Универзитет уметности у Београду

Факултет музичке уметности

Одсек за музикологију

Марија Симоновић

Питање жанрoвске одређености текста „Етида. Тераса за пријеме на месечини у

бојама привида” Тијане Поповић Млађеновић

Професор:

др Мирјана Веселиновић-Хофман

Београд,

2017.
 Циљ овог рада јесте да открије којим принципима у оквиру жанрова
микстмедија, полимедија и интермедија, одговара логика, методологија текста
„Етида. Тераса за пријеме на месечини у бојама привида” ауторке Тијане Поповић
Млађеновић. Стога, у даљем току рада размотрићемо на који начин и уз помоћ
којих дисциплина је ауторка артикулисала своју (за)мисао која се односи на прелид
„Тераса за пријеме на месечини” Клода Дебисија и композицију Вука Куленовића
„Боје привида”.

У поменутом тексту ауторка истиче тачке коинциденције две поменуте

композиције, затим се усмерава на проблематику анализе (поменутог Дебисијевог)
музичког дела, методологије приступа (истом) делу, те указује на потребу
„сарађивања” различитих дисциплина у циљу бољег осветљивања одређене
проблематике. Наиме, начин на који ауторка интерпретира, води ове „тематске
нити” је, као и наслов рада, врло специфичан и интригантан.

Како би истакла и појачала важност феномена илузије/привида/„представе“,

те значај боје звука за композиције Клода Дебисија и Вука Куленовића, ауторка
посеже за средствима, техникама, али и терминима из области сликарства.
Недвосмислено „присуство” елемената ликовне уметности уочавамо у другом
поглављу рада („Етида разложених аналитичких ‘привида’ из часописа Музичка
анализа”)1 које се састоји од девет сегмената текста „означених” (под)насловима у
виду боја – ...у црвеном, ...у сивом, ...у (статичном, те динамичном) црном, ...у
плавом и тако даље. Значење сваке боје, према тумачењима Кандинског, Маљевича
и/или Мондријана, ауторка даје у фуснотама. Ова објашњења у фуснотама помажу
у интерпретацији, али и тумачењу ауторкиног (позитивног или негативног) става о
одређеним аналитичким, методолошким приступима (прелиду), кроз боје. Другим
речима, на основи ових објашњења и (под)наслова/боја, може се наслутити да ли је
(према ауторкином мишљењу) извесно тумачење прелида одговарајуће или не. У
складу са тим запажамо да оне приступе за које сматра да су потпуно удаљени од

1
У овом поглављу ауторка сагледава девет студија објављених у шеснаестом броју часописа
Музичка анализа које са различитих методолошких и аналитичких приступа разматрају Дебисијев
прелид Тераса за пријеме на месечини. Другим речима ауторка „разлаже“ заокружено, интегрално
издање (поменутог часописа) на „јединице“ и допуњује их својим критичким коментаром.
онога што би (по ауторкином личном мишљењу) био адекватан приступ
композицији, односно, који су неадекватни, „неутемељени”, „лабави и сумњиви” –
а то су најчешће посматрања која се крећу од теоријских поставки и модела ка
звуку2 – Поповић Млађеновић представља хладним, тамним бојама, док студије за
које сматра да су одговарајуће, ближе правом приступу – то су углавном оне које
полазе од музике/звука, те залазе у поља психологије музике, когнитивне науке,
представља топлијим и/или динамичнијим бојама. Дакле, констатујемо да је
ауторка своју (критичку) мисао о студијама, о одговарајућем или неодговарајућем
сагледавању „Терасе за пријеме на месечини” изразила користећи се средствима
ванмузичке дисциплине, односно, сликарства.

Врло је занимљиво размотрити и то што ауторка свој текст назива Етидом и

што исти термин користи у називима оба поглавља (Предисторија етиде и Етида
разложених аналитичких „привида” из часописа Музичка анализа). Премда етида
јесте термин који се првенствено повезује са музиком, узимајући у обзир претходно
разматрано можемо наслутити да ауторка термин ипак преузима из сликарства.
Поменуту мисао подвлаче и подаци да етида у музици углавном подразумева
(инструменталне) композиције које служе за савладавање одређеног техничког
проблема, развијање свирачког умећа, док се у сликарству термин етида (plein air
études) односи на композиције које су, у складу са сликањем изван атељеа, у
природи (у периоду импресионистичког сликарства), имале за циљ да „ухвате”
одређени тренутак, односно, да „забележе” главне боје, тонове извесног призора у
природи и/или „привида” (будући да су често сликали рефлексије у води). 3 Дакле,
примећујемо да је ова „метода” посматрања („објекта“) и интерпретирања
(посматраног) путем боја, кореспондентна „методи“ коју следи и Поповић
Млађеновић приликом креирања Етиде разложених аналитичких „привида”.
Стога, потпуно је јасно да ауторка коришћењем термина етида алудира на
сликарство, као и то да на основи техника, метода својствених сликарству
остварује Етиду разложених аналитичких „привида”.

2
Тачније, то су она разматрања која покушавају да на вештачки начин уклопе музику у извесне
теоријске оквире, моделе.
3
Детаљније о plein air études види: http://www.metmuseum.org/toah/hd/aest/hd_aest.htm .
 Будући да смо у потпуности размотрили друго поглавље рада, потребно је
да се сада осврнемо и на прво поглавље – Предисторију етиде. У складу са
називом (Предисторија етиде) прво поглавље пружа податке о томе шта је све
претходило, односно, шта се све догодило што је омогућило настанак Етиде.
Догодио се настанак Дебисијеве композиције Тераса за пријеме на месечини, те
бројна (писана) тумачења поменутог дела, затим настанак, а потом и текстуална
сагледавања композиције Вука Куленовића „Боје привида”. Главне особености које
се истичу у вези са две поменуте композиције у овом делу рада јесу мистериозност,
„призивање”/алудирање на неко прошло/претходно време, феномен илузије
(стварности), те игра са бојама (звука). Након увида у текст Тијане Поповић
Млаћеновић није тешко приметити да су наведене особености, такође, одлике и
њеног дела – Етиде. Кренимо од мистериозности – најочигледнија је у другом
поглављу рада у којем ауторка као да жели да решимо мистерију/мистериозну
мисао путем тумачења боја; очигледно је да је и елемент игре са бојама присутан у
истом поглављу; затим, како би створила, појачала утисак неког давног, прошлог
времена, једне предисторије Етиде, ауторка сваки нови одломак текста у оквиру
првог поглавља почиње са формулацијом Тако је то било и... Оно што је посебно
занимљиво јесте да ауторка рад завршава са „Тако је то било и... двадесет другог
јуна 2002. године у Београду” и тиме стварност (у тренутку писања рада)
представља као илузију, тачније, креира атмосферу илузије стварности. Дакле,
примећујемо да ауторка креира свој текст у складу са главним специфичностима и
идејама самих композиција (објекта сагледавања). Другим речима, суштина је да
идеја музиколошког текста прати идеју композиција – које су управо
интермедијалног карактера будући да се тичу дочаравања одређених
„представа“/„привида“, те њихове интерпретације уз помоћ боја (звука). Дакле,
суштина је да је присутан реверзибилан однос између објекта сагледавања
(композиција) и начина обликовања текста.

На основи свега наведеног закључујемо да текст Тијане Поповић

Млађеновић „Етида. Тераса за пријеме на месечини у бојама привида” одговара
принципима жанра микстмедија будући да има основу у једној дисциплини –
музикологији, а користи елементе других дисциплина у циљу боље интерпретације
разматране тематике. Тачније, користи средства, методе из области сликарства, а
(посредством студија из часописа Музичка анализа) и известан чињенични фонд из
дисциплина као што су: информатика, психологија музике, когнитивна наука.
Такође, уочили смо да су на обликовање ауторкине Етиде утицале и саме
композиција, односно, уочили смо (већ поменути) реверзибилан однос између
објекта сагледавања и интерпретације музиколошке идеје, те можемо рећи да дело
одговара и законитостима жанра интермедија.