JASMINA DRAGIĆEVIĆ: PESMA ZA MARGINU BEBU

Rođena sam 1979. godine u Beogradu. Osnovnu muzičku školu završavam u

Valjevu u klasi profesora Dragana Nikolića, a srednju „Josip Slavenski“ u klasi
profesora Srđana Tošića. Zahvaljujući profesorima, od samog početka razvijam
veliku ljubav prema gitari i pokazujem talenat za bavljenje ovim instrumentom.
Vrlo rano privlači me i potreba da sama nešto napišem, pa prvi pokušaji
komponovanja nastaju još u osnovnoj muzičkoj školi. U srednjoj muzičkoj školi
pišem kompoziciju koja je bila svojevrsna kompilacija stila i tenhika koje sam do
tad prolazila kroz repertoar, koji je u tom trenutku bio prilično veliki i šarolik.
Medjutim, u drugom razredu srednje škole počinju da se javljaju problemi sa
desnom rukom, koji se do kraja školovanja neće rešiti što me sprečava da upišem
Muzičku akademiju i nastavim profesionalno da se bavim izvodjenjem. Upisujem, i
kasnije završavam Filološki fakultet, ali na nagovor profesora Tošića istovremeno
počinjem da radim i u Muzičkoj školi „Vatroslav Lisinski u Beogradu“.

Od tog vremena, pedagoški rad postaje centar mog interesovanja. Sve vreme se
trudim i da nadjem rešenje problema za ruku, pa u nekom trenutku počinjem da
razvijam tehniku koja će mi omogućiti da repertoar koji sviraju učenici mogu da
izvedem dovoljno dobro da im lakše prenesem znanje i doživljaj muzike. Tada
počinjem i da se bavim komponovanjem. Vodeća ideja bila je da napišem
kompozicije koje će pre svega biti lepe i pevljive i koje će učenike motivisati da
vežbaju. Skica za prvu kompoziciju Prolećna igra nastala je 2007.godine u jednom
danu, a onda je u narednih par doradjena i završena. To je pesma pisana u formi
abcab, izrazito veselog, igračkog karaktera sa trećim delom u paralelnom a-molu
nakon kojeg sledi Da capo. I đaci i kolege vrlo lepo reaguju na nju i daju mi motiv
da nastavim da komponujem. Naredne kompozicije biće pisane ili sa idejom
razvoja odredjene melodije, ritmičkog obrasca ili tehničkih zahteva koji bi
učenicima pomogli da reše trenutne probleme. Sjajna generacija učenika
omogućava mi da za njih napišem i po jedan trio (Balkanska meditacija) i kvartet
(Pogled u prošlost) koje su izvodili na koncertima i takmičenjima i izuzetno lepo
bili prihvaćeni i od strane žirija i od strane publike i kolega. Najveći deo
kompozicija nastaje u periodu izmedju 2007. i 2010. godine, a u poslednje vreme
pišem kompozicije većinom za početnike, koje im pomažu da na vrlo postupan i
neosetan način savladaju nove tehničke elemente, što im pomaže i u izgradnji
poverenja u sebe i svoje mogućnosti.

Pesma za Marginu bebu nastala je 2007/2008. godine i predstavlja jednu od

najuspelijih kompozijicija. Objavljena je u Zbirci savremenih srpskih kompozitora
za gitaru u izdanju Vojvođanske asocijacije gitarista, a ove godine izabrana je za
konkursnu kompoziciju na Festivalu muzičkih i baletskih škola Srbije.

Kompozicija je vodjena izrazito vokalnim načelom, što pokazuje i naznaka

Cantabile. Čine je tri različita tematska materijala (abc), sa vraćanjem na početni
materijal na kraju (a1) u kome se javlja samo početni motiv „a“ materijala i on se
kratko razvija u transpoziciji do završnog vrhunca i konačnog razrešenja. Prva dva
dela (a i b) su u A-duru i oni se se medjusobno razlikuju u melodijsko-ritmičkom
tretmanu melodije i harmonije. „B“ deo je karakterističan po kratkom motivu koji
se u sekvencama za sekundu spušta naniže u gornjem glasu a zatim dobija
odgovor u donjem. U prvoj rečenici sekvenca kreće od tonike sa pedalom na
tonici, dok će se u drugoj postupak ponoviti na dominanti. Treća počinje kao prva
a onda se postepeno priprema modulacija za treći odsek koji će biti u E-duru. On
će doneti nove rimtmičko-melodijske motive a deo se završava dominantom
osnovnog tonaliteta. Sledi koda koje će potvrditi osnovni tonalitet.

Pesma za Marginu bebu počinje predtaktom, a pisana je u ¾ taktu, koji se izvodi

na jedan potez.