ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 4

Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред:

Наставница/
Датум одржавања:
наставник:
Наставна Књижевност
тема/област:
Наставна јединица: Јован Дучић, Подне
Тип часа: Обрада градива
 Систематизација знања о композицији књижевних дела и
појмовима који се за њу везују (мотив, песничка слика,
тема).
 Стицање знања о елементима (цезура) и врсти стиха (везани
стих, дванаестерац, александринац).
 Разумевање опкорачења као стилског поступка у грађењу
Циљ часа: лирске песме.
 Мотивисање ученика за примену знања стечених на часу у
свакодневном животу.
 Развијање склоности ученика ка дијалогу, изношењу
сопствених и разумевању туђих ставова.
 Развијање техника сазнајног процеса: посматрања,
уочавања, упоређивања, слободног исказивања запажања.
На крају часа ученик ће бити у стању да:
Очекивани исходи
 препозна и именује препознатљиве облике стиха, строфе и
на крају часа:
риме у песми.
Метода усменог излагања, метода разговора, метода
Наставне методе:
демонстрације, хеуристичка метода, истраживачка метода
Читанка за седми разред Чаролија стварања, мултимедијални
Наставна средства: ПДФ уџбеника Чаролија стварања, Радна свеска У потрази за
језичким и књижевним благом, садржај на табли
Облици рада: Фронтални, индивидуални
Међупредметне Kомуникативна, дигитална, естетска компетенција,
компетенције: компетенција за учење, компетенција за решавање проблема
Међупредметно
Биологија, Географија
повезивање:
Лирска песма, пејзаж, мотив, цезура, дванаестерац,
Кључни појмови:
композиција, опкорачење, везани стих, обгрљена рима
 Приказ мултимедијалних садржаја наставне
јединице
Звучни запис
Подне
Задаци
Интерактивни
приказ
биографије

МОГУЋИ ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране

наставнице/наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
Упознавање са биографијом аутора - саопштавају
податке о
Ученици се присећају података из живота Јована Дучића, животу песника;
песника чију су песму „Село” обрађивали у шестом разреду. - читају
Наставница/наставник упућује ђаке на интерактивни приказ интерактивни
пишчеве биографије у мултимедијалном ПДФ-у уџбеника приказ или текст
Чаролија стварања. Уколико није могућ приступ дигиталним из уџбеника;
садржајима, ученици се о Дучићевој биобиблиографији - слушају
обавештавају на 246. страни читанке Чаролија стварања. излагање
наставника/
Интерактивни приказ биографије наставнице;
- записују наслов
лекције у свеску.
Емоционална припрема

Низом радних налоганаставница/наставник анимира ученике за

слушање песме „Подне” Јована Дучића:

Пажљиво послушајте песму „Подне” Јована Дучића.

Допустите да вас њене речи запљускују као таласи морске
хриди. Створите у својој машти предео који је описан у песми.
Препустите се његовој лепоти.

Најава наставне јединице

Наставница/наставник записује наслов на табли (Јован Дучић:

„Подне”), а ученици га преписују у свеске.

Главни део часа (35 минута)

Интерпретативно читање књижевног дела - прате упутства
наставнице/
Наставница/наставник ученицима репродукује звучни запис наставника;
песме. Уколико не постоји приступ дигиталним садржајима, - одговарају на
наставница/наставник интерпретативно и доживљајно чита питања;
песму, посебно наглашавајући оне делове који ће бити значајни - слушају
за тумачење. одговоре других
ученика;
- износе своје
Звучни запис: Подне
запажање;
- анализирају и
Након читања/слушања, ученицима поставља следећа питања: закључују;
- записују у
Која песничка слика вам је привукла највише пажње у песми свеску
„Подне”? Издвојте мотив или стих који је оставио најважније
најснажнији утисак на вас. О чему пева лирски субјект у песми делове
„Подне”? Којој књижевној врсти припада Дучићева песма? обрађеног
садржаја.
Након разговора о утисцима поводом слушања песме,
наставница/наставник позива ученике да прочитају текст из
одељка Да се подсетимона 16. страни читанке Чаролија
стварања. Ђаци се присећају знања о композицији књижевног
дела стечених у претходним разредима. Наставница/наставник
подсећа ученике да се мотив разликује од песничке слике по
томе што представља тематски елемент књижевног текста који
се не може даље разлагати, док је песничка слика сложенија и
шира, тј. могуће је издвојити мотиве из којих је она сачињена.
Ученици ће лако уочити да Дучићева песма припада лирској
поезији, односно да је по врсти дескриптивна (описна песма). За
описну песму, каква је Дучићева песма „Подне”, нарочито су
важни описни, односно статички мотиви. Уз помоћ
наставнице/наставника, ученици ће уочити и главни (водећи)
мотив песме „Подне”, а то је опис топлог пролећног дана на
мору у подне.

Тумачење књижевног дела

Усредсредите се на стихове прве строфе песме „Подне”.

Наведите мотиве који се у њима јављају. Који елементи
пејзажа су песнички дочарани? Уочите епитете искоришћене у
овој строфи. Који уметнички ефекат је постигнут њиховом
употребом? Који чулни утисци се мешају у њеном последњем
стиху? Сетите се како се назива преношење мисли из једног
стиха у наредни. Образложите како преливање једне мисли из
стиха у стих утиче на ваше читалачко искуство.

Ученици запажају да су у првој строфи песме „Подне” дочарани

следећи мотиви: острво са чемпресима и боровима, жарко сунце,
мирис пролећног мора. Ђаци ће такође у тексту пронаћи епитете
којима се описује сунце – оно је „младо”, „крупно” и „пуно
плама”, што су речи које се доводе у везу са насловом песме.
Језичким средствима лирски субјект је дочарао читаоцима
јачину којом блешти подневно сунце. Ученици ће сами уочити
необичност описа морског мириса, будући да му лирски субјект
приписује епитете „слан” и „модар”. Епитет „слан” везан је за
чуло укуса, а епитет „модар”, који сугерише тамноплаву боју,
доживљава се чулом вида.

Наставница/наставник ће ђацима скренути пажњу на то да у овој

Дучићевој песми, као и у многим другим, постоји замена утисака
једног чула утисцима других чула.

Наставница/наставник ће посебно заинтересованим ученицима

објаснити да се тај стилски поступак назива синестезија. Овај
поступак видљив је и у опису морског мириса који „трепти над
шумом и над обалама”, с обзиром на то да је трептање појава
која се примећује чулом вида, односно не може се доживети
чулом мириса. Наведена стилска фигура доприноси
онеобичавању језика, које треба да сугерише и посебност
утисака које доживљава лирски субјект.

Наставница/наставник подсећа ученике на то да је мисао

изречена у трећем стиху прве строфе недоречена, односно да се
наставља у последњем стиху. Наставница/наставник ђацима
објашњава да се та појава назива опкорачење. Функција
опкорачења јесте да промени ритам песме и посебно нагласи
одређене делове који ће читаоцима бити значајни за тумачење
песме у целини. Такође, наставница/наставник подстиче ученике
да се о опкорачењу више обавесте у одељку Сазнајемо нешто
новона 16. страни читанке Чаролија стварања.
Наставница/наставник важне термине и њихова објашњења
бележи на табли.

Запазите застареле речи (архаизме) које су употребљене у

другој строфи песме „Подне”. Шта се сугерише њиховом
употребом? Због чега лирски субјект није употребио модерније
речи за исте појмове? Изнесите своје ставове. Наведите
стилске фигуре које препознајете у овој строфи. Од којих
песничких слика је она изаткана? Која чула активира лирски
субјект док ужива у лепоти посматраног предела? На који
начин ономатопеје оживљавају описани предео?

Ученици ће издвојити архаизме из друге строфе: „зрцале се”,

„целива”, „топал”. Ђаци ће разумети да их је аутор употребио из
више разлога. Уз помоћ наставнице/наставника, схватиће да је
први разлог тај да би сви стихови имали исти број слогова.
Глагол „зрцати се” је краћи од глагола „огледати се”, који је
његов синоним. Такође, употреба архаизама је и стилски избор,
који сведочи о жељи лирског субјекта да учини свој језик
посебним и чаробним као што је то пејзаж који посматра. Још
један разлог је итај што песник тражи начитаног читаоца, који
размишља и користи сва своја знања док чита песму. Ђаци од
стилских фигура у овој строфи препознају епитете („љубичасте”,
„гранитне”, „топал”, „стаклен”), персонификацију („површина
шушти и целива стене”) и ономатопеју („површина шушти”).
Наставница/наставник објашњава ученицима да је у делу
стиха ,,површина шуштиˮ присутна и алитерација, понављање
истог сугласника ради постизања посебног звучног ефекта. Циљ
употребљених стилских средстава јесте да покажу да лирски
субјект чулима вида и слуха упија предео који посматра,
односно да нагласи тишину и спокој подневног морског пејзажа.

Пронађите глаголе који сведоче о игри светлости у трећој

строфи песме „Подне”. На који начин искуство лирског
субјекта бива оживљено језичким средствима? Које биљне
врсте препознајете у Дучићевим стиховима? Установите
функцију коју поменуте биљке врше у дочаравању пејзажа. По
чему се разликује опис мириса у трећој строфи песме „Подне” у
односу на прву?

Ученици у тексту проналазе глаголе „трепти” и „светлуца”, који

су употребљени да би читаоцу сугерисали смењивање светлости
и сенке у пејзажу. Такође, они показују да је у природи све
толико мирно да једини покрет представљају игра сунчеве
светлости на морској обали и галебов лет над површином мора.

Ђаци наводе биљне врсте које се помињу у песми „Подне”:

чемпрес, бор, вресак, олеандар.

Уз помоћ наставнице/наставника, они схватају да су све

наведене биљке типичне за крајолик поред мора, и да је са тим у
вези њихова основна улога да истакну веродостојност виђеног
пејзажа. Лирски субјект жели да увери читаоце у истинитост
описа природе, односно да објасни да нису у питању измаштани
предели. Друга важна функција спомињања биљака јесте
колорит којим оне боје пејзаж. Горе су „љубичасте”, као и вресак
и олеандер, док чемпрес и бор уносе у пејзаж тамнозелену боју.

Мирис који је описан у првој строфи у трећој се конкретизује као

мирис морских стена на рибе и вресак. За разлику од
дескрипције мириса пролећног мора, у опису мириса хриди не
преовладавају утисци других чула.

Издвојте стихове у песми „Подне” који недвосмислено казују да

је у описаном пејзажу присутна и људска фигура. Утврдите на
који начин су повезани душа лирског субјекта и мирно море.
Како описана лепота природе сведочи о стањима,
расположењима и осећањима лирског субјекта? Откријте
мотиве који повезују последњу строфу песме „Подне”са њеним
осталимстрофама. Протумачите последњи стих песме („Галеб
још светлуца. Мир. Свуда је подне.”) размишљајући о значењу
целокупне песме. Којом врстом стиха и строфе је испевана
песма „Подне”? Утврдите које се речи римују у Дучићевој
песми. Какву улогу има рима у стварању уметничког света
Дучићеве лирике?

Ученици ће открити да стихови „Све је тако тихо.И у мојој

души/ Продужено видим ово мирно море” јасно сведоче о
постојању лирског субјекта који посматра пејзаж и описује га.
Наставница/наставник објашњава ученицима да су наведени
стихови прекретница у разумевању песме „Подне” јер показују
да је лирски субјект, описујући крајолик око себе, све време
описивао и своја унутрашња стања и „пејзаж” сопствене душе.
Мирноћа и неузбурканост мора и природе сведоче о
неузнемирености и сталожености лирског субјекта, односно о
његовој потпуној сједињености и стопљености са пределом. Сви
епитети приписани природи указују и на расположења и осећања
лирског субјекта.

Ученици ће препознати мотив младог и крупног сунца који

повезује прву и последњу строфу, као и мотив галеба који
светлуца, који повезује трећу и последњу строфу. Међутим, иако
се наведени мотиви понављају, немогуће их је тумачитина исти
начин као и у претходним строфама. Наиме, након што смо
сазнали да спољашњи свет пејзажа оличава унутрашњи свет
лирског субјекта, другачије ишчитавамо поменуте мотиве. Сунце
које пржи није више важно за природу, већ постаје симбол
милине и благостања који обузимају лирског субјекта. Галеб у
последњој строфи добија и пренесена значења: означава све
покрете душе лирског субјекта, његове мисли и запажања. На
такав начин је могуће тумачити и последњи стих песме: подне
које лирски субјект ставља у први план не односи се само на
зенит једног сунчаног дана на мору, већ и на врхунац мира
лирског субјекта.

Напослетку, ђаци ће уочити да је песма „Подне” испевана

дванаестерцем. Наставница/наставник им потом објашњава да je
цезура (одмор или пауза) – стална граница између речи у стиху.
Ученици ће потом приметити да се цезура у стиховима песме
„Подне” Јована Дучића налази иза шестог слога и да, у складу са
тим, дели стих на два једнака полустиха. Дванаестерац којим је
испевана Дучићева песма симетричан је (подељен на два једнака
дела) и назива се александринац.

Ђаци потом запажају да се у строфама песме „Подне” римују

речи у првом и четвртом, као и у другом и трећем стиху.

Наставница/наставник им саопштава да се таква врста риме

назива обгрљена рима.

Напослетку, наставница/наставник образлаже ученицима да су:

сталан број слогова у стиховима (дванаест), сталан број стихова
у строфама (четири), стално место цезуре (иза шестог слога) као
и постојање риме (обгрљена) – одлике стиха који називамо
везани стих. Наставница/наставник позива ученике да прочитају
одељак Повезујемо на 17. страни читанке Чаролија стварања и
утврде знања о врстама стиха и строфе која су управо стекли.

Израда задатака из Радне свеске У потрази за језичким и

књижевним благом

Наставница/наставник подстиче ученике да самостално ураде

задатке у вези са Дучићевом песмом на 59. и 60. страни Радне
свеске У потрази за језичким и књижевним благом.

Завршни део часа (5 минута)

Ученици проверавају одговоре задатака урађених у Радној - проверавају и
свесци У потрази за језичким и књижевним благом и заједно са коментаришу
наставницом/наставником их коментаришу. решења
самостално
Домаћи задатак урађених
задатака;
Ученици треба да ураде интерактивне задатке у - прате
мултимедијалном ПДФ-у уџбеника Чаролија стварања. инструкције за
домаћи задатак.
Интерактивни задаци

Изглед табле

Јован Дучић, Подне

Књижевни род: лирика

Књижевна врста: лирска описна (дескриптивна) песма
- мотив (главни мотив, статички мотив)
- песничка слика (скуп мотива)
- композиција – начин на који елементи књижевног дела творе целину
- пејзаж (опис природе)
- опкорачење (преношење мисли из једног стиха у други)
- везани стих (сталан број стихова; постојање риме и цезуре)
- цезура (пауза, одмор)
- александринац (дванаестерац, 6+6)
- обгрљена рима (abba)

- уочавање степена заинтересованости ученика за

градиво које се обрађује;
- посматрање жеље ученика за учешће у дискусији о
књижевном делу;
Начини провере - запажање тачности ученичких одговора на постављена
остварености исхода: питања;
- примећивање разлике у ученичким ставовима и
мишљењима на почетку и на крају часа;
- проверавање тачности одговора на задатке из Радне
свеске У потрази за језичким и књижевним благом.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
 планираног?
 Шта бих променио/-
ла?