ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 2

Предмет: Музичка култура Школа и разред:

Наставник/
Датум одржавања:
наставница:

Човек и музика
Наставна тема/област:

Извођење музике и критичко расуђивање

Наставна јединица:

Обрада
Тип часа:

 Упознавање са појмом музичко извођаштво, извођењем музике, импровизованим свирањем;

Циљ часа:  Упознавње са са професијом музички извођач;

 Упознавање са професијом диригент.

На крају часа ученик ће бити у стању да:

 објасни и препозна квалитетно извођење музике као и како музика повезана са другим уметностима
Очекивани исходи на крају часа:
и областима ван уметности (извођач, извођаштво, диригент, критичко расуђивање);
 користи могућности ИКТ-а за самостално истраживање, извођење и стваралаштво.

 Метода: монолошка, дијалошка, рада на тексту, демонстрациона, практичних радова, проблемске

методе, истраживачке методе, метода индивидуализованог приступа, ИКТ метода (примена ВЕБ

алата за учење), интерактивне методе, методе образовних игара: квиз, попуњавање табела,
Наставне методе:
(подвући методе коришћене на часу) укрштеница и друго.

 Разноврсност учења применом различитих техника: Откривања, истраживања, самосталног рада,

дебатовања, израде пројекта, вршњачког учења и друго.

Уџбеник Музичка култура за 8. разред, др Александра Паладин, мр Драгана Михајловић Бокан / ЦД плејер,
компакт диск 1 и компакт диск 2;
Наставна средства:
Мултимедијални ПДФ уџбеник/ рачунар, бим пројектор, звучници, платно

Облици рада: Фронтални, индивидуални

Естетичка; Сарадња; Дигитална компетенција; Компетенције за учење; Комуникација; Рад са подацима и

Међупредметне компетенције:
информацијама; Решавање проблема.

Међупредметно повезивање: Српски језик, Техника и технологија.

Кључни појмови: Извођење музике, интерпретација, импровизација, извођач, диригент, критичко расуђивање.

1
 Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране активности ученика:

наставника/наставнице:

Уводни део часа (10 минута)

Емоционална припрема
 пажљиво прате

Планира и организује ученике на извођење песме по њиховом избору. упутства наставника/-

Извођење песме треба да укључи што већи број ученика у различитим видовима извођаштва: кроз певање, це;

свирање мелодијских и ритмичких инструмената, body percussion, дириговање. При извођењу наставник/-ца  изводе песму према

напомиње ученицима да треба да поведу рачуна о чистој интонацији, динамици, темпу, уједначености, упутствима;

дисциплини при извођењу.  одговарају на питања;

Доводи у везу извођење песме и критичко размишљање питањима :  износе своје мишљење;

1. Да ли сте задовољни својим извођењем песме?  записују наслов

2. Шта је то што вас је забавило и због чега? лекције у свеску.

3. Да ли вам је нешто засметало при извођењу? Ако јесте, шта је то?
4. Да ли тачност извођења утиче на лепоту/квалитет извођења дела?
5. Како сте се осећали док сте заједно изводили песму?
6. Додати друга питања.

Најава наставне јединице

Истиче циљ часа и најављује наставну јединицу: Извођење музике и критичко расуђивање

Ученицима представља основне информације везане за извођење музике као што су: ко све може да учествује у
извођењу неког дела (од самих извођача до диригента)

Записује наслов наставне јединице на табли: Извођење музике и критичко расуђивање.

2
 Главни део часа (25 минута)

 прати упутства
Припрема, проналази на интернету, и пушта једну композицију по сопственом избору у више различитих наставника;
извођења:  слушају одговоре

других ученика;
Наш пример:  самостално решава
Лудвиг ван Бетовен: задатке;
За Елизу, Ланг Чанг клавир (класично извођење)  одговара на питања;
За Елизу, Рајан Џонсон, клавир (Für Elise - Jazz Piano)  упоређује примере за
За Елизу, (Für Elise - Ludwig van Beethoven - Cole Rolland (Metal Cover), рок извођење
слушање;
 износи своје запажање;
Разговара са ученицима и упућује их на анализирање слушаних композиција. Анализе треба да се састоје из
 анализира и закључује;
питања о стилским карактеристикама епохе у којој је настала композиција и
записује у свеску
начину како се у то доба свирало.
најважније делове
обрађеног садржаја.
Ученике такође наводи да испрате музичке теме, динамику,
темпо.

На крају поставља питања:

1. Колико је извођач успео да публици што аутентичније пренесе све оно што је композитор
осмислио и нотама и другим музичким знаковима и симболима записао?
2. На основу свих параметара које извођење је по вашем мишљењу
квалитетније/најквалитетније?

Именује нове појмове: интерпретација и импровизација.

Одабира, проналази на интернету и пушта композиције:

Јохан Себастијан Бах: Енглеска свита, “Прелудијум” (Johann Sebastian BACH: English Suite in a minor BWV 807
- Pierre HANTAÏ) - пустити после увода, под Прелудијума

Јохан Себастијан Бах: Енглеска свита, “Прелудијум” (Ivo Pogorelich - Bach - English Suite No. 2 in A minor, BWV
807)

Анализира и изводи закључке о слушаној композицији. Повезује са градивом из књиге везаним за

интерпретацију композиције.

Нека од могућих питања:

1. Шта мислите, због чега неки интерпретатори више воле да свирају дате композиције на
савременим инструментима?
2. Због чега неки интерпретатори више воле да свирају на старим инструментима?
3. Које извођење је вама интересантније? Образложите.

Проналази на интернету и пушта једну композицију у два извођења:

Леонард Коен: Алелуја, Леонард Коен, вокал (Leonard Cohen - Hallelujah)
Леонард Коен: Алелуја, “The Vocal Majority” (The Vocal Majority Hallelujah Leonard Cohen cover)

Води разговор и анализира оба извођења нумере.

Води разговор са ученицима о свим параметрима који су укључени како би неко постао врхунски извођач,
почевши од школовања, преко константног вежбања инструмента, гласа или било које музичке вештине.
Именује појам: Музички извођач.

Поставља питања везана за дириговање:

1. Шта мислиш, какву улогу диригент има у извођењу композиције? Објасни.

3
 2. О којим све музичким параметрима један диригент треба да брине?

Излаже градиво и занимљивости везане за професију диригента са стране 15 уџбеника. Наводи имена познатих
светских и наших диригената.

Дигитални садржај
Пушта са уређаја галирију фотографија из дигиталног ПДФ-а на којима су слике познатих диригената.
Напомена: У Прилогу наставне јединице, налазе се кратке информације о најпознатијим диригентима.

Уводи нови музички појам – диригент и партитура.

Освешћује код ученика да су све време док су анализирали слушана дела на часу они износили сопствено
мишљење и свој критички суд о датом делу и о начину његовог извођења.
Излаже градиво везано за критичко расуђивање са стране 16.

Завршни део часа (10 минута)

 изводи/пева задатак из
Задатак:
уџбеника;
Упућује ученику на задатак са стране 16 уџбеника.  активно учествује у

Ученици треба да одаберу песму по избору. Између себе бирају диригента који ће дириговати тако што ће раду;

водити рачуна о темпу, динамици.  практично примењује

стечено знање;
 исказује утиске након

Активира примере из рубрике Музичко онлајн са стране 16. самосталног начина

рада.
Води разговор и усмерава и даје подршку ученицима на доночење закључака везаних за улогу диригента у
извођењу композиција.

1. Arturo Márquez – Danzón No. 2 (Alondra de la Parra, L'Orchestre de Paris)

2. Vojislav Bubiša Simić – Veliki gradski valcer
3. Виртуозы Москвы под управлением Эдуарда Юденича 2

Пушта пример
4. mr bean christmas song name
Напомена: Овај пример смо одабрали као забаван начин да се представи професија диригента.

Изглед табле

4
Извођење музике и критичко расуђивање

Интерпретација - тумачење и представљање једног музичког дела,

Импровиизација - музика која се изводи без нотног текста. Њу осмишљава извођач током извођења, на основу теме или мелодије која га је инспирисала.

Извођач

Диригент (слике наведених познатих диригената)

Критичко расуђивање

Начини провере остварености исхода:  посматрање ученичког учешћа, закључивања и одговарања на постављена питања.

ОКВИР ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан избор

начина провере остварености

исхода?
 Да ли сам планирао/ла адекватне

активности ученика?
 Да ли је било

одступања/потешкоћа приликом
остваривања планираног?
 Шта бих променио/ла?

5
ПРИЛОГ

Предлог садржаја ПП презентације

1. Слајд
Херберт Ритер фон Карајан ( 5. април 1908 — 16. јул 1989) био је аустријски диригент.

Карајан је био вољен и омиљен у уметничким круговима. Истицао се дириговањем опера, којом приликом је посебно долазио до изражаја његов добро

избалансиран однос према композитору, оркестру, певачима и – што је најважније – према слушаоцима. Посебно је поштовао солисте који су му

поштовање узвраћали.

Није подносио солисте неспремне за сарадњу. Према анегдоти, једном приликом је имао конфликт са једним пијанистом  приликом гостовања овог

уметника у Бечу. За време пробе клавирског b-moll концерта Петра Илича Чајковског дошло је до следећег дијалога:

- Маестро, ви треба мене само да пратите. Ја, свирам по својој концепцији.

- Не, младићу! Ја, Херберт фон Карајан, диригујем и свираћете онако како ја диригујем!

2. Слајд
Зубин Мехта (29. април 1936 - ) је индијски диригент класичне музике.

Рођен је у Бомбају 1936. у имућној породици. Његов отац Мехли Мехта је био концертни виолиниста и диригент, као и оснивач Бомбајског

симфонијског оркестра. Зубин је почео да учи клавир и виолину са седам година.

Са 16. година први пут је дириговао Симфонијским оркестром Бомбаја. 

Дириговао је у најпознатијим светским оперским кућама: Монтреал, Чикаго, Опера Метрополитен, Бечка државна опера, Опера Ковент Гарден, Ла
Скала, Немачка опера у Берлину, Салцбуршки фестивал.

Зубин Мехта је пет пута дириговао Бечким новогодишњим концертом.

Зубин Мехта са оркестром Београдске филхармоније негује посебне односе и стално се враћа у Београд. Предводио је овај оркестар осам пута, градечи
не само професионалне већ и пријатељске оквире. Последњи пут је дириговао оркестром еоградске филхармоније као специјални гост првог концерта
на отвореном 2017. године.

3. Слајд

Артуро Тосканини (25. март 1867, Парма — 16. јануар 1957, Њујорк) је био италијански диригент.

Артуро Тосканини је првобитно музичку каријеру започео као челиста. Сасвим случајно је једном приликом стао за диригентски пулт и том приликом
дириговао оперу Аида, Ђузепеа Вердија. Од тог тренутка, музичка каријера се за овог уметника преокренула у успех врхунског диригента који га је
пратио седам деценија.

Врло брзо је доспео на чело Миланске скале, а потом и Метрополитен опере у Њујорку. Пред Први светски рат је прешао у Њујоршку филхармонију.

Овај диригент је био познат по одличној меморији, како је сва дела дириговао напамет. С друге стране, био је познат по изузетној прецизности
и дисциплини извођења нарочито Вердијевих композиција.