ГИМНАЗИЈА

СМЕДЕРЕВО

МАТУРСКИ РАД
ИЗ МУЗИЧКЕ КУЛТУРЕ

У ЗДРАВОМ ТЕЛУ ЗДРАВ ЗВУК

Ментор: Ученик:
дипл.музиколог проф. Уна Бероња IV 1
Милена Благојевић Лазић Школска 2016/2017.

Смедерево
јун 2017.
 САДРЖАЈ

1.Увод - Почеци музикотерапије................................................................................ 3

2. Области музикотерапије...........................................................................................6
2.1. Активна музикотерапија ..............................................................................6
2.2. Рецептивна музикотерапија..........................................................................7

3. Терапеутска примена музикотерапије ....................................................................8

3.1. Технике музикотерапије ...............................................................................8
3.2. Употреба инструмената у музикотерапији ...............................................10

4. Музикотерапија као подстицај очувања здравља и превентива болести ............12

4.1. Музика у пренаталном периоду и трудноћи ..............................................12
4.2. Музика и бебе ................................................................................................13
4.3. Музикотерапија побољшава развој деце......................................................13
4.4. Музика помаже развоју адолесцената .........................................................13
4.5. Моцартов ефекат ............................................................................................14
4.6. Вишеструки утицај музике на мозак ............................................................15
4.7. Музикотерапија побољшава сан ...................................................................15

5. Музикотерапија у лечењу болести ...........................................................................16

5.1. Музика као лек ...............................................................................................16
5.2. Препоруке за лечење одређених стања и болести ......................................21

6. Закључак ......................................................................................................................23

7. Литература ...................................................................................................................24
 1. Почеци музикотерапије

Почетке музикотерапије срећемо у учењима античких школа, библијским

изворима, шаманским ритуалима и теолошкој литератури. Музикотерапија је била
присутна у свим културама, током читаве историје људске цивилизације, све до
данас. Од самог почетка, пратила је развој медицине и психијатрије. Као научна
дисциплина почиње да се развија током двадесетог века, а посебну експанзију, са
тенденцијом даљег развоја, доживљава у другој половини XX века. У свакодневној
примени веома је делотворна у борби против стреса, развоју креативности и
подстицању продуктивности у радном окружењу.

Музика је у античкој Грчкој била веома цењена. Сматрала се даром богова. Њено
име потиче од речи Мусес, која се односи на богиње, ћерке врховног грчког бога
Зевса и богиње Мнемозине. Било их је 9, а предводио их је бог Аполон. Музе су
биле заштитнице песништва, уметности и науке и веровало се да инспиришу
песнике, сликаре и музичаре.

Било да се радило о венчању или сахрани, о верском обреду, јавној свечаности,

такмичењу или чак пољским радовима, све ове активности биле су обавезно
праћене музиком. Ипак, музика није служила само за забаву, већ је била веома
цењена и као уметност. Имала је велику улогу у васпитању деце. Људи који су се
бавили музиком сматрани су образованим људима, па су имали и бољи положај у
друштву. Чак је и Платон рекао: „Што је у држави боља музика, боља ће бити и
држава“.

Стари Грци делили су музику на добру и лошу. Веровали су да она има велику моћ
и да може да утиче на човека позитивно или негативно, у зависности од тога у којој
се лествици изводи. Чак су веровали да може и да излечи болесне.

Грчка трагедија користи се готово искључиво митском грађом, што је често

повезивано са њеном почетном култном улогом.
Формално гледано трагедија се састоји од хорских и драмских партија. Улога хора
се током времена мењала – од непосредног учешћа у радњи и квантитативно
великог удела у збивањима до коментарисања самих збивања. Трагедија почиње
прологом, после којег хор улази у орхестру и пева пароду (улазну песму), затим се
смењују лирски и драмски делови (чинови, односно епизоде и хорске песме,
односно стасимони). Излазећи из орхестре хор пева ексоду (завршну песму).

слика1. Харфа

3
Мит о Орфеју показао нам је најлепши и најмоћнији утицај који музика може да
има. "Орфеј, син трачког краља Ојагра и Музе Калиопе, био је најславнији живи
песник. Аполон му је поклонио своју лиру, а Музе су га научиле како да свира на
њој, тако да није само очаравао дивље звери, већ се и дрвеће и стење покретало с
места на звуке његове лире. У Зони у Тракији и сада неколико храстова на планини
стоје у истом положају у коме су се затекли у тренутку кад је Орфеј престао да
свира.
Пошао је пролазом који је био отворен у Аорни у Теспотији, и кад је стигао,
он не само да је својом жалостивном музиком задивио возача Харона, пса Кербера
и тројицу судија мртвима, већ су привремено обустављена мучења проклетих; до те
мере је омекшао Хадово свирепо срце да је добио одобрење да врати Еуридику на
горњи свет.
Хад је ипак поставио један услов: да Орфеј не сме да се осврне на Еуридику све док
не изађу на светлост дана. Еуридика је пошла за Орфејом кроз тамни пролаз, во-
ђена звуцима његове лире. Али кад је изашао на светло дана, Орфеј се осврнуо да
види да ли га Еуридика још прати и тако је изгубио заувек."

Слика 2. Орфеј и Еуридика

¹ КЊИЖЕВНОСТ И ЦИВИЛИЗАЦИЈА РОБЕРТ ГРЕВС ГРЧКИ МИТОВИ шесто издање НОЛИТ •

БЕОГРАД, стр.56

4
Што се тиче њеног утицаја на центални нервни систем, музика нам помаже да се
опустимо и смањимо стрес. Када је посматрамо као средство за лични развој она
нам омогућава да повећамо своју покретљивост као и да побољшамо своје
когнитивне способности ( пажња, памћење), психомоторичке (покретљивост,
координација) као и друштвено-афективне. И још, није потребно велико познавање
музике да бисмо од ње могли да имамо велике користи.

Ради се о односу појединца са његовим друштвеним окружењем, али и са

космичким силама.
Концепт музике, а посебно музикотерапије остаје повезан са хармонијом
универзума повезујући се, у зависности од случаја, у мањој или већој мери, са
религијом и психологијом.

У основи музикотерапије је теорија звучног идентитета. Свако од нас има свој

звучни идентитет, без обзира на пол и старост. За сваког појединца тај идентитет је
специфичан и карактеристичан. Да би сеанса музикотерапијом била успешна, мора
се ментални ритам пацијента „погодити“ с ритмом музике која се примењује у
терапији. Први звуци које усвајамо су они из мајчине утробе, као што су ритам
срца, рад црева, дисање и они су углавном у пентатонској скали, дакле оној која
садржи пет тонова. Интересантно је да су и све успаванке на свету управо у овој
скали, што значи да су то тонови који смирују и враћају осећај сигурности и
заштићености.

Слика 3. Пентатонска скала

5
 2. Области музикотерапије

Са физиолошке стране, опуштајућа музика може да ублажи бол и анксиозност

смањујућу ниво кортизола ( хормон који је везан за стрес) и ослобађајући
ендорфине који имају и умирујућа и аналгетичка и својства која подижу
расположење.

У зависности од личности или потреба које има нека особа, музикотерапеут може
да користи два приступа : активну музикотерапију или рецептивну музикотерапију.

2.1. Активна музикотерапија

Активна музикотерапија олакшава изражавање личности. Овај приступ даје

предност техникама као што су певање, инструментална или импровизација
покретима, компоновање песама и прављење ритмичких покрета уз звуке музике.

Први корак у музикотерапији почиње првом проценом. Одређује се да ли приступ

одговара потребама одређене особе и да ли је она пријемчива за музику.

Музикотерапеут позива учесника да изабере инструмент, да импровизује на њему,

да пева, да лупа ногама и рукама или да производи било какве звуке. Учесник не
треба да показује никакво музичко умеће већ да слободно изрази оно што осећа.
Затим музикотерапеут одређује циљеве терапије на краћи рок и почиње са
глобалним приступом лечењу а затим планира музичке активности, активне или
рецептивне, прилагођене тој особи. У раду са тешко оболелим особама
музикотерапеут може да свира различите арије или да пева да би стимулисао
њихово учешће. Музика се тако стално прилагођава здравственом стању,
реакцијама оболелог, или циљевима које терапеут жели да постигне па се користи
бржа или спорија композиција

Слика 4. Активна музикотерапија

6
2.2. Рецептивна музикотерапија

Што се тиче рецептивне музикотерапије, слушање музике може да стимулише

креативну енергију и помогне повећању концентрације и памћења. Музка такође
може да изазове емоције које су биле заборављене или дубоко потиснуте.
Музкотерапеут може да искористи те емоције да би обогатио терапију.

Иако је музикотерапија у почетку била резервисана за психотерапију, њене

терапеутске моћи су се много прошириле. Пошто она погађа људе "у срце" она је
посебно ефикасна у помоћи људима који имају проблем у комуникацији да изађу
из изолације. Код аутистичне деце, на пример, примећено је да звучни стимуланси
смањују анксиозност при суочавању са спољним светом, да побољшавају
понашање у друштву и стварају веће самопоуздање.

Пример за рецептивну музикотерапију налазимо у фоноанализама² рађеним на

часовима музичке културе код професорке дипломираног музиколога Милене
Благојевић Лазић.

Слика 5 Час музичке културе, добро расположење након слушања музике

² Анализа свих музичких параметара уз опис звучних слика сваког појединца

7
 3. Терапеутска примена музикотерапије

Терапеутске примене музикотерапије су бројне. Није могуће успоставити коначну

листу. Многе студије су се бавиле њеним позитивним ефектима као што је
опуштање, поправљање расположења и квалитета живота, смањење стреса итд. С
друге стране, тешко је знати тачно у којој мери су ти ефекти последица
музикотерапије. Велики број истраживања и студија често није довољан да би се
извукли сасвим јасни закључци.У сваком случају говорићу о оним успесима
музикотерапије који заслужују да овде буду представљени с обзиром на то да их
потврђују и научне студије.

3.1. Технике музикотерапије

Постоји пет техника музикотерапије :

– аналитичко слушање музике (метод вођених фантазија)

– арт музикотерапија

– интегративна музикотерапија

– метод музичког избора

– метод писања песама

Аналитичко слушање музике- метод вођених фантазија

Примењује се тако што клијент, сам или у групи, слуша музику у два наврата.
При првом слушању извуче се проблем и клијент потом замишља ситуацију о којој
говори та музика. Током другог слушања се разговара о фантазији која помаже да
се дође до решења.

Како наводи др Ранка Радуловић: „Десна хемисфера мозга везана је за емоције и

тело, а лева за анализу и мишљење. У случају трауме, настаје дисбаланс између те
две хемисфере, особа је преплављена афектом и когнитивно функционисање је
угрожено. Будући да слушање музике активира десну хемисферу, а анализа леву, уз
аналитичко слушање музике трауматска поља се одмрзавају, енергија се враћа телу
и поново се успоставља равнотежа између хемисфера.“

Примењује се код деце и одраслих у третману психијатријских и психосоматских

поремећаја, као и код здравих особа у циљу повећања интроспективности,
асоцијативности, адаптивних капацитета и ефикасности, у подстицању духовног
развоја и превенцији болести.

8
Арт музикотерапија

Примењује се код особа са тежим психичким поремећајима. Уместо да се

разговара, фантазија се представља кроз цртање, писање.

Интегративна музикотерапија

Примењује се у свим категоријама урођених и стечених хендикепа код деце и

одраслих, као и код соматских обољења.

Терапијски циљеви су усмерени ка развоју социјалних вештина, односно, ка

контроли агресије, развоју иницијативе и осећања колективизма и кохезивности са
групом, затим ка развоју капацитета за решавање конкретних и актуелних
проблема.

Осим у здравственим установама, веома је применљива и у предшколским и

школским установама, као и у установама социјалног старања.

Метод музичког избора

Клијент је тај који врши одабир музике коју жели да слуша током сеансе, а затим се
о њој разговара индивидуално или у групи. Овај метод је показао велику
ефикасност у раду са великим групама, као и са адолесцентима.

Метод писања песама

Примењује се у раду са децом у циљу савладавања страха од дијагностичких или

терапијских процедура, као и код деце која су у болници.

Музикотерапеут помаже детету да страх преточи у речи, а речи у стихове, песма се

потом запише, дода се мелодија, сними на ЦД и на тај начин песма добија улогу
прелазног објекта, уместо меде или ћебенцета. Када дете иде на снимања и
испитивања, носи песму са собом и осећа се сигурно.

9
3.2. Употреба инструмената у музикотерапији

Зашто изабрати контрабас у музикотерапији?

Слика 6 Приказ контрабаса

Звучна фреквенција контрабаса је негде између 41Hz и 300Hz. Те

фреквенције може да осети свака особа, чак и пре рођења, чак и пре формирања
аудитивног система. Ова фреквенција чак и код фетуса може да створи осећај
смирености. Захваљујући дужини својих жица звук контрабаса није никада
агресиван ни узнемиравајући. Овај инструмент омогућава са своја два основна
начина свирања: pizzicato (окидање жица прстима) и аrcо (свирање гудалом)
произвођење звука у широкој палети емоционалних структура. Користећи
различите висине, ритмове и интервале контрабас може да створи ефекат
мистерије, да пружи сигурност, да буде сугестиван.

Коришћење удараљки и специфичних инструмената у активној

музикотерапији

Мали перкусионистички инструменти и специфични мелодијски

инструменти у веома су широкој употреби у активној мизикотерапији. Пошто не
подразумевају тешку технику свирања они могу да се користе за експресију,
комуникацију и размену осећања у заједничком или комплементарном ритму и у
различитим међусобним нијансама или у комбинацији са контрабасом.

Слика 7 Егзотични перкусионистички инструменти

10
Глас

Глас је најстарији музички инструмент о чему нам говори теорија онтогенезе - беба
као мали, примитивни човек.
У музикотерапији може се користити и само глас али другачије него када се
пева. Ту се ради на интонацији, ритмовима и бојама и побољшава се укупно стање
особе са којом се ради уз помоћ техника дисања.

Слика 8 Глас као најстарији музички инструмент

11
4. Музикотерапија као подстицај очувања здравља и превентива
болести

Музика смањује ниво кортизола, познатог и као хормон стреса, а подстиче лучење
ендорфина - хормона среће.

Амерички научници су открили да слушање музике свакога дана сат времена

знатно смањује тегобе болесника са хроничним болом у леђима и реуматском
упалом зглобова. Са друге стране, истраживање канадских научника указује да
мала деца која похађају музичко образовање имају боље памћење и способност
учења.
Велика мета анализа која је укључила 400 испитаника у Канади показала је
да музика побољшава рад имуног система и смањује стрес.

Слушање музике много ефикасније смирује пацијенте пре операције, него

лекови - наводе канадски научници уз напомену да слушање и свирање музике
повећава производњу антитела имуноглобулина А као и ћелија које учествују у
одбрани организма када га нападне неки вирус. - Музика, такође, смањује ниво
кортизола, познатог и као хормон стреса, а подстиче лучење ендорфина - хормона
среће.

Омиљена музика проширује крвне судове на исти начин као и смех, физичка
активност или лек за снижавање притиска. Ширење крвних судова подстиче
циркулацију и смањује ризик од настанка крвних угрушака и других компликација
атеросклерозе.

4.1. Музика у пренаталном периоду и трудноћи

Слика 9 Музика у периоду трудноће

Музикотерапија се препоручује било да би жена лакше поднела трудноћу,

било да би створила везу са својим дететом пре његовог рођења јер се аудитивни
систем развија веома рано у животу фетуса. Може да се користи и током порођаја
да смањи анксиозност и бол или пре порођаја да би се за бебу створио пријатнији
амбијент.

12
 4.2. Музика и бебе

Беба од 28 недеља плаче, бледа је у лицу и изгледа да не реагује на

спољашњи свет. Музикотерапеут каже да пошто је узео у руке и певао њено име
различитим тоновима приметио је промене када би певао изразито високе тонове у
малим интервалима. Понављао је то неколико пута са паузама од 2 секунде. Убрзо
беба се смирила и у једној од пауза окренула главу ка терапеуту као да очекује да
он настави.

Слика 10 Музикотерапија у раду са бебама

4.3. Музикотерапија побољшава развој деце

Музикотерапија користи се за различите поремећаје у понашању. Са једне

стране дете учи да слуша, а са друге да изражава оно што га мучи. Пример: Дете од
8 година са специјалним потребама било је веома немирно, и није могло да прати
час. Исто дете имало је и поремећај у интелектуалном развоју. Музикотерапеут му
даје да свира бубањ, док терапеут свира клавир. У почетку, дете је ударало у бубањ
без икаквог смисла. Када је музикотерапеут свирао примитивну музику, оно је
почињало да хода у ритму, да плеше и смеје се, а затим узимало бубањ и савршено
пратило ритам. После неколико терапија, дете је село за клавир, и свирало са
терапеутому у савршеној симфонији ударајући дланом по диркама.

4.4. Музика помаже развоју адолесцената

Када млади имају проблема у одрастању музика је начин да им се музикотерапеут

приближи на познатом терену. Истраживања показују да млади који су имали
проблема са сексуалном оријентацијом и који нису били расположени за разговор
сасвим су другачије реаговали када им је терапеут одсвирао неке од њихових
омиљених композиција. Почињали су полако да се отварају, да индиректно говоре
о ономе што их преокупира.
 13
4.5. Моцартов ефекат

“Моцарт ефекат” је теорија коју је развио Алфред Т. Томатис 1950. године прошлог
века. Алфред је био француски оториноларинголог који је тврдио да слушање
Моцартове музике у Д дуру док је беба још у стомаку побољшава интелигенцију и
мисаоне вештине плода. Првобитно је своју теорију назвао по себи “Томатис
теорија”, али касније ју је музички истраживач Дон Кембел поједноставио и назвао
“Моцарт ефекат”.

Већ од 18. недеље беба може да чује звуке ван материце. Спроведене су различите
студије које су настојале да докажу да музика утиче на развијање неурона бебе и да
учествује у изградњи мозга.
Бројне студије спроведене на средњошколцима и студентима показале су да они
који су слушали Моцартову музику док су спремали испите добијали су боље
резултате, него они који нису слушали музику или они који су слушали различите
жанрове.

Иако оваква истраживања нису спроведена на бебама, научници верују да музика

пођеднако добро делује и на бебе у стомаку. То је највероватније због понаваљања
звукова, који су присутни и у Моцартовој музици у Д дуру. Она побољшава
расположење и ублажа стрес.

Истраживања у Америци су показала да Моцартова музика утиче и на пораст

коефицијента интелигенције. Група учесника која је била претплаћена на концерте
у једној сезони, у којој су била извођена искључиво Моцартова дела имала је након
неколико месеци коефицијент интелигенције већи за 10 до 15 јединица.

Слика 11 Ајнштајн о Моцартовој музици

 14
4.6. Вишеструки утицај музике на мозак

Због својих комплексних структура које се понављају, она повезује и развија

моторни систем мозга, развија чуло вида и слуха, снажи координацију,
концентрацију и меморију. Истраживања су показала да студенти који слушају
класичну музику док уче, лакше «упијају», задржавају и репродукују садржаје од
оних који уче у тишини. Данашњи научници су у ситуацији да, као никада до сада,
протумаче на који начин мозак функционише. Они знају да богато искуство ствара
«богат мозак», као и да беба долази на свет припремљена за прихватање
различитих стимулација. Ова чињеница избацује у први план улогу родитеља, који
треба да свом детету омогући бројна, свакодневна и обогаћујућа искуства, која ће
подстаћи развој дететовог мозга. Осим што је изузетан доживљај, музиком
родитељи могу да подстакну интелектуални развој свог детета, увећају његов
капацитет за учење и на диван начин обогате њихов живот.

4.7. Музикотерапија побољшава сан

Умирујући ефекат тихе музике-инструменталне или вокалне, снимљење или уживо

извођене приметан је у свим добима живота. На основу резултата клиничких
студија спроведених код старијих особа музикотерапија може да олакша
успављивање, да смањи број буђења у току ноћи, да побољша квалитет сна и
продужи трајање сна. 2009. године, једна анализа 5 мањих клиничких студија које
су обухватиле укупно 308 учесника чија је просечна старост била 51 година
проценила је утицај музике на сан. Добијени резултати омогућили су ауторима да
закључе да је дошло до побољшања квалитета сна код многих особа и под
различитим околностима.

Слика 12 Музикотерапија као средство ѕа бољи сан

 15
5. Музикотерапија у лечењу болести
Музикотерапија представља скуп метода у којима је звук основно средство
успостављања комуникације са пацијентом, а примењује се и код најтежих
болесника.

Док у неким земљама Европске уније постоји чак и закон о музикотерапији, у

Србији она још увек није у потпуности заживела.

5.1. Музика као лек

1. МУЗИКА ПОБОЉШАВА РАСПОЛОЖЕЊЕ

Више студија показује да музика може бити заслужна за побољшање
расположења и то код различитих типова особа.Тако би она могла да има
позитиван утицај на хоспитализоване пацијенте омогућујући њима и њоховој
породици пријатнији боравак у болници. Могла би такодје да ублажи промене
понашања које су везане за одређену болест. Музика такође може да поправи
расположење радника који су дуго на боловању.

2. МУЗИКОТЕРАПИЈА УМАЊУЈЕ АНКСИОЗНОСТ

Научна литература која се односи на утицај музикотерапије на смањење

анксиозности је велика.Објављена 2002. године једна анализа шест клиничких
терапија показује повољне утицаје овог приступа код хоспитализованих
пацијената. Према мишљењу аутора ова терапија морала би да се препоручује као
додатна терапија медицинској нези. Ова истраживања показала су и утицај музике
на смањење анксиозности у пре и постоперативном периоду, код пацијената са
болом у леђима, код оних који пате од респираторних или срчаних болести.
Међутим, већина ових студија није потврдила позитивне утицаје музикотерапије на
дужи рок. Што се тиче деце музикотерапија може да ублажи анксиозност пре
операције, у тренутку када се дете одваја од родитеља, а затим и у операционој
сали.

3. МУЗИКОТЕРАПИЈА ОМОГУЋАВА УБЛАЖАВАЊЕ БОЛА

Бројни чланци од којих су већина из часописа научне литературе објављени

су на тему ублажавања бола музикотерапијом.
Музика би могла да смањи употребу морфријума и других седатива,
анксиолитика и аналгетика.Такодје, музика би могла да омогући смањење осећаја
бола и већу толеранцију на бол. Измедју осталог, истраживања су показала
смањење болних симптома везаних за реуматоидни артритис и артрозу.
Музикотерапија се показала исто тако ефикасна против хроничног бола, болова у
леђима и болова у глави као и код пост-анестетичких болова, интензивних и
неонаталних. Музика је корисна и у хирургији и у другим различитим
медицинским процедурама.
Насупрот томе, већина студија показује да се ради о веома малом умањењу
бола. Што је већи бол, то је мањи утицај музикотерапије. Међутим, већина сматра
да је музикотерапија корисна за смањење бола али не као једина терапија већ као
додатак другим медицинским терапијама.
 16

4.МУЗИКОТЕРАПИЈА ПОБОЉШАВА КВАЛИТЕТ ЖИВОТА ОСОБА КОЈЕ

ПАТЕ ОД ШИЗОФРЕНИЈЕ

Резултати клиничких истраживања показују да музикотерапија може да

побољша опште стање, ментално здравље и функционисање у друштву особа које
болују од шизофреније. На пример резултати једног испитивања спроведеног на 76
особа оболелих од шизофреније показало је смањење друштвене изолованости као
и повећање интереса за догађаје из спољашњег света и способност дијалога са
другима. Тренутно већина студија потврдила је ове резултате на краћи и средњи
рок. Раде се истраживања која би требало да потврде утицај музикотерапије у
лечењу шизофреније и на дужи рок.

5. МУЗИКОТЕРАПИЈА ПОМАЖЕ УБЛАЖАВАЊУ ИЗВЕСНИХ СИМПТОМА

АУТИЗМА

Ова истраживања показала су позитиван утицај музикотерапије на децу и

младе у лечењу аутизма. Највећи успеси су постигнути у поправљању
вокализације, вербализације, покрета, разумевања речи, пажње усмерене на
задатак, комуникације, способности за бригу о себи као и смањење ехолалије
(аутоматског понављања речи које чују од других). Примећено је такође и
побољшање свести о телу и координацији као и смањење анксиозности. Што се
тиче проблема у понашању нису постигнути велики резултати раде се истраживања
која би потврдила утицај на дужи рок.

Слика 13 Аутизам и музикотерапија

6. МУЗИКОТЕРАПИЈА ОМОГУЋАВА УБЛАЖАВАЊЕ СИМПТОМА

ДЕМЕНЦИЈЕ

Више студија бавило се предностима које нуди музикотерапија особама које

пате од деменције, већина клиничких истраживања показује ефекте као што су
побољшање емоционалног стања и друштвене активности као и смањење проблема
у понашању ( узнемиреност, агресивност, лутање...). Изгледа такође да би овај
приступ могао да смањи физичке и фармаколошке интервенције. Међутим
резултати нису јединствени и не могу се извући увек исти закључци. Настављају се
истраживања која би могла да потврде све позитивне мутицаје музикотерапије на
дементне особе.
 17
7. МУЗИКОТЕРАПИЈА ПОБОЉШАВА КООРДИНАЦИЈУ КОД ОСОБА КОЈЕ
БОЛУЈУ ОД ПАРКИНСОНОВЕ БОЛЕСТИ

Музикотерапија може да побољша моторичку координацију особа оболелих

од Паркинсонове болести. Побољшања се огледају у брзини хода и у прецизности
покрета. Такодје неке предности показују се и у емоционалном понашању, језику и
квалитету живота.

8. МУЗИКОТЕРАПИЈА ОМОГУЋАВА СМАЊЕЊЕ ДОЗА ЛЕКОВА ТОКОМ

ЛЕЧЕЊА СЕДАТИВИМА

Музикотерапија омогућава смањење дозе морфијума и других седатива који

се користе током лечења лековима за смирење. Овај приступ омогућава да се
пацијенти осећају боље и задовољније међутим иако већина студија показује
резултате који обећавају, оне друге студије нису дошле до истих закључака.
Тренутно, изгледа да ова јефтина техника и без ризика представља добар
додатак медицинској терапији.

9. МУЗИКОТЕРАПИЈА УБЛАЖАВА НЕКЕ СИМПТОМЕ ДЕПРЕСИЈЕ

Музикотерапија повецава одговор на антидепресиве. Такође, она повољно

утиче на проблеме депресивних особа које живе у институцијама.

Ризици повезани са коришћењем музикотерапије у лечењу практично не постоје!

Наравно, могуће је да би неки пацијенти, у посебним условима могли да

буду узнемирени неком врстом музике као сто је хеви метал или хард рок. Свакако
и јачина звука мора да буде одговарајућа и прилагођена особама и околностима у
којима се примењује. Наравно веома је важно да особа која помаже буде
професионално призната и стручна, пре свега.

Када нам музика говори ми смо узбуђени и мање усамљени. Уметност изражава
али и мења емоције. Познат је пример из Библије када Давид успева да орасположи
депресивног краља Саула свирајући му харфу или китару.

Слика 14 Музикотерапија у лечењу деменције

 18
10. МУЗИКОТЕРАПИЈА ПОМАЖЕ ХЕНДИКЕПИРАНИМ ОСОБАМА

Музикотерапија помаже хендикепираним особама пре свега на моторичком

плану, ослањајући се на музичке елементе као што је ритам, музичке фразе,
понављање мотива да би се подстакла и ојачала координација покрета.
Пример: У једној болници у Монтреалу музикотерапеут је радио са женом која није
могла да хода и која је била очајна због тога.Као млада обожавала је да плеше. Када
јој је музикотерапеут свирао болничарка ју је подизала и држала а она се њихала у
ритму са једне на другу ногу. Једнога дана успела је да направи и неколико корака,
а затим и да устане сама и држећи се за зид настави да корача. Музикотерапија
показала се као веома успешна и мотивисала невероватан напор и успех код ове
пацијенткиње.

11. МУЗИКОТЕРАПИЈА ПОМАЖЕ У РАДУ СА ОСОБАМА СА ОШТЕЋЕНИМ

СЛУХОМ

Веома је важно радити на вежбама слушања са особама које не чују добро

јер мозак је у стању да се прилагоди и развије нове начине слушања. Музика и звук
уопште проналазе различите путеве и могу да допру до особе чак и преко онога
што наш слух може да прими.

12. МУЗИКОТЕРАПИЈА ПОМАЖЕ У ЛЕЧЕЊУ МЕНТАЛНО ОБОЛЕЛИХ

ОСОБА

Више него језик музика се приближава ономе што особе осећају. Ментално
оболела особа често губи рационалну употребу језика или проналази неку
другачију употребу али има потребу да ослободи своје емоционалне притиске у
чему музика итекако може да помогне.

Слика 15 Музика у лечењу ментално оболеких особа

Пример: На психијатрији у Монтреалу болесница шпанског порекла долазила је у

музичку радионицу једном недељно. Када се у њеној руци нашао бубањ није
желела да га свира, али када је терапеут засвирао гитару у јужноамеричком стилу
она је одједном почела да удара у бубањ. Насмејала се терапеуту, показала сва
своја осећања, и на крају се захвалила на шпанском. То је била прва реч коју је
изговорила.
19
 Слика 16 Музика и Алцхајмерова болест

13. МУЗИКОТЕРАПИЈА У ЛЕЧЕЊУ АЛЦХАЈМЕРОВЕ БОЛЕСТИ

Главна улога музикотерапије у овом случају је да сачува квалитет живота и

помогне извршавању свакодневних радњи. Слушање познатог музичког комада
често подсећа на околности у којима је тај комад слушан раније. То омогућава
старијим особама да остану повезани са својим претходним животом. Певање
песама, подсећање речи, добра је вежба али и могућност повезивања са другима и
отварања ка животу. Овај поступак њих враћа овде и сада успоравајући
деградацију и доносећи им задовољство.
Пример: Жена оболела од Алцхајмерове болести, била је увек љута због музике
која је свирана у просторији где је она седела свакога дана. Музикотерапеут је
сазнао коју је она музику слушала у младости и почео да свира те песме. Понекад је
препознавала песму и певала са њим касније је препознавала музикотерапеута, и
ређе се љутила због музике.

14. МУЗИКОТЕРАПИЈА У ЛЕЧЕЊУ ТЕШКИХ БОЛЕСТИ

Ове особе често другачије виде свет с обзиром на то да се на неки начин

суочавају са смрћу. Музикотерапија омогућава им да из себе избаце љутњу, осећај
неправде, немоћи.
Пример: Оболели од сиде, показали су значајне промене у понашању слушајући
музику и то знимљиво, што је музика била бржа они су били смиренији

20
5.2. Препоруке за лечење одређених стања и болести

Важно је одредити музички жанр за сваког пацијента, такође потребно је одредити

тоналитет и темпо на тај начин музика се директно обраћа особи и успех је
вероватнији.
Бројна истраживања која су рађена широм света али и у нашој земљи показала су
да одређена врста музике повољно делује на одређену врсту здравственог
проблема.
Пионир музикотерапије код нас, неуропсихијатар, доктор Петар Станковић истиче
значај ритмичког дисања, што омогућава музици да делује на припремљен
мождани систем, чиме се постиже бољи учинак.
По мишљењу кардиолога Предрага Митровића, савременог борца музикотерапије
треба слушати Моцартова дела или дела Баха и Бетовена, уколико имате проблема
са несаницом. Бетовена треба слушати уколико имате проблема са срцем или сте
имали операцију, инфаркт или мождани удар. Ова музика ослобађа од стреса и
помаже у лечењу депресије. Показало се да Вивалдијева музика прија оболелима од
епилепсије, а Брамсова оболелима од астме. Музика Антоњина Дворжака показала
је резултате код особа које имају низак крвни притисак, а Глинкина музика код
особа оболелих од шећерних болести.
Ево приказа композиција које се сматрају лековитим ѕа одређена стања и болести.

СРЧАНА ОБОЉЕЊА
-"Валцер цвећа" Петра Чајковског,

Слика 17 "Валцер цвећа" Петра Чајковског

-Дворжаков валцер из "Треће симфоније",

-Музика Битлса,
-Музика групе Dire Straits

ЕМОЦИЈЕ
-Музика Фредерика Шопена,

Слика 18 Фредерик Шопен

-"Клавирски концерти" Сергеја Рахмањинова

21
НАПЕТОСТ

-Бахове "Свите", Слика 19 Бахове свите

-дела Чајковског и
-свита"Пер гинт" Едварда Грига

ДЕПРЕСИЈА
-"Кавалерија Рустикана" Пјетра Маскањија
-"Хор Јевреја" из Вердијеве опере "Набуко"

НЕСАНИЦА Слика 20 "Хор Јевреја" из опере "Набуко"

-Шопенов "Ноктурно"
-Вагнеров "Парсифал"
-Шубертова "Аве Марија"

РАСПОЛОЖЕЊЕ Слика 21 Шубертова "Аве Марија"

"Болеро" Мориса Равела

"Кан кан" Жака Офенбаха Слика 22 "Болеро" Мориса Равела
валцери Јохана Штрауса

22
 Закључак

Класична музика, тврде стручњаци, најмање смета, а највише помаже. Амерички

лекари радили су истраживања која су показала да, рецимо, рок музика која се
пушта малој деци изазива агресивно понашање. Родитељи би деци још од малих
ногу требало да пуштају класичну музику. Одличан избор је Моцартова "Г-мол
симфонија" (први став), серенада "Мала ноћна музика", увертире "Фигарове
женидбе" и "Чаробне фруле", арије Фигара из "Фигарове женидбе", клавирске
сонате, "Турски марш"...

Слика 23 "Мала ноћна музика"

Већ дуже време наука је свесна позитивног утицаја музике на мождане функције, а
одавно се зна да учење свирања било ког инструмента подстиче јачање умних
способности код деце. Слично томе, постоји уверење да слушање музике помаже
повећању концетрације као и побољшању способности сналажења у простору.

У ЗДРАВОМ ТЕЛУ ЗДРАВ ЗВУК!

 23

Литература

1.Lecourt E,Découvrir la musicothérapie, , © Groupe Eyrolles, 2005

2. Марић Ј " Љубав, секс и депресија" , Београд, 1998.

3. Радуловић Р, Пејовић М, "Музика и депресија", Савремена Администрација,

Београд 1997.

4. Станковић П "Здравље путем музике", Станковић П, Нова књига, Београд,1985

5. https://www.cairn.info/revue-le-coq-heron-2010

6. https://www.musicotherapie.org/musicotherapie

7.musicotherapie-nantes.e-monsite.com

8. www.passeportsante.net 

24