Ирска традиционала музика

Иако се и пре 12. Века помиње постојање ирске музике и плеса, у вези са
покрштавањем почетком 5. Века са великом улогом светог Патрика ( Патрикија) , где се
каже да плес и музика нису са примањем хришћанства претрпели битније измене, ипак
први озбиљан историјски извор који директно помиње музику у Ирској је „Топографија
Ирске“ од Џералда од Велса из 1188. У овом делу у којем се приказују предели и народ
Ирске аутор каже да су Ирци вештији у свирању од било ког народа који је он видео. Он
тврди да су два главна музичка инструмента који су се користили у овом периоду харфа и
бодран , као и да је њихова музика доста брза и живахна.

У још једном делу „ Историја Ирске музике“ од Гретана Флода помињу се у Ирској
до 12. Века, и англо-норманске инвазије , најмање десет музичких инструмената. Ево их
неколико: мала харфа, велика харфа ( са 30 струна-жица), тимпан (ударачки инструмент),
мала флаута, рог , гајде ( ратни инструмент у 15 и 16. Веку), гудачки инструмент (fiddle) –
данас виолина, кастањете и неке врсте труба.

Од поменутих инструмената задржаћемо се кратко на три:

Харфа. Један од најважнијих симбола Ирске. Има је и на ирском кованом новцу а

налази се и на амбалажи најпознатијег ирског пива – Гинис. Свирала се још у 10. Веку. У
древна времена се изузетно поштовала и сматрало се да има скоро магичну моћ. Имала је
почасно место као најистакнутији пратилацирске аристократије и поглавица појединих
кланова. Учешће харфе у свирању народне музике у Ирској замире у 18.веку и поново
оживљава у 20. Веку.

Бодран. Вероватно је прерађен и музици прилагођен стари ирски ратни бубањ који
се помиње у 15-16. Веку. Једноручни бубањ, са дрвеним рамом и прекривен јарећом
кожом са додатном дрвеном или од кости израђеном удараљком.

Гајде. Илан гајде су ирска верзија овог инструмента који је раније био раширен у
већем делу Европе и који се у различитим областима различито развирао. Ирске гајде
настају средином 18. Века из великих ратних гајди које су се користиле на бојним пољима.
Мисли се да је јако тешко научити свирање овог инструмента ( 7 година учења, 7 година
вежбања и 7 година свирања пред искусним гајдашем ).

Од инструмената који су касније ушли у ирску традиционалну музику и данас су

саставни елеменат музичких изведби , поменућемо гитару и бузуки који се појављују
касних 1960-их. Бенџо се појављује око 1920. Такође је убачен и сет бубњева у келтски
рок. Постоје два основна погледа на употребу ових нових инструмената у фолк музици.
Модернији који прихвата и бубњеве и електричне гитаре и пуристи, конбзервативнији
који теже да очувају чистоћу кад су у питању музички инструменти тако да поред старих и
признатих инструмената прихватају још једино бенџо, док ел. Гитара, саксофон, бубњеви
немају место у ирској музици ,по њима.

Музика за певање
Као и сва традиционална музика и ирска музика се мењала и још увек се мења.
Прво на шта треба указати је постојање тзв. Шаун-нос стила, што у преводу значи – стари
начин, стари пут. Овај начин певања се сматра врхунским изразом соло певања ( а
капела). (Увод у “Роки роуд ту Даблин) Најчешће се изводи појединачно, врло ретко у
дуету. Певање овог , старог, стила је у великој мери украшено и глас и речи су на истом
нивоу важности. Певач украшава гласвним поигравањем мелодију сваког стиха али да се
не наруши редослед речи песме. Неком ко први пут слуша ово певање и не зна одакле
потиче може му пре личити на арапско или индијанско пре него да је са запада. Чак и
традиционалне песме које нису у типично , овом стилу и ако се певају уз музику и групно,
задржавају начине украшавања и мелодијске слободе која потиче из старог стила. Певају
се на старом ирском, галском, језику али може и на енглеском.

Melizam – melodijski ukras, koji se peva na jedan slog

Квиних песме
Квиних је ирски језички термин који означава плакање, оплакивање. (Brian Boru)
Тип квиних песме је , стога, песма жаљења у којем је у стиховима акценат стављен на тугу
и бол. Традиционално, у ови песмама, певач је жалио за Ирском након што је био
приморан је напусти из политичких или финансијских разлога ( нпр. Велика глад
средином 19.в). Такође може да се оплакује губитак вољене особе , нарочито драге жене.
Многе квиних песме имају своје корене у невољама Северне Ирске које се нарочито
односе на присуство британске војске у овим областима, у овом периоду. На пример
песме : Far away in Australia, four green fields... Квиних певачи су у почетку , такође, били
плаћани да оплакују покојнике на сахранама како наводе неки извори.

Музика за плес
Ипак, поред поменутих песама и начина извођења, ирска традиционална музика је
( по најновијим сазнањима/ према мишљењу које данас преовлађује) намењена ,
најчешће, за плес на прославама венчања ,обележавањима дана светитеља као и другим
приликама.

Prvi zapisi o plesu u Irskoj govore da su druidi izvodili ritualne plesove, slaveci pritom hrastovo
drvo i Sunce. Tragovi njihovih plesova, koji su se plesali u obliku kola su vidljivi i danas u
plesovima koji se zovu „ring dances“. Kad su Kelti došli u Irsku iz Srednje Evrope pre više od dve
hiljade godina, doneli su sa sobom svoje plesove. Tokom 16. veka plesaci su plesali u velikim
dvoranama novoizgradenih dvoraca. Neke irske plesove su prihvatili i engleski okupatori, koji su
ih doneli na dvor engleske kraljice Elizabete I. Posebno su bili popularni Trenchmore i Hey, iz
kog se razvio današnji „reel“.

Irski plesovi su bili popraćeni muzikom koja se izvodila na gajdama i harfi. U kućama anglo–irske
aristokratije, gospodar je često znao da se priključi slugama prilikom nekih plesova. Plesovi su se
izvodili čak i na bdenjima za pokojnike, gde se plesalo uz gajde u krugu oko leša pokojnika.
Pokreti rukama su u irskom plesu ograničeni, pošto se plesač uči pokazivanju kontrole i
gracioznosti. Postoji legenda koja kaže da su Irci, kojima je pod engleskom vlašću bio zabranjen
svaki vid zabave, da bi u pabu sakrili da plešu, samo lupkali stopalima sa mirnim gornjim delom
tela. Tako bi zavarali engleske oficire koji su uveče patrolirali loveći prekršaje.

Uspesi plesnih trupa „Riverdance“ i „The Lord of the Dance“ popularizovali su irski ples u celom
svetu, pa se tako danas njime bave i ljudi koji nisu Irci i koji nemaju irske korene.

Tokom 18. veka postojale su 3 različite vrste muzike koje ste čuli u Irskoj: reel, jig i hornpipe, a
sve do početka 19. veka, zapravo, ti izrazi su se koristili naizmenično. Takođe su tokom 19. veka
doneli i neke uvozne proizvode, doneli su valcer, uneli su i polku i to su zaista popularni delovi u
irskoj muzici.

Поновно буђење ирске традиционалне музике у 19. И

20. Веку
Оживљавање интересовања за фолк музику је резултат буђења националне свести
и жеље за независношћу где је фокус био на афирмацији ирског традиционалног језика
( гелски језик). Религија је такође играла важну улогу у поновном развоју ирске културе.
Остварење независности од Британије је тесно повезано и са жељом нове ирске власти да
одвоји ирску културу од европске главне струје. Али ова власт је такође слушала и глас
цркве да укине џез игранке као и друге предлоге који штете ирском моралу.

Мада је тек 1935. Закон о јавним плесним наступима укинуо право свима да одржавају
јавне догађаје ове врсте. Од тада ниједан музички или плесни догађај није могао бити
одржан на јавном месту без дозволе. За већину таквих догађања је било гарантовано
одговарајућим особама – често парохијским свештеницима.
Такво стање је остало до 1960-их када су повратници у Ирску убедили власнике пабова да
буду домаћини музичких догађаја. Тако је музика прешла из сеоске куће у паб.

Друго оживљавање у 60. И 70-им годинама 20. века

Између осталих , групе The Dubliners (1962) и The Chieftains (1963) су биле
заслужне за други талас оживљавања ирске традиционалне музике у овом периоду а за
њима долазе The Bothy band и Clannad у седамдесетим. Овај други талас је био
подпомогнут и једним покретом музичара основаним 1951. Са циљем очувања
традиционалне музике. У 60-им се појављује један број иновативних музичара нпр. Christy
Moore и Donal Lunny први дуо. А касније су створене , по многима, две најбоље групе тог
доба Moving hearts и Planxty.

Келтски рок
Како је време одмицало долазило је све чешће до мешања традиционалне ирске
музике са различитим музичким правцима. Тако је настао и овај жанр који је комбинација
келтске музике са роком, где се ирске мелодије и теме умећу у рок оквире.. Настао је у
Ирској. Келтски рок је основа за наредна комбиновања различитих жанрова са фолком.

Можда је најпознатији бенд овог музичког усмерења Thin Lizzy, основан 1969. Прва два
албума су препознатљива под утицајем ирске традиционалне музике а њихов први ,
велики хит “ Whisky in the jar” је управо рок верзија традиционалне ирске песме. Група
Horselips су први који су добили етикету – келтски рок. Албуми су прилично били
инспирисани келтском митологијом и интересантно, били су велик и познат бенд иако
никад нису напустили Ирску.

Касни 20. Век

Традиционална музика , нарочито песме sean nos ( старог стила ) је утицала на
ирску музику овог периода. Представници овог периода су Van Morrison , Sinead O Connor,
Enya која је постигла огроман успех комбинацијом фолк и new age музике.

The Pogues су комбиновали традиционалне мелодије са панком и били међу топ 10 у

Ирској, САД и Великој Британији. Био је комбинација и келтског начина са
западноафричким. Наступи у пабовима су данас дом за већину ирске традиционалне
музике која се свира на неформалним окупљањима у сеоским и градским пабовима. Први
такав наступ забележен је у Лондону 1947.