Univerzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet
Odsek za pedagogiju

Seminarski rad iz predmeta Pedagogija umetnosti

Tema: Muzička interesovanja dece i mladih

Profesor: dr Gajić Olivera Student: Vlaškalić Aleksandra

Broj indeksa: 080051/13

Novi Sad, 2017.

Sadržaj

Uvod..............................................................................................................................................3
Značaj muzike za lečenje pacijenata.............................................................................................4
Značaj muzike za koncentraciju....................................................................................................4
Uticaj muzike na ličnost................................................................................................................5
Prilog 1: Rezultati istraživanja..................................................................................................5
Ranija istraživanja.........................................................................................................................5
Istraživanje o slobodnom vremenu...............................................................................................6
Prilog 2: Podaci o istraživanju..................................................................................................6
Istraživanje o muzičkim festivalima.............................................................................................8
Anketa na temu „Muzička interesovanja mladih“.........................................................................9
Rezultati ankete.......................................................................................................................10
Zaključak.....................................................................................................................................13
Literatura.....................................................................................................................................14

2
Uvod

Koliko muzika ima uticaja na ljudsku populaciju, a pogotovo na mlade ljude, izuzetno je
vidljivo u poslednjih pedesetak godina. Muzika, u zavisnost od vrste i glasnoće, različito utiče
čak i na biljke i životinje koje se nalaze u tom prostoru. Neki tvrde da se funkcije govora i
logičkog razmišljanja prvenstveno nalaze u levoj hemisferi mozga, dok se muzika obrađuje u
desnoj hemisferi mozga, koja još bavi i osećanjima i emocijama. Činjenica je da određeno
muzičko delo ne deluje jednako na sve slušaoce.

Muzika pomaže da reči ili ideje povežemo sa emocijama. Zbog toga ima jako malo
televizijskih reklama ili radioreklama koje nisu propraćene muzikom. Reči često same po sebi
nemaju toliko smisla, ali kada se u pozadini čuje prava muzika, reklama će uticati na emocije
slušalaca. Kako muzika može da deluje pozitivno na nas ako ima dobru poruku i ako je
harmonična, tako i destruktivna muzika koja je disonantna i glasna može negativno da utiče na
ljude, a pogotovo na mlade osobe koje su prijemčivije za emocije nego emotivno zrele osobe.

Muzika se može podeliti na više žanrova, na mnogo različitih načina. Ove klasifikacije su
često arbitrarne i kontroverzne, a blisko povezani stilovi se po pravilu preklapaju. Mnogi ne
veruju da je moguća opšta klasifikacija muzičkih stilova koja bi bila logički konzistentna, a
takođe smatraju i da se na taj način postavljaju ograničenja koja sprečavaju razvoj muzike. Iako
niko ne sumnja da postoje sličnosti između muzičkih kompozicija, ne može se poreći
postojanje izuzetaka koji se ne bi mogli svrstati ni u jedan žanr. Pojedini muzički pravci imaju i
svoje subkulture, koje uz muziku imaju i svoj kodeks oblačenja i ponašanja,

3
Značaj muzike za lečenje pacijenata

Studija je pokazala da slušanje muzike podstiče lučenje dopamina – prenosioca signala

između naših nervnih ćelija, poznatog kao hormon zadovoljstva koji se često dovodi u vezu i sa
motivacijom. Već je poznata uloga muzike u lečenju pojedinih oblika depresije, a istraživanja
poput ovih podstiču razvoj muzikoterapije, pomažući joj da se izbori za svoje mesto u
procesima lečenja sve većeg broja pacijenata.

Istraživanje Brunel univerziteta u Velikoj Britaniji pokazalo je da su se pacijenti koji su pre,

u toku, ili nakon operativnog zahvata slušali muziku brže oporavljali od grupe pacijenata koji
nisu bili izloženi, možemo reći njenom nesumnjivo terapeutskom dejstvu. Bolovi i anksioznost
u postoperativnom periodu bili su slabije izraženi, a muzika je doprinela i boljem raspoloženju
ispitivane grupe pacijenata. Zanimljivo je i da ritam i melodija primenu nalaze i u terapiji
pacijenata sa hroničnim bolovima, a sve češće i u porodilištima.

Još jedno veoma zanimljivo istraživanje sprovedeno je na univerzitetu York u Kanadi. Deca
predškolskog uzrasta podeljena su u dve grupe pri čemu je jedna učestvovala u muzičkim, a
druga u vizuelno-umetničkim radionicama. Treninzi su održavani svakodnevno u trajanju od
sat vremena, u toku četiri nedelje. Nakon mesec dana deca su radila testove verbalne i
prostorne inteligencije na kojima je grupa učesnika u muzičkim radionicama pokazala značajan
napredak u razumevanju reči i pojmova i objašnjenju njihovog značenja kao i razmišljanju u
slikama, za razliku od druge grupe čiji rezultati nisu ukazali na napredak ni na testovima
verbalne, ni prostorne inteligencije. Ova studija pokazala je da rana muzička edukacija
stimuliše moždane funkcije i unapređuje kognitivne sposobnosti deteta, podstičući razvoj zona
koje nisu u primarnom fokusu muzičkih radionica.

Značaj muzike za koncentraciju

Istraživanja su pokazala da slušanje muzike može podstaći vizuelno pamćenje i smanjiti

vreme potrebno za obavljanje ponavljajućih i monotonih radnji, vodeći njihovom efikasnijem
obavljanju. Slušanje lagane muzike usporava disanje, smanjuje broj otkucaja srca u minutu,
oslobađajući napete mišiće tenzije i delujući smirujuće na celokupan organizam. Muzika je i
odličan pomoćnik u borbi sa stresom, što je pokazao veliki broj istraživanja.

4
Uticaj muzike na ličnost

Britanska studija, preduzeta sa ciljem utvrđivanja veze između muzičkog ukusa i

ličnosti, otkrila je da ljubitelji klasične muzike i fanovi „hevi metal“ muzike dele neke značajne
crte lličnosti kao što su kreativnost i stidljivost. U ovom istraživanju, koje je objavio škotski
Heriot-Vat Univerzitet u Edinburgu, učestvovalo je 36.000 ljubitelja muzike širom sveta.
Njihov zadatak je bio da navedu svoju omiljenu muziku i daju kratke opise svoje ličnosti.

Projekat je vodio Adrijan Nort, šef univerzitetskog odseka za primenjenu psihologiju i

prema njegovim rečima, jedno od najvećih iznenađenja su sličnosti između ljubitelja klasične
muzike i ljubitelja hevi metala.

Prilog 1: Rezultati istraživanja

Ljubitelji indi muzike imaju malo samopoštovanja i motivacije, dok ljubitelji repa
mnogo razmišljaju o sebi i veoma su druželjubivi. Oni koji preferiraju kantri muziku su takođe
veoma druželjubivi, ali i veoma marljivi. Ljudi koji najviše vole dens su ekstrovertni, ne baš
prijateljski nastrojeni i blago egocentrični. Ljubitelji džeza i bluza u proseku imaju izraženo
samopoštovanje, kreativni su, druželjubivi i opušteni, a to su crte koje dele sa rokenrol
fanovima koji, međutim, nisu naročito ljubazni i darežljivi.

Profesor Nort smatra da ovi rezultati sugerišu da se mnogi ljudi međusobno povezuju preko
muzike zbog toga što je ona dubinski povezana sa ličnošću.

Ranija istraživanja

U domaćoj literaturi interesovanje za ispitivanje potkultura mladih je bilo izrazito sve

do početka devedesetih da bi tada gotovo u potpunosti nestalo (Stanojević, 2007). Istraživači
ove oblasti navodili su da su najjača komunikativna sredstva za izražavanje stila u populaciji
mladih izgled i izbor muzike (Dragićević Šešić, 1994). Prema ovako artikulisanim
kriterijumima u domaćoj literaturi se opisuje nekoliko potkulturnih grupa. Dragićević-Šešić

5
(1994) koristi termin kulturni model da bi opisala tipično ponašanje društvenih grupa u celini
(pa i onih koje čine potkulturu mladih). Šešićeva razlikuje pet kulturnih modela u našem
društvu devedesetih godina: dominantni kulturni model, model masovne kulture, alternativne,
tradicionalne i marginalne kulturne modele. U okviru svakoga od tih tipova Šešićeva razlikuje
16 podtipova od kojih su školskoj i studentskoj omladini svojstveni: rok, hipi, pank, postpank i
intelektualne pomodne potkulture. Drugi autori razlikuju šest vrsta neformalnih grupa mladih:
grupe prema muzičkim interesovanjima, grupe koncentrisane oko sporta, hobističke grupe,
grupe društvene akcije, grupe za duhovni razvoj i grupe za druženje.

Istraživanje o slobodnom vremenu

Istraživanje koje sam analizirala je sprovedeno na odseku za psihologiju, Filozofskog

fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ovo istraživanje nosi naziv „Obrasci ponašanja mladih
tokom slobodnog vremena“.

Prilog 2: Podaci o istraživanju (Kompletno istraživanje može se pronaći na sajtu

http://www.doiserbia.nb.rs)

Uzorak: Ispitano je 2426 učenika srednjih škola od I do IV razreda (15-19 godina) iz 26 škola
iz 9 gradova Srbije. Srbija je podeljena na tri dela: severni, centralni, južni. U okviru svakog
dela ispitivanje je obavljeno u tri grada (veliki, srednji i mali). U severnoj Srbiji to su bili Novi
Sad, Zrenjanin i Odžaci. U centralnoj Srbiji ispitivanje je obavljeno u Beogradu, Kragujevcu i
Vrnjačkoj Banji. Južnu Srbiju predstavljali su Niš, Leskovac i Knjaževac. Ispitivani su učenici
iz različitih tipova škola: gimnazije, četvorogodišnje i trogodišnje stručne škole. U svakoj školi
ispitano je po jedno odeljenje svakog razreda, te je obuhvaćeno 87 odeljenja. Na osnovu svega
što je saopšteno o karakteristikama ispitivanog uzorka može se reći da se radi o prigodnom
uzorku. Trudili smo se da u njemu budu zastupljeni mladi iz različitih sredina i različitih tipova
škola, kao i različitih uzrasta. Broj škola u kojima je vršeno ispitivanje bio je srazmeran veličini
mesta. Iako se ne može tvrditi da je uzorak zadovoljio sve formalne kriterijume
reprezentativnosti, ukoliko se uzme u obzir način na koji je formiran kao i veliki broj ispitanika
može se pretpostaviti da dobijeni nalazi sa dosta velikim poverenjem mogu biti generalizovani
na srednjoškolsku populaciju u Srbiji.

6
Instrument: Prikupljanje podataka izvršeno je pomoću upitnika podeljenog na dve celine, u
kome su bili zastupljeni različiti tipovi pitanja (najviše je bilo pitanja sa Ivana Stepanović,
Marina Videnović, Dijana Plut: Obrasci ponašanja mladih... 253 ponuđenim odgovorima, ali
bilo je i otvorenih, kao i pitanja koja kombinuju prethodna dva tipa). Prva celina sastojala se od
18 pitanja i bila je posvećena: sociodemografskim podacima (pol, uzrast, mesto stanovanja, tip
srednje škole, broj članova domaćinstva i sl.), podacima o školskom uspehu i podacima o
socioekonomskom statusu porodica iz kojih učenici dolaze. Drugom celinom obuhvaćeno je 58
pitanja koja pokrivaju različite teme vezane za provođenje slobodnog vremena: muzička
interesovanja (omiljene vrste muzike, omiljeni izvođači, posete koncertima), interesovanja za
kompjutere (koliko često mladi koriste kompjutere, gde ih koriste i u koje svrhe), praćenje
televizijskog i radio programa (vreme koje mladi provedu uz televizor i uz radio, sadržaji koje
prate na televiziji i radiju i učestalost praćenja tih sadržaja), čitalačke navike (koliko čitaju, koje
knjige čitaju, da li i koliko posećuju biblioteke i sl.), praćenje štampanih medija (vrsta časopisa
koje mladi čitaju, koliko često i koje teme najviše zaokupljaju njihovu pažnju), korišćenje
mobilnih telefona (učestalost korišćenja, svrhe u koje se upotrebljava telefon, količina novca
koja se troši na mobilni telefon i sl), interesovanje i poseta kulturnih dešavanja (posete
bioskopima, pozorištima, muzejima, galerijama...), zabava (kako se mladi zabavljaju, gde
izlaze, koliko vremena provode u izlascima itd.), sport (koliko mladi prate sport, koliko se bave
sportom i kojim sportovima se bave), putovanja (koliko i gde mladi putuju, šta ih sprečava da
više putuju), novac (kolike su potrebe mladih za novcem, sadržaji na koje troše novac, sadržaji
za koje im je potreban novac, zarađivanje novca), participiranje u različitim organizacijama
(tipovi organizacija i učestalost participiranja), volontiranje (tipovi akcija i organizatori),
vanškolske obrazovne aktivnosti (vrste aktivnosti), hobi (vrste hobija).

Varijable: Od velikog broja pitanja iz upitnika konstruisano je trideset varijabli za koje smo
smatrali da najbolje reprezentuju raznolikost u ponašanju mladih tokom slobodnog vremena.
Neke varijable reprezentuju originalna pitanja iz upitnika, a neke su kompozitnog tipa, te
zbrajaju više pitanja iz upitnika. Konstrukcija varijabli vršena je tako da na najsmisleniji način
reprezentuje neku aktivnost ili sadržaj za koji su mladi zainteresovani. Tako konstruisane
varijable poslužile su kao empirijske varijable za eksplorativnu faktorsku analizu. Kada se
pogleda njihov sadržaj može se primetiti da prilično dobro pokrivaju različite segmente
slobodnog vremena mladih. Pomenute varijable reprezentuju podatke o tome koliko vremena
mladi provode u aktivnostima tipičnim za slobodno vreme kao i kojim sadržajima su tada
zaokupljeni (koju muziku slušaju, koje časopise čitaju, šta gledaju na televiziji, za koliko

7
različitih namena koriste kompjuter, gde izlaze, koje kulturne muzičke i sportske manifestacije
posećuju). Za aktivnosti kao što su volontiranje i vanškolske aktivnosti odustali smo od
detaljnijeg posmatranja sadržaja jer se mladi retko bave tim aktivnostima. U slučaju
volontiranja, na primer, ukoliko akcije nisu organizovane preko škole (skupljanje novca u
humanitarne svrhe, skupljanje stare hartije i sl.) najzastupljenija volonterska aktivnost je
udomljavanje životinja, a nju je praktikovalo manje od 10% ispitanika.

Pomenute varijable reprezentuju podatke o tome koliko vremena mladi provode u

aktivnostima tipičnim za slobodno vreme kao i kojim sadržajima su tada zaokupljeni (koju
muziku slušaju, koje časopise čitaju, šta gledaju na televiziji, za koliko različitih namena
koriste kompjuter, gde izlaze, koje kulturne muzičke i sportske manifestacije posećuju).
Prilikom proučavanja ovog istraživanja, fokusirala sam se na varijable koje govore o
muzičkim interesovanjima učenika, kao i muzičkim manifestacijama koje posećuju. Muzičke
preferencije ispitivane su preko pet varijabli koje su odabrane zato što reprezentuju najslušanije
vrste muzike među mladima: folk, pop, rok, hip-hop, tehno.

Istraživanje o muzičkim festivalima

Prilikom istraživanja muzičkih interesovanja mladih, pronašla sam istraživanja o uzrastu

posetilaca različitih muzičkih festivala. Fokusirala sam se na „Exit“ festival, jer se održava u
našem neposrednom okruženju i samim tim govori dosta o muzičkim interesovanjima mladih iz
naše okoline.

Naime, za donju starosnu granicu kod ispitanika uzeta je starosna grupa od 15 do 18

godina. Gornje starosne granice nema (starosna grupa preko 50 godina). Analizom starosne
strukture posetilaca došlo se do zaključka da je najveći deo ispitanika zastupljen u starosnoj
grupi od 20 do 30 godina, 83,07%. 5,82% pripada starosnoj grupi od 15 do 19 godina, 8,46% je
u starosnoj grupi od 31 do 40 godina, i u starosnim grupama od 41 do 50 i preko 50 godina je
1,06% posetilaca.

8
Anketa na temu „Muzička interesovanja mladih“

Za potrebe ovog seminarskog rada obavila sam kratko istraživanje na temu muzičkog
interesovanja mladih u mom okruženju. Sprovela sam anketu koju je putem interneta popunilo
ukupno 207 osoba. Njihov zadatak je bio da odgovore na sledeća pitanja:

1. Koliko imaš godina?

2. Navedi najmanje jedan, a najviše tri žanra muzike koju slušaš svakodnevno.

Nakon prikupljenih rezultata, sve učesnike sam podelila u četiri kategorije:

1. Osobe uzrasta između trinaest i devetnaest godina,

2. Osobe uzrasta između dvadeset i dvadest pet godina,
3. Osobe uzrasta između dvadeset šest i trideset godina i
4. Osobe starije od trideset godina.

9
Rezultati ankete

Obradom dobijenih podataka dobila sam sledeće rezultate:

U kategoriji osoba uzrasta od trinaest do devetnaest godina, najpopularniji žanr muzike

je „R’n’B”1. Od ukupno 207 učesnika ankete, 6,3%, odnosno, 13 učesnika spada u ovu
kategoriju.

Sledeći u nizu izabranih žanrova je „techno“2, a zatim „rap“3 i „rock“4.

1
Ritam i blues (eng. Rhythm and blues, a još poznat kao R&B, R'n'B i RnB), je veoma popularan muzički žanr,
koji kombinuje stilove jazz, gospel i blues.
2
Tehno (engl. techno) je oblik elektronske muzike, koji se razvio u Detroitu (Mičigen, SAD) sredinom 1980-ih,
pod uticajem elektro i fank muzike. Reč tehno je skraćenica od reči tehnologija i prvi put se koristi 1985. kao
naziv za granu haus muzike.
3
Muzika nastala na ulicama Njujorka krajem 70-ih i pocetkom 80-ih da bi se kasnije proširila i na ostale delove
amerike a zatim i sveta. Muzika je započela kao revolt crnaca prema tlačenju i ugnjetavanju, da bi kasnije pored
socijalnih zahvatila i mnoge druge teme.
4
Rok muzika je žanr zabavne muzike koji se razvio tokom 1960-ih u Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim
državama. Njegovi koreni potiču od rokenrola iz 1940-ih i 1950-ih, na koga su uticali ritam i bluz i kantri muzika.
Na rok muziku su uticali brojni žanrovi kao što su bluz, folk, džez i klasična muzika.

10
 Sledeću kategoriju čine osobe uzrasta između dvadeset i dvadeset pet godina. Ova
kategorija je najbrojnija u mom neposrednom kruženju, pa čini ukupno 75,4% učesnika ankete.
U ovoj kategoriji, najpopularniji žanr muzike je „rock“, a odmah za njim „techno“ i „pop“5.

5
U pop muzici tekst i pevanje preovlađuju nad kompozicijom i instrumentalom. Ovu muziku odlikuju jednostavni
harmonijski i melodijski stil za razliku od rok muzike i postojanje refrena. Pesme su kratke i uz njih se, uglavnom,
može plesati.

11
12
 Od ukupno 207 učesnika ankete, 11,6%, odnosno 24 osobe su uzrasta od dvadeset šest
do trideset godina. Najpopularniji žanrovi muzike među osobama ovog uzrasta su „drum and
bass“6, „techno“ i „reggae“7.

6
Drum and bass je vrsta elektroničke muzike koja se razvila početkom 1990-tih godina. Glavne karakteristike
ovog pravca su brz tempo i jaki basovi.
7
Reggae je muzički žanr nastao na Jamajci u kasnim 1960-im. Muzički, ovaj stil sadrži uobičajeni odsečan ritam
koji akcentuje pomoćni udarac.

13
 Poslednju kategoriju među učesnicima ankete čine osobe starije od trideset godina i
među njima je najpopularniji žanr „rock“, pored kojeg su izabrači još i „punk“ i elektronsku
muziku.

Zaključak

Prilikom pisanja ovog seminarskog rada, imala sam mnogo poteškoća kada je u pitanju
pronalaženje literature. Naime, veoma mali broj autora se bavio muzičkim interesovanjima
mladih. Značaj muzike za vaspitanje dece i njihov razvoj ličnosti je neminovan, ali se retko
govori o tome koja je muzika zapravo najznačajnija.

Prilikom realizovanja ankete, nisam bila u mogućnosti da ispitam reprezentativan

uzorak mladih u Srbiji, već samo osobe iz svog neposrednog okruženja, što znači da bi rezultati
mogli biti drugačiji, da je anketa sprovedena u drugom okruženju.

14
Literatura

1. Bjelac, Željko; Lović, Suzana Demografska analiza stranih posetilaca na festivalu

„Exit“, Novi Sad Zbornik radova geografskog instituta „Jovan Cvijić“, 2011.
2. Dragićević-Šešić, Milena Neofolk kultura: publika i njene zvezde Sremski Karlovci;
Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 1994.
3. Prodanović Stamenović, Aleksandra Komparativni efekti muzičkih festivala na lokane
zajednice i turizam – Exit i Sziget , dokrtorska disertacija, Univerzitet u Novom Sadu,
Prirodno-matematički fakultet, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, 2015.
4. Stanojević, Tatjana Obrasci afektivnog vezivanja i vaspitni stilovi Zbornik radova sa
skupa, str. 459-466, 2007.
5. http://www.psihologija-blog.com/home/muzicki-ukus-otkriva-licnost/

15