Muzičko

Vanja Đorđević, 2/8

1. Kultura i umetnost u prvoj polovini 20. veka je bila najviše pod uticajem naglog razvitka
nauke, kao i 2 velika rata, što je uticalo na umetnike da se više uključe u društvene
događaje. Nakon otkrivanja filmova sa zvukom, muzika za filmove je počela da se razvija.
Takođe je zbog otkrića tehnologije muzika bila dstupnije mnogim ljudima. Pored toga su
i bili jako slobodni i nisu se previše oslanjali na neka pravila.
2. Osobenosti ekspresionizma: napuštanje dura i mola; sloboda organizacije muzičke forme
i ritma, razičite kombinacije instrumenata.
3. Dodekafonija je tehnika komponovanja u kojoj kompozitor niže svih 12 tonova po
njegovoj želji.
4. Glavna karakteristika neoklasicizma su da umetnici sada teže ka jasnoj muzičkoj formi,
barok im je uzor.
5. Igor Stravinski se u početku uglavnom ugledao na barok, ali na kraju se okreće
neoklasicizmu.
6. Baleti Stravinskog: Žar ptica, Petruška, Posvećenje proleća i Pulčinela.
7. Arnold Šenberg je utemeljio Drugu bečku školu.
8. Odlike muzike Sergeja Prokofjea su: uticaj istorije, jednolični ritam, dinamična motorika,
humor i ironija.
9. Dmitrij Šostakovič je najveći simfoničar 20. veka.
10. Bela Bartok je bio poreklom iz Mađarske, zanimala ga je i uticala na nega narodna
muzika, kao i folklor mnogih zemalja, takođe je pisao i orkestarska dela i balete.

1. Primenjena muzika je pisana za padio drame, filmove, pozorišta, televiziju itd.

2. To nisu primeri primenjene muzike.
3. Muzika je sastavni deo filma još od doba nemih filmova.
4. Muzika u nemim filmovima je gušila buku projektora, kao i pričljivu publiku.
5. Muzika u tonskim filmovima stvara određenu atmosferu, kao i emocije.
6. Poznati autori muzike za filmove: Bernard Herman, Džon Vilijams, Džon Beri...
7. Muzika u pozorištu služi da prenese misli, želje i emocije likova i radnje na publiku.
8. Muzika je deo pozorišta još od nastanka pozorišta.
9. Muzika u pozorišnim predstavama se može da se izvodi tokom predstave, a može i da
bude snimljena.
10. Komad sa pevanjem je pozorišni žanr koji je kasnio doveo do opere.

1. Nacionalne škole karakteriše se bazira na inspiraciju iz folklora i nacionalne istorije.

2. „Ruskoj petorki“ pripadaju: Milij Balakirev, Aleksandar Porfirjevič Borodin, Nikolaj
Rimski-Korsakov, Modest Petrovič Musorgski i Cezar Antonovič Kjui.
3. Utemeljivač ruske simfonijske muzike je Nikolaj Rimski Korsakov.
4. Petar Iljić Čajkovski je značajan jer je njegova muzika prva napravila trajan utisak na
međunarodnom nivou.
5. Dvoržnjak je bio inspirisan češkim folklorom.
6. Višehrad je simfonijska poema.
7. Srpski kompozitori 19. veka su inspirisani folklorom i nacionalnom istorijom, kao i
ostatak Evrope, ali i crkvom.
8. Kornelije Stanković je bio prvi temeljno obrazovan muzičar srpske narodnosti.
9. Rodonačelnik srpse solo pesme je Josif Marinković.
10. Mokranjac je osnovao prvu muzičku školu u Beogradu, takođe je dosta proučava srpsku
narodnu muziku i folklor.

1. Osnovne odlike džez muzike: sinkopa, vibrato i stalna ritmička pulsacija u taktu 4/4 koja
nema odgovarajuću paralelu u klasičnoj muzici.
2. Podvrste džez muzike: diksilend, džez rok, bebop, simfonijski džez i drugi.
3. Predstavnici džeza: Vi Si Hendi, Skot Džoplin, Džejms Riz Juropa, Pol Vajtmen itd.
4. Zabavna muzika je termin za muziku jednostavne harmonije i lako pamtljive melodije i
teksta, koja je voljena među velikom količinom ljudi.
5. Pank i rok muzika koriste iste instrumente.
6. Pop muzika je žanr muzike koji je jako popularan po celom svetu, nastao je polovinom
prošlog veka.
7. Starogradska muzika predstavlja spoj tradicionalne narodne muzike s tih područja i
uticaja tadašnje zabavne muzike.
8. Novokomponovana narodna muzika je pokušavala da se ugleda na narodnu muziku, ali
je dosta bila slična i zabavnoj muzici (sa vremenom sve više), zbog čega je bila popularna
u narodu i lako se prenosila.
9. Mjuzikl je muzičko–scensko delo zabavnog karaktera.
10. Najznačajniji autori mjuzikla: Džerom Kirn, Leonard Bernstajn, Ričard Rodžers itd.

1. Impresionizam obuhvata kraj 19. i početak 20. veka.

2. Impresionizam je proistekao iz romantizma.
3. Tema koja najviše inspiriše impresioniste jeste priroda.
4. Karakteristike impresionizma: dominiraju klavirska minijatura i solo pesma, spoljašnja
kontura forme je jasna, ali to ne mora da važi za unutrašnju.
5. Jedini pravi predstavnik impresionizma je Klod Debisi.
6. Na njegovu klavirsku muzikku je uticala poezija.
7. Poznata Debisijeva opera se zove „Peleas i Melisanda“.
8. Najpoznatije delo Morisa Ravela je „Bolero“.
9. Delo „Ogledala“ je solo delo za klavir.
10. Ravelova dela: Jeux d'eau, Miroirs, Gaspard de la nuit, Daphnis & Chloe itd.

1. Avangarda u umetnosti se javila početkom 20. veka.

2. Avangarda u muzici se odnosi na: Arnold Šoenberg, Čarls Ivs, Igor Stravinski, Anton
Vebern itd.
3. Tehnike komponovanja u avangardi: serijalna tehnika, atonalnosti atematizam.
4. Aleatorika je muzički pravac 20. veka u kom je najbitniji deo je improvizacija koju
izvođač sam osmišlja.
5. Elektronska muzika je muzika koja se stvara električnim muzičkim instrumentima.
6. Osobenosti minimalizma su jednostavnost i jasnost.
7. Predstavnici avangardne muzike: Anton Vebern, Filip Glas, Alban Berg, Hari Parč, Kšištof
Penderecki itd.
8. Kšištof Penderecki je bio avangardista.
9. Tužbalica žrtvama Hirošime je delo za 52 gudačka instrumenta i zasnovana je na muzici
zvučnih boja. Instrumenti nisu tretirani solistički, nego u bloku.
10. Muzika Štokhauzena je bila savremena i inovativna. On je prvi zapisao elektronsku
muziku.

1. Romantizam se u muzičkoj umetnosti pojavljuje u krajem 18. veka.

2. Karakteristične forme romantizma: simfonija, koncert, kamerna muzika, klavirska
minijatura, solo pesma i simfonijska poema.
3. Predstavnici ranoromantičarske muzike: Ludvig van Betoven, Franc Šubert, Feliks
Mendelson i drugi.
4. Franc Šubert je prvi komponovao solo pesmu.
5. Do reforme klavirske muzike dovela je potreba za nečim kraćim i sa više slobode.
6. Šopen je značajan zbog njegovih doprinosa klavirskih oblika kao što su mazurka,
poloneza, etida, valcer, preludijumi, nokturna i sl.
7. Programska muzika je muzika inspirisana legendama, literaturom, istorijom, drugim
vrstama umetnosti ili prirodnih pojava.
8. Simfonijska poema je jednostavačna orkestarska kompozicija programskog karaktera,
njen tvorac je Franc List.
9. Brams se izdvaja po tome što je bio jedan od retkih kompozitora koji je uspeo za vreme
svog života da postane omiljen narodu i obogati se od svog rada.
10. Dela Riharda Štrausa: Tako je govorio Zaratustra, Don Žuan, Don Kihot, Kavaljer s ružom
itd.

1. „Praškoj grup“ pripadaju Mihovil Logar, Dragutin Colic,Ljubica Maric, Vojislav

Vuckovic,Stanojlo Raijicic i Milan Ristic.
2. Kompozitori „prške grupe“ se najviše okreću ekspresionizmu.
3. U okvirima neoklasicizma stvaraj Milan Ristić.
4. Srpski kompozitori 20. veka se interesuju za ekspresionizam i neoklasicizam.
5. Ljubicu Marića su inspirisali natpisi na nadgrobnim spomenicima bosanskih
bogumila.
6. Pesme prostora su pisane u formi kantata.
7. Cartoon je delo za gudače i čembalo.
8. Cartoon je komponovao Zoran Erić.
9. Arion je komponovao Vlastimir Trajković.
10. Veliki kamen je radiofonsko delo.

1. Najistaknutiji predstavnici srpske muzike pre polovine 20. veka su: Stevan Hristić,
Petar Konjović, Miloje Milojević i Josip Slovenski.
2. Prvu simfoniju u srpskoj muzici je napisao Petar Konjović.
3. Klavir u solo pesmama Konjovića, Milojevića i Hristića nosi važan udeo.
4. Miloje Milojević se oslonja na narodni melos, impresionizam i na kraju
ekspresionizam.
5. Ciklus pesama Pred veličanstvom prirode pripada impresionizmu.
6. Auto baleta Ohridska legenda je Stevan Hristić.
7. Značajna dela iz opusa Stevana Hristića: Skice, Čučuk-Stana, Španska pesma,
Ohridska legenda itd.
8. Ohridska legenda se izvodi kao orkestarska svita.
9. Inspiraciju za delo Simfonija Orijenta Slavenski je dobio iz folklora.
10. Kompozicije Marka Tajčevića: Šansona, Preludij i igra, Varijacije, Sonatina, Sedam
balkanskih igara...

1. U centru pažnje italijanske opere 19. veka je belkanto.

2. Najznačajniji predstavnici opere ovog perioda: Đokano Rosini, Vinćenco Belini,
Gaetano Doniceti i drugi.
3. Rosini najviše komponuje Bufo opere.
4. Stvaraoci verizma se bave prikazivanjem ljudske sudbine.
5. Autor opere Norma je Vincent Belini.
6. Tvorac nemačke nacionalne opere je Karl Marija fon Veber.
7. Reformator opere u 19. veku je Ričard Vagner.
8. Đuzepe Verdi je značajan jer se jako zanimao za tadašnju politiku Italije, što je dosta
inspirisalo njegova dela.
9. Kopelija je komični balet.
10. Najpoznatije Pučinijeve opere: Boemi, Toska, Madam Baterflaj, Turandot itd.