Mnoge mame su verovatno imale priliku da čuju savet da je dobro da svojoj bebi dok je još u stomaku

pevaju i puštaju klasičnu muziku. Uspavanke su nezaobilazni deo uspavljivanja u prvim mesecima života,
a kako dete raste uz njih se u kući pojavljuju i dobro poznati zvuci dečjih pesmica Dragana Lakovića,
Branka Kockice, Kolibrija…
Poznato je da nas muzika koju volimo čini veselim i zadovoljnim, da nas relaksira i smanjuje stres, ali
relativno mali broj ljudi zna da se muzika može koristiti u terapeutske svrhe u brojnim granama medicine.
Dr sci med. Ranka Radulović, psihijatar i predsednik Udruženja muzikoterapeuta Srbije objašnjava da je
prvo iskustvo života i sveta svakog čoveka vezano za zvuk. Prvi zvuci koje usvajamo su oni iz majčine
utrobe, kao što je disanje, rad srca ili rad creva. Analiza tih zvukova je pokazala da je reč o takozvanoj
pentatonskoj skali. Zanimljivo je da sve uspavanke sadrže upravo pentatonsku skalu što znači da ti tonovi
deluju umirujuće na dete i vraćaju ga u trenutke kada je bilo srećno, zadovoljno i zaštićeno. Iako su
istraživanja zvukova koja vraćaju sećanja na intrauterini razvoj pokazala da bebe u inkubatorima bolje
napreduju i da se brže razvijaju, naša sagovornica ukazuje da nije dobro da, recimo, majka snimi svoj
glas na kasetu i da pušta detetu kada nije kod kuće. Time se, kako navodi, detetu šalje lažna poruka da je
mama tu, što je pogrešno, jer nije samo zvuk veza sa majkom, već i njen dodir, miris, boja glasa.
Ona objašnjava da razvoj svakog čoveka počinje mnogo pre rođenja i da se između majke i deteta stvara
veza dok je ono još u stomaku. To se odnosi i na muziku, pa tako beba pamti melodije koje je majka za
vreme trudnoće pevala ili muziku koja je bila puštana u kući. Kao što, recimo, pamtimo mirise bakine ili
mamine kuhinje, tako je i kućna muzika deo ličnog i porodičnog identiteta. Zato je mnogo bolje bebama
puštati muziku koja se uobičajeno sluša u kući, jer ona kod njih izaziva osećaj sigurnosti i zaštićenosti.
Takođe bi bilo dobro da majka radije peva, nego da detetu pušta nasumice izabrane kasete. Preporuka je
da roditelji prate kako dete reaguje na određene zvukove i da u skladu sa tim biraju muziku. Deca imaju
svoje cikluse buđenja i spavanja koje ne treba remetiti. Za jutro se preporučuje energizirajuća muzika, a
opuštajuća pred spavanje. Dojenje bi trebalo da bude intiman trenutak između mame i bebe, koje nikako
ne bi valjalo remetiti bilo čim.
Korišćenje muzike u terapeutske svrhe poznato je tokom čitave istorije ljudske civilizacije, a
muzikoterapija kao naučna disciplina se ubrzano razvija tokom dvadesetog veka. Ranka Radulović ističe
da muzikoterapija nije samo puko slušanje muzike, već da je reč o skupu različitih metoda (neverbalnih i
verbalnih), koje uključuju drevna i savremena znanja i veštine u upotrebi glasa, tela i instrumenata, ali i
elektronske i kompjuterske tehnologije. Veoma je važno razumeti da se muzikoterapija jednako uspešno
primenjuje kod zdravih i bolesnih i to od najranijeg uzrasta, jer između ostalog podstiče psihomotorički
razvoj, poboljšava efikasnost i produktivnost, doprinosi razvoju kreativnosti i duhovnosti.
Muzikoterapija spada u domen zvanične, a ne tradicionalne medicine i ima široku primenu u psihijatriji,
neurologiji, u ginekologiji i akušerstvu, internoj medicini i pedijatriji, u fizikalnoj medicini i rehabilitaciji, u
terapiji bola, u otorinolaringologiji, anesteziologiji, stomatologiji. Značajna je njena primena u procesu
rehabilitacije kod svih kategorija urođenih i stečenih oboljenja i poremećaja - kod dece i odraslih sa
cerebralnom paralizom, autizmom, kod slepih i slabovidih, kod lica sa poremećajima sluha.
Muzikoterapija je u svetu veoma prihvaćena u okviru sistema socijalne zaštite.
Ranka Radulović je autor projekta koji ima za cilj otvaranje kabineta za muzikoterapiju u predškolskim
ustanovama i školama, u kojima bi deca kroz igru, uz prisustvo edukovanog muzikoterapeuta, jednom ili
dva puta nedeljno pevala i svirala na različitim instrumentima. Uključivanje muzikoterapije u redovan
obrazovni sistem doprinosi razvoju kreativnosti, emocionalnih i socijalnih veština, utiče na mobilisanje
svih kapaciteta kod deteta, deluje na postizanje boljih rezultata u školi i smanjenje agresivnosti učenika.
Kabineti za muzikoterapiju u školama istovremeno treba da služe za prevenciju poremećaja ponašanja,
bolesti zavisnosti, narkomanije, alkoholizma i pušenja. Posebno je značajno što formiranje ovakvih
kabineta može da doprinese inkluziji dece sa posebnim potrebama.

Značaj muzičkog obrazovanja

Naučno je utvrđeno je da se učenjem muzike razvijaju funkcije mozga koje su odgovorne za kompleksan
način razmišljanja.Takav način razmišljanja podrazumeva rešavanje nekog problema, rasuđivanje,
donošenje zaključaka, analiziranje, sintetizovanje i evaluaciju informacija. Učenje sviranja nekog
instrumenta pospešuje razvoj i celokupnog nervnog sistema. Pošto učenje sviranja nekog instrumenta
podrazumeva svakodnevno vežbanje, samim tim se poboljšava koordinacija, koncentracija i pamćenje.
Kroz proces muzičkog obrazovanja dete uči da naporno radi, da istraje i da bude samodisciplinovano.