Соната као жанр у класичној музици

Уводни део часа:

Како бисмо ученицима приближили значење појма жанра у класичној музици, најпре
ћемо се осврнути на жанр у ширем смислу. На самом почетку часа поставићемо ученицима
питање какву музику воле да слушају? Очекиван одговор је - поп, рок, џез и сл.
Тада им треба објаснити да је то што су одговорили, уствари одређени музички жанрови и
навели бисмо најпознатије.
Поставили бисмо питање да ли могу да објасне шта по њиховом мишљењу чини жанр?
Очекиван одговор био би – музика са одређеним карактеристикама, спора, брза, агресивна,
упечатљивог ритма, музичких хармонија, музика која се бави одређеним темама.
Тада бисмо објаснили ученицима да је музички жанр категоризација музичких дела на
основу музичких елемената (карактер, ритам, хармонија, тембр...), понекад и на основу
географских обележја (етно музика), као и одређених конвенција, употребе одређених
инструмената.
Мешањем жанрова, тачније ових параметара, настају поджанрови, а добри познаваоци
музике лако могу да препознају чији се утицаји осећају у појединим жанровима.
Објаснили бисмо ученицима да класична музика обухвата много жанрова, а неки од њих
су: етида, соната, свита, концерт, симфонија.
Тема нашег предавања биће жанр сонате и у даљем току бисмо објаснили њене
појединости.

Централни део:

У централном делу часа, објаснићемо ученицима шта је то соната. Осврнућемо се на

историјски аспект настајања овог жанра.

Соната (од итал. sonare, suonare што значи свирати) или сонатни циклус је музичка
композиција коју чине три или четири става. Соната је жанр у ком се пишу дела за један
или два инструмента — најчешће клавир или клавир са још једним инструментом. Од
времена бечких класичара па све до нашег доба циклични облик сонате заузима централно
место у инструменталној музици. Специфичност сонатне форме огледа се у способности да
буде испуњена најразличитијим садржајима и да у себи садржи низ других фоми (као на
пример: рондо, песма, варијације, фуга). Данашње значење појма сонате се усталило у
другој половини 18. века, за време деловања бечких класичара. Пре тога је назив соната
важио за композиције писане за гудачке или дувачке инструменте, без обзира на облик.
Прве „сонате“ су забележене још око 1600. године, а то су биле барокне камерне и црквене
сонате.

Ставови у сонати су распоређени тако да карактером или темпом контрастирају

наредном односно претходном ставу и то на следећи начин:

• Уколико соната има три става, распоред темпа биће: БРЗ – ЛАГАН – БРЗ
• Уколико соната има четири става: БРЗ – ЛАГАН – СКЕРЦО – БРЗ

Важно је поменути сонатни облик који представља важну форму и која је део сонатног
циклуса. Сонатни облик је форма у којој се налази сукоб два различита тематска материјала,
који се у репризи разрешава. Такође, једна од важних одлика сонате јесте та да њена форма
савршено одговара књижевној драми. То значи да соната у градативном смислу садржи, као
и драма – експозицију, заплет, кулминацију, перипетију и расплет.

Након што смо објаснили шта је то соната, прећи ћемо на слушни пример. Пустићемо
почетке сва три става сонате, како бисмо заједничким аналитичким методама, питањима и
коментарима ученицима боље приближили дефиницију сонате.

Пре првог слушања, поставићемо задатак да обрате пажњу на то какав је карактер

композиције, из колико делова/ставова се састоји, за који инструмент је дело написано.
Овим путем, очекујемо да ученици уоче разлике између целина, како бисмо после лакше
објаснили цикличну форму жанра сонате.

Волфганг Амадеус Моцарт (Wolfgang Amadeus Mozart), Клавирска соната KV 457, це-мол

https://www.youtube.com/watch?v=e-ndNUaSXgI

Пошто смо послушали пример, поставићемо питања:

- За који инструмент је дело написано?

 - Да ли сте у току слушања уочили неке промене у карактеру?
- Да ли сте приметили неке сличности међу ставовима?
- Који ставови су у брзом а који у лаганом темпу?

Одговори које очекујемо су следећи: дело је писано за клавир; у току композиције чујемо
различите карактере; први и последњи став су слични по темпу, они су у брзи, док је други
став у лаганом темпу.

Након разговора о слушном примеру, поново ћемо пустити први став (Molto Allegro) с тим
да ћемо овога пута експозицију одслушати до краја (до 2 минута), и кроз аналитичко
слушање постављамо пар питања како би деца схватила и уочила разлику између тема:

- Да ли уочавате промену у мелодији у овом слушном примеру?

- Да ли почетак композиције звучи одсечно у односу на њен ток (мислећи на карактер
друге теме)?
- Да ли у даљем току чујете веселу мелодију у односу на почетак?
- Да ли скокове са почетка уочавате и после или нема никаквих промена?

Очекујемо да ће ученици одговорити да се јасно чују разлике и још ћемо рећи да први став
има фому сонатног облика за који је карактеристично контрастирање две теме. Почетак,
односно прва тема у овој композицији дата је у молу и одсечна је, док је друга тема у дуру,
лирска и певљива. Споменућемо то да сонатни облик има и развојни део и репризу, а потом
ћемо (уколико нам време дозволи) задати ученицима да приликом слушања првог става у
целости, примете понављање, односно место када почиње реприза.

Потом прелазимо на други став сонате (Adagio) и слушајући поново почетак, ученицима
постављамо следећа питања:

- Коју битну разлику уочавате између првог и другог става?

- Какви су темпо и динамика?
- Како вам делује мелодија, да ли има скокова, украса?
- Да ли је карактер теме сличан или потпуно другачији у односу на тему првог става?

Након добијених одговора, казаћемо ученицима да је у овом ставу форма другачија у односу
на први став. Није у питању сонатни облик, него песма.
Сада ћемо по други пут послушати почетак трећег става (Allegro assai), након чега следе
питања:

- Да ли је темпо овог става сличан првом или другом?

- Какав је почетни мотив, да ли је овде мелодија одсечна, да ли има скокова као у
првом ставу?
- Да ли је тематски материјал сличан првом или другом ставу, или пак можда има
елементе и првог и другог?
- Да ли уочавате динамичке контрасте?
- Колико пута се понавља почетна тема?

С обзиром на то да се не бавимо музичком формом, нећемо ученицима детаљно говорити

структуру сваког става, али ћемо им указати на контрасте тоналитета, односно да је први
став дат у це-молу, други у Ес-дуру, а трећи поново у це-молу:

I став: Molto Allegro II став: Adagio III став: Allegro assai

Сонатни облик Троделна песма Рондо + кода
Експозиција, развојни део, реприза АБА1 АБАЦА + кода
I тема II тема
це-мол Ес-дур Ес-дур це-мол

Закључни део часа:

Како бисмо утврдили градиво, поставићемо ученицима неколико питања:

- Шта смо слушали данас на часу? (слушали смо сонату)

- Шта је соната у класичној музици? (соната је жанр)
- За који инструмент је писана ова соната и ко ју је компоновао? (писана је за клавир,
компоновао ју је Волфганг Амадеус Моцарт)
- Колико соната може да има ставова? (може да има три или четири става)
- Да ли сте запамтили какав је распоред темпа када соната има три односно четири
става? (распоред темпа је брз – лаган – брз, у троставачним, односно брз – лаган –
скерцо – брз у четвороставачним сонатама)
Обрадом сонате на часу музичке културе, очекујемо од ученика да се упознају са једним од
најпознатијих жанрова класичне музике, са акцентом на класичарској епохи. Аналитичким
слушањем, од ученика стварамо активне и образоване слушаоце, способне да препознају
основне карактеристике жанра сонате, кад год се буду сусрели са њим у будућности.
Изабравши Клавирску сонату В. А. Моцарта KV 457 у це-молу која у опусу бечког
класичара спада у познатија остварења овог жанра, ширимо опште познавање класичне
музике код ученика средње школе.

Студенти:
Петковић Сунчица
Петровић Магдалена
Шапоњић Марина
Шемић Анастасија Одсек: Музичка теорија, МАС

Београд, 2021.