СТАРЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

Велика промена настала је у функционисању

заједнице од примитивног човека до времена
настанка и развоја старих цивилизација. Док је
примитивни човек све радио као део читаве
заједнице (свакодневни живот, магијски обреди,
одлазак у лов, ратни походи) и сви чланови
заједнице имали су подједнака права - ситуација у
цивилизацијама које се формирају од 3000 године
п.н.е па на даље, потпуно је другачија. Ова друштва
имају:

● писмо
● календар
● законе
● класно друштво (од робова, трговаца и
занатлија, нижих и виших свештених и
војних лица до владара)
● монументалне архитектонске грађевине
(Египат, Вавилон, Античка Грчка, Индија...)
● професионалне музичаре (осим свирања
инструмента, певања и плеса, они су
упознати и са музичком теоријом)

Музика у овим друштвима има вишеструку улогу.

Осим религијских обреда, војних похода,
званичних дипломатских свечаности и забаве,
музика је имала изузетно важно место у
образовању (Античка Грчка) као и процесу лечења
(Индија, Античка Грчка) њихових становника. Осим
тога, моћ и углед владара мерили су се бројем
музичара које поседује његов оркестар. (Не треба
заборавити да након изгубљене битке, побеђена
страна мора осим блага, оружја, територија и жена,
да преда и - музичаре.)
 ​ЕГИПАТ

Египатска цивилизација развијала се у долини

реке Нил. Настала је око 2700 године п.н.е и трајала до
30 године п.н.е, док је њен врхунац био између 1550. и 1080.
године п.н.е. У Египту, музичари су сматрани
„фараоновим рођацима“ што јасно говори о њиховом
угледу и значају на двору. Осим тога и сам фараон је
свирао харфу и учествовао у религијским
процесијама током којих су мушкарци свирали
дувачке инструменте а жене удараљке (чегртаљке).

https://www.youtube.com/watch?v=wTmL2aMf9M8

Видео 5. Религиозна музика древног Египта

Древни Египат познавао је појам ХИЕРОНОМИЈА -

што подразумева систем знакова,положаја руку и
тела који су служили за управљање ансамблима.
Дакле, ради се о претечи дириговања. Ова
цивилизација познавала је дворску и религиозну
музику које су биле на високо професионалном
нивоу, док је египатска народна музика била на
нивоу музике примитивне заједнице. Зидови
гробница пирамида показују појединачно и групно
музицирање и певање, као и игру уз инструменталну
пратњу.
 .

Слика 2. Прикази играча на сликама у

гробницама

Египћани су познавали следеће инструменте:

● жичани - лире, харфе, китаре

● дувачки - трубе, свирале, двоструке свирале

(погледај детаљ слике 4)
 ● ударачки - мале чинеле, добош (даире), систрум,
дрвене кастањете

Гробнице имућних људи и фараона откривају нам и

приказе музицирања на овим инструментима:

Слика 4. Прикази музичара у

гробницама

Типично војни инструменти били су бубњеви, трубе

и чегртаљке и користили су се за сигнализацију у
војним походима.

Египатска музика мењала се вековима и на њу су

утицала и освајања током Новог царства, када су
египћани ступили у контакт са азијским народима,
њиховим инструментима и лествицама. По
распореду рупица на реконструисаним дувачким
инструментима закључујемо да је најчешће
примењивана лествица била молска пентатонска
лествица. Нпр. - а c d e g , наравно, без полустепена. Ако
бисмо данас желели да реконструишемо првобитну
египатску музику, најпре бисмо требали да
пронађемо сличности са коптском црквеном
музиком или нубијском или египатском народном
музиком.

​https://www.youtube.com/watch?v=ntnBuQAvFjA

Видео 6. Египатска љубавна песма

https://www.youtube.com/watch?v=nBmWXmn11YE

Видео 7. Реконструисана древна египатска

мелодија
 СУМЕРИ И АСИРСКО-ВАВИЛОНСКА
ЦИВИЛИЗАЦИЈА

Цивилизације под разним називима (сумерска,

асирска, вавилонска, Месопотамија) започеле су
свој развој 3000 године п.н.е у доњем току Тигра и
Еуфрата. У периоду од 1900 до 1750 године п.н.е ту су
били Асир и Вавилон. О музици овог времена
сазнајемо из посредних доказа, ликовних и
књижевних споменика, а најпре из “Епа о Гилгамешу”
који нам описује прилике и начин на који се
музицирало у та древна времена - разне
религиозне свечаности, световне процесије и
музика која је настајала приликом рада.

Постоји податак о вавилонском велепоседнику

који је на свом двору поседовао ансамбл од 150
свирача и певача, што говори о његовом угледу и
моћи. Из овог времена постоје и сведочанства о
заједничком музицирању несродних инструмената
(дувача са жичаним инструментима...). Музицирало
се на лирама, харфама, дугуљастим флаутама,
роговима, бубњевима, чегртаљкама и звечкама.
Поетски родови у култу Сумера били су
разврстани по инструментима који су их пратили.

Један од најстаријих пронађених инструмената

припада управо Вавилонској цивилизацији, око 2600
године п.н.е, и приказује животиње како обављају
свакодневне послове. Ово нам говори да је
инструмент служио у одређеној врсти обреда у
којем су животиње имале одређену симболику.
 Слика 5. Харфа (лира) из Ура

У Вавилону је била присутна симболика броја 7:

● 7 дана у недељи
● 7 планета
● 7 музичара у храму
● 7 харфиста у дворском оркестру

Најбољи представник музике ове цивилизације,

свакако би било музичко извођење Епа о Гилгамешу,
праћено китаром (гишгуди):

https://www.youtube.com/watch?v=QUcTsFe1PVs

Видео 8. Еп о Гилгамешу, на сумерском

језику
 ИНДИЈА

Почеци индијске цивилизације везују се за

долину реке Инд 2750 године п.н.е. а први подаци о
музици налазе се у древним списима, Ведама у
којима проналазимо како стихове тако и мелодије
по којима се изводио ведски ритуал. Наредне
изворе представљају епови Рамајана и
Махабхарата који осликавају живот Индије у
периоду од 1500 до 450 године п.н.е. Из ових епова
сазнајемо да је у Индији музика имала божанско
порекло, пошто је и сам врховни бог Брама певао и
свирао. Из тог разлога, музика ове цивилизације
никада није извођена само забаве ради, она је
представљала вид служења божанству и зато је
морала бити прецизно извођена.

Реч “рага” значи “боја” или “душевни покрет” и

представља мелодијско ритмички модел (песму) која
јасно изражава једну или више емоција. То је
модална лествица у којој сваки тон има
индивидуални значај. Раге су световна музика,
њима се изражава страствености и узбуђење и у
музичкој теорији наводи се број од скоро 12000 рага,
док се у пракси најчешће користи око 60. Раге су
морале бити прецизно изведене због њихових
космичких значења - моћних скривених снага које
повезују годишња доба, одређене часове у дану,
планете, зодијачке знаке, елементе из природе…
Рагине су женске верзије рага и има их 30.

Шрути (срути) су интервали мањи од полустепена и у

индијској музици и они нису исте величине,
обзиром да је октава у њиховој музичкој теорији
подељена на 22 шрутија.

Индијци су познавали две основне лествице -

са-грама и ма-грама, које су базиране на
обједињености мушког (ма) и женског (са) принципа и
изведене су из назива тонова којима почињу:

D E F G A H C

са ри га ма па дха ни

Из горе наведене са-грама лествице, изводи се

ма-грама (ма па дха ни са ри га) што би значило да је
прва налик дорском а друга, миксолидијском
модусу.

Седам тонова симболизује број чакри (нервних

центара) у телу човека - душа, глава, руке, груди,
врат, кукови, стопала, што нам показује
повезаност медицине и музике, односно идеју о
моћи музике да исцељује.

Инструментаријум Индије веома је разновстан и

дели се на следеће групе инструмената:

● жичани инструменти ( са окидањем жице - вина,

ситар, сарод)

( са гудалом - саранги, есрај,

дилруху)

● дувачки инструменти шанаи (обоа) и

нагасварам и бансури (флаута)
● ударачки инструменти табле, чинеле, гонг,
звончићи

Ситар

Вина
Сарод

Есрај
 Дилрух
у

Бансури
 Табле

Осим рага, које припадају световној музици и

карактеришу их нагли скокови, промене динамике
и расположења, Индијска музичка традиција
познаје и саман, духовну музику, коју одликују
миран ток мелодије и умереност у темпу и динамици.

https://www.youtube.com/watch?v=8CnhcGpmH9Y

Видео 9. Индијска традиционална музика - ситар,

табле и сарод

https://www.youtube.com/watch?v=e9cefe-xD04

Видео 10. Индијска традиционална музика - бансури

и табле
 КИНА

Кина је колевка велике и древне културе која

се развијала од прве династије Сиа 2250 - 1750 године
п.н.е до династије Чинг 1650 - 1911 године нове ере. (у
континуитету, скоро 4000 година!). У древној Кини,
музика је била божанског порекла и често предмет
филозофског размишљања. Међу многим филозофским
дефиницијама, истиче се мисао Конфучија, великог
филозофа који је живео у 6.веку п.н.е и која нам
објашњава разлог због којег је кинеска музика
претрпела веома мало утицаја од својих вековних
суседа: “Музика је чувар друштвеног поретка, зато
је дужност владара да помно чува музичку
традицију.”

Кинези су сматрали да је музика изузетно важно

средство моралног деловања на људе као и да је
одређена законима Универзума. Тон (а не лествица
или рага код Индијаца) има вишеструко значење и
везује се за одређену страну света, планету,
годишње доба, Месечеву мену, врсту елемента из
природе, боју… Основни тонски низ је пентатонски:

f g a c1 d1 (назив тона
на Западу)

​ КОНГ ШАНГ ЧЈАО ЧИ ЈУ (назив

тона у Кини)

темељ државе народ Унивезум Премијер

државни послови (значење тона)

Запад Исток Југ Север

јесен пролеће лето зима

ватра вода
Дворска музика и музика у храмовима састојала се
из пентатонских низова, зато што ове лествице не
поседују интервал полустепена, за који су Кинези
сматрали да изазива жудњу.

Најзначајнији сценски облик ове значајне и

дуговечне цивилизације је Кинеска опера чији су
текст, покрет и музика поседовали многа
симболичка значења и метафоре. Глас певача је
назалан, експлозиван и креће се из високог у
дубоки регистар кроз бројна глисанда. Дикција и
акцентовање речи били су од изузетног значаја и
мелодија је морала да следи говорну интонацију. У
супротном, значење текста могло би бити у
потпуности измењено, и самим тим погрешно. Ритам
је у другом плану и у потпуности зависи од
говорног ритма тј. текста.

https://www.youtube.com/watch?v=ePSDPHQoQ2A

Видео 11. Традиционална Кинеска опера

https://www.youtube.com/watch?v=XT0t9YZzvXk

Видео 12. Традиционална кинеска инструментална

музика

Као и у претходним древним цивилизацијама, и у

Кини је величина дворског оркестра указивала на
моћ и ранг њиховог власника. Забележено је да је у
династији Хан (око 200 године п.н.е) тадашњи владар
поседовао 3 оркестра која су заједно бројала 829
музичара, док су у време династије Танг (650-950
године н.е) оркестри обично поседовали 500-700
музичара. Под појмом “музичар” овде се обухватају
свирачи, певачи и играчи.

Раније поменути филозоф Конфучије извршио је

поделу инструмената према материјалу од којег су
направљени:

● метални - бронзана звона, гонг, бронзани

бубњеви
● камени- чинг (инструмент са низовима камених
плочица разних тонских висина)
 ● глинени - хун (налик окарини)
● кожни - разни добоши и бубњеви
● свилени - кин (цитра са 5-7 жица) и ше (цитра са 17-55
жица)

Слика 6. Приказ појединих ударачких и

жичаних инструмената

Оркестри су у древној Кини представљали везу

између микро и макро света (од појединца, до
читавих народа и Космоса), као и између људи и
богова - зато што у себи поседују и сједињују све
врсте инструмената.

Слика 7. Прикази музичара на цитри, гудачким и

жичаним као и дувачким инструментима

ГРЧКА
 Грчка уметност пресдтавља мост између
древних цивилизација и савремене Европе.
Савремена достигнућа у области природних и
друштвених наука у великој мери се базирају на
знањима из Античке Грчке. Основе многих наука и
уметности поставили су:

архитекте Иктин, Каликрат (Партенон)

вајари Фидија, Мирон

филозофи Демокрит, Сократ, Платон,

Аристотел

историчари Херодот, Тукидид

трагичари Есхил, Софокле, Еурипид

комедиограф Аристофан

Још у 5 веку п.н.е у Атини су постојале више и ниже

“музичке” класе, односно поједини инструменти
били су симбол одређене класе у друштву -
аристократија је музицирала на китари, музичари
из народа на аулосу а пастири на сирингсу.

Слика 8. Музичари на диаулосу, сирингсу и

китари

Појам “музика” подразумевао је поезију, музику и

плес и чинио је саставни део свакодневног живота
многобројних образованих Грка, али је био и
саставни део религиозних обреда као и разних
свечаности, а касније и позоришних представа.

Грчки филозоф и математичар Питагора

проучавајући поредак Космоса и однос бројева,
установио је појам “хармонија сфера” која
представља међусобну повезаност математике
музике и астрономије, Питагора и његови ученици
сматрали су да небеска тела производе звукове и
да ти звуци чине хармонична сазвучја.
Проучавајући однос дужине жице и висине тона,
Питагора је такође дошао да закључка да одређени
математички разломци, примењени на дужини жице,
дају следеће интервале:

2 : 1 октава 3 : 2 квинта 4 : 3
кварта

Слика 9. Питагора проучава везу

математике и музике

За Питагору везан је и појам Хармонија сфера,

односно учење по којем свака планета у Космосу
има свој јединствен звук, а да ти звуци заједно
чине хармонске акорде.

Видео 13. Звуци планета ​https://www.youtube.com/watch?v=IQL53eQ0cNA

 Грци су познавали три тонска рода која су се
разликовала по распореду степена и полустепена
у лествицама, с тим што су познавали и интервал
мањи од полустепена, дакле четвртстепен:

● дијатонски c d e f g a h c

1 1 ½ 1 1 ½

● хроматски c dis e f g ais h c

1½ ½ ½ 1½ ½ ½

● енхармонски c dis e* f g ais h* c

1½ ½ ¼ 1½ ½ ¼

Грчке мелодије биле су, најпре захваљујући овако

малим интервалским вредностима (¼ степен)
оријенталног призвука. Нотација је била базирана
на грчким словима која би, у различитом положају,
откривала узлазне и силазне интервале.
Најстарија у целини сачувана мелодија из овог
периода, потиче из 200 године п.н.е и компоновао су
је музичар Сеикилос у част своје преминула
супруге.

https://www.youtube.com/watch?v=gUkabSGrK7I

Видео 14. Сеикилосов епитаф, поређење грчке и

модерне нотације

Грци су компоновали у модусима који имају

исте називе као и средњовековни модуси, али звуче
потпуно другачије:

дорски модус (распоред полустепена и

степена е - е1 у силазном покрету)

фригијски модус (распоред полустепена и

степена d - d1 у узлазном покрету)

лидијски модус (распореди полустепена и степена

с - с1 у узлазном покрету)
По схватању древних Грка, сваки модус имао је
одређену емотивну снагу и тако је настао појам
ЕТОС. Он означава способност одређене лествице
да појача или дочара одређену емоцију. Да би
исказали жалост и потиштеност користили су
миксолидијски модус; за умерено и одлучно
расположење послужио би дорски модус, а за
изражавање одушевљења користили су фригијски
модус.

Хорска музика

Заједничко певање групе певача било присутно у

древној Грчкој у свакодневном животу,
религијским обредима али и приликом музичких
такмичења, игара, које су се одржавале у многим
областима и већим градовима. Без обзира на број
певача у хору, певање је увек једногласно.

трен - жалопојка, тужна песма

пеан - песма радости и славља

дитирамб - песма посвећена богу Дионису1, из које

настаје ТРАГЕДИЈА

Грчка трагедија

У 7.веку п.н.е дитирамб се изводио на градским

трговима. Изводили су га мушкарци обучени у
јагњеће коже, постављени у круг. Век касније, у 6. веку

1
Супротност између бога Аполона (који симболише разум,
смиреност, одмереност, продуховљеност) и бога Диониса
(који се везује за неумереност, страственост,
претеривање у јелу и пићу) присутан је и у различитим
инструментима који их симболишу: Аполон - лира,китара
а Дионис - аулос, диаулос
п.н.е овај хорски облик сели се у амфитеатар2 и тако
настаје грчка трагедија.

Видео 15. Амфитеатар Епидаурус

https://www.youtube.com/watch?v=2CVO9Vd067U

Трагедије су драмска дела произишла из пера

Есхила,Еурипида и Софокла. Њихове теме су
трагични догађаји из живота царева, војсковођа,
полубогова чија дела и поступке коментарише
народ (хор). Инструменти прате хорско певање као и
драмске ситуације на сцени. Глумци су искључиво
мушкарци и сви учесници на сцени, укључујући и хор,
носе маске. Хор,који представља глас народа, носи
обичне маске, а глумци карактерне маске, који
представљају цареве, краљице, војсковође...и остале
ликове из трагедије.

Видео 16. Увод у грчку трагедију

https://www.youtube.com/watch?v=2CVO9Vd067U

Видео 17. Извођење хора у трагедији (погледати од 9.20

до 10.10) ​https://www.youtube.com/watch?v=O7sdZQ1BDs0&t=334s

2
Амфитеатар је позориште на отвореном, низови камених
седишта у чијем центру се налази кружна сцена