Ужичка гимназија

Ужице, Трг Светог Саве 6

Матурски рад из музичке културе

ЈОХАН СЕБАСТИЈАН БАХ – ЖИВОТ И ДЕЛО

Ментор: Ученик:
Зоран Жупић, проф. Никола Лазић, IV7

Ужице, мај 2022. год.

САДРЖАЈ
 Страна

1. Увод 3
2. Јохан Себастијан Бах 4
2.1. Биографски подаци и први период стварања..............................................................5
2.2. Други стваралачки период............................................................................................7
2.3. Трећи стваралачки период............................................................................................8
2.4. Породица.........................................................................................................................8
3. Велики композитор 9
3.1. Музички стил..................................................................................................................9
3.2. Стилски периоди..........................................................................................................10
3.3. Теорија музике.............................................................................................................11
3.4. Колико је Бах био популаран......................................................................................11
4. Целокупни опус дела 12
4.1. Вокална музика............................................................................................................12
4.2. Инструментална музика..............................................................................................13
4.3. Бах и музика за оргуље................................................................................................13
4.4. Музика за инструменте са клавијатуром...................................................................14
4.5. Оркестарска и камерна музика...................................................................................15
5. Закључак 17
Литература 18

2
1. УВОД
Барок је уметничко-културни период, који је владао у Европи између
година 1600. и 1750. Настао је у Италији и проширио се по целој Европи и њеним
колонијама. Од почетка седамнаестог века у Европи се афирмишу велике националне
монархије. Зачетнице модерних држава способне да освоје свет, Италија је била
расцепкана и политички слаба, али је Рим и даље био центар уметности. Црква је
присиљена да се супротстави ударима реформатора, била је принуђена да се мења, а
промене у уметности довеле су до рађања новог стила барока, термин са значењем:
бизаран, чудан.
Барокна музика означава епоху у историји класичне музике, која траје од
позне ренесансе почетком 17, до средине 18. века.
Највећи барокни музичари су: Јохан Себастијан Бах, Италијан Антонио
Вивалди, као и творац барокних ораторијума Георг Фридрих Хендл.
У општој култури, за бароком је следила епоха рококоа; у музици од 1730-
их почиње да доминира такозвани осећајни стил. Често се за крај епохе барокне музике
узима година смрти Јохана Себастијана Баха, то јест 1750. Од 1780-их почиње музичко-
историјски период бечких класичара.

Слика број 1: Музички инструменти, 17.век

Јохан Себастијан Бах – живот и дело Никола Лазић, IV-7

2. ЈОХАН СЕБАСТИЈАН БАХ

Јохан Себастијан Бах био је немачки композитор, оргуљаш и чембалиста из доба
барока, широко признат као један од највећих композитора и стубова универзалне
културе. Његова дела су запажена због интелектуалне дубине, техничког савршенства и
уметничке лепоте.
Потиче из једне од најзнаменитијих музичких породица, која је произвела преко
35 значајних композитора и многе музичаре извођаче. За живота је био познат као
оргуљаш и чембалиста, док је његово композиторско стваралаштво било сматрано
обичним послом професионалног музичара 15—17. века који је стварао музику за
пригоде на двору, у цркви или у граду. Са 17 година свирао је оргуље, клавир, виолину,
виолу, певао у хору и био помоћник кантора. Касније је радио као оргуљаш, дворски и
црквени музичар, диригент и учитељ. Стекао је славу као извођач на оргуљама и
чембалу, и као музички импровизатор.
Јохан Себастијан Бах је један од најзначајнијих представника универзалног
хуманизма у уметности. Творац је великог броја музичких облика који карактеришу
барок као раздобље. Бавио се свим жанровима музике осим опере. Дубоко религиозан и
конзервативан, у свом делу је сјединио музичке традиције протестантских хорова са
традицијама јужне немачке, италијанске и француске школе. Развио је полифони стил
касне ренесансе до савршенства.
Бах је био скроман, педантан, побожан и великодушан човек који се лепо
односио према својим ученицима. Породица Бах је била позната по гостопримљивости.
Бахов биограф, Форкел, помиње: „Његова друштвеност и уметничка слава утицали су
да му је кућа ретко када била без гостију“. С друге стране, умео је бити пргав и љутит,
посебно према лошим газдама и лошим музичарима. У својој двадесетој години је у
свађи повукао мач на колегу, али су их други музичари раздвојили. Истински је
уважавао своје велике савременике. Није успео да се сретне са Хендлом кад је овај
посећивао Немачку и због тога је жалио целог живота. Преписивао је његове
кантате, Телеманове такође, као и дела многих савременика и претходника.
Бах није радио ништа за популаризацију својих кантата и пасија, и није његова
заслуга што су оне стигле до нас. Сам Бах није био свестан величине и значаја свога
дела, као ни тога да ће постати симбол музике своје епохе. Када је компоновао, Бах није
размишљао о томе да ли су хористи способни да отпевају његова дела, ни да ли ће га
паства разумети. Његово дело је дубоко религиозно — стварао је у славу Бога. Неретко
је украшавао своје композиције са „Само Господу слава“ (Soli Deo Gloria) или „Исусе,
помози“ (Jesu Juva).

4
Јохан Себастијан Бах – живот и дело Никола Лазић, IV-7

Слика број 2: Јохан Себастијан Бах

2.1. Биографски подаци и први период стварања

Јохан Себастијан Бах је рођен у Ајзенаху 21. марта 1685, по јулијанском

календару који је тада био у употреби. Потиче из породице музичара који су деловали
на дворовима, у градовима и црквама широм Тирингије. Његов отац, Јохан Амброзијус
Бах, имао је звање градског музикуса које је Баховој породици омогућавало скроман
живот. Отац га је учио свирању на виолини и харпсикорду, а стриц Јохан Кристоф Бах
га је упознао са оргуљама.
Бахова мајка, Марија Елизабета Лемерхирт, умрла је маја 1694. Отац се поново
оженио 27. новембра, али је умро већ фебруара 1695. Тада је бригу о десетогодишњем
Баху прузео старији брат Јохан Кристоф, ученик Јохана Пахелбела, и оргуљаш у
Ордруфу. Овде је Бах похађао школу и стекао блиског пријатеља, Георга Ердмана. Брат
га је подучавао музичким формама и свирању на клавијатурама. Бах је био талентован
за музику. Поседовао је апсолутни слух. Био је радознао и брзо се упознао са свим
правцима европске музике свога времена. Већ у то време јавља се код Баха једна
карактеристична црта — преписивање дела великих мајстора.

5
Јохан Себастијан Бах – живот и дело Никола Лазић, IV-7

Слика број 3: Меморијална плоча на Баховој родној кући у Ајзенаху

Дана 19. јануара 1700, Георг Ердман напушта Ордруф и одлази за Линебург. Бах
му се придружује 15. марта препешачивши више од 300 км. На ово се одлучио да би
ослободио братовљеву породицу бриге о себи. Са Георгом је боравио у школи за
сиромашне ђаке лепог гласа. Поред музике, тамо је учио реторику, латински, грчки и
француски језик. Упознао је Георга Бема, црквеног музичара и ученика великог
хамбуршког оргуљаша Јохана Адама Рајнкена. Од Бема је научио музички стил северне
Немачке. Међу музичарима на војводском двору у Линебургу среће француске
емигранте, попут Тома ла Села, ученика Лилија, чиме се упознао са још једном
музичком традицијом. Могуће је и да се дописивао са Франсоа Купреном. После
мутирања гласа, посветио се вежбању на инструментима (оргуље, харпсикорд,
виолина). Библиотеке и архиви у Линебургу су могли да му буду извор многобројних
партитура савремених музичара. Године 1701. отишао је у Хамбург да се сретне са
двојицом великих виртуоза на оргуљама: Јоханом Адамом Рајнкеном и Винсентом
Либеком.
Јануара 1703, тек изашао из школе, Бах је прихватио посао музичара у дворској
капели војводе Јохана Ернеста III у Вајмару, великом граду у Тирингији. Није сасвим
јасна природа посла који је ту обављао, али изгледа да је обухватала и музичке и
послужитељске задатке. За седам месеци боравка у Вајмару изградио је солидну
репутацију оргуљаша, тако да је позван да испита инструмент и буде први свирач нових
оргуља у цркви Светог Бонифација у Арнштату.

Слика број 4: Црква светог Бонифација у Арнштату

6
Јохан Себастијан Бах – живот и дело Никола Лазић, IV-7

Августа 1703. прихватио је место сталног оргуљаша у овој цркви, што му је

омогућило релативно добре приходе и сталан приступ квалитетном инструменту. Али,
овај период није био потпуно без проблема. Бах није био задовољан хором, сукобио се
са колегом музичарем Гејерзбахом, и неовлашћено је одсуствовао са посла четири
месеца 1705—1706. За то време је пешке отишао у далеки Либек (400 км) да слуша
„Музичке вечери“ славног Букстехудеа. Дужина ове посете је индикација да је Бах
веома поштовао старог композитора и да је учио од њега. У то време Бах је развио своју
вештину компоновања контрапункта.
Јохан Себастијан Бах је био оргуљаш у дворској капели војводе Вајмара од 1708.
до 1717. године. То је његов први значајни стваралачки период. Тада је створио велики
број дела за оргуље попут најпознатије „Токате и фуге у d-молу“, „Пасакаље у c-молу“,
„Прелудијума и фуге у a-молу“. Инспирацију је налазио у Вивалдију, Корелију и
Торелију. Од њих је преузео технику соло-тути, у којој се музика целог оркерстра
смењује са појединачним инструментима. Тада је написао и дела за клавир и прве
духовне кантате.

Слика број 5: Јохан Себастијн Бах 1715.

2.2. Други стваралачки период

Када је Бах прихватио понуду кнеза Леополда од Анхалт-Кетена да постане

диригент камерног оркерстра и руководилац музичког живота на двору у Кетену,
Вајмарски војвода, чију је понуду Бах претходно одбио, послао га је у затвор на месец
дана. У Кетену је стварао од 1717. до 1723. године. Тада настају Бахови Бранденбуршки
концерти, виолинске сонате и партире, музике за флауту, лауту, чело, музика за
харпсикорд.
Бах је на двору добро зарађивао, а кнез се веома пријатељски односио према
својим музичарима и често је са њима свирао. Ово је један од најсрећнијих периода
његовог живота. Међутим, 7. Јула 1720. године умрла му је супруга. По други пут се
оженио 1721. године Аном Магдаленом, ћерком дворског певача и музичара, са којом
је добио још тринаесторо деце од којих је шесторо преживело детињство.

7
Јохан Себастијан Бах – живот и дело Никола Лазић, IV-7

2.3. Трећи стваралачки период

Трећи стваралачки период Баха почиње намештањем у Лајпцигу 1723. године и

траје до његове смрти 1750. године. Добио је место главног кантора лутеранске цркве
Светог Томе. У Лајпцигу, Бах је био музички организатор свих градских свечаности, а
радио је и у школи где је подучавао ђаке свирању, певању и латинском језику. Своја
дела је изводио са групом трубача и певача Collegium Musicum.

Слика број 6: Collegium musicum

У овом периоду највише је стварао духовну вокално-инструменталну музику:

кантате, пасије, мотете, Мису у h-молу. Постао је веома цењени музичар и изазивао је
завист код својих колега, који су, према неким изворима, потплаћивали његове ученике
да бојкотују његова предавања. Тада настају и концети за чембало, Немачке свите или
Партите. Бахове последње композиције не припадају ниједном музичком жанру, а то су
„Музичка жртва” и „Уметност фуге“. Године 1745. почео је да губи вид и био је све
лошијег здравља. Умро је у Лајпцигу 28. јула 1750. године.

2.4. Породица

Јохан Себастијан Бах био је врло познат и по својој многобројној фамилији. Из

два брака имао је двадесеторо деце, од чега је преживело детињство њих 10. Бах је
желео да сва његова деца буду музички образована и да науче да свирају клавир. Због
тога је написао пуно композиција за клавир – од оних лаких, за почетнике, до оних јако
тешких, за концертно извођење за клавир.

Слика број 7: Бахова породица

8
Јохан Себастијан Бах – живот и дело Никола Лазић, IV-7

3. ВЕЛИКИ КОМПОЗИТОР
3.1. Музички стил

Бахов музички стил је произлазио из његове вештине стварања оригиналних

контрапункта и доследне употребе мотива, затим склоности за импровизацију на
инструментима са клавијатуром, и познавања музичких традиција северне и јужне
Немачке, Италије и Француске. Незаобилазна је и његова оданост лутеранској
литургијској музици. Срећна околност да је у детињству и младости имао приступа
партитурама и живим музичарима допринела је да Бах снажно развије свој таленат. Већ
је у двадесетим годинама показивао способност да организује своје идеје у делима
великог и сложеног формата, што је био напредак у односу на Букстехудеов
модел импровизованих прелида и једноставних контрапункта. Прекретница су за Баха
биле године 1713—14. када је обимни репертоар италијанске музике постао доступан
музичарима на вајмарском двору. Од тада, у Баховој музици је приметна употреба
музичких форми и структура преузетих из Италије (драматичне увертире,
јединственије третирање музичких мотива, јасне мелодијске контуре).
Музика се у време барока записивала тако што би композитор само назначио
основну конструкцију дела, а задатак интерпретатора је био да окити овај музички
скелет и да га развије. Међу европским музичким центрима постојале су велике разлике
у томе како се ово правило примењивало. Бах се налазио на једном од екстрема, тј. он је
записивао скоро све музичке детаље, посебно у брзим ставовима. Ово му је вероватно
помагало да контролише богате контрапунктске линије које су му биле омиљене, али
које су остављале мање простора за импровизацију. Његове музичке фактуре су гушће
од оних код Хендла и других савременика који би, по потреби, из композиција
уклањали гласове. Бах је често прибегавао кратким тоникализацијама или суптилним
иступањима у друге тоналитете, нарочито оном супертонике, у трајању од свега
неколико тактова, како би својим делима дао специфичан карактер.
Са друге стране, Бах је за разлику од савременика често изостављао навођење
инструмената потребних за извођење (случај Уметности фуге и Музичке жртве).
Јохан Себастијан је био побожан верник, што је у лутеранској традицији значило
да је имао лични однос са Богом. То је допринело да је већи део његовог репертоара
посвећен духовној музици, најпре лутеранској хорској химни. Теолошки одјеци
видљиви су и у његовим делима; партита Sei Gegrüsset састављена је од теме и 11
варијација, која се може поделити у два дела од по шест делова, што одговара
лутеранској проповеди заснованој на понављању, а може се тумачити и као симбол
Христа и 11 ученика. Бахове партитуре су у тесној вези с литургијским текстом.
Рецимо, скокови октаве симболизују распон између земље и неба, а спори и понављани
тонови у кантати 106 симболизују Христов тешки успон на Голготу. Бахова публика се
углавном састојала из конзервативних, побожних људи који су свакодневно посећивали
цркву. Стога у његовим делима нема драматичних музичких иновација. Он је користио
познате музичке форме којима је, додавањем сложених хармонија, удахњивао нови
живот.
Бахов првенствени професионални циљ је био да постане врхунски оргуљаш
свога времена. Музика за инструменте са клавијатуром је увек имала централно место у
његовом опусу. Тежио је да ови инструменти добију значај већи од улоге континуа у
оркестру тако што је у својим бројним концертима за чембало, које је вероватно сам
свирао, уносио солистичка места. Друга карактеристика Бахове музике је уношење
виртуозних пасажа у виолинске и оргуљашке мелодије. На мајсторски начин је
комбиновао вокалну и инструменталну музику.

9
Јохан Себастијан Бах – живот и дело Никола Лазић, IV-7

Као педагог, стварао је збирке дела која истражују уметничке и техничке

могућности инструмената и музичких жанрова. Најпознатији пример оваквог дела су
две свеске Добро темперованог клавира, које садрже прелудијуме и фуге, разрађене
коришћењем различитих техника компоновања у сваком дурском и молском
тоналитету. Енглеске и Француске свите и партите из кетенског периода систематично
се користе разноврсном метриком, као и тоналитетима с повисилицама и снизилицама.
Експерименти са интервалима могу се чути у Голдберг варијацијама. У Уметности фуге
представљена је збирка техника компоновања фуга.

3.2. Стилски периоди

Бахов опус се може поделити на три велика стилска периода које су

обележили стилови актуелног доба и развој личног стила, где су године 1713. и
1739/1740. биле преломне. Први период, учење и усавршавање, трајао је од 1700. до
1713. Најзначајније године су биле оне које је Бах провео у Вајмару (1708—1713). Бах
се у ово доба концентрисао на оргуље и клавијатуре, као и на црквене кантате. Његова
дела из овог периода усвајају узоре из немачке црквене инструменталне и вокалне
музике 17. и с почетка 18. века, као и неке елементе музике Фрескобалдија и
француских композитора 17. Века.
Други период, период мајсторства, почиње 1713, у Вајмару, и траје до 1740. када
је Бах у Лајпцигу. У ово доба, пошто је већ савладао и унапредио немачки музички
стил претходних епоха, Бах врши синтезу карактеристика италијанске музике с краја
17. и почетка 18. века (мелодијска јасноћа, ритмичка динамика) и немачког стила
(трезвеност, комплексна унутрашња структура), чиме је створио оригинални лични
стил који је применио на све значајне музичке форме свога времена (осим опере). Осим
изградње стила, период који је провео у Кетену и Лајпцигу обележио је врхунац његове
техничке виртуозности.
Последњи период Бахове музике обележен је објављивањем Вежбе за клавир бр.
3 (Clavier-Übung III) 1739, и траје до његове смрти 1750, у време када је компоновао
Уметност фуге. У овом делу свога опуса Бах се посвећује инструменталној музици,
лични стил му постаје још више контрапунктски, а примећују се и назнаке тенденција
савременог доба.

10
Јохан Себастијан Бах – живот и дело Никола Лазић, IV-7

3.3. Теорија музике

Значајан допринос Бах је дао и теорији музике крзо следећа дела:

 Фуге и канони (Уметност фуге)
 Дурски и молски тоналитет (Добро темперовани клавир)
 Развој хармоније (Хроматска фантазија и фуга)
 Полифонија (соло дела за флауту, сонате и партите за соло виолину, свите за
виолончело)
 Инструментација (Бранденбуршки концерти)
 Различити жанрови инструменталне и вокалне музике (користио је савремене
жанрове арије, бурлескне кантате, канцоне до ораторијума, скерца и симфоније)
 Стварао је и мале форме (Свеска дела за оргуље) и колосалне композиције
(Пасија по Матеју)
 Стил и ретроспектива композиционих техника (Миса у ха-молу)
 Музички осећај и емотивна изражајност (црквене кантате)

3.4. Колико је Бах био популаран

За време Баховог живота његове композиције нису привлачиле велику пажњу у

поређењу са савременицима Георгом Фридрихом Хендлом или Георгом Филипом
Телеманом. Широм Европе био је познат као врхунски оргуљаш, чембалиста, и мајстор
за импровизације. Осим тога, био је на цени као штимер оргуља. Као и
многи музичари свога времена, понекад је дириговао и свирао друге инструменте:
виолину, виолу.
Након смрти, његова музика је углавном заборављена. Бахова жена и синови су
заслужни да је она записана и сачувана. Професионални музичари и композитори
никада нису заборавили на Баха. Његову музику су ценили и њоме се
инспирисали Моцарт и Бетовен. Нека Бахова дела (виолинске сонате, Добро
темперовани клавир) су кориштена у музичкој педагогији.
Раширено је мишљење да је поновној популаризацији Бахових дела највише
допринео Феликс Менделсон Бартолди када је 1829. организовао поновно извођење
Бахове „Пасије по Матеју“. Менделсон и Брамс су и пре тога изводили Бахов клавирски
репертоар. Године 1850. основано је „Бахово удружење“ (Bach-Gesellschaft), са мисијом
сакупљања и објављивања Бахових дела. Крајем 19. и у 20. веку Бахова музика је
постала незаобилазни део програма свих музичких школа.
Баховој данашњој слави доприноси чињеница да је његов опус великим делом
сачуван, што је редак случај код барокних композитора (Хендл је још један пример). Ту
је, наравно, и техничка и емотивна бриљантност мелодија и хармонија које су
инспирисале генерације музичара. Од 19. века Бахова духовна музика је веома цењена у
црквеним круговима.

11
Јохан Себастијан Бах – живот и дело Никола Лазић, IV-7

4. ЦЕЛОКУПНИ ОПУС ДЕЛА

Бах је написао више од 1000 дела, међу њима готово подједнак број вокалних и
инструменталних композиција.

4.1. Вокална музика

Бахове сачуване вокалне композиције састоје се из 525 дела, од којих су 482

сачувана у целини.

Компоновао је.
 224 кантате
 10 миса
 7 мотета
 2 завршене пасије 3 ораторијума
 188 корала
 4 песме (lieder)
 1 кводлибет
 58 духовних напева

Слика број 8: Пасија по Матеји, исечак

Готово сва његова вокална дела су духовна — само 24 кантате, 4 песме и 1

кводлибет су профане мелодије. Оваква музика има снажну традицију у немачкој
лутеранској цркви. Велики део својих вокалних дела компоновао је у Лајпцигу, између
1723. и 1741, када је као кантор компоновао кантате, пасије и мотете за службу у пет
великих градских цркава, као и за друге прилике, рецимо сахране.
Међу Баховим коралним делима има око 170 коралних прелида за оргуље.
Бахова антологија „Мала књига о оргуљама“ (Orgelbüchlein), коју је сакупио у Вајмару
и Кетену, садржи кратке коралне прелиде намењене музичкој педагогији. Књижица се
бави подуком о писњу корала, и вежбању технике управљања педалама на оргуљама.
Сакупљао је и писао кратка дела која су имала дидактичку намену (Инвенција у два
гласа, Симфонија у три гласа, прва књига Добро темперованог клавира).

12
Јохан Себастијан Бах – живот и дело Никола Лазић, IV-7

Бах у принципу није разликовао духовну и световну музику, јер је сматрао да обе треба
да величају Божију славу. Пример за ово је употреба истог текста за духовну и световну
музику, рецимо у Миси у бе молу, коју је раније употребио у кантати у славу Августа II
Јаког, саксонског војводе и краља Пољске. Током боравка у Лајпцигу, саставио је 3
свеске корала за оргуље. Сви каснији Бахови корали су већег обима и мање интимни и
субјективни.

4.2. Инструментална музика

Од Бахових инструменталних дела, сачувано је 227 дела за оргуље, 189 за

чембало, 20 за соло инструменте, 16 за камерни оркестар, 30 оркестарских и 18 без
одређеног инструмента. Укупно постоји 494 Бахових комплетних инструменталних
композиција и то за оргуље, клавијатуре, мађу којима је и чембало, соло инструменте
(виолина, виола, флаута,...) и оркестарска дела. Нека од познатијих су: сонате за
оргуље, токате, корали за оргуље, канцоне, енглеске и француске свите, партите,
менует, партите и сонате за виолину, свите, Симфонија у Ф дуру,концерти,...

4.3. Бах и музика за оргуље

Музика за оргуље у Немачкој у Бахово доба имала је снажну традицију
захваљујући Баховим претходницима — Пахелбелу, Бему, Букстехудеу и другим
композиторима, који су сви утицали на њега. Са многима од њих Бах се лично
познавао. У свом животу Бах је првенствено био познат као првокласни оргуљаш и
учитељ музике, па тек онда као композитор музике за овај инструмент. Стварао је и у
традиционалним и у „слободним“ жанровима свога доба: прелидима, фантазијама,
токатама, и у строжим формама — корални прелиди и фуге. У делима за оргуље Бах је
сјединио четири различита музичка стила са којима се сусрео у животу. То је била
музика севернонемачких композитора (Георг Бем, с којим се Бах срео у Линебургу, и
Дитрих Букстехуде у Либеку). Ту је и музика композитора са југа; Бах је преписивао
дела многих француских и италијанских композитора да би упознао њихов музички
језик. Касније је прерадио неколико Вивалдијевих виолинских концерата за оргуље. У
доба свог најплодотворнијег стваралаштва за оргуље (1708—1714) Јохан Себастијан
није написао само много прелида, фуга и токата и фуга, већ је створио и недовршену
збирку 46 кратких коралних прелида у којој је демонстрирао различите технике
развијања коралних тема. После одласка из Вајмара, Бах је мање писао за оргуље, мада
су нека од његових дела изузетног квалитета (6 трио-соната, зборник „Вежбе за клавир“
и 18 Лајпцишких корала). Целог живота Бах није само компоновао за оргуље, већ се
бавио и штимовањем, инсталацијом и провером оргуља.

Слика број 9: Бах за оргуљама

13
Јохан Себастијан Бах – живот и дело Никола Лазић, IV-7

4.4. Музика за инструменте са клавијатуром

Бах је много компоновао за чембало, а неке од тих композиција су се изводиле и

на клавикорду. Многа од ових дела показују страст за илустровањем теорија
композиције на енциклопедијски начин.
Добро темперовани клавир, књига 1. и 2. (BWV 1 846—893). Свака књига се
састоји од прелида и фуге у свакој од 24 дурске и молске скале. Име дела се односи на
систем равномерног темперовања (штимовања) музичких инструмената. Начини
штимовања пре Баха нису омогућавали да мелодија промени више тоналитета. Ово
дело су ценили доцнији композитори, попут Хајдна, Моцарта и Бетовена, због његовог
спектра техника контрапункта.

Слика број 10: Исечак из Бахове Фуге и Токате у d-молу

Инвенције и симфоније (BWV 772—801). Ово су кратки дводелни и троделни

контрапункти реализовани у широком спектру музичких лествица. Ова дела су била
намењена педагошком раду.
Три збирке плесних свита: Енглеске свите (BWV 806—811), Француске
свите (BWV 812—817) и Партите за клавијатуре (BWV 825—830). Свака збирка садржи
шест свита компонованих по стандардном моделу (алеманда—курант—сарабанда—
(слободан став)—жига). У Енглеским свитама додат је прелид испред алеманде, и још
један став између сарабанде и жиге. Француске свите немају прелид, али имају
неколико ставова испред сарабанде и жиге. Партитите даље проширују модел
сложеним избором ставова и мешовитим ставовима.

1
Сва Бахова дела су категорисана по BWV (скраћеница која представља ознаку за Бахова дела „ Bach
Werke Verzeichnis “. На овај начин се у данашње време систематизује Бахово стваралаштво, а први пут је
оваква систематизација предложена од стране Волфганга Шмидера 1950. године

14
Јохан Себастијан Бах – живот и дело Никола Лазић, IV-7

Голдберг варијације (BWV 988), једна арија и 30 варијација. Збирка се одликује

комплексном и неконвенционалном структуром: варијације се граде од бас
линије арије, уместо од њене мелодије, а музички канони су складно уметнути.
Разна дела, попут: Француска увертира (BWV 831), Хроматска фантазија и
фуга (BWV 903) и Италијански концерт (BWV 971).
Међу Бахова мање позната дела за клавијатуре спада седам токата (BWV 910—
916), четири дуета (BWV 802—805), сонате за клавијатуре (BWV 963—967), Шест
малих прелида (BWV 933—938) и „Арија са варијацијама на италијански начин“ (Aria
variata alla maniera italiana, BWV 989).

4.5. Оркестарска и камерна музика

Бах је писао како музику за индивидуалне инструменте, тако и за ансамбле.

Његова дела за соло инструменте су: 6 соната и партита за соло виолину (BWV 1001—
1006), 6 свита за виолончело (BWV 1007—1012), и партита за соло флауту (BWV 1013).
Ова дела многи сматрају за неке од најбољих Бахових остварења. Поред тога, Бах је
написао и неколико композиција за соло лауту. Писао је и трио-сонате, сонате за соло
флауте и виолу да гамба уз пратњу континуа, и велики број канона и ричеркара без
ознаке инструмента за извођење. Најбољи пример оваквих дела су циклуси Уметност
фуге и Музичка жртва.

Најпознатије остварење Бахове музике за оркестар су Бранденбуршки концерти.

Они су добили ово име по томе што их је Бах послао грофу Кристијану Лудвигу од
Бранденбург-Шведа 1721. године, са намером да добије посао на грофовом двору што
је остао само покушај. То су шест концерата написаних у жанру кончерто гросо. Остала
Бахова дела за оркестар укључују два виолинска концерта, концерт за 2 виолине у де-
молу (BWV 1043), и концерти за један, два, три и четири чембала. Неки експерти
сматрају да су ови концерти само транскрипције старијих Бахових, данас изгубљених,
дела. Поред концерата, Бах је написао и 4 оркестарске свите.

15
Јохан Себастијан Бах – живот и дело Никола Лазић, IV-7

Слика број 11: Соната за виолину оригинал потписана од стране Баха

16
Јохан Себастијан Бах – живот и дело Никола Лазић, IV-7

5. ЗАКЉУЧАК
Захваљујући својој брилијантности и трагу кога је оставио у музици Баха
можемо сврстати у најбоље музичаре свих времена и с пуним правом прогласити га
генијем и поредити са Виљемом Шекспиром у књижевности и Исаком Њутном у
физици. То нам могу потврдити и речи највећних музичких мајстора који су говорили о
Баху:
„Не Бах (nem.Bach — поток), већ море требао би се звати због свога бескрајног
знања и умећа, због непресушног врела из којих је црпео своје мелодије и
хармоније.“(Бетовен, 19. век)

„Бахова музика је нешто из чега треба учити.“ (Моцарт, 18. век)

„Кад слушам извођење Бахове музике читаво је моје биће потресено и чини ми
се као да ми не требају уши, очи, нити остала чула.“ (Гете, 18/19. век)
„Бах је астроном који открива најчудесније звезде.“(Шопен, 19. век).

Са свим речима могу се сложили, а верујем и много људи данас. Бах ће заувек
остати део класике, део вечности.

Слика број 12: Бахова биста у Вајмару

17
Јохан Себастијан Бах – живот и дело Никола Лазић, IV-7

ЛИТЕРАТУРА
1. https://www.umetnickaskola.com/post/johan-sebastijan-bah-biografija

2. https://srednjeskole.edukacija.rs/biografije-poznatih-licnosti/johan-sebastijan-bah

3. https://musescore.com/hmscomp/bach_toccata_and_fugue_in_d_minor_v2_0_2

4. https://www.biografija.org/muzika/johan-sebastijan-bah-johann-sebastian-bach/

5. https://en.wikipedia.org/wiki/Johann_Sebastian_Bach

18
Јохан Себастијан Бах – живот и дело Никола Лазић, IV-7

Датум предаје: ______________

Комисија:
Председник _______________
Испитивач _______________
Члан _______________

Коментар:

Датум одбране: _____________ Оцена__________ (___)

19