ЈУ ОШ „МАЈКА КНЕЖОПОЉКА“

Кнежица

Тема индивидуалног стручног усавршавања:

ЗНАЧАЈ МУЗИКЕ ЗА РАЗВОЈ ДJЕТЕТА

Наставник музичке културе:

Никица Вујиновић
ЗНАЧАЈ МУЗИКЕ ЗА РАЗВОЈ ДJЕТЕТА

1. УВОД
 
Музика има огроман значај за развој сваког дjетета. Она утиче на развој
његових музичких и физичких спсособности, изграђивање естетског односа
према музици и умjетности уопште.

2. ЗНАЧАЈ МУЗИКЕ КРОЗ ИСТОРИЈУ

Народи древних цивилизација посматрали су музику као моћно средство које је

могло да промени карактер појединца. Остаци глинених плочица, нађених у
Малој Азији и Сумерији говоре о месту и важности коју је музика имала у тим
друштвеним заједницама. Конфучије је веровао да музика има велики утицај на
оно што људи у животу раде, те да у себи садржи добро и зло. Он каже: "Ако
желите да знате каква је држава једног народа и да ли су њени закони добри
или лоши, испитајте музику која се у тој држави слуша".

У време Аристотела и Платона музика је, уз геометрију, астрономију и

математику, посматрана као један од четири стуба учења. У периоду ренесансе
од сваког образованог човека очекивало се да свира неки инструмент и да зна
да чита ноте. Данашњи научници разазнају потенцијал који музика има на
развој људских бића. Скоро свако доба у историји човечанства признавало је
музику као битан фактор у процесу учења и формирања појединца, те је била и
саставни дио образовања.

3. ИСПИТИВАЊА У ВЕЗИ УТИЦАЈА МУЗИКЕ НА РАЗВОЈ ДЕТЕТА

Познато је да бављење музиком унапређује музички развој, тј. различите

видове музичког развоја: опажајни појмовни, афективни, психомоторни,
вокални, развој способности и музичког извођења. Но, оно што је мање познато
јесте да развијање музичких способности (слушање музике, музичко опажање,
естетско процјењивање, музичке преференције, музички укус, способност
извођења музике) посредно и значајно утиче на општи развој. Музичким
развојем утиче се на развој когнитивних способности: интелигенција,
когнитивна комплексност, креативна способност, језичке способности,
способност читања, социјална интеракција идр. Бројни научници бавили су се
утицајем музике на развој детета.
4. ЗАШТО ЈЕ БАВЉЕЊЕ МУЗИКОМ ВАЖНО ЗА ДИЈЕТЕ?

Музика има огроман значај за развој дјетета. Развијањем музичких способности,

код њега се увећава низ посебних способности, од којих ће имати пуно користи
како у детињству, тако и касније током живота. Слух, вид, вербално
изражавање, способност читања, учење страних језика, математичке и
креативна способност, социјална прилагодљивост... само су неке од
способности које музичари изванредно развијају.

Музика у потпуности ангажује мозак. Обе хемисфере су активне када дијете учи
да свира, што поспешује малишанове интелектуалне способности, нарочито
домен апстрактног мишљења. Она утиче на психички и физички развој, а
улазећи у свијет музике дијете почиње активно да развија естетско расуђивање
и однос према умјетности уопште.

Музика има способност да увјежбава мозак за комплексније размишљање, оно

које укључује решавање неког проблема, расуђивање, анализирање, уочавање
сличности и разлика. Слушањем класичне музике се побољшавају памћење и
концентрација, а учењем свирања неког инструмента се развија просторно-
временско расуђивање. Психолози су доказали да дјеца која се у предшколском
узрасту константно баве музичким активностима — упадљиво брже и са већом
тачношћу савлађују проблеме у играма као што су слагалице или лего коцке. Уз
добро просторно-временско расуђивање уживају у шаху, математици, схватају
размјере и пропорције, и боље се сналазе у природним наукама од друге деце.

Музиком се, што је нарочито важно, подстичу креативност и машта, а малишани

који свирају неки инструмент размишљају "бистрије"и критички. За повучену
дјецу, са проблемом остваривања социјалног контакта, музичка активност може
да се користи као терапија, јер омогућава дјетету да се изрази, да се кроз
пјесму и игру уклопи у друштво и развије осјећање колективног духа.

4.1. Музика помаже развоју говора

Музика помаже развоју говора. Веома је значајно схватити да је са увођењем

музике у живот дјетета потребно почети што раније, како би оно научило да
воли и цијени класичну музику. Од тренутка када се беба зачне у стомаку, па
све до средње школе — улога родитеља, ма колико они били музикални, састоји
се у непрестаном представљању класичне музике својој дјеци, помоћу
разноврсних активности које стимулишу њихово учење. Фетус је устању да чује
звукове већ у 20. недјељи старости. Уколико му се редовно омогућава да слуша
музику, имаће способност да раније и лакше развије сложеније језичке
стуктуре. "Мамине песмице" или ритмични музички жаргон који мајка користи у
комуникацији са бебом, помаже беби да развије говор. Предшколска дјеца у
"школицама" користе разне ритмичке инструменте, пјевају пјесмице, марширају
уз музику... захваљујући чему се усавршава њихова координација покрета,
осјећај за ритам, меморија, као и способност слушања.

Када дјеца крену у школу, најважнији задатак који се пред њих поставља јесте
да науче да читају. Коришћењем музике, овај посао ће бити учињен знатно
лакшим. Учећи ритмичне пјесмице, користећи ритмичке инструменте и играјући
музичке игрице — дјеца уче склопове које формирају звукови и ритам. Лакше
препознају самогласнике и дијеле ријечи на слогове, што ће им касније бити од
велике помоћи када буду учила да читају.

4.2. Лакше се учи математика

Помоћу музике је лакше учити математику! Када дјеца уче ритам, она у исто
вријеме уче дијељење, разломке и пропорције. Ово су резултати најновијих
истраживања спроведених на калифорнијском Универзитету Ирвин, која су се
бавила седмогодишњом децом.

4.3. Развија се интелект

Музика утиче на мозак и на друге начине. Због својих комплексних структура

које се понављају, она повезује и развија моторни систем мозга, развија чуло
вида и слуха, снажи координацију, концентрацију и меморију. Истраживања су
показала да студенти који слушају класичну музику док уче, лакше "упијају",
задржавају и репродукују садржаје од оних који уче у тишини. Данашњи
научници су у ситуацији да, као никада до сада, протумаче на који начин мозак
функционише. Они знају да богато искуство ствара "богат мозак", као и да беба
долази на свет припремљена за прихватање различитих стимулација. Ова
чињеница избацује у први план улогу родитеља, који треба да свом детету
омогући бројна, свакодневна и обогаћујућа искуства, која ће подстаћи развој
дјететовог мозга.

Осим што је изузетан доживљај, музиком родитељи могу да подстакну

интелектуални развој свог дјетета, увећају његов капацитет за учење и на
диван начин обогате њихов живот.
4.4. Подстиче дружељубивост

Музика подстиче социјалне вјештине код дјетета. Дјеца која се баве музиком,
развијају виши ниво социјалне кохезије и лакше им је да разумију себе и друге.
Емоционални аспект музичке активности такође подстиче развој једне веома
важне социјалне вјештине као што је емпатија (саосјећање са другима).

Већина учитеља ће вам рећи да музиком дјете на лакши начин изражава своје
унутрашње емоције, као и да уз њену помоћ лакше развија самопоуздање. Као
један вид нејезичког изражавања, музика је у стању да пренесе комплексност
емоција, и на тај начин — посебно стидљивом или плашљивом дјетету, коме је
тешко да комуницира говором, помогне да се изрази.

Музика се често користи у разреду као механизам социјалне интеракције.

Доказана је повезаност музике и музичког искуства са појединим видовима
личне и социјалне компетенције. Она није извор само музичког развоја, већ је и
средство стваралачког испољавања детета, његовог социјалног, емоционалног
и психомоторног развоја. Музика омогућава детету да се изрази и само потврди
кроз њему најближе активности: пјесму и игру. Дјеца која су повучена, некада
чак и обиљежена као недовољно интелигентна и немузикална, са
одушевљењем учествују у свирању на дјечијим инструментима и то једнако
добро као и остала дјеца. Учествујући у играма и свирању дјеца развијају
колективни дух, осјећај за помоћ и сарадњу.

5. МУЗИКОТЕРАПИЈА

Коришћење музике у терапеутске сврхе познато је током читаве историје

људске цивилизације, а музикотерапија као научна дисциплина се убрзано
развија током двадесетог века.

Музикотерапија је психотерапијска техника коју примењује едуковани

музикотерапеут, а у дијагностичке и терапијске сврхе користи звук, који може,
али и не мора бити музика. Музикотерапија се може примењивати код здравих у
циљу психопрофиласе, повећања креативности, те интензивнијег психолошког
и духовног развоја.

5.1. Музикотерапија у трудноћи

Вибрације звука делују на све процесе у мозгу, и тиме директно утичу на

когнитивне (сазнајне), емоционалне и телесне функције, што музику сврстава у
делотворно терапијско средство. Научна истраживања су доказала да звук
утиче на ћелије и органе, а самим тим дјелује на стање свести, хармонизацију
лијеве и десне стране мозга, крвни притисак, циркулацију, дисање и друге
процесе који се одвијају у тијелу.

Предности су бројне — од биолошких (дјеловање на дисање и крвни притисак),

па до социолошких (стварање осјећаја заједништва код труднице и медицинског
особља).

Да би музикотерапија била ефикасна, није потребно да трудницаима музичко

образовање или таленат. Ова врста терапије доприноси угоднијој и здравијој
трудноћи. Она делује на пробавни систем, крвни притисак, циркулацију,
мишиће, помаже код стреса, постизања опуштености и ублажавања
депресивних стања. То је веома важно, с обзиром да се зна како стрес може
негативно да утиче на ток трудноће и узрокује компликације, а недавно је
откривено да труднице које су дужи временски период биле депресивне, рађају
децу склону депресивним стањима.

5.2. И бебе слушају музику

 
Терапија музиком помаже у зближавању са бебом. Слух је прво чуло које се
развија код нерођених беба, и оне често (ударцима "изнутра") и саме показују
која им се музика свиђа, а која их иритира. Такође, пјевање труднице дјелује
смирујуће на бебу. Доказано је да нерођена дјеца памте звуке које су слушала
док су била у мамином стомаку, и да их након рођења препознају и радо
слушају.

6. УТИЦАЈ МУЗИКЕ НА УЧЕЊЕ

Резултати до којих су дошли научници довољно говоре у прилог значаја музике

за музички и општи развој дјетета. Родитељи морају од најранијих дана
обезбједити својој дјеци музички подстицајну средину са искуствима која ће
"хранити" њихов мозак. Музика поспјешује функционисање мозга код
комплексније математике и природних наука, а резултат тога у будућности јесте
појединац који ће бити конкурентан потребама савременог друштва.

Остварење музичког потенцијала остварује се путем подстицајне средине,

усмјерености породице на досљедно и континуирано подстицање детета у
оквиру одговарајућег културно-педагошког нивоа, као и компетентном
музичком наставом. Компетентна музичка настава не подразумјева
самоодговарајући наставни кадар већ и добро осмишљене наставне планове и
програме на свим нивоима образовања.
Неки се и даље питају да ли музика заиста има велики утицај на образовање.
Обављено је на стотине истраживања којима је утврђено следеће:

— дјеца много брже уче ријечи пјевајући их уз учитеља

— музика убрзава процес учења
— музика побољшава читање и разумјевање прочитаног
— ученици који свирају неки инструмент са клавијатуром постижу боље
резултате из историје и математике од ученика који то не чине
— слух и вид истанчанији су код дјеце која се музички образују
— побољшава се учење страног језика када се у наставу укључи музика
— музика помаже развоју додатних способности.

У школама где је музика саставни дио процеса учења постоје изванредни

примери академског успјеха. У тим школама умјетности немају предност над
читањем, писањем, математиком или природним наукама, већ су вјешто
интегрисане у наставни план и програм, мада се предају и као посебни
предмети. Музиком се подстичу креативност и машта. Дјеца размишљају бистро
и критички у већем степену ако свирају неки инструмент.
И не заборавите, музички ангажујте децу од најранијих дана.
Родитељи који пјевају дјеци, који их љуљају, играју са њима, који их подстичу
на стваралачку активност (вокалну, моторичку и извођачку), који стварају
окружење у коме се слуша умјетничка музика — допринеће бољем музичком и
општем развоју дјетета.

ЗАКЉУЧАК

Здравље као база и основа да се човјекова хармонична личност свакодневно

потврђује у породици, на раду, у креативном процесу, омогућава сваком бићу
стабилност, смиреност, отпорност на деловање немилосрдне свакодневице.
Али, исто тако живимо, данас, у вријеме великих емотивних набоја, медијских
притисака, трагичних збивања који доприносе психичкој дисхармонији и траже,
често хитну помоћ од медицине.
Медицина и музика доводе се у везу, још у давној прошлости. Стари народи су
патњу и болест често одклањали уз помоћ магијских ритуала чији пратилац је
била музика.
Тако је МЕЛОТЕРАПИЈА почела да се развија. Но, тек од XIX вијека љекари,
посебно психолози, почињу да проучавају љековито дејство звука, хармоније,
мелодије, боје појединих инструмената у процесу лијечења и побољшања
стања обољелог човјековог тијела и душе. Нарочито се у савременој
психијатрији постижу одређени резултати, јер у тој области благотворни утицај
музике води обољелог на стазе рехабилитације па и до потпуног оздрављења.