УНИВЕРЗИТЕТ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ

ФАКУЛТЕТ МУЗИЧКЕ УМЕТНОСТИ

Семинарски рад из предмета – Принципи методике музичке културе

Тема: Музика у Месопотамији

Студент: Анастасија Шемић Професор: др Нада Ивановић

Одсек: Музичка теорија МАС

Београд, 2020.
Колевка цивилизације, Месопотамија, настала је на подручју између река Тигар и Еуфрат,
док њено име на старом грчком језику значи управо – међуречје. Данас, то је
подручје југозападне Азије које највећим делом захвата данашњи Ирак. Месопотамију су
утемељили Сумерци, и на њеном месту се, средином 3. века п. н. е. оснивају градови
државе – Ур, Урук, Нипур, Исин, Ума и други. Они су били организовани око централног
храма у ком су богови били обожавани уз реч и песму. У сумерском друштву највиши слој
били су свештеници и управо су из њихових редова бирани императори. Улога државног
врховника била је да предводи војску у походима, да води рачуна о томе да се поштује
закон. Као и у свим античким цивилизацијама, и у Месопотамији се друштвени поредак
темељи на робовласничком принципу.

Владар Уме ујединио је (око 2350. године п. н. е.) сумерске градове и основао Сумерско
царство. Северно од Сумера, населили су се Акади, слабијег степена развијености. Њихов
владар Саргон покорио је Сумер и ујединио већи део Месопотамије, створивши прву већу
државу у Месоподамији. Акадско царство је усвојило сумерску културу, као и њихово
клинасто писмо. Касније, у 2. миленијуму п. н. е. осамостаљује се Вавилон, који креће у
освајања захваљујући којим ће од једног града – државе, постати велико царстбо.
Тадашњи владар Хамураби, покорио је Сумер, Акад и све мање државе Месопотамије, и
створио до тада најмоћнију државу. Он је такође врло значајан по томе што је донео закон
(Хамурабијев законик) који нам је данас познат као најстарији сачувани закон.

Народи Месопотамије били су многобожачки: врховни бог био је Ан. Сва културна
достигнућа ове античке цивилизације, остварена су, може се рећи, заслугом Сумераца.
Прво писмо створили су управо они, чиме су допринели читавом човечанству. Словни
знакови подсећају на клинове, те је одатле и потекао назив – клинасто писмо. Оно је
имало око 500 знакова, а прва дела њим писана била су искључиво религиозног садржаја.
Најстарије књижевно дело на свету писано је управо клинастим писмом – Еп о
Гилгамешу, дело сумерско – вавилонске књижевности, које је пронађено је на дванаест
глинених таблица.
Центар уметности и културе у Месопотамији био је – храм. Сваки град је имао
монументални храм са степеништем и торњем. Тамо су се молили боговима и веровали су
да музика одобровољава богове. Постојали су такозвани хвалоспеви, у којима су се
величали богови, владари и храмови. Хвалоспеве који су посвећени боговима, одликују
богато описане верске свечаности и обреди из којих се такође сазнаје о присутности
музике и песме у храмовима и ритуалима.

Становници Месопотамије веровали су у постојање душе у свему што их окружује, те су

кроз бројне ритуале одржавали животни склад. Музика је играла значајну улогу у том
свакодневном процесу. Једно од најпознатијих месопотамских археолошких наллазишта
јесте краљевска гробница из града Ура, у којој су пронађени остаци месопотамских лира,
приказа краљевских скупова и славља на којима се музицирало. Поред музичара са
инструментима, често се приказују особе без икаквог музичког инструмента крај себе.
Претпоставља се да су то у ствари били певачи.

Ликовне представе инструмената примећујемо на сумерским таблама за писање, вазама,

зидним рељефима итд. Приказани инструменти представљају својеврсне чегртаљке,
звечке, удараљке типа бубњева, затим дугуљасте свирале, рогове, лире и харфе.

У најстарија времена, док су Сумерци владали у Уру, краљеве су сахрањивали са целим

домаћинством, робовима, са разним предметима, како у ''оном свету'' не би оскудевали.
Откривени гробови из тог раздобља крили су мноштво предмета, па можемо закључити
какве уметничке вредности су ценили Сумерци и други народи Месопотамије. Тако је на
пример пронађена лира, украшена приказима разних животиња. Оне су сличне
животињама које ми и дан данас виђамо на грбовима. Не зна се тачно која је њихова
симболика, али претпоставља се да имају везе са митологијом односно религијом. У
краљевској гробници у Уру пронађени су и прикази краљевских славља на којима су лире
свиране. Ови остаци данас се чувају у Британском музеју у Лоднону, као и у Ирачком
националном музеју у Багдаду и у Музеју археологије и антропологије Универзитета у
Пенсилванији.

Како Месопотамија важи за колевку цивилизације, на њеним остацима наилазимо на

најстарије ликовне и литерарне приказе инструмената, извођења музике, најстарије
остатке првих инструмената и најранија писана документа о употреби и присуству музике.
Најранији ликовни прикази јављају се око 3000. године п. н. е. у виду идеограма на
сумерским таблама за писање. На њима су приказане полуелиптичне харфе са три жице,
које су са доње имале задебљање, што је представљало резонантну кутију. Слични
инструменти јављају се у каснијем периоду, на својеврсним печатима, кречњачким
плочама са приказима харфи или лира које имају више жица (6 – 7), него оне на ранијим
приказима. Може се приметити да дужина ових жичаних инструмената варира у односу на
свирача, а начин свирања је такав да се она или држи у левој руци, или је са леве окачена,
док се десном руком свира. Ликовне приказе музичара такође можемо наћи и на неким
вазама, као што је на пример ваза из Бисмаје, на којој се виде два човека који
хоризонтално држе харфе, чије жице висе као неки украси. Из краљевских гробница у
Уру, издваја се чувена ''харфа краљице Пу – аби'', која има прав врат и резонантну кутију
већих димензија од дотадашњих приказа. Из овога се може закључити да се полукружни
облик врата полако ''претвара'' у угласти, затим да се број жица повећава и достиже број
од једанаест. Још један занимљив приказ овог инструмента јесте харфа која има
резонантну кутију у облику бика. Ноге животиње биле су у ствари постоље инструмента,
како би се он ослонио на тло, мада, на приказима, харфа овог типа се такође држи у
рукама и свира се на тај начин. Зашто је инструмент баш у облику бика, није сасвим
познато, мада се симболика несумњиво доводи у везу са религијом.

Харфа, лира и неколико врста једноставних удараљки биле су, по свој прилици, једини
инструменти у најранијем периоду месопотамске цивилизације, мада на вазама постоје
прикази и дугачких цеви које би могли бити протумачени као својеврсне свирале. Касније
се у гробницама, свакако проналазе сребрне двоструке свирале. Све у свему, није могуће
поуздано протумачити какви су то инструменти били, од којих материјала су били
прављени, поготово какав су звук производили. Тешко је разликовати их међусобно, а
нарочито поредити са инструментима које ми данас познајемо.

Остало је забележено да су појединци писали химне разним божанствима. Тако је на

пример песникиња и висока свештеница храма у Уру, Енхедуана, писала химне
божанствима месеца. Диск на коме је она приказана у друштву других важних дворјана,
налази се у Музеју археологије и антропологије у Пенсилванији. Ендехуана је прво
познато име у историји књижевности. На диску је приказана зато што је била врло
утицајна свештеница. Од химни које је писала остали су сачувани само текстови, али не и
нотација.

Ово показује колико се ценило знање у Месопотамији. Свештеничка класа се у школама

бавила књижевношћу, религијом, медицином, правом и астрологијом. Владарима и
свештеницима није било страно ни познавање музике.

Иако нотација није опстала, оно што је сачувано као смерница у проучавању
месопотамске музике, јесте запис 36 химни из древног града Угарита, од којих је
најпознатија Хуритска химна. Она је посвећена хуритском божанству воћњака (Никал).
Текст химне и упутство за свирање на лири записани су на глиненој плочици клинастим
писмом и те плочице данас се чувају у Националном музеју у Дамаску. Верује се да је
химну компоновао вавилонски краљ Хамураби. Постоје бројна тумачења и транскрипције
ове химне, међутим није утврђено како је та мелодија заиста звучала. У медијима је
могуће наћи музичке интерпретације Хуритске химне, али са научне тачке гледишта, оне
се не сматрају легитимним.

Осим што о музици у Месопотамији сазнајемо из ликовних приказа, о њој се говори и у

чувеном Епу о Гилгамешу, где се помињу тужбалице, љубавне песме, музика за славља,
као и све групе инструмената, што нам открива да је музика била важан део свакодневице
у Месопотамији.

Битно је напоменути да постоје подаци о заједничком музицирању инструмената

различитих група – удараљки, жичаних и дувачких, а у неким изворима говори се о вадару
чија је музичка трупа бројала 150 чланова.

Познат је оркестар краља Набукодоностра из 6. века п. н. е, који је описан у старозаветној

Књизи Даниловој: „А гласник повика гласно: Народи, племена и језици, вама се говори.
Кад чујете рог, свирале, китаре, гусле, псалтире, певање и свакојаке свирке, попадајте и
поклоните се златном лику који постави цар Навуходоностор. А ко не би пао и поклонио
се, онај час биће бачен у пећ огњену ужарену. Зато сви народи како чуше рог, свирале,
китаре, гусле, псалтире и свакојаке свирке, попадаше сви народи, племена и језици, и
поклонише се златном лику који постави цар Навуходоностор.” 1

У Вавилону је постојало веровање у симболику бројева, па су се бројеви 5 и 7 сматрали

светима. 5 је одговарао броју људских чула, док је 7 представљао број дана у седмици,
затим број свих музичара у храму, харфиста у дворској капели. Интервали су се доводили
у везу са годишњим добима. 2

У другој деценији прошлог века, немачки музиколог успева да одгонетне знакове записане
клинастим писмом, на једном сумерско – асирском књижевном споменику. Уз оваква
упутства за музицирање и инструменте пронађене на археолошким налазиштима,
гробницама, може се претпоставити да је у месопотамској музици постојала пентатоника,
која се касније проширује и обогаћује хроматским интервалима. Мелодијска линија
развијала се у оквиру две до три октаве.

Бројни рељефи и остали ликовни прикази, заједно са звучним описима из Епа о

Гилгамешу, сведоче о томе који је значај и положај музике и музицирања у месопотамској
кутури.

1
Књига пророка Данила, 3. глава, (стихови 4 – 7)
2
Andreis, Josip, Historija muzike, Školska knjiga, Zagreb 1951.
 Писана припрема за час
Наставна јединица: Музика у Месопотамији

Уводни део:
На самом почетку часа, поставићу ученицима неколико питања која су у вези са
претходно стеченим знањем, односно која су у вези са лекцијом са претходног часа.

- Какво је било друштвено уређење у античким цивилизацијама? (Робовласничко

друштво)
- На каквим се изворима темељи проучавање музике античког доба? (На
материјалним изворима, литерарним и ликовним приказима)
- Каквим су се писмом служиле прве цивилизације? (Симболима, хијероглифима)
- Какав је статус религије био? (Монотеизам)
- Да ли имате идеју које групе инструмената су постојале у античком добу? (Жичани,
удараљке, свирале)
- Да ли је постојала нотација какву данас познајемо? (Није)

Након тога, применила бих креативну спону на следећи начин:

Пре почетка наставе, док још увек никога нема у учионици, залепила бих испод неколико
клупа папириће са различитим појмовима који су у вези са данашњом лекцијом. Појмови
би били седећи: Тигар, Еуфрат, клинасто писмо, цивилизација, Гилгамеш. После
кратког подсећања на градиво са претходног часа, рећи ћу им да погледају испод клупе и
да ће неки од њих наћи сакривене папириће са појмовима. Свако ко нађе папирић, треба
наглас да прочита написан појам, како би сви заједно дошли до кључног решења који ће
бити тема нашег данашњег часа, а то је – Месопотамија.

Централни део:

Месопотамија је област између река Тигар и Еуфрат. Сматра се првом цивилизацијом и то

је простор на ком су настали први градови – државе – Сумер, Вавилон, Акад, Асирија.
Они су били организовани око централног храма у ком су богови били обожавани уз реч и
песму. Становници Месопотамије веровали су у постојање душе у свему што их окружује,
те су кроз бројне ритуале одржавали животни склад. Музика је играла значајну улогу у
том свакодневном процесу. Једно од најпознатијих месопотамских археолошких
наллазишта јесте краљевска гробница из града Ура, у којој су пронађени остаци
месопотамских лира, приказа краљевских скупова и славља на којима се музицирало.

Како Месопотамија важи за колевку цивилизације, извесно је то да на њеним остацима

наилазимо на најстарије ликовне и литерарне приказе инструмената и музицирања
уопште. Ликовне представе инструмената примећујемо на сумерским таблама за писање,
вазама, зидним рељефима итд. Приказани инструменти представљају својеврсне
чегртаљке, звечке, удараљке типа бубњева, затим дугуљасте свирале, рогове, лире и
харфе. (Приказаћу ученицима фотографије рељефа на којима су приказани инструменти и
музичари.)

Инструмент који се најчешће појављује на овим ликовним приказима јесте – лира. Дужина
овог инструмента варира у односу на свирача. При свирању, лира се држи у рукама или
виси окачена са леве стране, док се свира десном руком. Наилазимо и на примере где се
инструмент држи и свира у хоризонталном положају. Лира је често приказивана са
резонантном кутијом коју краси орнамент у облику главе бика, што је несумњиво у вези са
неким религијским убеђењима.

Остало је забележено да су појединци писали химне разним божанствима. Тако је на

пример песникиња и висока свештеница храма у Уру, Енхедуана, писала химне
божанствима месеца, од којих су сачувани само текстови, али не и нотација.

Оно што јесте сачувано као смерница у проучавању месопотамске музике, јесте запис
неколико химни, од којих је најпознатија Хуритска химна, записана на глиненој плочици.
Текст химне и упутство за свирање на лири записани су управо клинастим писмом. Верује
се да је ову химну компоновао вавилонски краљ Хамураби. Постоје бројна тумачења и
транскрипције ове химне, међутим није утврђено како је та мелодија заиста звучала.

Осим што о музици у Месопотамији сазнајемо из ликовних приказа, о њој се говори и у

чувеном Епу о Гилгамешу, где се помињу тужбалице, љубавне песме, музика за славља,
као и све групе инструмената, што нам открива да је музика била важан део свакодневице
у Месопотамији.

Битно је напоменути да постоје подаци о заједничком музицирању инструмената

различитих група – удараљки, жичаних и дувачких, а у неким изворима говори се о вадару
чија је музичка трупа бројала 150 чланова.

Аналитичко слушање:

Следе музички примери, а задатак ученика је да обрате пажњу на то ко изводи

композицију и колико је извођача у питању.

1. Харфа са резонатором:
https://www.youtube.com/watch?v=XP7-AphqdYk
2. Хуритска химна:
https://www.youtube.com/watch?v=vp8vz1TwAnc

Завршни део:

За крај часа, поновићемо данашњу лекцију тако што ћу поставити питања:

- Који инструменти су постојали у Месопотамији? (Харфа, свирале, удараљке)

- У којим приликама се музицирало? (На слављима, у храмовима, у тренуцима туге,
радости)
- Да ли је у месопотамској музици присутно певање? Наведите пример. (Хуритска
химна)
- Да ли постоји сачувана нотација месопотамске музике? (Постоје само вербална
упутства за њено извођење)

Домаћи задатак биће да са линка у прилогу (исти линк са ког смо претходно слушали
Хуритску химну), послушају још неку од преосталих 6 песама по свом избору.

https://www.youtube.com/watch?v=vp8vz1TwAnc
Фотографије које ћу приказивати у току часа:

1) Музицирање на дворском слављу. 2) Заједничко свирање инструмената

различитих група

3) Свирање лире у хоризонталном положају. 4) Лира са резонантном кутијом у облику

бика.