ФАКУЛТЕТ ПЕДАГОШКИХ НАУКА УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ, ЈАГОДИНА

ТЕМА: Улога музичке школе у формирању музичких

преференција код младих

МЕНТОР: СТУДЕНТ:
Проф. Др Јелена Миливојевић Марина Златковић

Децембар, 2019
 САДРЖАЈ

1. АБСТРАКТ……………………......…………………………………………………………3
2. УВОД……………………………......……………………………………………….………3
3. МУЗИЧКИ УКУС……………….....……………………………......…………………..….5
4. ПРЕФЕРЕНЦИЈА…………………….......………….....……………………………………6
5. ТЕОРИЈСКЕ ПОСТАВКЕ И РЕЗУЛТАТИ ДОСАДАШЊИХ ИСТРАЖИВАЊА…..........6
6. ПОЈАМ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ…….....…….7
7. ПОЈАМ МУЗИЧКЕ УМЕТНОСТИ…………………………………………………...…….7
8. КАДА ЈЕ ПРАВИ ТРЕНУТАК ДА СЕ ПОЧНЕ СА МУЗИЧКОМ ЕДУКАЦИЈОМ…....8
9. УЛОГА ШКОЛЕ У КРЕИРАЊУ МУЗИЧКИХ ПРЕФЕРЕНЦИЈА…………………..…..8
10. МУЗИЧКА УМЕТНОСТИ РАЗВИЈАЊЕ ОСТАЛИХ ДИСПОЗИЦИЈА…………....…..10
11. ШТА МУЗИЧКЕ ПРЕФЕРЕНЦИЈЕ ГОВОРЕ О НАМА……………………………....…10
12. МОЗАК БРЖЕ РАДИ…………………………………………………………...….......……11
13. ЗАКЉУЧАК……………………………………….……………………………….........…...13
14. ЛИТЕРАТУРА……………………………………………………………………..........……14

2
АБСТРАКТ

Резиме: Изворна музикалност наше деце је позитивна околност која омогућава да се уз

помоћ музике остваре значајни резултати у домену музичког образовања и васпитања.
Развој музичких диспозиција, способности опажања музике, њеног доживљавања и
вредновања је услов правилног развоја личности у целини. Музички развој је непосредно
повезан са квалитетом рада у школи, социјалним или културним контекстом у друштву, а
посебно у породици. Сагледавање односа детета и музике, односно музичких
преференција ученика разредне наставе, омогућава сазнање о томе коју и какву музику
они слушају ван школе. То може бити основа за даљи рад у школи, али и у породици.
Посебно је важно сагледати могући утицај медија, вршњака и родитеља на ставове
ученика и на тој основи указати на могуће штете у музичком развоју, али и на позитивне
примере који указују да је музика важна за музички и свеокупни развој ученика. Кључне
речи: музичка култура, музичке преференције, ученици, породица, медији.

УВОД

Учење о уметности од најранијег детињства и то као учење кроз саму уметност, циљ је
савременог образовања. Остварење овог циља је непосредно повезано са степеном
интеграције деце у свет културе и уметности, односно од спремности друштва да културу
и уметност интегрише у систем образовања. Само такво друштво ствара повољне услове
за одрастање младих генерација. Ово је посебно важно за одрастање наше деце и за наш
систем образовања јер су код нас деца у великој мери интегрисана у свет некултуре о чему
говори и истраживање „Свакодневица младих у Србији 2007“ (Институт за психологију),
које указује да су млади мање склони да време користе на креативан начин. Телевизија,
„лака забава“ је основни информатор културних садржаја, а садржаје тзв. „високе
културе“ (позориште, филм, концерти, музеји, галерије) посећује само 2,5 % младих.
Наведено указује да су наша деца препуштена медијима, што је резлутат и неадекватне
културне понуде јер су капацитети наших институција културе за младе потпуно
занемарени. Овакав декларативни приступ свету културе и уметности је у супротности са
искуством других земаља, посебно у 2009. години, која је проглашена за годину
интеграције уметности у образовање. Искуства других земаља се базирају на томе што се
уметност не третира само као задовољство и игра, већ пре свега као средство којим се

3
поимање најадекватније и свесно култивише. Тако, Национална опера у Финској иде у
сусрет деци, у Данској постоји мрежа која уводи уметност у културу и медије, а у
Холандији око 80 % школа користи „уметничке меније“ у оквиру којих је обавезна посета
културним институцијама. Полазећи од тога да уметност најуверљивије функционише као
аниматор вредности из простора естетике, учење кроз уметност је основна претпоставка
формирања система вредности који треба да нам понуди координате како бисмо знали
који је смисао живота, правила игре и понашања, јер вредносни систем који изаберемо
одређује, позиционира, уређује и осмишљава наш живот.

Данас је култура али и уметност из великих сфера премештена – медији дизајнирају наш
свакодневни живот. Овакви медији не подносе образовање па ни наставнике, јер они
владају информацијама па им други посредници нису потребни. Према оваквим медијима
треба изградити критичку дистанцу (кртитичку свест), што је могуће само уз помоћ
образовања за медије и то пре свега наставника и родитеља, а након тога и деце, јер они су
„наивни гледаоци“ који садржаје медија гледају у току целог дана без икакве критичке
дистанце у односу на васпитну вредност садржаја.

Слушање музике је музичка способност која се учи, развија и негује кроз све облике рада
у настави Музичке културе. Она се одређује као сложена психичка активност (поред
извођења и стварања музике) у чијој основи се налази рецептивна способност (опажање,
анализа, процена) али и афективни одговори у виду естетског вредновања, преференције и
музичког укуса. То је психички активан процес који обухвата емоционално доживљавање
и мисаону активност. Психилошка истраживања указују да слушање уметничке музике
има и више „ван музичких“ функција јер као „умирујућа“ или „стимулативна“ помаже
учењу, увећава радни учинак, а има и своја терапеутска дејства. Овакво дејство уметничке
музике је непознаница за родитеље који свет музике углавном схватају као забаву или
доколицу, а мање као васпитно средство. Они нису свесни да наклоност њихове деце
према музици лошег укуса (без икаквих естетских и васпитних вредности) је негативна
појава и често узрок лошег васпитања. Оваква музика нема никакве естетске па ни
васпитне функције јер се ради по моделу, шаблону и врло често је блиска кичу. За разлику
од овакве музике, уметничка музика поседује сложену форму са психолошком садржином
и естетком основом која као таква може да оплемени, хуманизује и унапреди емоционални

4
и интелектуални живот детета. Уметничку музику треба разликовати од сериозне,
озбиљне и класичне због разлика у дијапазону изражајних средстава.

МУЗИЧКИ УКУС

Музички укус је за разлику од музичке преференције многоструко условљен и зависи од

естетског васпитања, култивизације и социјализације емоција, санзибилитета (музичке
осетљивости) и опште културе. У периоду разредне наставе укуси су код ученика још
неодређени јер ученици још нису усвојили естетске норме и немају довољно музичког
искуства. Из наведених разлога њихове оцене су површне јер су резултат наглашене
емоционалности, која је особина естетског доживљаја. Разлог томе је и конфузија у
мишљењу у односу на објективно и субјективно. Естетски па и музички укус је део
целокупне личности ученика. Он се као такав може развијати и формирати развојем
естетске перцепције која је елементарни облик дечјег мишљења и култивизацијом
естетског доживљаја.1

Овакви одговори на вредност музике су повезани са опажајним и сазнајним развојем, што

указује да је природа музичког развоја и афективна и когнитивна. Свако сазнање,
аналитичко опажање и разумевање, омогућава и развој афективног реаговања,
доживљавања музике и естетског вредновања и обрнуто, јер сваки доживљај у себи
садржи сазнајне елементе. Слушање музике се истражује са аспекта реаговања слушаоца и
са аспекта самог процеса слушања музике. Први приступ указује на понашање слушаоца,
односно на његове физиолошке реакције, емоционалне одговоре, социјално понашање
(утицај социјалних фактора) и на васпитљивост способности слушања музике. Други
когнитивистички приступ се првенствено односи на сам процес слушања музике, односно
на процес слушног груписања, опажање, односно на улогу пажње, памћења и аудитивног
презентовања музике. Већи број психолошких истраживања указује да континуирано
излагање – слушање одређене врсте музике повећева преференције према тој врсти
музике. Истраживање преференција америчке деце узраста од 6 до 8 година указује да је
њихова наклоност према популарној музици (роцк, цоунтрy) резултат утицаја медија,

1
Brđanović, D. (2012.). Stavovi predmetnih nastavnika instrumenta glazbene škole o godišnjem ispitu iz sviranja
instrumenta. Život i škola, 27(1), 177-193.

5
вршњака и породице. Исти извор наводи да поновљено слушање уметничке музике
доводи до све већег допадања и да деца већ са 6 година указују да је музика „слатка“ и
„лепа“ (Мирковић – Радош, 1996). Општи је утисак, да су деца у нашим условима
углавном наклоњена популарној забавној и народној музици, што је првенствено резултат
утицаја породице, медија и вршњака. Све наведено указује да се темељи преференције, па
и касније доброг укуса, постављају још у детињству, те да је увођење и чешће слушање
уметничке музике нужност ако желимо да богатимо дечје музичко искуство у контакту са
уметничком музиком.

Преференција

Дефиниција и теоретске поставке Реч преференција, која се често сусреће у

истраживањима ставова о музици долази од лат. праеферре = предњачити, више ценити,
давати предност некому или нечему. Лексикон Лексикографског завода појам
преференције тумачи као давање предности или првенства, указивање склоности, а речник
страних речи (Анић и Голдстеин, 1999.), врло слично, као давање предности или
првенства, исказивање склоности. У енглеском језику, одакле је заправо преузета,
преференце = предност, приоритет, оно што се више воли – она има исто значење. Због
језичне економије или језичне лењости та је реч, као и многе друге енглеске речи, постала
популарна у употреби у српском језику. 2

Теоријске поставке и резултати досадашњих истраживања

Музика као област или подручје уметности, као посебан језик уметности, својим
изражајним средствима снажно делује на осећајни живот и тако одређује однос човека
према датој стварности. Музика присутна у свакодневном животу, посебно у породици и
школи, прожима живот детета и доприноси његовим развојним потребама, а истовремено
за дете представља извор задовољства, позитивних емоција и естетских доживљаја. Зато је
и слушање вредне уметничке музике, као основни и примарни метод у перцепцији музике,
2
Brđanović, D. (2013.). Muzika u 21. veku – između dokolice i kiča. Nova prisutnost, 11(1), 89-100.
Csikszentmihalyi, M. (2006).

Flow, očaravajuća obuzetost. Jastrebarsko: Naklada Slap. Dobrota, S. (2002.). Muzička nastava u razrednoj nastavi.
Tonovi, 39 (1), 67-79.

6
као главни облик дидактичке активности, значајан извор стицања знања, развоја вештина,
музичких способности и култивисања музичких диспозиција ученика. Савремена
схватања о музичком развоју полазе од тога да је уметничка музика не само основа
музичког развоја већ и средство његовог сазнајног, етичког, социјалног, психомоторног, а
пре свега емоционалног развоја. Овакав значај музике (естетског доживљаја музике)
указује да он треба да претходи учењу и писању нота јер и сам процес учења, стицања
теоријских и практичних знања подразумева да се путем доживљаја музике усвајају
основни појмови музичке писмености. Оваква улога музичког доживљаја који је по
природи емоционалан и естетски, указује да он може представљати модел за све друге
доживљаје па и образовни доживљај, јер између њих постоји дубља повеза. Свако учење и
стицање знања је условљено доживљајем пријатности, задовољства и среће, што је опет
основни услов мотивације ученика (која је искључиво емоционалне природе).

Појам, циљ и задаци музичке уметности у основној школи

Уметност је предмет изучавања естетике која се најчешће означава као наука о лепом,
нарочито у уметности као најпотпунијем изразу лепог. Уметност, према разним
дефиницијама, производи лепо, она је експресија, даје облик и изазива естетске
доживљаје. Она није дело природе, већ је увек вештачка и естетска. Она је стваралаштво
које причињава естетско уживање. Као таква, она је крајњи циљ наставе Музичке културе
која мора имати наглашену васпитну улогу, јер свет уметности и лепог има, пре свега,
васпитну улогу.3

Појам музичке уметности

Музичка уметност се може одредити као уметност људског изражавања тоновима и

њиховим комбинацијама. Музика је уметност која тоновима одражава човекова осећања,
мисли и доживљаје јер у себи садржи више различитих изражајних елемената (средстава).
Ритмизирана мелодија као основа музике указује на изражајност која првенствено зависи
од структуре музичког дела, односно од интервала, ритма, метра (мере), темпа, хармоније,
3
Dobrota, S. (2012.). Uvod u suvremenu muzičku pedagogiju. Split: Filozofski fakultet

May, W. (1985.). Musical Style Preferences and Aural Discrimination Skills of Primary Grade School Children.
Journal of Research in Music Education, 33(1), 7-22.

7
динамике и боје. Наведене изражајне карактеристике доживљавамо као синтезу
појединости, као музички облик (форму) у коме свако изражајно средство делује у складу
са другим, у коме се оне испреплићу и стапају у целину. Појам музичке уметности, са
становишта музикологије, одређује се са аспекта њеног трајања, простора и кретања.
Музика је временска уметност јер музичко дело тече у времену, што омогућује да се
сагледа у целини, односно да је за његово сагледавање (слушање) потребно време. Овакво
одређење основу има у самој особини звука, односно у метро-ритмичкој окосници јер су
метрика и ритмика две стране континуираног музичког тока у времену. Метрика проучава
распоред у музичком току, а ритмика се бави релативним односима трајања звучних
феномена. Време у музици је субјективно доживљено време које одређује темпо који
представља брзину кретања метричког основа неког ритмичког тока. Феномен
просторности (волуминозности) у музици указује на њену структуралну просторност
(испуњеност тонским материјалом) и тонско-емисиону просторност, које треба
разликовати од експресивне просторности која је посебно присутна при слушању
програмске музике (ванмузичке представе – слике). Музика је и звучно кретање које је
тесно повезано са феноменом иреалног звучног простора који је резултат експресивног
својства музике, што указује да утисци простора и кретања у музици указују на ритам, а не
на мелодију. Ритам је основни чинилац музичког кретања и представља апстракцију
феномена музичког кретања у замишљеном тонском простору.

Када је прави тренутак да се почне са музичком едукацијом?

-Многи професори, педагози и уметници сматрају да је период између друге и седме

године живота јако важан, тако да тада треба да почне и музичка едукација детета. Ја бих
се сложила са још једном констатацијом - да музичка едукација почиње у пренаталном
периоду, док је беба још у мајчином стомаку. Она тада прво чује мајчин глас и може да га
разликује од осталих гласова. Важно је и коју врсту музике слуша будућа мама.
Истраживања су показала да бебе када се роде, умеју да препознају музику коју је слушала
њихова мајка док је била трудна. Током трудноће, пожељно је да се слуша класична
музика, јер је она пресудна за касније музичко опредељење детета.4

4
Mirković-Radoš, K. (1998.). Psihologija muzičkih sposobnosti. Beograd: Zavod za udžbenika i nastavna sredstva.
MZOŠ (2006.).

8
Улога школе у креирању музичких преференција

Велику улогу у развоју музичког укуса и потицању преференција према квалитетној

музици требале би имати општеобразовне основне школе зато што их, обзиром да су
обавезне, похађају сва деца. Музичка настава у тим школама требала би своју пажњу
усмеравати развоју компетенције слушања музике, јер доживљај музичког дела чини
основу за његово разумевање. Развој ових компетенција добро описује амерички психолог
Михалy Цсиксзентмихалyи кроз три фазе: – осетно искуство – почетна фаза слушања
музике, коју чине угодне реакције на особине звука – аналогно слушање – буђење осећаја
и замишљених призора темељених на звучним обрасцима – аналитичко слушање –
најсложенија фаза слушања музике, где се пажња преусмерава на структуралне елементе
музике, а ту је укључена и критичка евалуација квалитете дела, изведбе дела и успоредбе с
другим делима и наступима (Цсиксзентмихалyи, 2006., 210). Увођењем „отвореног“
модела наставе музике у српске основне школе 2006. године, слушање и упознавање
музике постало је обавезан део наставе и чини оквир унутар којег је учитељ самосталан
ради оно што мисли да је најбоље за одређену групу ученика. Моделом је предвиђено
слушање и упознавање уметничке, народне, популарне и јазз музике у намери обликовања
музичког укуса ученика путем формирања преференција према тој музици. Но ако ни због
чега другог, а онда због малог броја сати предвиђеног за наставу музике, а за њу је у
основној школи предвиђен један сат недељно, што добро показује шири друштвени став
према музици на коју се гледа као на угодну, али за будући живот и занимање мање важну
ствар од других, потребнијих и кориснијих ствари – посве је упитан било какав
озбиљнији учинак ове наставе. Стога се може рећи како је развој музичког укуса и
музичких преференција деце основно школског узраста у великој мери и даље препуштен
околини, медијима и случају. Основне музичке школе требале би, осим припреме музичко
надарених појединаца за наставак школовања у средњим школама, одгајати образовану
музичку публику, што подразумева упознавање музичке литературе, одласке на концерте
и снажан развој музичког укуса, те стицање свирачких вештина на различитим музичким
инструментима, имајући у виду како се од свих ученика не може очекивати да постану
музички виртуози. За реализацију наведених садржаја предвиђена су 4 сата различите
Nastavni planovi i programi za osnovne glazbene škole i osnovne plesne škole. Zagreb: HDGPP. MZOŠ (2008.).

9
музичке наставе недељно у првом разреду, па све до 8 сати наставе недељно у завршном
разреду, што је сасвим довољно. Међутим, шири је утицај ових школа на формирање
музичких преференција популације ограничен, обзиром да их похађа релативно мали број
ученика – према подацима Државног завода за статистику од 334 070 ученика српских
основних школа на почетку школске године 2012./2013., само је 16 396 или око 4,9%
похађало основне музичке школе. Од ученика који након основне упишу средњу музичку
школу, очекује се да поседују формиран музички укус, чији су битан део преференције
према уметничкој музици, највећим делом класичној. Надаље се очекује да се те
преференције током музичког школовања, даљим упознавањем, слушањем и извођењем
уметничке музике, још снажније развију. С друге стране, обзиром да се ученици
свакодневно сусрећу с различитим популарним музичким врстама, њихове музичке
склоности вероватно су добрим делом усмерене и према тој музици, те оне вероватно
имају и одређена карактеристична обележја средина из којих ученици долазе. 5Полазећи
од ЛеБланцовог модела музичких преференција и уважавајући карактеристике и
специфичности испитаника, адолесцената, ученика првог и четвртог разреда средње
музичке школе који представљају узорак у проведеном истраживању, те узимајући у обзир
резултате раније наведених истраживања, у овом се раду кренуло од претпоставке о
постојању разлика у музичким преференцијама ученика средње музичке школе обзиром
на њихову узраст (разред који полазе), род, степен образовања родитеља и место
становања.

Музичка уметност и развој осталих диспозиција

Интересовање за музику, музичка осетљивост и музикалност су најважније диспозиције за

развој естетских способности. Осим наведених, диспозиције су и радозналост,
дружељубивост, али и диспозиције које се односе на анатомску-физиолошку исправност

5
Lifestyle correlates of musical preference: Travel, money, education, employment and health. Psychology of
Music, 35(3), 473-497.

Popović, A. (2006.). Ličnost i muzičke preferencije – diplomski rad. Zagreb: Filozofski fakultet Zagreb, Odsjek za
psihologiju. Previšić, V. (2005.).

10
чула, нервних путева и можданих структура. Радозналост је диспозиција која указује на
однос ученика према околини у тежњи да се она испита и упозна, нарочито нешто ново.
Она је општија диспозиција од интересовања. Радозналост је важна за музички и естетски
развој јер указује на потребу ученика да упозна нове врсте музике, различите жанрове и
стилове музике. Дружељубивост припада сфери социјалног реаговања (понашања). За
музички и естетски развој ова диспозиција је важна у певању и свирању на дечијим
инструментима.

Шта музичке преференције говоре о нама?

Реци ми шта слушаш, и рећи ћу ти ко си.ˮ – Тифани ДеБартоло

„Какву музику слушаш?ˮ је једно од првих питања које постављамо када се упознајемо са
неким. Поготово ако је то упознавање у неформалној атмосфери, на журци или у граду.
Некима се може чинити као пријатна и неутрална тема за разговор, но да нам није важна
не бисмо придавали толики значај анализи људи на бази онога што слушају.

То колико нам је музика важна показују наша свакодневна понашања: слушалице које су
нам константно у ушима (знамо да не слушате аудио књиге), мајице са сликама омиљених
бендова, тетоваже омиљених стихова… Музика је начин да се повежемо са другима, да
створимо одређену атмосферу, као и да се представимо окружењу. Али да ли се на
основу онога што слушамо може закључити какве смо личности?
Ми очигледно верујемо да може. Како иначе објашњавате то што сте најбољој другарици
рекли: ,,Мо’ш мислити какав је, ако слуша Растуˮ? Овакви разговори су пример не само
наших уверења да музика сведочи о особинама људи, већ и уверења да сви имамо исте
закључке.

Низ поновљених истраживања двојице аутора бави се управо темом идентификације

са музиком. Гослинг и Рентфроу постављају оба важна питања: да ли сви на исти начин
размишљамо кад је реч о вези музике и личности, и да ли врста музике тачно описује људе
који је слушају.
Пре него што су ови аутори почели да се баве закључивањем на основу музике, било је
свега пар радова на ову тему. Ови радови су наводили да музичке преференције особе

11
утичу на то како их људи виде. Неки од закључака су да се жене које слушају класичну
музику виде као атрактивније и софистицираније, а жене које слушају хеви метал као
агресивни бунтовници. Било је и радова који су износили информације о томе како
видимо читаву групу која слуша одређени музички жанр. Фанови поп музике се сматрају
атрактивним, али и конвенционалним, док се фанови класичне музике оцењују као
конзервативци и интелектуалци

Мозак брже ради

Истраживања показују да мозак музичара, чак и деце, функционише другачије од оних

људи који се не баве музиком. Др. Ерик Расмусен, директор одсека за рано музичко
образовање на Џон Хопкинс Универзитету, где предаје специјализован музички програм
за децу узраста од два месеца до девет година, истиче:

Одређена неуролошка истраживања показују да је код деце која имају директан контакт са
музиком приметан већи раст мождане активности него код људи без музичког тренинга.
Када сте музичар и свирате инструмент, морате више да користите мозак.6

Заправо, студија коју предводи Елен Винер, професор психологије на Бостонском колеџу,
и Готфрид Шлауг, професор неурологије на Бетх Исраел Деацонесс медицинском центру
и Хардвардовој медицинској школи, открили су да су деца која су 15 месеци ишла на
недељне часове музичког образовања и праксу унапредили способност препознавања
звукова. Такође, дошло је до побољшања финих моторичких способности, док су снимци
показали да је дошло до развоја синапси које су директно повезане са тим способностима
(према извештају Дана фондације, приватне филантропске организације која подржава
истраживања мозга).

6
Radoš, K. (2010.). Psihologija muzike. Beograd: Zavod za udžbenike.

Reić Ercegovac, I. i Dobrota, S. (2011.). Povezanost između muzičkih preferencija, sociodemografskih značenjima i
osobina ličnosti iz petfaktorskoga modela. Psihologijske teme, 20(1), 47-66.

12
ЗАКЉУЧАК

Од савремене се школе очекује да иде у корак с брзим друштвеним и економским

променама, те да нуди садржаје који ће ученицима по завршетку школе омогућити
успешност и конкурентност на тржишту рада. Од школе се такође очекује да ученике који

13
то желе квалитетно припреми за наставак школовања на факултетима. У том контексту
задатак је музичке школе понудити ученицима занимљиве и актуалне садржаје, упознати
их с различитим врстама музичког изричаја, међу којима и с класичном глазбом, потицати
квалитету и креативност у музици, те формирати и развијати њихов музички укус.

Наведена изворна музикалност која је резултат предиспозиција указује да се у домену

музичког развоја пуна пажња мора посветити социјалном и посебно културном контексту,
јер он у великој мери одређује однос човека и музике и музичке преференције. Некултура,
поремећени систем вредности, представљају део социјалног и културног контекста који је
за човека неприродан и штетан. Ово је сасвим супротно од човекове потребе да домет и
смисао свог живота усмерава према подручју апсолутних вредности. То указује на време
када већини људи уметност није потреба и ништа им не говори. Социолози културе и
уметници све више говоре да је култура данас у свету али и код нас углавном усмерена да
промовише и одржава „мит о технологији“, да је оптерећена популизмом и као таква пуна
сурогата, кича, што указује да све више живимо у свету „копија без оригинала“. У таквом
свету култура младих је крајње поједностављена, углавном премештена у медије који нам
опет на свој начин медијским порукама дизајнирају стварност. Све наведене појаве у
култури непосредно утичу на свет уметности, па и на свет музике.

ЛИТЕРАТУРА

1. Брђановић, Д. (2012.). Ставови предметних наставника инструмента глазбене

школе о годишњем испиту из свирања инструмента. Живот и школа, 27(1), 177-193.

14
2. Брђановић, Д. (2013.). Музика у 21. веку – између доколице и кича. Нова
присутност, 11(1), 89-100. Цсиксзентмихалyи, М. (2006).
3. Флоw, очаравајућа обузетост. Јастребарско: Наклада Слап. Доброта, С. (2002.).
Музичка настава у разредној настави. Тонови, 39 (1), 67-79.
4. Доброта, С. (2012.). Увод у сувремену музичку педагогију. Сплит: Филозофски
факултет
5. Маy, W. (1985.). Мусицал Стyле Преференцес анд Аурал Дисцриминатион Скиллс
оф Примарy Граде Сцхоол Цхилдрен. Јоурнал оф Ресеарцх ин Мусиц Едуцатион,
33(1), 7-22.
6. Мирковић-Радош, К. (1998.). Психологија музичких способности. Београд: Завод за
уџбеника и наставна средства. МЗОШ (2006.).
7. Наставни планови и програми за основне глазбене школе и основне плесне школе.
Загреб: ХДГПП. МЗОШ (2008.).
8. Наставни планови и програми за средње музичке и плесне школе. Загреб: ХДГПП.
Нортх, А. и Харгреавес, Д. (2007.).
9. Лифестyле цоррелатес оф мусицал преференце: Травел, монеy, едуцатион,
емплоyмент анд хеалтх. Псyцхологy оф Мусиц, 35(3), 473-497.
10. Поповић, А. (2006.). Личност и музичке преференције – дипломски рад. Загреб:
Филозофски факултет Загреб, Одсјек за психологију. Превишић, В. (2005.).
11. Курикулум савременог развоја и школе: методологија и структура. Педагогијска
истраживања, 2(2), 165-173.
12. Радош, К. (2010.). Психологија музике. Београд: Завод за уџбенике.
13. Реић Ерцеговац, И. и Доброта, С. (2011.). Повезаност између музичких
преференција, социодемографских значењима и особина личности из
петфакторскога модела. Психологијске теме, 20(1), 47-66.

15