Ime Rue

Umberto Eko

Ocenite knjigu:

Glasalo: 578

Opis:
Vec prvi pokusaj cuvenog italijanskog profesora semiotike Umebrta Eka da napise roman zavrsio se bestselerom.
Ime Ruze 1980, za koji se autor nadao da ce imati 30-ak hiljada citalaca, do sada je prodat u blizu 10-ak miliona
primeraka! Tako je Eko postao nauspesniji knjizevni pocetnik svih vremena.
Napisao sam roman zato sto me je popala takva zelja. Verujem da je to dovoljan razlog da se otpocne sa
pripovedanjem. Covek je po svojoj prirodi zivotinja pricalica. Poceo sam da pisem u martu 1978, podstaknut jednom
idejom u zacetku. Prohtelo mi se da otrujem nekog monaha. Verujem da roman nastaje od neke ideje ovog tipa.
Ovako Eko opisuje zacece svog dela. Ali to nije bilo sve. On je u stvaranje Imena ruze ulozio jos mnogo drugog
umeca, stecenog visegodinjim analizama, onog sto su napisali drugi pisci.
Odabrao je srednjevekovnu temu ne samo zbog tajanstvenosti, vec i zato sto se srednjim vekom bavi punih
pedesetih godina ("sadasnjicu poznajem samo posredstvom televizijskog ekrana, dok o srednjem veku imama
neposredna saznanja"). Pre nego sto je poceo da pise veoma je precizno sacinio svet svog romana, u kome je sve
bilo predvidjeno do poslednjeg najsitnijeg detalja (Zasto se opatija u kojoj se dogadja radnja nalazi bas u planini?
Zato da bi u romanu jedna svinja mogla biti zaklana u novembru, kada je u ravnici jos suvise toplo!). Knjigu je
zamislio kao klasicni krimic ("verujem da se ljudima krimici dopadaju ne zato sto u njima ima ubijenog sveta... Sustina
je u tome sto detektivski roman predstavlja pricu punu pretpostavki...").
Dodaje jos i ovo : Hteo sam da se citalac zabavlja. Barem onoliko koliko sam se i ja zabavljao. Reklo bi se da je
zabava vise nego uspesna, jer jos traje.

(. Il pendolo di Foucault)
, 1988. .

Il pendolo di Foucault

ostrvo dana predjasnjeg

Ovo je pria o Robertu, mladom italijanskom plemiu iz XVII veka koji je izgubivi oca u jednoj opsadi, promenio
svoje poglede na ivot, nastanio se u Parizu i poeo da druguje sa ondanjom intelektualnom elitom. Priu o njegovo
ivotu saznajemo iz dnevnikih zabeleki koje je pronaao neki uenjak, prireiva rukopisa, mnogo vremna kasnije, a

koje su voene za vreme njegovg zatoenitva na brodu, usred okeana, kad je jedini preiveo brodolom. U takvoj
situaciji Roberto u svojim zapisima pria priu o svom izmiljenom zlom bratu, koji je zapravo druga, loija
mogunost njega samog. Izlaz iz nemogue situacije junak poinje da trai u filozofiji. Pitanja koja postavlja vode ga
do istine o svetu i do istine o sebi.
Svaka epoha ima klasike koje zasluuje. Verujem da mi zasluujemo Ostrvo dana preanjeg. Ako je to ve tako, mi
emo se ne samo upoznati sa zadovoljstvima i prijatnostima koje prua jedno duboko, veoma nadareno delo sjajno
ispriano i... ve e ono potkrepiti u nama postojanu nadu da smo nali i smisao samih zbivanja u njemu. Ovaj roman
pripada velikoj tradiciji filozofskih pria kao to su Guliverova putovanja Donatana Svifta, Raselas Semjuela
Donsona i Volterov Kandid.
The New York Times
Istorija lepote

Veliki pisac i teoretiar knjievnosti Umberto Eko priredio je delo koje

je vie nego istorija umetnosti. On sam se obraa ideji lepote,
analizira i problematizuje ovaj fenomen kroz istoriju ljudske misli i
razliitih vrsta umetnosti koje je ovek stvarao vekovima. Citatima
klasinih pisaca ovo delo postaje antologija misli o lepoti.
Bogata ilustracijama remek-dela velikih umetnika, ova knjiga prikazuje
razlicite nacine na koje je shvatana Lepota prirode, ljudskog tela,
zvezda, matematickih odnosa, svetlosti, dragog kamenja i Boga i pokazuje
kako su drugacija shvatanja Lepote dolazila u sukob ne samo u
razlicitih epohama, vec i unutar jedne kulture.
Na citaocu je da odluci da li je kroz ove svoje razlicite vidove ideja
Lepote zadrzala neke neizmenjene crte. U svakom slucaju on ce doziveti
uzbudljivu emotivnu i intelektualnu pustolovinu.
Istorija ruznoce

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://youtu.be/CWvtnm-C6cA

Beskraj

Naslov: Re: UMBERTO EKO

Pet Jul 09 2010, 19:31

Portret: Umberto Eko

Broj poruka: 107425

Godina: 36
Location: Na pola puta sreci
Humor: Uvek nasmejana
POECI BLISTAVE AKADEMSKE KARIJERE
Datum upisa: 20.03.2009
Njegov otac je eleo da Umberto studira prava, koja on i upisuje na
univerzitetu u Torinu, ali ih naputa i protiv oeve volje na istom
univerzitetu upisuje studije srednjovekovne filozofije i knjievnosti,
gde 1954. godine brani doktorsku tezu posveenu delu Tome Akvinskog. U
godinama koje slede, Eko e se baviti novinarstvom (urednik kulturne
redakcije nacionalne televizije RAI u Milanu), profesurom na
univerzitetu na kojem je i sam studirao, ali i formiranjem mree
avangardnih umetnika: pisaca, muziara i slikara, od kojih mnogi i danas
sarauju sa njim.
Godine 1959. gubi posao na RAI-u, ali objavljuje i svoju drugu knjigu iz
oblasti srednjovekovne misli, koja ne samo da ga je utvrdila kao jednog
od najznaajnijih medivijalista, ve je i konano ubedila njegovog oca
da je odabrao pravu karijeru. Nakon toga, poinje da razmilja i o
semiotici i "otvorenom delu", da bi 1962. godine objavio istoimenu
knjigu, koja predstavlja njegov veliki proboj u svet teorije
knjievnosti. Ta godina je, meutim, znaajna po jo neemu - 1962.
godine e oeniti Nemicu Renatu Ramge, poduavaoca umetnosti, sa kojom
je u braku i danas.
EKO - PISAC
Ideja za Ime rue, delo koje je napreac osvojilo svet ima unekoliko
udno poreklo: "Poeo sam da piem u martu 1978. godine, podstaknut
snanom predstavom: osetio sam potrebu da otrujem monaha." Eko je
prvobitno pokuavao da svoju detektivsku priu smesti u moderno doba,
ali su ga njegova interesovanja ponovo odvela ka srednjem veku. Lutanja u
potrazi za naslovom su se zavrila kada je pronaao srednjovekovne

stihove u kojima se pominje "ime rue", to je smatrao savrenim

naslovom za svoje delo - misteriozno, sloeno i otvoreno za razliite
interpretacije. Objavljen 1980. godine, ovaj roman je brzinom svetlosti
uinio da ime Umberta Eka postane poznato i van akademskih krugova
(zanimljivo je da je izdava planirao tira od 30 000, ali se on ubrzo
pretoio u milione primeraka). No, to je donelo i proganjanje medija, za
koje je Eko nalazio da je istovremeno beskrajno zabavno i nepodnoljivo
iritantno. Vanserijsko interesovanje dovelo je i do filmovanja romana
1986. godine, od kojeg se Eko, meutim, distancirao, istiui da to nije
njegovo, ve delo reditelja an-aka Anoa.
Nakon velikog uspeha prvog romana, Eko se suoio sa pitanjima da li je
to bila samo prolazna epizoda u njegovom ivotu i da li je uopte
sposoban da napie drugi roman. Odgovor je usledio 1986. godine, kada
roman Fukoovo klatno ponavlja uspeh Imena rue i potvruje njegovo mesto
meu najznaajnijim romanopiscima sveta. Iako je i posle drugog romana
tvrdio da nema nameru da pie naredni, u godinama koje su usledile
romani su se ipak pojavljivali (Ostrvo dana preanjeg, Baudolino,
Tajanstveni plamen kraljice Loane), kao i kraa prozna ostvarenja.
EKO - DANAS
Danas Eko ivi sa svojom suprugom, sinom i erkom, ugodnim ivotom na
relaciji izmeu zamka (koji je nekada bio jezuitska kola) u brdima
nadomak Riminija gde provodi leta i ogromnog stana u Milanu (u koji je
smetena i biblioteka od preko 30 000 naslova). Zadrao je poziciju u
Bolonji i nastavio da pie nedeljnu kolumnu u L'Espressu. I dalje pui
nekoliko paklica cigareta dnevno, radi do sitnih sati, uiva u sluanju
muzike i zabavljanju gostiju. Poznat kao naprasita osoba koja u
diskusijama ume i da podvikne, Eko sebe opisuje kao viestruku linost,
kojoj je rad neophodan: "Ukoliko nemam mnogo obaveza, ja sam izgubljen."
Zato ne udi njegov izbor za sopstveni epitaf, citat iz Kampanele:
"'ekaj, ekaj.' 'Ne mogu.'"
Roen 5. januara 1932. godine, u malom gradu Aleksandrija nadomak
Torina, u kulturnom miljeu bliem Francuskoj nego vatrenom italijanskom
jugu, Eko je esto podvlaio da je temperament njegovog kraja uticao i
na njegovo pisanje: "Izvesni elementi su se zadrali i u mom pogledu na
svet: skepticizam i odbojnost prema retorici. Nikada ne preterati,
nikada ne iznositi bombastine tvrdnje."
Njegov otac, ulio Eko, bio je raunovoa i veteran iz tri rata, a Ekov
deda, koji je bio siroe, tvrdi da je porodici prezime dao anonimni
"inventivni slubenik", verovatno kao dalekovido odabran akronim od ex
caelis oblatus - "ponuen od neba". ulio je oenio ovanu Bisio, sa
kojom je podizao decu u atmosferi lienoj politike, jer su smatrali da
je to jedini nain da sauvaju pronicljivost. Eko se rado sea svoje
bake, smatrajui da je ona svojim specifinim smislom za humor razvila
njegovu oaranost apsurdom.
Kada je poeo Drugi svetski rat, Umberto se sa majkom preselio u seoce u

planinama u istoj oblasti (Pijemonte), odakle je, pomeanih oseanja,

posmatrao obraune izmeu faista i partizana i uzbuen akcijom alio
to ne moe da bude deo tog velikog okraja. Upravo ti dogaaji e
postati autobiografski okvir za delove njegovog drugog romana, Fukoovo
klatno.
____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'
http://youtu.be/CWvtnm-C6cA

Beskraj

Naslov: Re: UMBERTO EKO

Fukoovo klatno

Pet Jul 09 2010, 19:32

U ovom delu Eko se lucidno podsmehnuo svim teorijama zavere od srednjeg

Broj poruka: 107425
Godina: 36
Location: Na pola puta sreci
Humor: Uvek nasmejana
Datum upisa: 20.03.2009

veka do danas. Posle itanja ovog romana sigurno je da e mnogi itaoci

pohrliti da obogate svoja saznanja o alhemiji, kabali i srednjovekovnim
tajnim drutvima. U ovom romanu Eko se lucidno podsmehnuo svim teorijama
zavere od srednjeg veka do danas.
Ime rue

"Ovo je jedna od onih knjiga koje nas preobraavaju, koje zamenjuju

nau stvarnost sopstvenom... suoava nas s jednim novim svetom, idui
tragom Rablea, Servantesa, Sterna, Melvila, Dostojevskog, pa i samog
Dojsa i Garsije Markesa." - Nikolas rimpton, The Sunday Times
"Ime ruze" je svuda u svetu okarakterisano kao istinsko knjievno delo
koje je, po reima Entoni Bardisa iz Observera, bilo kadro da istisne
sve ostale literarne drangulije, kao i da dokae da osobitost i
popularnost ne moraju uzajamno da se iskljuuju.
Ime rue je prvi roman Umberta Eka, i verovatno jedan od najboljih
romanesknih prvenaca u svetskoj knjievnosti.
Roman Ime rue prestavljao je Ekov "izlet" u literaturu prema kome su
mnogi bili skeptini, ali, koji se pretvorio u totalni izdavaki trujumf
i rezultirao je kultnom knjigom dvadesetog veka.
Umberto Eko jedan je od najznaajnijih italijanskih teoretiara i pisaca
druge polovine proteklog stolea.

Spada u veoma angaovane i medijski izuzetno prisutne evropske

intelektualce naega vremena.
Tajanstveni plamen kraljice Loane

Posle uspeha koji je postigao sa svoja etiri prethodna romana sa

istorijskom pozadinom, Umberto Eko se u svom petom romanu, Tajanstveni
plamen kraljice Loane, okrenuo seanjima cele svoje generacije protkanim
autobiografskim elementima.
Glavni junak ovog romana, ambatista Bodoni, ezdesetogodinji
knjiar-antikvar, budi se iz kome u bolnikoj sobi posle infarkta,
izgubivi vlastito ali ne i kolektivno seanje.
U oajnikoj potrazi za vlastitim seanjima, posle bezuspenog pokuaja
da u Milanu, uz pomo svoje supruge Paole i najboljeg druga anija,
povrati svoju linost. U dedinoj kui u Solari, gde je proveo detinjstvo
i ranu mladost u burnim ratnim danima nalazi mnotvo predmeta i
dokumenata koji mu pomau da rekonstruie svoj ivot.
Ostrvo dana predjasnjeg
Ostrvo dana predjasnjeg, kao i prethodna dva dela Umberta Eka - Ime ruze
i Fukoovo klatno, predstavlja lingvisticki i filozofski zamah. To je
pomorska avantura iz 17. veka, koja se dogadja u Italiji, Francuskoj i
usred okeana, prepuna neizvesnosti, romantike i intelektualnih
zagonetki. Ovaj sjajan roman, kao i samo srce neke lavirintske
biblioteke, ima mnostvo skrivenih prolaza i tajnih prostorija. Roberto,
mladic plemenitog roda, prezivljava rat, Bastilju i brodolom, srece
pronalazace masina, povredjenog psa, ludog Jezuita, nedostiznu i
obozavanu Lidiju dok plovi prema pacifickom ostrvu koje preseca
vremenski meridijan, ostrvo dana predjasnjeg. Uzbudljiv zaplet, predivno
pisan, zanosan, duhovit i dirljiv. Ovo je Eko u svom najboljem izdanju.
Iz minimalnog dnevnika
"Minimalni dnevnik" je igra a ne muka duha, ironicna beleznica velikog
erudite u kojoj njen lucidni autor, samo prividno koristeci jedan

"pustite-me-da-se-zabavim" pristup, sa lakocom povezuje razlicite teme:

od literarnih parodija i podsmesljivih crtica o nacionalnim osobinama do
priloga za "Kakopediju" kao "perverznu i naopaku" enciklopediju ili vec
poznatih "Upustava za upotrebu": o tome kako otvoriti paket, kako ne
upotrebiti mobilni telefon, kako prepoznati pornografski film...
Baudolino

Eko nam ukazuje na snagu mita i utopije. Dominantna atmosfera ove knjige
jeste mastovita razdraganost, uprkos cestim opisima pokolja, razaranja i
ratnih strahota. Citaocu se pred ocima ukazuje i bogati svet
Vizantijskog carstva na zalasku, cuda i tajne koje skriva velelepni
Carigrad, poslednji cuvar moci i slave Rima...
Izmedju lazi i ironije
Ova cetiri predavanja imaju jednu zajednicku nit - svako od njih ima
veze sa strategijom lazi, prerusavanja, zloupotrebom jezika i ironicnim
izokretanjem. Umberto Eko u njima govori o Kaljostru, Manconiju,
Kampaneli i Hugu Pratu od kojih svako na razlicite nacine koristi jezik
da bi ostvario i osvojio slobodu s jedne strane i postao njihov
zatocenik s druge.
Kako sam putovao s lososom

Dnevnicke beleske Umberta Eka su lucidno stivo ironicnog, ponekad i

cinicnog tona, u kojima se ovaj veliki erudita poigrava s
najrazlicitijim temama: kako koristiti mobilni telefon, kako prepoznati
porno film, kako ne govoriti o fudbalu... Ova ironicna beleznica moze se
shvatiti kao duhovita hronika naseg doba.
Kant i kljunar
Ova knjiga Umberta Eka spaja u svom naslovu nespojivo: velikog nemackog
filozofa i cudnu zivotinju cija su neobicna svojstva zadala velike muke
naucnicima. Time Eko naznacava buducem citaocu sirok raspon pitanja
kojima se bavi njegova knjiga. On se, naime, vraca nekim svojim
omiljenim temema kojima se bavio u cuvenom "Traktatu o opstoj semiotici"
jos pre vise od dvadeset godina. Rec je o istrazivackom naporu da se
razjasne neke od brojnih nedorecenosti koje se nalaze u "Traktatu" u
novom, neuporedivo bogatijem kontekstu semiotickih istrazivanja.

Umberto Eko (ital. Umberto Eco; roen 5. januar, 1932) je italijanski pisac i filozof, koji je poznat posvojim
novelama i esejima. Eko je roen u Aleksandriji, u italijanskoj provinciji Pijemont. Radi kao profesor semiotike na
Univerzitetu u Bolonji.Ekov roman kojim je postigao slavu je roman
Ime rue
, po kome je snimljen film (on Koneri), je omonahu koji istrauje seriju ubistava koja su vezana za manastirsku
bibiloteku. Njegove novele esto ukljuuju stvarne istorijske linosti i tekstove.
Fukoovo klatno
, Ekov drugi roman, je takoe rasprodat u velikom broju primeraka. U Fukoovom klatnu, nezaposleni izdava odlui
da, kaoalu, spoji zajedno razliite teorije zavere iz istorije.
Ekov rad predstavlja koncept postmodernistike literarne teorije hipertekstualnosti.
Poasni doktorati: Univerzitet Tartu, Tartu, Estonija
Romani
"Ime rue"
(Il nome della rosa, 1980) -- Filozofski detektivski rovan u srednjovekovnom okruenju;
"Fukoovo klatno
" (Il pendolo di Foucault, 1988) -- Roman o teoriji zavere;
"Ostrvo dana preanjeg
" (1995) (L'isola del giorno prima, 1994) -- Roman o srednjovekovnom plemiu;
"Baudolino
" (Baudolino, 2000) -- Roman o mladom seljaku koga je usvojio car Fridrih Barbarosa, injegove
avanture;Tajanstveni plamen kraljice Loane ("La misteriosa fiamma della regina Loana" (2004)) Ilustrovaniroman o
oveku koji je izgubio pamenje nakon nezgode.
"Prako groblje
" (2010) (Il cimitero di Praga, 2010) ;Knjige o filozofiji, semiotici, lingvistici, estetici, moraluUmberto Eko,
italijanski knjievnik, filozof semiotiar, knjievni kritiar i estetiar. Tokom ezdesetihgodina dvadesetog veka
bavio se estetikom i ve tada se isticao kao jedan od najznaajnijih
predstavnika avangarde
u italijanskoj kulturi, pripadao je knjievnom pokretu "Grupa 63" i bioosniva knjievnih asopisa Il Marcatre i Il
Quindici.Danas je redovni profesor na Katedri za semiotiku Univerziteta u Bolonji. U svom istraivakom
radumeu prvima je uoio znaaj prouavanja sredstava masovnog informisanja i svakodnevnih pojava uokviru
estetike i semiotike primenom strukturalistinog metoda. U svojim istraivanjima oduvek pomno prati i lucidno
analizira i politika dogaanja u svakoj zemlji i svetu.Meu njegove najznaajnije filozofske i esejistike radove
spadaju: "Otvoreno delo" (1962), "Minimalnidnevnik" (1963), "Definicija umetnosti" (1968), "Odsustvo strukture"
(1968), "Lector in fabula" (1979),"Semiotika i filozofija jezika" (1984), "Granice tumaenja" (1990), "Kant i
kljunar" (1997). Njegov prvi roman,
"Ime rue" (1980),
uzbudljiva kriminalistika pria, ija je radnja smetena usrednjovekovni manastir, postigao je ogroman uspeh u
celom svetu. I njegovi potonji romani, "Fukoovoklatno" (1989), "Ostrvo dana preanjeg" (1994) i "Baudolino"
(2001) veoma su cenjeni kod brojneitalake publike irom sveta, a dobitnik je i uglednih knjievnih
nagrada.Umberto Eco je profesor semiotike (teorija znakova) dokazuje to i naslovom svoga romana, pa analizamoe
zapoeti naslovom i zavrnim citatom:
Negdanja rua ostaje kao ime, zadravamo tek gola imena
(Shakespeare Romeo i Julija ime nije nita!)
to nazivljemo ruom, slatko bi mirisalo i s drugimimenom.
Roman
Ime Rue
u tematskom smislu ima filozofsko kriminalistiku osnovicu, uz odreene forme,fabule koje se nameu:1.
Uokvirena fabula tipa Decameron , roman je podijeljen na dane, ima uokvirenu priu, curriculumrukopisa
predoen je iz etvrte ruke preko biljeaka. Eco je pisac XX. st. bibliofil i pronalazadokumenata na temelju
prijevoda opata Vileta iz 19. st., njemu je zapis dao Mabillon iz 17. st., koji ga je prepisao od
benediktinskog redovnika Adsona iz Melka 14. st
.Unutar okvirne prie postoje dani i satikoji slijede tijek bitnih obreda slube boje u opatiji, a vode kriminalistiku
fabulu.2. Kriminalistiko tkivo fabule zapoinje otvaranjem prstena, inkvizitor, intelektualac Villijam kojiistrauje
ubojstva unutar prstena koji se zatvara sluajnim otkriem ubojice Jorgea.

3. Shema prstenaste strukture fabule, Postoji i trea mogunost otkrivanja jo jedne vrste fabule, epskotektonske, a
dokaz je radnja koja je povijesno situirana uz epinost i pripovijedanje u prvom i treemlicu, tako da postoji
mogunost pripovijedanja filozofskog sloja romana. Sve se prie u takvoj vrstifabule grade vremenski precizno,
jedna iza druge potujui red detalja a oni prerastaju uekspresionistiko naturalistike slike postavljene u mrani
srednji vijek.Film uenicima pomae da otkriju simboliku boje i metaforiku atmosfere. Svijet u lavirintu
knjiniceizgleda haotino, znanje je mo, knjiga moe ubiti doslovno i metaforiki. Otkrivajui simboliku
uenicidolaze do zakljuaka, poruke romana sada su jasne.Svijet posjeduje dvije strane kao ovjek dvije ruke.
Znanjem se gradi ali i razara. Konzervatiunoshvatanje sveta u mraku oiju (Jorge) eli po svaku cijenu (pa i ivota)
zadrati postojee stanje u pohlepi za znanjem koje moe biti samo njegovo, verujui u snagu i silu znanja koje je
zarobio.Ideja za Ime rue (Il nome della rosa) imala je vrlo jednostavan zaetak:
Imao sam potrebu da otrujem svetenika.
Eko se prvo igrao idejom da detektivsku priu smesti u moderno okruenje, ali je uskoro shvatio danjegovo
interesovanje za Srednji vek namee da pria bude smetena ba u taj period. Izvlaei sveske, papire i lanke koji
su datirali jo od 1952. godine, Eko je poeo da pie roman koji se prvobitno zvao
Ubistvo u Ebiju
. Uskoro je shvatio da e ovaj naslov fokus postaviti na misteriozni aspekt prie, a on jeeleo roman koji e moi da
se ita kao otvoreni tekst enigmatian, kompleksan i otvoren za nekolikonivoa interpretacije. Kada je konano
odabrao naziv, objasnio ga je injenicom da je rua toliko bogataznaenjima da je izgubila skoro svako znaenje.
Roman
Ime rue
je kreativni i biografski prilog HorheuLuisu Borhesu, koji je u romanu predstavljen kao slepi svetenik i bibliotekar
Horhe. Borhes, kao iHorhe, iveo je u celibatu koncetriui se na svoju strast prema knjigama, i pred kraj ivota je
izgubiovid. Roman je objavlljen 1980. godine i kritika ga je odmah vrlo toplo doekala. Iznenada, ime UmbertaEka
postalo je poznato i izvan akademskih krugova. Nastavljajui kao i obino sa akademskimstudijama, drugo pitanje je
muilo Umberta.Odmah nakon zavretka romana
Ime rue
, moje pitanje je bilo: da li je ovo bila vanredna epizoda u momivotu ili bih bio u stanju da napiem drugi roman?I
pored svoje kompleksnosti i zahtevnosti,
Ime rue
nije iscrpelo sve ideje koje je Eko imao za roman itako je zapoeo sledee delo. Naziv ovog romana bio je laki
izbor i uzeo je ime mesta koje ga jeimpresioniralo kada ga je 1952. godine prvi put video Fukoovo klatno.
Objavljeno 1988. godine,Fukoovo klatno je bio jo jedan ekspresan uspeh koji je uvrstio Ekovu poziciju meu
najznaajnijimsvetskim romanopiscima.Eko trenutno uiva u bezbrinom ivotu, provodei svoje vreme u letnjoj
kui u brdima blizu Riminija irezidenciji u Milanu u kojoj ima biblioteku sa preko 30 000 naslova. On i njegova
supruga Renata imajusina i kerku. Eko je i dalje profesor na Univerzitetu u Bolonji gde vodi program iz
komunikologije i jouvek pie kolumnu za LEspresso koja se zove La bustina di Minerva. Nastavlja da pui
nekoliko paklicigareta dnevno i da radi u kasnim nonim satima. Tvrdi da su na njega najvei uticaj imali
DejmsDojs i Horhe Luis Borhes.
Eko sebe opisuje kao polihronu linost koja e poeti mnogo stvari u istovreme spajajui ih da oforme stalnu
meusobnu povezanost Ako ne radim mnogo stvari, izgubljensam. Tvrdi da eli da na njegovom epitafu bude
citat Tomasa Kampanele:- ekaj, ekaj!- Ne mogu.Esejistika* Esteticki problem u Tome Akvinskoga (Il problema
estetico in San Tommaso, 1. izd. 1956)* Napomene uz 'Ime rue' (Postille al 'Nome della rosa' , 1983)
* Kako putovati s lososom i drugi korisni savjeti (Izbor iz: Il secondo diario minimo, 1992)* U potrazi za savrenim
jezikom (La ricerca della lingua perfetta, 1993)* est etnji pripovjednim umama (Six Walks in the Fictional
Woods, 1994)* Izme?u lai i ironije (Tra menzogna e ironia, 1998 )* Otprilike isto (Dire quasi la stessa cosa, 2003)
POECI BLISTAVE AKADEMSKE KARIJERE
Njegov otac je eleo da Umberto studira prava, koja on i upisuje na univerzitetu u Torinu, ali ih naputai protiv
oeve volje na istom univerzitetu upisuje studije srednjovekovne filozofije i knjievnosti, gde1954. godine brani
doktorsku tezu posveenu delu Tome Akvinskog. U godinama koje slede, Eko e se baviti novinarstvom (urednik
kulturne redakcije nacionalne televizije RAI u Milanu), profesurom nauniverzitetu na kojem je i sam studirao, ali i
formiranjem mree avangardnih umetnika: pisaca, muziarai slikara, od kojih mnogi i danassarauju sa njim.
Godine 1959. gubi posao na RAI-u, ali objavljuje isvoju drugu knjigu izoblasti srednjovekovne misli, koja ne samo
da ga je utvrdila kao jednogod najznaajnijih medivijalista, ve je i konano ubedila njegovog oca da je odabrao
pravu karijeru. Nakon toga, poinje da razmilja i o semiotici i "otvorenom delu", da bi 1962. godine objavio

istoimenuknjigu, koja predstavlja njegov veliki proboj u svet teorije knjievnosti. Ta godina je, meutim,
znaajna po jo neemu - 1962. godine e oeniti Nemicu Renatu Ramge, poduavaoca umetnosti, sa kojom je u
braku i danas.EKO - PISACIdeja za Ime rue, delo koje je napreac osvojilo svet ima unekoliko udno poreklo:
"Poeo sam da piem u martu 1978. godine, podstaknut snanom predstavom: osetio sam potrebu da otrujem
monaha."Eko je prvobitno pokuavao da svoju detektivsku priu smesti u moderno doba, ali su ga
njegovainteresovanja ponovo odvela ka srednjem veku. Lutanja u potrazi za naslovom su se zavrila kada
je pronaao srednjovekovne stihove u kojima se pominje "ime rue", to je smatrao savrenim naslovomza svoje
delo - misteriozno, sloeno i otvoreno za razliite interpretacije. Objavljen 1980. godine, ovajroman je brzinom
svetlosti uinio da ime Umberta Eka postane poznato i van akademskih krugova(zanimljivo je da je izdava planirao
tira od 30 000, ali se on ubrzo pretoio u milione primeraka). No,to je donelo i proganjanje medija, zakoje je Eko
nalazio da je istovremeno beskrajno zabavno inepodnoljivo iritantno. Vanserijsko interesovanje dovelo je i do
filmovanja romana 1986. godine, odkojeg se Eko, meutim, distancirao, istiui da to nijenjegovo, ve delo reditelja
an-aka Anoa. Nakonvelikog uspeha prvog romana, Eko se suoio sa pitanjima da li je to bila samo prolazna
epizoda unjegovom ivotu i da li je uopte sposoban da napie drugi roman. Odgovor je usledio 1986. godine,kada
roman Fukoovo klatno ponavlja uspeh Imena rue i potvruje njegovo mesto meu najznaajnijimromanopiscima
sveta. Iako je i posle drugog romana tvrdio da nema nameru da pie naredni, u godinamakoje su usledile romani su
se ipak pojavljivali (Ostrvo dana preanjeg, Baudolino, Tajanstveni plamenkraljice Loane), kao i kraa prozna
ostvarenja.EKO - DANASDanas Eko ivi sa svojom suprugom, sinom i erkom, ugodnim ivotom na relaciji
izmeu zamka (koji je nekada bio jezuitska kola) u brdima nadomak Riminija gde provodi leta i ogromnog stana u
Milanu(u koji je smetena i biblioteka od preko 30 000 naslova). Zadrao je poziciju u Bolonji i nastavio da pie
nedeljnu kolumnu u L'Espressu. I dalje pui nekoliko paklica cigareta dnevno, radi do sitnih sati,uiva u sluanju
muzike i zabavljanju gostiju. Poznat kao naprasita osoba koja udiskusijama ume i da podvikne, Eko sebe opisuje kao
viestruku linost, kojoj je rad neophodan:"Ukoliko nemam mnogo obaveza, ja sam izgubljen." u malom gradu
Aleksandrija nadomak Torina, ukulturnom miljeu bliem Francuskoj nego vatrenom italijanskom jugu, Eko je esto
podvlaio da jetemperament njegovog kraja uticao i na njegovo pisanje: "Izvesni elementi su se zadrali i u
mom pogledu na svet: skepticizam i odbojnost prema retorici. Nikada ne preterati, nikada ne iznositi bombastine
tvrdnje."Njegov otac, ulio Eko, bio je raunovoa i veteran iz tri rata, a Ekov deda, koji

Umberto EkoPRAKO

GROBLJE

Romn Prko groblje npisn je u formi feljton kkvi su bili u modi u XIX veku. Im formlne odlike dobrog romn
u nstvcim: sve vrvi od neoekivnih obrt, podlih i izopenih opt, jezuit, mson, pijun, kontrpijun,
dounik, bir, flsifiktor, lnihsvetenik, tenttor, bomb, ubic, tu je i stnistkinj obolel od histerije glvn junkinj orgijstine crne mise. Ukrtko ov knjig im sve elemente gotik stil, stog se it u jednom dhu.
Smo to su, z rzliku od feljton, sve linosti i svi dogji u Prkom groblju istiniti. Izmiljen je jedino glvni junk
(ili postoje dv glvn junk?), li je i on u stvri tek setk onog to je odreeni broj ljudi tokom tog burnog vek
u Evropi inio i govorio.