You are on page 1of 39

Универзитет у Нишу

Педагошки факултет у Врању

МАСТЕР РАД
Тема:Утицај почетне музичке наставе на развој музичких
способности ученика

Проф: Студент:
Весна Здравковић Катарина Живковић 11м/22

У Врању,2023
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

Садржај
Увод..................................................................................................................................................3

1.Теоријска анализа проблема музичког васпитања и образовања код деце.....................................5

1.1 Музичко васпитање деце............................................................................................6

1.2 Дете као субјект музичке делатности........................................................................8

2. Музичко васпитање деце у процесу свирања...............................................................................10

2.1 Активност игре у педагошком процесу.....................................................................11

3.Теоријске основе и терминолошка појашњења..............................................................................11

4.Предмет и проблеми истраживања...................................................................................................12

4.1 Циљ и задаци истразивања........................................................................................13

4.2 Хипотезе истраживања..............................................................................................14

5.Методе технике и интрументи истраживања....................................................................................17

6.Резултати истраживања.......................................................................................................................20

7.Интерпретација налаза истраживања.................................................................................................22

8.Развој у периоду од 3 до 9 година......................................................................................................23

9.Музика помаже у развоју говора.........................................................................................................24

10.Развој социјалне вештине..................................................................................................................27

11.Развој музичке вештине кроз бројалицу.............................................................................................28

12.Развој музичке способности код деце кроз музичке игре.............................................................29

13. Развој музичке способности код деце кроз слушање музике.......................................................29

14. Развој музичке способности код деце кроз певање и свирање....................................................31

14.1Певање.......................................................................................................................31

14.2 Играње.....................................................................................................................32

15.Улога наставника у музичком васпитању деце..................................................................................32

Закључак.....................................................................................................................................................34

Литература..................................................................................................................................................38

2
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

Увод
Питање музичког образовања деце је актуелно већ дуже време. У настојању да се образује
савремени човек, потребно је водити рачуна о развоју његове естетске осетљивости, како
би искуства стечена у комуникацији са уметношћу знао да користи у свом животу и раду.
Немогуће је говорити о естетском образовању без узимања у обзир старосног развоја
особе. Од раног детињства негује се способност детета да опажа, осећа, разуме лепо у
животу и уметности, жеља да учествује у стварању лепоте. Музичка уметност, која
директно и снажно утиче на човека већ у првим годинама његовог живота, заузима велико
место у његовом општем културном развоју. Музика је блиска емоционалној природи
детета. Под утицајем музике развија се његова уметничка перцепција и богатија искуства.
С обзиром на огроман утицај музике на људски живот, морамо водити рачуна да децу
привучемо музици, да им покажемо лепоту и разноврсност овог вида уметности. Да бисмо
децу привукли музици, морамо их што раније упознати са њом, одредити њихове музичке
способности. Многи научници су доказали да су музичке склоности и способности
активније и јасније у раном узрасту. Наш задатак је да ове склоности и способности код
детета што пре откријемо и почнемо да их развијамо. Музика има задатак да подстиче и
унапређује различите аспекте музичког развоја детета (перцептивни, концептуални,
психомоторички, вокални), и да развија љубав и интересовање ученика за музику. Настава
музике у основној школи одвија се кроз неколико активности. То су: певање песама (на
слух и из нотног записа), слушање музике, свирање и дечје стваралаштво. Исходи се
остварују у оквиру ових активности, а кроз садржаје за које се наставник самостално
одлучује на основу предложених смерова. Музика је од великог значаја за развој детета.
Развијајући своје музичке способности, развија низ посебних способности, које ће му
користити како у детињству, тако и касније у животу. Слух, вид, вербално изражавање,
способност читања, учење страних језика, математичке и креативне способности,
социјална прилагодљивост... само су неке од способности које музичари изузетно
развијају. Музика у потпуности ангажује мозак. Обе хемисфере су активне када дете учи
да се игра, чиме се унапређују дететове интелектуалне способности, посебно домен
апстрактног мишљења. Утиче на психички и физички развој, а уласком у свет музике дете
почиње да активно развија естетско расуђивање и однос према уметности. Данас се
педагози и психолози често сусрећу на свом професионалном путу

3
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

проблеми и питања: Који су разлози за изумирање дечјих игара? Због чега је све мање
деце горови у основним и средњим школама? Због тога су гласовне способности ученика
ниске? Шта је допринело мањем броју младих у културно-уметничким друштвима? Могу
се постављати питања у периоду школског васпитања и образовања.

Основно васпитање и образовање постављају темеље будуће личности и њене квалитет у


многоме зависи од успешности даљег развоја и учења. Социјално васпитање деце
школског узраста остварује се кроз удружено деловање породичног васпитања и
образовне установе. Развијање музичких способности деце, неговање љубави ка музици
као и музичком укусу треба постепено и стручно вођени развијати од стране наставника,
као и међусобном сарадњом наставника, школске установе и породице.

Да би испунили ове циљеве, наставници треба да се упознају са музичким способностима


и начини њиховог развоја

4
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

1. Теоријска анализа проблема музичког васпитања и


образовања деце

Пре него што пређемо на поткрепљивање значаја играчких активности у процесу


музичког васпитања деце школског узраста, с обзиром на различите врсте и облике
играчких активности које доприносе ефективности овог процеса, хајде да размотрити
главне теоријске аспекте проблема музичког васпитања деце. .

1.1 Музичко васпитање у вртићу: позадина, категоријална


анализа

Свеобухватни задатак сваког музичко-образовног рада са децом, коме треба да буду


подређени сви други задаци, јесте да заинтересује децу за музику, да их емотивно
ангажује, „зарази их својом љубављу према музици. “ (К. Станиславски). Интересовање
за музику, страст према музици, љубав према њој предуслов је да се она широко открива
и да деци пружи њену лепоту, како би испунила своју васпитну и сазнајну улогу. Музика
може да инспирише људе, пробуди у њима висока и племенита осећања. Човек са
развијеним слухом и музичким укусом више чује у музици и добија више уметничког
задовољства од особе која није баш музикална и никада се није интересовала за музику.
Основни задатак масовног музичког и естетског васпитања није толико учење музике
саме по себи, већ утицај кроз музику на целокупни духовни свет ученика, пре свега на
њихов морал. Активно опажање лепоте у музици захтева активност мисли. Музички
критичар и теоретичар Б. Асафјев је написао: „Никада не треба одбацити афирмацију
интелектуалног принципа у музичком стваралаштву и перцепцији. Слушањем не само да
осећамо или доживљавамо одређена стања, већ и разликујемо уочени материјал, вршимо
селекцију, оцењујемо и стога размишљамо. Васпитање емоционалне и естетске
перцепције, естетског укуса, развој уметничких способности, у сталној је интеракцији са
менталним и моралним васпитањем. Свет савремене музике је богат и сложен. Захтева
диференциран однос према различитим музичким појавама, не трпи јединствене
стандарде и категорије. Ове околности постављају необично тешке задатке за музичку
педагогију. Систем музичког образовања треба да: васпитава слушну свест, способну за

5
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

даљи развој, сагледавање различитих уметничких појава и процеса; обезбеђују слободу


музичког и естетског опредељења, високе захтеве и ширину укуса, валидност оцена.
Музичко образовање деце треба започети што раније, већ у раном предшколском
узрасту. Музика има потенцијал да утиче не само на одрасле, већ и на малу децу.
Штавише, и доказано је, чак и интраутерини период је изузетно важан за каснији развој
особе: музика коју будућа мајка слуша позитивно утиче на добробит детета у развоју
(може формирати његов укус). и преференције). Из наведеног можемо закључити колико
је важно створити услове за формирање темеља музичке културе деце школског узраста.
Чланови Петроградског друштва за унапређивање школског васпитања и образовања
настојали су да подрже значај музичког васпитања деце школског узраста у прошлом
веку, који су сматрали да је најважније развијати музикалност, осећај за ритам и слух код
ученика. Међутим, организатори друштва напомињу да је испуњење овог услова
прилично тешка ствар, јер нема јасноће у програмима, искуства вођа (тадашњи мандат) и
недовољно музичке обуке. Тако је учитељица Л. Шлегер предложила да се часови музике
диверсификују коришћењем вежби за развој музичког образовања, као и коришћењем
марширања уз музику.

1.2. Дете као субјект музичке делатности

Дефинисање детета као субјекта музичке делатности је, по мишљењу научника, први
корак у откривању основа за организовање процеса музичког васпитања и развоја деце
школског узраста. Особине које карактеришу човека као субјекта делатности су:
вредносни став;

 интерес;
 селективна оријентација;
 иницијатива; ·
 слобода избора;
 самосталност,
 креативност.

На основу истраживања научника, размотрићемо неке карактеристике психолошког


портрета школског детета, као и како се ови квалитети манифестују у школском узрасту.

6
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

То је основни вид односа према свету или мотивационо-нужна сфера детета која се
формира у школском узрасту. Другим речима, дете школског узраста је способно да
изрази ставове, интересовање, селективну оријентацију у врстама активности и
комуникацији карактеристичним за његов узраст. Јединствена природа школског детета
може се окарактерисати као активна. Ученик се са сигурношћу може назвати
практичаром, његово познавање света иде искључиво сензуално-практичним путем. У
том смислу, природа детета је у почетку субјективна, јер је ученик пре свега глумац који
покушава да сам упозна и трансформише свет. Управо ова комбинација могућности
избора заснованог на односима који су настали са потребом да се све испроба на себи
одређује ток развоја детета као субјекта врста активности које су му доступне. И што пре
одрасла особа то схвати, то ће развој бити успешнији.

7
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

2.Музичко васпитање деце у процесу свирања

2.1. Активност игре у педагошком процесу

Суштина, карактеристике садржаја; врсте и облици игре. Према научницима процес


васпитања треба да буде процес управљања развојем појединца. Са становишта
научника, облици образовања који стварају услове за производњу активности игре
омогућавају спровођење процеса управљања развојем. По мишљењу научника, решавање
питања музичког васпитања деце школског узраста највише олакшавају играчке
активности. Стога сматрамо да је у нашем раду неопходно детаљно размотрити основне
одредбе концепта активности игара на срећу. У психолошко-педагошком концепту
активности игре, развијеном у радовима А.Н. Леонтијев и Д.Б. Елконина, игра се
дефинише као активност чији предмет и мотив леже у самом процесу њеног
остваривања. Према особинама или компонентама игре на срећу, научници одређују, пре
свега, рефлексивност и усмереност на самоорганизовање начина обављања активности.
Следствено томе, активност игре карактеришу процеси свесног организовања начина
извођења активности, који се заснивају на рефлексији и активним радњама
претраживања у вези са садржајем улоге, функцијама игре или заплетом. Тек када
субјект активности почне да спроводи организационе радње у вези са заплетом, чинећи
садржај и процесе предметом своје делатности, можемо говорити о настанку активности
игре и специфичног односа игре. Рефлективна, трагалачка, ментална и организациона
компонента активности игре формира истраживачки и стваралачки однос субјекта према
стварности. У приступу осмишљавању и организовању едукативних игара централни
постаје задатак креирања форми игре које би обезбедиле појављивање учесника игре
током игре. Игра је виталан и неопходан елемент у развоју како појединца тако и
друштва у целини. О животу, правима и вештинама датог друштва може се судити по
сложености природе игара. У раним фазама развоја друштва, концепт игре како га сада
схватамо није постојао. Деца су у то време брзо расла, а њихова „игра“ је била
специфична активност, попут одраслих. Радили су, учили (имитирали) све што раде
одрасли, иако нису увек били добри у томе. Ова ситуација се развила због
једноставности света, науке и друштва. Развојем науке и напретком јавила се потреба за
озбиљним образовањем, појавили су се сложени друштвени односи међу људима, а тиме
8
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

и проблеми у развоју деце. Сада, да би се удобно снашао у овом свету, прибегава


концепту улоге са којом можете бити свако без страха од живота. А у исто време дете
још увек попуњава празнину у неким облицима живота: спретности, тачности итд.
Психологија и физиологија се одавно баве посматрањем, описивањем и објашњавањем
игре животиња, деце и одраслих. Биолошке функције игре: ослобађање вишка
виталности; потчињавање урођеном инстинкту имитације; потреба за одмором и
опуштањем; обука пре озбиљних ствари; врши самоконтролу; тежња ка доминацији;
накнада за штетне мотиве; допуна монотоне активности; задовољење жеља које су у
реалној ситуацији немогуће. „Ниједно од наведених објашњења не даје одговор на
питање „Али шта је, на крају крајева, суштина игре?“. Зашто беба цвили од
одушевљења? Зашто играч, одушевљен, заборавља све на свету? Интензитет игре не
може се објаснити никаквом биолошком анализом. Па ипак, управо у овом интензитету,
у овој способности, лежи суштина игре, њен исконски квалитет. Логички разум нам
говори да је природа могла својој деци дати све ове корисне биолошке функције
пражњења вишка енергије итд., у виду чисто механичких вежби и реакција. Али она нам
је дала Игру, са њеном тензијом, са својом радошћу, са својом шалом и забавом."

9
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

3.Теоријске основе и терминолошка појашњења


Под појмом музичке способности многи аутори подразумевају музикалност. руска музика
психолог и писац Борис Михаилович Теплов (рус. Борис Михајлович Теплов) сматра да
музикалност обухвата низ музичких способности које омогућавају бављење музиком.

Теплов додаје да ако дете реагује емоционално а истовремено није у стању да региструје
интонационе или ритмичке нетачности у извођењу, његове емоције одражавају садржај
музичко дело само у најопштијим цртама (Радичева, 2008: 91). Стога би музикалност
значило емоционални одговор на музику, али и активно и префињено слушање и примање
музика. Амерички музички психолог Карл Сишор (енг. К. Сеасхоре) сматра да је
музикалност скупа посебне способности (има 25 способности), а у пракси школског
васпитања и образовања и тежиште васпитања је на развијању: осећаја за различиту
висину, јачину, трајање тонова, осећај хармоније и подударности тонова, обим памћења и
осећај за ритам (Којов-Буквић, 1989: 22). Сваку од музичких способности треба развијати
кроз одређене облици музичких активности који су саставни део музичких активности.

Облици музичких активности исти су за све старосне групе, али се с обзиром на разлике у
психофизичком развоју разликују у сложеност задатака и захтеве за њихову реализацију.
У предшколском музичком васпитању деца користе следеће облике активности: певање,
слушање музике, свирање дечијег клавира инструменте и музичке игре (Ђурковић-
Пантелић, 1998). Музичке игре, као облик музичке активности, представљају игре у
којима постоји музичка мисао покретач и носилац свих радњи које се одвијају у игри.

Музичке игре значајно доприносе свестраном развоју личности и интелекта, обогаћују


ментални живот, доприносе естетском васпитању и развијају различите покрете а посебна
улога им је у оплемењивању ритма покрета, рада важних функција организма и низ других
особина и способности неопходних у свакодневном животу (Ђурковић-Пантелић, 1998:
139). Апримена музичких игара може имати позитиван утицај на музички развој
способности, што ће допринети да покрети буду у складу са музиком. Дакле, деца ће
развијају моторичке способности, координацију покрета руку и ногу, а држање тела ће
бити погођено. Прописно избором музичких игара деца могу развити способност
посматрања, осећај за колектив извођење, толеранција, способност доживљавања емоција
кроз квалитетну музику, утицај истовремено и на формирање музичког укуса деце.
Сходно томе, музичке игре утичу на целину развој дечје личности.

10
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

4.Предмет и проблем истраживања

Предмет истраживања је мишљење наставника о значају реализације појединих облика


музике активности које имају за циљ развијање музичких способности деце школског
узраста, као и учење о исказана потреба за подршком у реализацији активности музичког
образовања.
Проблем истраживање се заснива на следећим питањима:
 да ли учитељи препознају значај појединих облика музике
 активности које позитивно утичу на развој музичких способности деце школског
узраста и
 како их вреднују,
 колика је учесталост коришћења појединих помагала у оквиру
 музичке игре
 изражавају ли потребу за подршком у реализацији музичких активности
 образовање
 и у ком сегменту рада им је потребно.

4.1 Циљ и задаци истраживања

Циљ истраживања је да се утврди да ли учитељи препознају значај појединих облика


музике активности које позитивно утичу на развој музичких способности деце школског
узраста као нпр;

да ли постоји потреба за подршком у реализацији активности музичког образовања.Када


је циљ истраживања дефинисан, потребно је спровести следеће истраживачке задатке:

1. испитати који облик музичких активности наставници највише користе у односу на


старосну групу у којој раде;

2. испитати мишљење наставника о значају облика музичких активности који позитивно


делују о развоју музичких способности деце школског узраста;

3. испитати у којој мери степен образовања васпитача утиче на изражене потребе за


подршку у реализацији активности музичког образовања;

4. испитати да ли постоји разлика између процењеног нивоа сопственог музичког умећа


компетенције наставника и исказане потребе за подршком у реализацији активности из
музичког образовања;

5. испитати у ком сегменту рада је наставницима потребна подршка у реализацији


активности из музичког образовања;

6. испитати учесталост употребе музичког инструмента (нпр. клавир, хармоника,


гитаре) као део музичких игара које се изводе током музичких активности образовање.

11
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

4.2 Хипотезе истразивања


На основу приступа предмету истраживања и указане важности истог, као и постављеног
циља и истраживачких задатака формулисане су следеће хипотезе од којих је
истраживање пошло.

Општа хипотеза је:


 ХО – Претпоставља се да учитељи препознају и високо вреднују важност
имплементације одређени облици музичких активности који позитивно утичу на
развој музике способности деце школског узраста, као и да постоји потреба за
подршком у спровођењу активности у музичком образовању.

Конкретне хипотезе су:


 Н1 – Претпоставља се да наставници углавном примењују музичке игре као облик
музике активности у односу на старосну групу у којој раде.

 Н2 – Претпоставља се да је мишље наставника да су музичке игре најважнији


обликммузичке активности које позитивно утичу на развој музичких способности
деце школског узраста.

 Н3 – Претпоставља се да нема значајне разлике у односу на степен образовања


васпитачи и исказана потреба за подршком у реализацији музичких активности
образовање.

 Х4 – Претпоставља се да постоји значајна разлика између процењеног степена


сопствених музичких компетенција наставника и исказане потребе за подршком у
спровођење активности у музичком образовању.

 Н5 – Претпоставља се да је мишљење просветних радника да им је подршка


најпотребнија у свирање музичког инструмента (нпр. клавир, гитара, хармоника).

 Х6 – Претпоставља се да наставници који поседују музички инструмент у објекту


(нпр. клавир, хармоника или гитара), повремено примењују исто у оквиру
музичких игара које изводе се током активности музичког васпитања.

12
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

5.Методе, технике и инструменти истраживања


Током истраживања коришћена је дескриптивна метода која је изабрана у складу са
природом проблема, предмета, циљева и задатака, као иу складу са постављеним
хипотезама истраживања.
У раду је примењена техника анкетирања, а као инструмент анкета у виду упитника који
је био анониман и намењен едукацији на радном месту. (Питања су постављени у писаној
форми и одговори се дају у писаној форми.) У раду је коришћен упитник који састоји се
од дванаест пажљиво формулисаних питања, од којих су једанаест затворена тип и једно
питање комбинованог типа. Статистичка обрада анкетних података спроведена је
коришћењем статистичког пакета СПСС.20. ЗА ПРОЗОРЕ, а акценат је на дескриптивна
статистика (унутар фреквенције, просечне мере, стандардна девијација, ранг) и
непараметарски хи-квадрат текст и корелација (израчунат је Спирманов коефицијент
корелације који представља непараметарску меру повезаности две варијабле испитаника).

13
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

6.Резултати истраживања
Прво ће се анализирати структура испитаника. Од испитаника (у даљем тексту
наставници) од њих је тражено да заокруже старосну групу у којој раде.

Од укупног броја наставника, у њих 18 (15,7) изјавило је да ради у трећем разреду, 17


(14,8) у првом, 34 у другом (29,6%), у четвртом 23 (20,0%). Може се закључити да је
највећи број наставника који раде у другом разреду, затим нешто мањи број који раде у
четвртом, а најмањи и приближно једнак број ради у првом и трећем. Други задатак је био
да заврше сопствени ниво образовања. Од укупног броја 115 (100%), са средњом школом,
16 (13,9%) се изјаснило да ради, са високим образовањем 47 (40,9%), са факултетом
стручна школа (са или без завршених специјалистичких студија) 43 (37,4%) и са њих 9
(7,8%) похађа академске студије (са или без завршених мастер студија).

То је могуће закључити да је највећи број запослених оних који су завршили високо


образовање, а нешто мање код оних који су га завршили. високо образовање (са или без
завршених специјалистичких студија), знатно мањи број је са завршеном средњом
школом, а најмањи број са завршеним академским студијама (завршене мастер студије
или без њих). Након анализе структуре наставника приступа се анализи задатака, хипотеза
и резултата истраживања.

Да би се испунио први задатак истраживања испитати који облик музике активности које
углавном примењују у односу на старосну групу у којој раде добијају задатак

да се изјасне који се од понуђених облика музичких активности најчешће примењују


током одржавање активности у музичком образовању. Понуђени одговори су следећи:

1.извођење бројалица,

2. певање песама,

3. слушање музике,

4. музичке игре (нпр. игре сапевањем, музичко-дидактичке игре, народне игре и друге),

14
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

5. свирање на инструментима

Орфов инструментаријум. У првој хипотези се претпостављало да се највише примењују


наставници музичке игре као облик музичких активности. Добијени резултати су
посматрани у односу на старосну групу у којој наставник ради. Закључено је да је највећи
број наставника у школи узрасна група углавном примењује певање песама као вид
музичке активности, и то музичке игре користи изузетно мали број. Слична ситуација се
може уочити и код других наставника да највећи број углавном примењује певање песама,
а музичке игре користи изузетно мали број испитаника

Узорак ученика трећих разреда основних школа укуп


ИСТАРЖИВАЊЕ 1.Броја 2.Пес 3.Слушање 4.Игре 5.Свирањ но
Април/Мај 2023 -лице -мице музике е на
инструме
нтима
Истрази- ОШ ,,Витко и 1 10 3 1 0 15
Света,,
вања,у
ОШ,,Вожд 0 8 1 1 0 10
школама
Карађорђе
ОШ Радоје 1 6 8 0 0 15
Домановић
ОШ,,Вук Караџић 2 6 1 7 4 20
укупно 4 30 13 9 4 60

На основу добијених, анализираних задатака и прве хипотезе, може се закључити


одступање од истог, као и да наставници највише користе певање у односу на старосну
групу песме, као облик музичких активности, те да музичке игре, као значајан облик
активности, у заступљена у мањој мери.

Да би се испунио други задатак истраживања испитати мишљење наставника о значају


форме музичке активности које позитивно утичу на развој музичких способности деце,
наставницима поставити задатак да одреде, по њиховом мишљењу, редослед важности
облика музичких активности који позитивно утичу на развој музичких способности деце.

15
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

Наставницима се нуде следећи облици музичких активности:

1.извођење бројалица,

2. певање песама,

3. слушање музике,

4. музичке игре,

5. играње на инструментима.

У другој хипотези, претпостављено је да је на првом месту пронаћи музичке игре као


најзначајнији облик музичких активности које имају позитиван ефекат на развој музичких
способности деце школског узраста. Резултати су следећи: на првом место, као
најзначајнији облик музичке делатности, изабрали су певање песама, на другом месту
слушање музике, на трећем извођењу тезги, на четвртој музичке игре и на петом играњена
инструментима Орфовог инструментаријума. Може се закључити да је, по мишљењу
просветних радника, музичке игре су веома ниско цењене што одступа од хипотезе да је
мишљење наставникаа да су музичке игре најзначајнији облик музичких активности које
позитивно утичу на развој музичких способности деце школског узраста.

16
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

7. Интерпретација налаза истраживања

Спроведено истраживање заснива се на исказаном интересовању за процес музике


васпитање деце школског узраста са акцентом на значај и врсте музичких игара, њихова
карактеристике и утицај на музички развој деце. Анализом бројних истраживачких радова
аутора који су се бавили музичким играма, може се закључити да оне несумњиво
заузимају значајно место у животу деце школског узраста, као и да имају важну улогу у
образовању рад. Анализирајући старе програме образовно-васпитног рада и упоређујући
их са новим, званични програм (Правилник о општим основама пшколског програма,
донет 2006.године), може се закључити да овај програм, за разлику од оног из 1988.
године, не признаје музичке игре као облик музичких активности. У вези са овим
информацијама поставља се питање: „Да ли наставници треба да примењују музичке игре
у свом васпитно-образовном раду иако то нису обухваћено и признато у званичном
програму образовно-васпитног рада?“ Једини актуелни одговор на питање може бити да је
у поменутом образовном програму раду је наглашено да је потребно све дечје активности
реализовати кроз игру.

Резултати емпиријских истраживања указују на чињеницу која може бити повезана са


недостатак музичких игара као облика музичких активности у званичном образовном
програму васпитно-образовни рад.

С обзиром на значај музичких игара, њихову разноврсност и широку примену у васпитно-


образовном раду, као и то што се могу применити код деце од најранијег узраста узраста,
у истраживању се претпостављало да ће просветни радници одлучити да у својим
образовним васпитно-образовног рада углавном користе музичке игре које су по њиховом
мишљењу најважније облик музичких активности. Резултати истраживања били су
потпуно неочекивани и другачији закључци претпостављених: наставници не примењују
највише музичке игре (већ певање песме) и музичке игре по њиховом мишљењу нису
најважнији облик музичких активности али рангирани су на четврто место по важности у
распону од пет понуђених одговора. Разлози за добијање ових резултата истраживања
може бити бројно. Први, већ поменути, разлог може бити изостављање музичких игара у
званичном програму образовно-васпитног рада које би подразумевало изостављање

17
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

њихове примене. Други разлог може бити повезан са недостатком познавање врста
музичких игара од стране васпитача које би се могло надокнадити организовањем
стручних семинара о музичким играма које ће похађати и на тај начин стећи стручне
компетенције у поменутој области. На овај начин би се просветни радници упознали са
значајем, врсте, начин примене и преглед релевантне литературе аутора који су се тиме
бавили поменуто поље истраживања. Добијени резултати, изведени закључци првог и
другог задатка истраживања, као и одступање од хипотеза истих, може се упоредити са
поменутим истраживањем Слађане Јовановић, на тему Карактеристике музичких игара и
њихова реализација у раду са децом школског узраста. У истраживању, на основу
контролне листе из радне свеске наставника, изнети је број са минимално и максимално
реализованих музичких игара месечно. Закључено је да је у васпитној групи која је
најмање реализовала музичке активности, музичке игре уопште нису реализоване током
два месеца, док су у групи са максималним бројем реализованих утакмица реализоване
минимум четири музичке игре у месецу јануару, а највише десет музичких игара у месецу
децембру. То је могуће извући закључак да музичке игре нису широко заступљене у току
музичких активности образовања, иако представљају значајан облик музичких активности
који позитивно утичу на развој музичке способности деце школског узраста.

Подаци да је просветним радницима подједнако потребна подршка у реализацији


музичких активности образовања, без обзира на степен образовања, може указивати на
потребу за интензивнијим ограничавањем семинара на којима ће стицати стручне
компетенције у различитим областима музике образовања, као и ангажовањем сарадника
који би „компензирали” стручне компетенције из музичко образовање које им „недостаје”.

Чињеница, потврђена спроведеним истраживањем, јесте да је просветним радницима


потребна подршка у остваривање активности у музичком образовању без обзира на степен
образовања. Они који су своји знања и компетенције из области музичког образовања
оцењене су као добре, имају највише потреба за истим, што указује на потребу
интензивнијег ограничавања семинара на којима ће да стекну стручне компетенције у
различитим областима музичког образовања, као и кроз ангажовање музички сарадници.

Добијени резултати показују да је већина просветних радника исказала потребу за


подршком у музицирању инструмент (нпр. клавир, гитара или хармоника) и да, од броја

18
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

69 који музички поседује инструмент у објекту, 8 не користи, указује на могућу


неопходност ангажовања музички сарадници. Постављају се питања: „Да ли стичу
довољно стручних компетенција у овој области?“ свирање музичког инструмента у
средњим школама или на факултетима где се образују васпитачи?”. Ако их стекну:
„Колико они сами раде на даљој обнови, континуитету праксе и побољшање?" У овом
тренутку није могуће дати одговоре на постављена питања, али је могуће погледајте нека
даља разматрања поменутих тема, које за сада остају само на постављена питања.
Приказани резултати се могу повезати са резултатима поменутог истраживања Слађане
Јовановић. Анализирајући одговоре анкетираних васпитача и музичких сарадника, где су
предлози за унапређење образовно-васпитног рада у у области музичких игара један од
предлога је био да се у обраду укључи инструмент песме (деца лакше уче мелодију уз
пратњу инструмента). Други предлог је био одвајање више времена посвећеног игрању
док студира на факултетима за образовање васпитачи, као и истицање значаја игре у раду
са васпитним групама. Ови резултати указују на потреба да наставници стекну стручне
компетенције из области свирања инструмента. Поред предлоге за унапређење образовно-
васпитног рада просветни радници су истакли примедбе на реализација музичке
активности. Изразили су потребу за подршком музичког педагога и резоновао да је
наставник довољан за неке вежбе и музичке игре, али да није свака довољна надарен за
све активности и да је музички сарадник неопходан. Друга примедба се односила на
недостатак средстава за рад: инструменти Орфовог инструментаријума, ЦД плејери,
компјутери, видео-бимови, инструменти (клавир, хармоника или гитара) и семинари за
стручно усавршавање, што опет указује на потребу помоћи и стицања професионалних
музичких компетенција (Јовановић, 2014: 174–175). На основу интерпретације резултата
истраживања, може се закључити да је делимично потврђено општа хипотеза да васпитачи
веома цене значај реализације појединих облика музике активности које позитивно утичу
на развој музичких способности деце предшколског узраста (у у овом случају музичке
игре), као и да постоји потреба за подршком у реализацији активности из музичко
образовање.

19
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

8.Развој у периоду од 3 до 9 година

Постоје одређени временски периоди који показују развој музичких способности кроз
одређене фазе. Фазе показују развој од 3 године до 9 година. Постоје три фазе, а то су:

 Од 3-4: то је фаза маштовите песме. Певајући разне песме, често су измишљене,


или састављене од делова познатих песама, мелодијски су иновативне, а ритмички
скромне.

 Од 5-6: је фаза развоја ритма. Побољшава се способност одржавања ритма. Не могу


да прилагоде покрете променама темпа, грешкама у интервалима, случајном
преношењу у други тоналитет, још не разликују речи, ритам, висину тона.

 Од 6-9: је фаза стабилизације музичких способности. Нагли развој мелодијских и


ритмичких аспеката музичке способности. Перцепција и разумевање музике
олакшава се усвајањем појмова: трајање, темпо, такт, мелодија, тон.

Окружење има велики утицај на развој музичких способности детета. Верује се да се


музичка осетљивост сваког детета развија природно и достиже свој максимум између 5. и
6. године. Природни развој музичких способности треба подржавати одговарајућим
музичким окружењем, а дете од почетка излагати певању и музици и омогућити му
активно учешће у музичким активностима. Између 5. и 8. године природна музичка
способност се стабилизује, што представља развојни потенцијал који може бити већи или
мањи у зависности од узраста детета. Природна музичка способност се манифестује у два
облика: - способност разликовања тонова, способност разликовања ритма. Савремена
музичка педагогија све више указује да су сва деца у одговарајућој мери музикална и
способна за музичке активности. Музичко васпитање треба да почне у породици и
предшколским установама од најранијег узраста детета. Музикалност обухвата дететов
когнитивни, емоционални и вољни одговор на музику. Музички слух подразумева
осетљивост на висину, гласноћу, боје звука, односе њиховог трајања, хармонију,
полифоне односе и музичко памћење. Ако дете емотивно прими и доживи музику, оно ће
спонтано изразити своје емоције и задовољство блиставим очима, певушећом музиком,

20
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

изразима лица, гестовима или говором. Због своје сложености, развој дечије музикалности
је веома осетљиво питање које захтева разматрање и проучавање музичких стручњака и
педагога како би се ово питање у потпуности разумело. У млађим разредима од 1 до 3
акценат у програму је на развоју и неговању дечјег гласа, свирању на инструментима,
дечијим музичким играма где бројалице имају посебан значај.

21
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

9.Музика помаже у развоју говора

Музика помаже развоју говора. Веома је важно схватити да увођење музике у живот
детета треба да почне што раније, како би оно научило да воли музику. Од тренутка када
беба крене у материцу, па све до средње школе – улога родитеља, ма колико били
музикални, састоји се у томе да својој деци непрестано уводе класичну музику, користећи
разне активности које подстичу њихово учење. Ако му се редовно дозволи да слуша
музику, имаће способност да раније и лакше развија сложеније језичке структуре.
„Мајчине песме” или ритмични музички жаргон којим мајка комуницира са бебом,
помаже беби да развије говор. Деца школског узраста користе разне ритмичке
инструменте, певају песме, марширају уз музику, захваљујући чему се побољшавају
њихова координација покрета, осећај за ритам, памћење, вештина слушања. Када деца
крену у школу, најважнији задатак са којим се суочавају је учење читања. Коришћењем
музике овај посао ће бити знатно олакшан. Учењем ритмичких песама, коришћењем
ритмичких инструмената и играњем музичких игара – деца уче обрасце формиране
звуковима и ритмом. Лакше препознају самогласнике и деле речи на слогове, што ће им
касније бити од велике помоћи када науче да читају.

22
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

10. Развој социјалне вештине

Музика подстиче друштвене вештине код деце. Деца која се баве музиком развијају виши
ниво друштвености и лакше разумеју себе и друге. Емоционални аспект музичке
активности такође подстиче развој веома важне друштвене вештине као што је емпатија.
Већина наставника ће рећи да музика олакшава деци да изразе своје унутрашње емоције и
да уз њу лакше развијају самопоуздање. Као облик вањезичког изражавања, музика је у
стању да пренесе сложеност емоција и на тај начин – посебно стидљивом или плашљивом
детету, које тешко комуницира говором, помогне да се изрази. Музика се често користи у
учионици као механизам друштвене интеракције. Доказана је повезаност музике и
музичког искуства са одређеним видовима личне и друштвене компетенције. Она није
само извор музичког развоја, већ и средство креативног изражавања детета, његовог
социјалног, емоционалног и психомоторног развоја. Музика омогућава детету да се изрази
кроз активности које су му најближе: песму и игру. Деца која су повучена, понекад чак и
етикетирана као недовољно интелигентна и немузичка, са ентузијазмом учествују у
свирању дечјих инструмената. Учешћем у игрицама и игром деца развијају колективни
дух, осећај за помоћ и сарадњу.

23
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

11. Развој музичке вештине кроз бројалицу

Извођењем бројалице код деце развијамо:

 буђење интересовања,
 љубави и развијање позитивног односа према музици,
 откривање и развијање сензибилитета и музикалности,
 креативних и естетских способности деце,

Кроз наставу музичке културе тежимо задатку деце:

 неговати и неговати дечји глас (правилно дисање, јасан изговор речи, интонационо
правилно певање),
 откривати и развијати музикалност деце са специфичним способностима,
музичким памћењем, чулом. ритма, по висини, трајању и квалитету звука),
 да се кроз индивидуално, групно и колективно музицирање деца осамостаљују и
социјализују,
 да се дечје стваралаштво у музици подстиче, развија и негује (као и у другим
облицима стваралаштва). : покрет, ликовна и књижевност уз музику ),
 развијати емоционалну и естетску осјетљивост дјетета за квалитет музике, -
упознавање са карактеристичним народним пјесмама, развијати љубав према
музичкој и културној баштини и завичаја,
 подстицати развијање трајних интересовања и љубави према музици код деце тако
да они.

Музичке способности деце се развијају и обликују полазећи од познатих, једноставних и


лаких садржаја који су деци ближи. Прва музичка искуства и доживљаји детета потичу из
породице, тачније од мајчиног певања уз тапкање или љуљање у крилу. Касније, у
контакту са вршњацима, деца уче загонетке, квизове, загонетке, изреке, пословице. Тезге у

24
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

раду са децом пружају могућност за развој дечјег ритма и говора. Највећи број народних
бројалица припада говорним бројалицама, мада се могу наћи и певане бројалице. Осећај за
ритам појачава се јасним изговором различитих текстова, примерених одређеном узрасту,
и уједначеним покретом бројања. Касније се покрет бројања замењује искорачењем,
ударањем стопала о под, пљескањем дланом о длан, дланом о клупу и дланом о надлани
(доживљај наглашеног и ненаглашеног дела такта ). Бројач је: најмузичкија поетска
креација детета, игра веома важну улогу у животу сваког детета, посебно у спонтаној игри
на игралишту. Поетичан јер дете кроз бројалицу измишља, комбинује и игра се
различитим речима и слоговима. Ритмичан јер дете користи слогове различите дужине и
комбинује их на начин који му највише одговара. Метрички јер дете користи кораке или
покрете у складу са текстом и мења их према тексту који креира. Бројале, које су дечја
игра и истовремено дечје традиционално стваралаштво, имају на овом часу веома
различите садржаје, сложенији ритам и метрику, па су од изузетног значаја у развоју
музикалности детета овог узраста. Учитељ у трећем разреду треба да обрати посебну
пажњу на организовање маштовитих начина њихове интерпретације са и без свирања на
инструментима, поштујући дечје сугестије јер је то део њихове драге свакодневне игре.
Контра је средство игре, подстицај за игру, допуна игри и самој игри. Често је извор нових
идеја. Омогућава вам да измишљате смешне речи, нове слогове и нове покрете. Доступан
је деци јер се лако памти, има ритам и мелодичан. Одликује се лакоћом изговора слогова
који су често састављени од једног самогласника и два сугласника. Бројалице развијају
музичке способности код деце на следећи начин:

 развој говора
 развој когнитивних способности
 развој говорне креативности
 развој покрета и ритма

Бројалице подстичу:

 говорну активност,
 слободан дечји говор,

25
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

 мотивишу децу на слободно и течно говорење,


 обогаћују дечји речник,
 доприносе правилном изговору појединих гласова,
 смањују говорне сметње,
 изграђују дикцију,
 нагласак,
 интонацију.

Бројалице развијају ритам, покрет, темпо, динамику. Ритам се може демонстрирати


покретом: прстима, шаком, рукама, ногама и телом. Бројање уз кретање се може изразити
пљескањем, љуљањем, махањем рукама, љуљањем тела, скакањем и сл. Могу се
користити различити инструменти: удараљке, звечке, бубњеви, троуглови. Ритам се може
певати високим или ниским тоном, полако или брзо, тихо или гласно. Пример бројалице у
1. разреду и шта постижемо бројилом: Бројила: ЕНЦИ, МЕНЦИ, НА КАМЕНЦИ Прва
фаза је доживљај мере: битно је да деца доживе меру, ритмично изговарајући текст
покретима руке. као на игралишту. Изговарањем текста бројалице и покрета после више
пута развијамо код деце осећај за метрику и моторику. Друга фаза је доживљавање ритма:
демонстрираћемо ритам инструментима, штаповима, а можемо користити и друге
предмете у окружењу, а уз наступ слушаћемо и снимак бројалице. После извођења ритма
бројалице са инструментима, деца ће развити целовит доживљај тезге као дечијег
поетског, ритмичког и метричког стваралаштва. И на тај начин дете „живи” ритам, а не
само да га репродукује, јер репродукција може бити и пасивна.

26
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

12.Развој музичких способности код деце кроз музичке игре

Најспонтанији начин на који дете исказује своје музичке способности (осећај за ритам и
доживљавање мелодије и текста) је кроз музичке игре. У нижим разредима планирано је
извођење игара спорог темпа за развијање покретљивости. У ситуацијама када су правила
игре сложенија и захтевају већи напор од деце, наставник може да их подели у велике
групе, од којих једна пева, а друга изводи покрет. Једноставне речи песама проширују
сазнања деце о средини у којој живе, природи... и подстичу их на пантомимично
изражавање. Игре се изводе, углавном, колективно са другачијим распоредом улога.
Након стварања атмосфере за нову игру, игра се прво учи са мањом групом способнијих
ученика, како би остали могли да уче. Игра се савладава у целини, а певање мора почети
правилним интонирањем почетног тона. Нове потезе треба увежбати пре него што
савладате целу игру. Музичке игре могу бити: дидактичке, певачке игре, игре уз
инструменталну пратњу, мале музичке драматизације. Омогућавају ученицима да
несвесно савладавају различите ритмичко-мелодијске појаве које ће касније свесно
обрадити у тренутку описмењавања. Игре са певањем и различитим садржајем треба
бирати у смислу да деца опонашају разна дела, живот у природи, народне обичаје и друго.
Они имају основни задатак да правилно изведу мелодију, а уз музику усаврше складан,
изражајан, слободан и ритмички повезан покрет. Тако покрети истовремено изражавају
карактер, ритам, темпо и динамику песме, а уз музику развијају и усавршавају прецизност,
лакоћу, хармонију и изражајност покрета.

27
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

13.Развој музичких способности деце кроз слушање музике

Једна од најважнијих музичких активности за развој дечјих способности је слушање


музике. Слушањем музике дете открива посебан свет, свет музичких тонова, почиње да
уочава оно „лепо“ у музици и оспособљава се да доживи виши степен естетске радости.
Када говоримо о слушању музике као једном од фактора свестраног образовања личности,
мислимо на искључиво активно слушање музике. Насупрот томе, деца слушају музику
пасивно када је слушају без интересовања и пажње, без обзира да ли су у статичном
положају или се крећу. У раном узрасту деца могу да слушају сва три облика
инструментала, вокални и вокално-инструментални. Међутим, што су деца млађа, то им је
вокална музика приступачнија јер им текст омогућава да разумеју њен садржај. Одабиром
приступачне инструменталне музике, посебно програмске, деца схватају да
инструментална музика има свој садржај. Приликом слушања музике треба имати у виду
да она представља когнитивни, емоционални и конативни ангажман личности. Предуслов
за слушање музике је развијена слушна пажња. Најбоље је комбиновати емоционално,
аналитичко и креативно слушање музике. Код емотивног слушања музике, акценат је
стављен на доживљај музичког дела у целини.Аналитичко слушање подразумева
анализирање дела са становишта музичких облика, уочавање инструмената, причање и
упоређивање са другим делима. Слушање музике у школи прво се може повезати са
предметом уметности. Ако деца изражавају свој доживљај одређеног дела које се слуша на
књижевни или уметнички начин, онда говоримо о креативном слушању музике.
Уметнички израз дечјег доживљаја музике током слушања помаже да се личност ослободи
напетости и открива психичке трауме код деце. Понекад ученицима не треба рећи наслов
композиције, већ замолити да покушају да замисле шта је композитор њоме желео да
пренесе. Тада је мотивација за слушање музике велика. На овај начин имаћемо прилику да
разговарамо о изражајним музичким средствима, инструментима, динамици, темпу,
мелодији и ритму. Сврха слушања је заправо да ученици доживе музичко дело, да осете
карактер композиције и тиме се активира њихова спонтаност и стваралачка машта, па је
њена вредност сасвим очигледна. Слушање музике код деце развија и концентрацију и
пажњу, што су неке од способности у значају слушања.

28
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

14. Развој музичких способности деце кроз певање и свирање

14.1 Певање

Активност детета при певању доприноси већем ангажовању емоција и интелекта и има
велику васпитну вредност. Песме које се уче на слух претпостављају постепену обраду.
Песма се прво мора једном или двапут отпевати уз пратњу инструмената како би деца
могла да доживе композицију у целини. Са становишта психологије, много је
рационалније и ефикасније учити глобалном методом, где се песма учи у целини уз помоћ
наставника и инструмената. Касније се посебно увежбавају делови који су слабије
усвојени или у којима су мелодијски или ритмички отежани. Певањем песама музичке
способности које се развијају код деце су интонација, темпо, карактер песме. За
одређивање интонације при певању увек је пожељно да наставник започне песму.

Приликом певања уз пратњу учитеља, деци је најважније:

 Песму отпевати најмање два пута како би деца могла да доживе песме.
 Постављање слике текста песме како би деца брже и лакше запамтила стихове
песме.
 Мелодије и делови који се понављају у песми
 Обогаћивање речника

14.2 Играње

Активно музицирање колективно или у групи је најбољи начин за развијање музичких


способности, љубави према музици, креативних способности, а уједно и један од
најприроднијих начина за ослобађање напетости. Карл Орф, композитор и педагог, добро
је познавао дечју психу, машту, њихове могућности, али и дечје игре, па је правио дечије
инструменте по узору на класичне инструменте. Инструменти су лаки за руковање, а
подстичу максималну активност деце, развијајући радост музицирања. Мелодични

29
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

инструменти играју важну улогу, јер се уз њихову помоћ при свирању ствара мирна,
пријатна атмосфера у дечјем окружењу. Свирање на инструментима код деце развија
тачност, издржљивост, одговорност, прецизност, комуникативност и социјализацију.
Свирање олакшава доживљај, постављање динамике, мелодије, форме, хармоније и
полифоније. Свирање на инструментима доприноси развоју деце у вези са развојем
звучног сензибилитета, односно осећаја за звучне боје појединих инструмената. Ако се
деци дају непознати инструменти, то развија радозналост, повећава мотивацију и тежи
одређеној организацији. Учитељ треба да све то обликује и развија постепено, а тако се
стичу знања и развијају музикалност деце. Поред мелодијских инструмената постоје и
ритмички инструменти који су веома практичан за извођење тезги, као и за спонтане и
свесне импровизације. Кроз спонтану импровизацију могуће је открити и музикалност
деце, психичко стање, емоционалност детета.

30
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

15.Улога наставника у музичком васпитању деце.

Циљ музичког васпитања и образовања у школској образовној установи је формирање


основа музичке културе детета као дела опште духовне културе. Главни посао у овом
правцу обавља музички директор. Учитељ делује као активни асистент, има велике
могућности да упозна децу са музиком.

1. Наставник је активно укључен у процес подучавања деце на часовима музике. У млађим


групама учитељ пева са децом. У средњим и старијим групама помаже у учењу песама.
Приликом подучавања деце музичким и ритмичким покретима у млађим групама,
учествује у свим врстама покрета и тако активира децу. У средњој, старијој и припремној
групи улога наставника је другачија: понаша се по потреби, показује неку врсту покрета,
даје посебна упутства деци у плесу, игри итд. Наставник помаже музичком директору да
припреми и изведе различите врсте часова. Његова улога је посебно значајна у
комплексној настави (уз укључивање различитих видова уметничких активности).

2. Најважнији задатак наставника за музичко васпитање ученика је да музику укључи у


свакодневни живот деце како би им време у школи било светлије и разноврсније. У том
циљу наставник унапред размишља о могућим опцијама коришћења музике у
свакодневном животу деце, тражећи њено лакше укључивање у дечје активности.
Могућности коришћења музике:

 у слободно време,
 у играма улога,
 у разним активностима,
 у шетњи,
 у другим редовним тренуцима (пре одласка у кревет, при пријему деце и сл.).

У слободно време наставник, одржавајући интересовање за музику, консолидујући знања


стечена на часовима музике, слуша музику са децом, пева познате и нове песме, помаже
деци да савладају игру и плесне елементе. Корисно је организовати гледање музичких
филмова, цртаних филмова, прослављање дечијих рођендана (уз укључивање музике).

31
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

Укључивање музике у игру чини је емотивнијом, занимљивијом, привлачнијом. У


игрицама попут „концерта“, „музичког часа“ музика је главни садржај. У другим
случајевима, то је илустрација за радње игре (у игри „мајка и деца” учесници певају
успаванку, славећи славу, певају и играју; дечаци, играјући се са војницима, марширају уз
звук бубња ; позориште у којем луткарски ликови певају песме). Када ходате, укључивање
музике је најприкладније током лета. Могуће је певати и инсценирати песме (везане за
природу, уз годишње доба), коло („Ишли смо на ливаду“, „Земелушка-чернозем“), игре на
отвореном уз коришћење музичких инструмената. Музика се може укључити као део
часова о развоју говора, упознавању деце са природом, ликовној уметности. У зависности
од задатака које поставља наставник, музика или претходи посматрању или појачава
утиске деце (ставља емоционалну тачку на час). На часу природне историје, након
гледања рибе, наставник може са децом да отпева песму „Риба” или да послуша представу
„Акваријум” К. Сен Санса. У лекцији о развоју говора може се укључити музика при
причању бајке (при причању бајке „Мингербреад Ман” препоручује се певање песме
Колобок, при читању бајке А. Пушкина „Прича о цару Салтан“ – слушајте фрагменте
истоимене опере), певање песама помаже у исправљању одређених говорних недостатака.
Певање јасних песама брзо помаже у развоју артикулације. Тема цртања, моделовања,
примене може бити садржај познате песме (на часу „Моја омиљена песма” предлаже се да
нацрта (слепи, направи апликацију) оно што се пева у његовој омиљеној песми). Музика
помаже да се пренесу карактеристичне особине уметничке слике у уметничком делу (пре
него што нацртају кловна, деца слушају драму Д. Кабалевског „Кловнови“). Музика за
јутарње вежбе и физичко васпитање уз физичке вежбе ствара одређено емоционално
расположење, активира пажњу деце, повећава изражајност покрета. Препоручује се
извођење основних, општих развојних вежби уз музику. Трчање, скакање, бацање, пењање
уз музику се не препоручују, јер претпостављају слободан ритам кретања који одговара
могућностима сваког детета. Било која врста вежбе захтева пажљив одабир музичких
композиција.

3. Наставник самостално или под руководством музичког директора води музичко


слободно време и забаву.

32
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

4. Наставник усмерава самосталну музичку активност деце, одржавајући интересовање за


музичку активност, ствара проблемске ситуације које активирају креативне
манифестације, водећи рачуна о интересовањима и склоностима ученика. Вођење
самосталне активности је индиректно: наставник покушава да утиче на музичке утиске
детета. Наставник организује предметно-просторно окружење које доприноси настанку
самосталне музичке активности. „Музички кутак“ треба да садржи приручнике,
материјале, комплет музичких инструмената, портрете композитора, филмске траке,
плоче, магнетофонске снимке, музичке и дидактичке игре, комплете разних врста
позоришта, елементе костима, атрибуте и др.

5. Наставник ради и са родитељима, препоручује посете музичким позориштима,


концерте, гледање ТВ емисија, цртаних филмова, привлачећи их да организују заједничке
догађаје. Да би руководио музичким и естетским активностима деце, наставник мора
стално да унапређује њихову музичку културу, унапређује извођачке вештине, познаје
најновију музичку и методичку литературу.

33
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

Закључак

Гледајући напредак музичких способности експерименталне групе, након рада на


прилагођена програму, напомиње се одговарајућа педагошка подршка, која подразумева
правилан одабир и операционализацију садржаја, један од битних фактора развој
музичких способности и да је то фактор на који се може утицати. Од приказаних
резултата, може се закључити да је потребно прилагодити програм који би био усклађен
са актуелним особеностима музичких способности деце школског узраста. Добијено
резултати су у великој мери слични резултатима истраживања аутора Терзића и
Судзиловског (2004). Следи програмирање музичких активности у пшколском периоду
смернице које се односе на избор песама за рад са децом који мора бити тежак
прилагођена и адекватно реализована, у циљу развијања музичких способности и
даровитости. На основу резултата истраживања може се закључити да наставници
неопходна подршка при раду са децом у оквиру реализације музичких активности.
Решење треба тражити у ангажовању музичких сарадника, који би значајно допринели
јачање компетенције васпитача за активирање музичког потенцијала деце и развијање
даровитости. Чини се да је потешкоћа за већину просветних радника њихова недовољна
способност свирања неког инструмента и недостатак знања законитости развоја музичких
потенцијала. Певање дечијих песама по својој вокалне диспозиције, без икакве контроле
или знања о томе да ли тај опсег одговара групи са којом ради, то може бити озбиљан
пропуст и може инхибирати развој потенцијала. У том смислу, резултати истраживања
могу допринети јаснијој концептуализацији предмета садржаја при изради студијских
програма за образовање васпитача у развоју компетенције будућих наставника за
развијање музичких способности и даровитости деце. Примећено је и да наставници често
раде са децом на песмама и мјузиклима игрице. Слушање музике, свирање дечјих
музичких инструмената, као и креативних активности се не реализују на одговарајући
дидактичко-методички начин или су занемарене. Код слушања музике, право активно
слушање је врло мало заступљено или га неки васпитачи уопште не практикују. Деца
често добијају музику током јутарњег пријема или гимнастичким вежбама које могу
довести до навикавања деце на музику где не обраћају пажњу и да се у том случају само
пасивно слуша, тј. у рутину. Недовољно је заступљено и свирање дечјих музичких

34
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

инструмената, и одсуство довољног броја дечјих инструмената у предшколској установи


не сме бити оправдање изостанка ове области рада, јер деца са наставницима могу да
стварају једноставни ритмички инструменти у оквиру пројектних активности и учења.
Направљен је преглед потешкоћа, а са друге стране, презентација добробити деце је била
више него адекватна. педагошка подршка васпитача у развијању музичких способности,
како је приказано стављен кроз експериментални програм, истовремено указује на
педагошке импликације катјона истраживања. Ценећи представљени педагошки приступ у
интегрисаном учења, у оквиру које велику пажњу треба посветити развоју музичких
компетенција деце, истовремено је погођен и укупан развој личности. Поред развоја
музичких потенцијал детета, истовремено утиче и на развој сарадње, самопоуздања,
мотивације за вежбање и учешће у музичким активностима ван предшколске установе и
подстиче музичко стваралаштво. Посебно се добија уважавање резултата истраживања
значај у програмској структури активности по концепту „Година полетања“. С с обзиром
на то да је у оквиру пројектног приступа учењу интеграција садржаја из различите
области, један од задатака наставника је да „провоцира” децу музиком садржаја, који ће
деци бити садржајни и значајно „повући” њихов укупан развој и даровитости. Будућа
истраживања би требало да буду усмерена на испитивање репрезентације музике садржаји
и начини њихове реализације у новој програмској концепцији пројекта учења у
предшколској установи, како због потешкоћа у реализацији са којима се васпитачи
суочавају лице не би било неоправдано недовољно заступљено. Из наведеног се могу
уочити основни елементи музичких способности: осећај за ритам, слух и способност
памћења музике, у циљу проширења мишљења на регистровање осећаја за јачину,
интензитет тона, боју и хармонију тонова (хармонија ). Стога се развијањем музичких
способности код детета развија низ посебних способности, од којих ће оно имати
вишеструку корист, како у детињству, тако и касније у животу: слух, вид, вербално
изражавање, способност читања, учење страних језика, математичке и креативне
способности. , социјална прилагодљивост. Природа музичких искустава је и когнитивна и
афективна. Музика није само извор музичког развоја, већ и средство креативног
изражавања детета, његовог социјалног, емоционалног и психомоторног развоја. Такође,
музика пружа одличне могућности за стварање естетског односа према себи, целокупној
уметности и животу уопште. То значи да се радом на развоју основних музичких

35
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

способности, у раном школском узрасту, постиже неопходна основа и ваљана основа за


даљи музички (и општи) развој ученика. Сви остали музички садржаји, који следе током
даљег музичког образовања, неће се моћи остварити без благовременог и квалитетног рада
на развоју наведених облика музичке делатности.

36
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

Литература:

Андевски, М., Арсенијевић, Ј. (2012). Компетенције запослених у образовању.


Истраживања у педагогији, бр

Ђурковић-Пантелић, М. (1998). Методика музичког васпитања деце предшколског


узраста. Шабац: Факултетза образовање наставника.

Јовановић, С. (2014). Карактеристике музичких игара и њихова примена у раду са децом


предшколског узраста,

Одбрањена магистарска теза. Јагодина: Универзитет у Крагујевцу.

Каменов, Е. (1995). Модел основа програма васпитно-образовног рада са децом


предшколског узраста. Нови Сад:

Одсек за педагогију Филозофског факултета.

Којов-Буквић, И. (1989). Методика наставе музичког васпитања. Београд: Завод за


уџбенике и наставна средства

Крајнц, С., Валенчић Жујан, М. (2014). Утицај колегијалне сарадње васпитача на

професионални развој појединаца и организације. Истраживања у педагогији,

Максимовић, Ј., Петровић, Ј., Османовић, Ј. (2015). Стручне компетенције будућих


педагога.

Истраживања у педагогији,

Правилник о општим основама предшколског програма. (2006). Београд: Службени


гласник РС – Просветни гласник.

Предшколско образовање и васпитање у САП Војводини. (1988). Београд: Педагошки


завод Војводине.

Радичева, Д. (2008). Упознавање са методиком наставе солфеђа. Нови Сад: Академија


уметности.

37
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

Стурза-Милић, Н. (2012). Значај акумулације моторичких знања за испољавање моторичке


креативности деце.

Истраживања у педагогији

Вукомановић, Н., Камненић, О. (1981). Музичке игре. Горњи Милановац: Дечје новине

38
Утицај почетне музичке наставе на развој музичких способности ученика

Прилог

На основу задатка које смо навели у методолошком оквиру, процењујемо музичке


способности ученика кроз народну песму ,,У Будиму граду”.

 Песма је у 2/4 такту


 Песма је у С-дуру
 Ознаке за динамику су МФ- средње јако и ф- јако динамично извођење
 Присутне су ноте од до до сол
 Од трајања имамо четвртине, половине и осмине ноте
 У песми је дата четвртина паузе
 Што се тиче артикулације имамо лук и корону

39

You might also like