трећем симболу
доцртава детаљ како би се разликовао од првог. Након тога следи питање да ли би могли
неким другим симболима или бројевима означити делове овог става, након чега
наставник исписује на табли словима.

Истим методичким поступком обрађује се нови музички пример, који је у новом жанру и
који открива могуђност два контрастна дела (а б а ц а).

При обради теме са варијацијама, наставник може направити поређење теме са

личношћу. На тај начин представити важност те теме. Када ученици схвате важност
личности односно теме, наставник може представити варијације тако што ће направити
поређење да свака личност може да се нађе у различитим ситуацијама које представљају
варијације. Наравно све време говориће се о изражајним музичким средствима и
елементима.

Код обраде цикличних музичких облика сонате, симфоније, гудачког квартета,

солистичког концерта за почетак говорило би се о броју и брзини извођења ставова.
Сматрам да је најбоље решење у савладавању ових музичких облика да се направи пано
на коме ће бити исписана имена музичких облика, број ставова и брзина извођења
ставова са илустрацијама зеца и корњаче како би на сликовит начин ученици могли да
запамте који су ставови брзи, а који лагани. У циљу уочавања контраста, у темпу и
карактеру, користићемо за слушање одређене карактеристичне делове ставова:
експозицију првог става и теме другог, трећег и четврог става (ако га има).

Музички облици:

Слушање дела и одломака ради упознавања музичких законитости и средстава музичког

говора и израза, има посебан значај у обради музичких облика. Морамо разграничити
музичке примере који служе за емотивно доживљавање одређеног музичког дела,
препознавање инструмената или оркестарских састава од музичких примера који служе за
анализу музичког облика.

Примери за обрађивање:

Дводелна песма: Успаванка, Јоханес Брамс

Троделна песма: Песма без речи, Е-дур (бр.9), Феликс Менделсон

Сложена троделна песма: Менует, Мала ноћна музика, В.А. Моцарт.

Тема с варијацијама: Тема и 6 варијација, Л.В. Бетовен

Сонатни облик: Соната за клавир, Оп. 49 бр. 2 G-dur I став Л.В. Бетовен

Рондо: Соната за клавир Оп. 49 бр. 2 G-dur II став Л.В.Бетовен

Пример за тему: Мађарска игра, бр. 5, Ј.Брамс

Сељак, из ораторијума, Годишња доба, Ј. Хајдн

Пример за мотив: Halleluja, из ораторијума, Messias, Г.Ф. Хендл

Методски поступак при обради музичких облика:

Пример који се обрађује, послушаћемо у целини више пута, како би се уочио облик у
целини. Затим следи рашчлањавање те целине као облика. У малој троделној песми
ученици треба прво да запазе троделност форме, затим два контрастна дела и понављање
првог.

У основним школама, при анализи музичког облика, не иде се у детаљно рашчлањивање

појединих делова, већ је довољно да ученик препознаје поновљене делове, уочава
контрасте.

У обради музичких облика наставник може да користи поређења са Српским језиком и

књижевношћу. Драма може служити за објашњавање опере због присуства чинова,
ликова, начином вођења радње.