GIMNAZIJA

SMEDEREVO

MATURSKI RAD
IZ MUZIČKE KULTURE

U ZDRAVOM TELU ZDRAV ZVUK

U Smederevu Una Beronja

3. jun 2017. Učenica IV-1 razreda
Školske 2016/17.godine
 SADRŽAJ

Uvod …………………………………………………………………..........................3

Šta je muzikoterapija?......................................................................................................4
Receptivna ili aktivna muzikoterapija?............................................................................5
Terapeutska primena muzikoterapije...............................................................................6
Prednost muzike uživo u odnosu na improvizaciju u receptivnoj muzikoterapiji..........10
Korišćenje udaraljki i specifičnih instrumenata u aktivnoj muzikoterapiji
....................11
Ko sve može da se leči muzikoterapijom?......................................................................12
Koju muziku odabrati za koju vrstu zdravstvenog problema?........................................15
Zanimljivosti ..................................................................................................................18
Zaključak ........................................................................................................................19
Literatura ........................................................................................................................22
Početke muzikoterapije srećemo u učenjima antičkih škola, biblijskim izvorima,
šamanskim ritualima i teološkoj literaturi. Muzikoterapija je bila prisutna u svim
kulturama, tokom čitave istorije ljudske civilizacije, sve do danas. Od samog početka,
pratila je razvoj medicine i psihijatrije. Kao naučna disciplina počinje da se razvija tokom
dvadesetog veka, a posebnu ekspanziju, sa tendencijom daljeg razvoja, doživljava u
drugoj polovini XX veka. U svakodnevnoj primeni veoma je delotvorna u borbi protiv
stresa, razvoju kreativnosti i podsticanju produktivnosti u radnom okruženju.

U muzikoterapiji, zvuci i ritmovi postaju instrumenti kojima možemo da pokažemo svoju

kreativnost, stupimo u vezu sa sobom i lečimo različite zdravstvene probleme
( anksioznost, hronične bolove, hipertenziju, probleme u učenju...).

Što se tiče njenog uticaja na centalni nervni sistem, muzika nam pomaže da se opustimo i
smanjimo stres. Kada je posmatramo kao sredstvo za lični razvoj ona nam omogućava da
povećamo svoju pokretljivost kao i da poboljšamo svoje kognitivne sposobnosti ( paznja,
pamćenje), psihomotoričke (pokretljivost, koordinacija) kao i društveno-afektivne. I još,
nije potrebno veliko poznavanje muzike da bismo od nje mogli da imamo velike koristi.

Mit o Orfeju pokazao nam je najlepši i najmoćniji uticaj koji muzika može da ima.
"Orfej, sin tračkog kralja Ojagra i Muse Kaliope, bio je najslavniji živi pesnik. Apolon
mu je poklonio svoju liru, a Muze su ga naučile kako da svira na njoj, tako da nije samo
očaravao divlje zveri, već se i drveće i stenje pokretalo s mesta na zvuke njegove lire. U
Zoni u Trakiji i sada nekoliko hrastova na planini stoje u istom položaju u kome su se
zatekli u trenutku kad je Orfej prestao da svira.
Pošao je prolazom koji je bio otvoren u Aorni u Tespotiji, i kad je stigao, on ne samo da
je svojom žalostivnom muzikom zadivio vozača Harona, psa Kerbera i trojicu sudija
mrtvima, već su privremeno obustavljena mučenja prokletih; do te mere je omekšao
Hadovo svirepo srce da je dobio odobrenje da vrati Euridiku na gornji svet." ¹

Radi se o odnosu pojedinca sa njegovim društvenim okruženjem, ali i sa kosmičkim

silama.

Koncept muzike, a posebno muzikoterapije ostaje povezan sa harmonijom univerzuma

povezujući se, u zavisnosti od slučaja, u manjoj ili većoj meri, sa religijom i
psihologijom.

¹ KNJIŽEVNOST I CIVILIZACIJA ROBERT GREVS GRČKI MITOVI šesto izdanje NOLIT •

BEOGRAD, str.56

3
 Šta je muzikoterapija?

Početke muzikoterapije srećemo u učenjima antičkih škola, biblijskim izvorima,

šamanskim ritualima, teološkoj literaturi. Muzikoterapija je bila prisutna u svim
kulturama, tokom čitave istorije ljudske civilizacije, sve do danas. Od samog početka,
pratila je razvoj medicine i psihijatrije.

Kao naučna disciplina počinje da razvija tokom dvadesetog veka, a posebnu ekspanziju,
sa tendencijom daljeg razvoja, doživljava u drugoj polovini XX veka. Muzikoterapija je
psihijatrijska tehnika i znatno se razlikuje od običnog slušanja muzike.
Uticaj muzike je svakako blagotvoran i preporučljiv, ali muzikoterapija nije samo puko
slušanje muzike, sviranja ili pevanja. Ova terapija podrazumeva više elemenata: određenu
prostoriju, prisustvo edukovanog terapeuta, jasno postavljen i definisan problem kod
pacijenta, određenu tehniku koja se primenjuje u seansi. Sve ostalo nije muzikoterapija,
već dokolica. Ova tehnika može se primeniti kod svih vrsta psihijatrijskih poremećaja,
fobija, psihoza, kod poremećaja ličnosti, seksualnih poremećaja… a seansa može biti
grupna ili individualna. (www.muzikoterapija.rs)

U osnovi muzikoterapije je teorija zvučnog identiteta. Svako od nas ima svoj zvučni
identitet, bez obzira na pol i starost. Za svakog pojedinca taj identitet je specifičan i
karakterističan. Da bi seansa muzikoterapijom bila uspešna, mora se mentalni ritam
pacijenta „pogoditi“ s ritmom muzike koja se primenjuje u terapiji. Prvi zvuci koje
usvajamo su oni iz majčine utrobe, kao što su ritam srca, rad creva, disanje i oni su
uglavnom u pentatonskoj skali, dakle onoj koja sadrži pet tonova. Interesantno je da su i
sve uspavanke na svetu upravo u ovoj skali, što znači da su to tonovi koji smiruju i
vraćaju osećaj sigurnosti i zaštićenosti.

4
 Aktivna ili receptivna muzikoterapija?

U zavisnosti od ličnosti ili potreba koje ima neka osoba, muzikoterapeut može da koristi
dva pristupa.

Aktivna muzikoterapija olakšava izražavanje ličnosti. Ovaj pristup daje prednost

tehnikama kao što su pevanje, intrumentalna ili improviyacija pokretima, komponovanje
pesama i pravljenje ritmičkih pokreta uz zvuke muzike.

Što se tiče receptivne muzikoterapije, slušanje muzike može da stimuliše kreativnu

energiju i pomogne povećanju koncentracije i pamćenja. Muzka takođe može da izazove
emocije koje su bile yaboravljene ili duboko potisnute. Muzkoterapeut može da iskoristi
te emocije da bi obogatio terapiju.

Iako je muzikoterapija u početku bila rezervisana za psihoterapiju, njene terapeutske

moći su se mnogo proširile. Pošto ona pogađa ljude "u srce" ona je posebno efikasna u
pomoći ljudima koji imaju problem u komunikaciji da izađu iz izolacije. Kod autistične
dece, na primer, primećeno je da zvučni stimulansi smanjuju anksioznost pri suočavanju
sa spoljnim svetom, da poboljšavaju ponašanje u društvu i stvaraju veće samopouzdanje.
Kod dece koja imaju problema sa govorom, pevanje poboljšava artikulaciju kao i ritam i
kontrolu disanja.

Sa fiziološke strane, opuštajuća muzika može da ublaži bol i anksioznost smanjujuću

nivo kortizola ( hormon koji je vezan za stres) i oslobađajući endorfine koji imaju i
umirujuća i analgetička i svojstva koja podižu raspoloženje.

Prvi korak u muzikoterapiji počinje prvom procenom. Odredjuje se da li pristup odgovara

potrebama odredjene osobe i da li je ona prijemčiva za muziku. Muzikoterapeut poziva
učesnika da izabere instrument, da improvizuje na njemu, da peva, da lupa nogama i
rukama ili da proizvodi bilo kakve zvuke. Učesnik ne treba da pokazuje nikakvo muzičko
umeće već da slobodno izrazi ono što oseća. Zatim muzikoterapeut odredjuje ciljeve
terapije na kraći rok i počinje sa globalnim pristupom lečenju a zatim planira muzičke
aktivnosti, aktivne ili receptivne, prilagodjene toj osobi. U radu sa teško obolelim
osobama muzikoterapeut može da svira različite arije ili da peva da bi stimulisao njihovo
učešće. Muzika se tako stalno prilagodjava zdravstvenom stanju, reakcijama obolelog, ili
ciljevima koje terapeut želi da postigne pa se koristi brža ili sporija kompozicija.

5
 Terapeutske primene muzikoterapije

Terapeutske primene muzikoterapije su brojne. Nije moguće

uspostaviti konačnu listu.Mnoge studije su se bavile njenim pozitivnim
efektima kao što je opuštanje, popravljanje raspoloženja i kvaliteta
života, smanjenje stresa itd. S druge strane, teško je znati tačno u kojoj
meri su ti efekti posledica muzikoterapije.Veliki broj istraživanja i
studija često nije dovoljan da bi se izvukli sasvim jasni zaključci.U
svakom slučaju govoriću o onim uspesima muzikoterapije koji zaslužuju
da ovde budu predstavljeni s obzirom na to da ih potvrđuju i naučne
studije.

1. MUZIKOTERAPIJA POPRAVLJA RASPOLOŽENJE

Više studija pokazuje da muzika može biti zaslužna za poboljšanje

raspoloženja i to kod različitih tipova osoba.Tako bi ona mogla da ima
pozitivan uticaj na hospitalizovane pacijente omogućujući njima i
njohovoj porodici prijatniji boravak u bolnici.Mogla bi takodje da ublaži
promene ponašanja koje su vezane za određenu bolest.Muzika takođe
može da popravi raspoloženje radnika koji su dugo na bolovanju.

2.MUZIKOTERAPIJA UMANJUJE ANKSIOZNOST

Naučna literatura koja se odnosi na uticaj muzikoterapije na smanjenje

anksioznosti je velika.Objavljena 2002.godine jedna analiza šest
kliničkih terapija pokazuje povoljne uticaje ovog pristupa kod
hospitalizovanih pacijenata.Prema mišljenju autora ova terapija morala
bi da se preporučuje kao dodatna terapija medicinskoj nezi.Ova
istraživanja pokazala su i uticaj muzike na smanjenje anksioznosti u
pre i postoperativnom periodu, kod pacijenata sa bolom u leđima, kod
onih koji pate od respiratornih ili srčanih bolesti.Međutim, većina ovih
studija nije potvrdila pozitivne uticaje muzikoterapije na duži rok.Što se
tiče dece muzikoterapija može da ublaži anksioznost pre operacije, u
trenutku kada se dete odvaja od roditelja, a zatim i u operacionoj sali.

3. MUZIKOTERAPIJA OMOGUĆAVA UBLAŽAVANJE BOLA

Brojni članci od kojih su većina iz časopisa naučne literature objavljeni

su na temu ublažavanja bola muzikoterapijom.

Muzika bi mogla da smanji upotrebu morfrijuma i drugih sedativa,

anksiolitika i analgetika.Takodje, muzika bi mogla da omogući
smanjenje osećaja bola i veću toleranciju na bol.Izmedju ostalog,
istraživanja su pokazala smanjenje bolnih simptoma vezanih za
reumatoidni artritis i artrozu.Muzikoterapija se pokazala isto tako
efikasna protiv hroničnog bola, bolova u leđima i bolova u glavi kao i
kod post-anestetičkih bolova, intenzivnih i neonatalnih.Muzika je
korisna i u hirurgiji i u drugim različitim medicinskim procedurama.

Nasuprot tome, većina studija pokazuje da se radi o veoma malom

umanjenju bola.Što je veći bol, to je manji uticaj
muzikoterapije.Međutim, većina smatra da je muzikoterapija koprisna
za smanjenje bola ali ne kao jedina terapija već kao dodatak drugim
medicinskim terapijama.

4.MUZIKOTERAPIJA POBOLJŠAVA KVALITET ŽIVOTA OSOBA KOJE

PATE OD ŠIZOFRENIJE

Rezultati kliničkih istraživanja pokazuju da muzikoterapija može da

poboljša opšte stanje, mentalno zdravlje i funkcionisanje u društvu
osoba koje boluju od šizofrenije.Na primer rezultati jednog ispitivanja
sprovedenog na 76 osoba obolelih od šizofrenije pokazalo je smanjenje
društvene izolovanosti kao i povećanje interesa za događaje iz
spoljašnjeg sveta i sposobnost dijaloga sa drugima.Trenutno većina
studija potvrdila je ove rezultate na kraći i srednji rok.Rade se
istraživanja koja bi trebalo da potvrde uticaj muzikoterapije u lečenju
šizofrenije i na duži rok.

5. MUZIKOTERAPIJA POMAŽE UBLAŽAVANJU IZVESNIH

SIMPTOMA AUTIZMA

Ova istraživanja pokazala su pozitivan uticaj muzikoterapije na decu i mlade u lečenju

autizma.Najveći uspesi su postignuti u popravljanju vokalizacije, verbalizacije, pokreta,
razumevanja reči, pažnje usmerene na zadatak, komunikacije, sposobnosti za brigu o sebi
kao i smanjenje eholalije(automatskog ponavljanja reči koje čuju od drugih).Primećeno je
takođe i poboljšanje svesti o telu i koordinaciji kao i smanjenje anksioznosti.Što se tiče
problema u ponašanju nisu postignuti veliki rezultati rade se istraživanja koja bi potvrdila
uticaj na duži rok.

6. MUZIKOTERAPIJA POBOLJŠAVA SAN

Umirujući efekat tihe muzike-instrumentalne ili vokalne, snimljenje ili

uživo izvođene primetan je u svim dobima života.Na osnovu rezultata
kliničkih studija sprovedenih kod starijih osoba muzikoterapija može da
olakša uspavljivanje, da smanji broj buđenja u toku noći, da poboljša
kvalitet sna i produži trajanje sna.2009. godine, jedna analiza 5 manjih
kliničkih studija koje su obuhvatile ukupno 308 učesnika čija je
prosečna starost bila 51 godina procenila je uticaj muzike na san.
Dobijeni rezultati omogućili su autorima da zaključe da je došlo do
poboljšanja kvaliteta sna kod mnogih osoba i pod različitim
okolnostima.

7. MUZIKOTERAPIJA POBOLJŠAVA RAZVOJ DETETA I LEČENJE U

NEONATALNOM PERIODU

Muzikoterapija zauzima sve veće mesto u nezi novorodjenčadi i dece

sa posebnim potrebama.Muzikoterapija može da omogući brži razvoj
govora, povećanje težine, da smanji stres i dužinu boravka u
bolnici.Mogla bi takođe da olakša i adaptaciju na boravak u bolnici.U
koliko se aktivno primenjuje kao terapija mogla bi da poboljša
izražavanje emocija i da poveća motivaciju i samopoštovanje.

8. MUZIKOTERAPIJA OMOGUĆAVA UBLAŽAVANJE SIMPTOMA

DEMENCIJE

Više studija bavilo se prednostima koje nudi muzikoterapija osobama

koje pate od demencije, većina kliničkih istraživanja pokazuje efekte
kao što su poboljšanje emocionalnog stanja i društvene aktivnosti kao i
smanjenje problema u ponašanju( uznemirenost, agresivnost,
lutanje...) Izgleda takođe da bi ovaj pristup mogao da smanji fizičke i
farmakološke intervencije.Međutim rezultati nisu jedinstveni i ne mogu
se izvući uvek isti zaključci.Nastavljaju se istraživanja koja bi mogla da
potvrde sve pozitivne muticaje muzikoterapije na dementne osobe.
9. MUZIKOTERAPIJA POBOLJŠAVA KOORDINACIJU KOD OSOBA
KOJE BOLUJU OD PARKINSONOVE BOLESTI

Muzikoterapija može da poboljša motoričku koordinaciju osoba obolelih

od Parkinsonove bolesti.Poboljšanja se ogledaju u brzini hoda i u
preciznosti pokreta.Takodje neke prednosti pokazuju se i u
emocionalnom ponašanju, jeziku i kvalitetu života.

10. MUZIKOTERAPIJA OMOGUĆAVA SMANJENJE DOZA LEKOVA

TOKOM LEČENJA SEDATIVIMA

Muzikoterapija omogućava smanjenje doze morfijuma i drugih sedativa

koji se koriste tokom lečenja lekovima za smirenje.Ovaj pristup
omogućava da se pacijenti osećaju bolje i zadovoljnije medjutim iako
većina studija pokazuje rezultate koji obećavaju, one druge studije nisu
došle do istih zaključaka. Trenutno, izgleda da ova jeftina tehnika i
bez rizika predstavlja dobar dodatak medicinskoj terapiji.

11.MUZIKOTERAPIJA OMOGUĆAVA POBOLJŠANJE FIZIČKIH I

KOGNITIVNIH SPOSOBNOSTI

Muzikoterapija povezana sa fizičkom aktivnošću može da smanji osećaj

bola i da poveća toleranciju na napor takođe ona može da doprinese
poboljšanju ostvarivanja kognitivnih zadataka.Isto tako ona stimuliše
govor osoba koje imaju mentalne smetnje ili motorne sposobnosti
hendikepiranih osoba.

12. MUZIKOTERAPIJA UBLAŽAVA NEKE SIMPTOME DEPRESIJE

Muzikoterapija povecava odgovor na antidepresive.Takođe, ona

povoljno utiče na probleme depresivnih osoba koje žive u institucijama.

Rizici povezani sa korišćenjem muzikoterapije u lečenju praktično ne

postoje!
Naravno, moguće je da bi neki pacijenti, u posebnim uslovima mogli da
budu uznemireni nekom vrstom muzike kao sto je hevi metal ili hard
rok.Svakako i jačina zvuka mora da bude odgovarajuća i prilagođena
osobama i okolnostima u kojima se primenjuje.Naravno veoma je
važno da osoba koja pomaže bude profesionalno priznata i stručna, pre
svega.

PREDNOST MUZIKE UŽIVO U ODNOSU NA IMPROVIZACIJU U

RECEPTIVNOJ MUZIKOTERAPIJI

U muzikoterapiji koristi se i snimljena i živa muzika.Veoma često koristi

se snimljena muzika zato što može da bude veoma raznovrsna i od
terapeuta ne zahteva posebne muzičke kompetencije.Medjutim, živa
muzika poseduje nezamenljive prednosti:
1) Vibracije
Snimljena muzika ne može da proizvede potpunu harmoniju to jest da
pokaže podrhtavanje glasa ili instrumenata.To znači da zvuk čak i na
najboljem uređaju ne može da se poredi sa zvukom samog instrumenta
ili orkestra koji uživo svira tu istu kompoziciju.
2)Nežnost
Pošto kod snimljene muzike nije moguća improvizacija, ona ne može
da se prilagodi trenutnom stanju pacijenta, da promeni ritam, tonalitet,
nijansu ili tempo, napravi pauze...
3)Emocije
Uživo svirana muzika je izražavanje trenutka, stvarna je u odnosu na
prostor i vreme.Živa muzika omogućava stvaranje istinske intimnosti
između mizičara i slušaoca.
Zašto izabrati kontrabas u muzikoterapiji?

Zvučna frekvenca kontrabasa je negde između 41Hz i 300Hz.Te

frekvencije može da oseti svaka osoba, čak i pre rođenja, čak i pre
formiranja auditivnog sistema.Ova frekvencija čak i kod fetusa može
da stvori osećaj smirenosti.Zahvaljujući dužini svojih žica zvuk
kontrabasa nije nikada agresivan ni uznemiravajući.Ovaj instrument
omogućava sa svoja dva osnovna načina sviranja: picikato( sviranje
prstima) i arko( sviranje gudalom) proizvođenje zvuka u širokoj paleti
emocionalnih struktura. Koristeći različite visine, ritmove i intervale
kontrabas može da stvori efekat misterije, da pruži sigurnost, da bude
sugestivan.

10

Korišćenje udaraljki i specifičnih instrumenata u aktivnoj

muzikoterapiji

Mali perkusionistički instrumenti i specifični melodijski instrumenti u

veoma su širokoj upotrebi u aktivnoj mizikoterapiji.Pošto ne
podrazumevaju tešku tehniku sviranja oni mogu da se koriste za
ekspresiju, komunikaciju i razmenu osećanja u zajedničkom ili
komplementarnom ritmu i u različitim međusobnim nijansama ili u
kombinaciji sa kontrabasom.
Glas
U muzikoterapiji može se koristiti i samo glas ali drugačije nego kada se peva.Tu se radi
na intonaciji, ritmovima i bojama i poboljšava se ukupno stanje osobe sa kojom se radi uz
pomoć tehnika disanja.

11
Ko sve može da se leči muzikoterapijom?

1. Žene u drugom stanju

Muzikoterapija se preporučuje bilo da bi žena lakše podnela trudnoću, bilo da bi stvorila
vezu sa svojim detetom pre njegovog rođenja jer se auditivni sistem razvija veoma rano u
životu fetusa.Može da se koristi i tokom porođaja da smanji anksioznost i bol ili pre
porođaja da bi se za bebu stvorio prijatniji ambijent.

2.Bebe

Beba od 28 nedelja plače, bleda je u licu i izgleda da ne reaguje na

spoljašnji svet.
Muzikoterapeut kaže da pošto je uzeo u ruke i pevao njeno ime
različitim tonovima primetio je promene kada bi pevao izrazito visoke
tonove u malim intervalima.Ponavljao je to nekoliko puta sa pauzama
od 2 sekunde.Ubrzo beba se smirila i u jednoj od pauza okrenula glavu
ka terapeutu kao da očekuje da on nastavi.

3.Deca

Muzikoterapija koristi se za različite poremećaje u ponašanju.Sa jedne

strane dete uči da sluša, a sa druge da izražava ono što ga muči.
Primer: Dete od 8 godina sa specijalnim potrebama bilo je veoma
nemirno, i nije moglo da prati čas.Isto dete imalo je i poremećaj u
intelektualnom razvoju.Muzikoterapeut mu daje da svira bubanj, dok
terapeut svira klavir.U početku, dete je udaralo u bubanj bez ikakvog
smisla.Kada je muzikoterapeut svirao primitivnu muziku, ono je
počinjalo da hoda u ritmu, da pleše i smeje se, a zatim uzimalo bubanj i
savršeno pratilo ritam.Posle nekoliko terapija, dete je selo za klavir, i
sviralo sa terapeutomu u savršenoj simfoniji udarajući dlanom po
dirkama.

12
4.Adolescenti

Kada mladi imaju problema u odrastanju muzika je način da im se

muzikoterapeut približi na poznatom terenu.Istraživanja pokazuju da
maldi koji su imali problema sa seksualnom orijentacijom i koji nisu bili
raspoloženi za razgovor sasvim su drugačije reagovali kada im je
terapeut odsvirao neke od njihovih omiljenih kompozicija.Počinjali su
polako da se otvaraju, da indirektno govore o onome što ih preokupira.

5.Osobe pod stresom i depresivne osobe

Kada nam muzika govori mi smo uzbuđeni i manje usamljeni.Umetnost

izražava ali i menja emocije.Poznat je primer iz Biblije kada David
uspeva da oraspoloži depresivnog kralja Saula svirajući mu harfu ili
kitaru.

6.Hendikepirane osobe

Muzikoterapija pomaže hendikepiranim osobama pre svega na

motoričkom planu, oslanjajući se na muzičke elemente kao što je
ritam, muzičke fraze, ponavljanje motiva da bi se podstakla i ojačala
koordinacija pokreta.
Primer:
U jednoj bolnici u Montrealu muzikoterapeut je radio sa ženom koja nije
mogla da hoda i koja je bila očajna zbog toga.Kao mlada obožavala je
da pleše. Kada joj je muzikoterapeut svirao bolničarka ju je podizala i
držala a ona se njihala u ritmu sa jedne na drugu nogu. Jednoga dana
uspela je da napravi i nekoliko koraka, a zatim i da ustane sama i
držeći se za zid nastavi da korača.Muzikoterapija pokazala se kao
veoma uspešna i motivisala neverovatan napor i uspeh kod ove
pacijentkinje.

7.Osobe sa oštećenim sluhom

Veoma je važno raditi na vežbama slušanja sa osobama koje ne čuju

dobro jer mozak je u stanju da se prilagodi i razvije nove načine
slušanja. Muzika i zvuk uopšte pronalaze različite puteve i mogu da
dopru do osobe čak i preko onoga što naš sluh može da primi

8.Mentalno obolele osobe

Više nego jezik muzika se približava onome što osobe osećaju.Mentalno obolela osoba
često gubi racionalnu upotrebu jezika ili pronalazi neku drugačiju upotrebu ali ima
potrebu da oslobodi svoje emocionalne pritiske u čemu muzika itekako može da
pomogne.
Primer:

13
Na psihijatriji u Montrealu bolesnica španskog porekla dolazila je u muzičku radionicu
jednom nedeljno.Kada se u njenoj ruci našao bubanj nije želela da ga svira, ali kada je
terapeut zasvirao gitaru u južnoameričkom stilu ona je odjednom počela da udara u
bubanj.Nasmejala se terapeutu, pokazala sva svoja osećanja, i na kraju se zahvalila na
španskom.To je bila prva reč koju je izgovorila.

9.Oboleli od Alchajmerove bolesti

Glavna uloga muzikoterapije u ovom slučaju je da sačuva kvalitet života i pomogne
izvršavanju svakodnevnih radnji.Slušanje poznatog muzičkog komada često podseća na
okolnosti u kojima je taj komad slušan ranije.To omogućava starijim osobama da ostanu
povezani sa svojim prethodnim životom.Pevanje pesama, podsećanje reči, dobra je vežba
ali i mogućnost povezivanja sa drugima i otvaranja ka životu.Ovaj postupak njih vraća
ovde i sada usporavajući degradaciju i donoseći im zadovoljstvo.
Primer:
Žena obolela od Alchajmerove bolesti, bila je uvek ljuta zbog muzike koja je svirana u
prostoriji gde je ona sedela svakoga dana.Muzikoterapeut je saznao koju je ona muziku
slušala u mladosti i počeo da svira te pesme.Ponekad je prepoznavala pesmu i pevala sa
njim kasnije je prepoznavala muzikoterapeuta, i ređe se ljutila zbog muzike.

10.Osobe obolele od teških bolesti

Ove osobe često drugačije vide svet s obzirom na to da se na neki način suočavaju sa
smrću.Muzikoterapija omogućava im da iz sebe izbace ljutnju, osećaj nepravde, nemoći.
Primer:
Oboleli od side, pokazali su značajne promene u ponašanju slušajući muziku i to
znimljivo, što je muzika bila brža oni su bili smireniji.

14
Koju muziku odabrati za koju vrstu zdravstvenog problema?

Važno je odrediti muzički žanr za svakog pacijenta, takođe potrebno je odrediti tonalitet i
tempo na taj način muzika se direktno obraća osobi i uspeh je verovatniji.
Brojna istraživanja koja su rađena širom sveta ali i u našoj zemlji pokazala su da
određena vrsta muzike povoljno deluje na određenu vrstu zdravstvenog problema.
Na primer, treba slušati Mocartova dela ili dela Baha i Betovena, ukoliko imate problema
sa nesanicom, Betovena treba slušati ukoliko imate problema sa srcem ili ste imali
operaciju, infarkt ili moždani udar.Ova muzika oslobađa od stresa i pomaže u lečenju
depresije.Pokazalo se da Vivaldijeva muzika prija obolelima od epilepsije, a Bramsova
obolelima od astme.Muzika Antonjina Dvoržaka pokazala je rezultate kod osoba koje
imaju nizak krvni pritisak, a Glinkina muzika kod osoba obolelih od šećernih bolesti.

SRČANA OBOLJENJA
-Muzika Bitlsa,
-Dvoržakov valcer iz "Treće simfonije",

-"Valcer cveća" Petra Čajkovskog,

-Muzika grupe Dire Straits

EMOCIJE
-Muzika Frederika Šopena,

-"Klavirski koncerti" Sergeja Rahmanjinova

15
NAPETOST

-Bahove "Svite",
-dela Čajkovskog i
-svita"Per gint" Edvarda Griga

DEPRESIJA
-"Hor Jevreja" iz Verdijeve opere "Nabuko"

-"Kavalerija Rustikana" Pjetra Maskanjija

NESANICA
-Šopenov "Nokturno"

-Vagnerov "Parsifal"
- Šubertova "Ave Marija"

RASPOLOŽENJE

"Bolero" Morisa Ravela

"Kan kan" Žaka Ofenbaha
valceri Johana Štrausa

16
Istraživanja u Americi su pokazala da Mocartova muzika utiče i na porast koeficijenta
inteligencije.Grupa učesnika koja je bila pretplaćena na koncerte u jednoj sezoni, u kojoj
su bila izvođena isključivo Mocartova dela imala je nakon nekoliko meseci koeficijent
inteligencije veći za 10 do 15 jedinica.

17
 Zanimljivosti

Američki naučnici su otkrili da slušanje muzike svakoga dana sat vremena znatno
smanjuje tegobe bolesnika sa hroničnim bolom u leđima i reumatskom upalom zglobova.
Sa druge strane, istraživanje kanadskih naučnika ukazuje da mala deca koja pohađaju
muzičko obrazovanje imaju bolje pamćenje i sposobnost učenja.
Velika meta analiza koja je uključila 400 ispitanika u Kanadi pokazala je da muzika
poboljšava rad imunog sistema i smanjuje stres.

Slušanje muzike mnogo efikasnije smiruje pacijente pre operacije, nego lekovi - navode
kanski naučnici uz napomenu da slušanje i sviranje muzike povećava proizvodnju antitela
imunoglobulina A kao i ćelija koje učestvuju u odbrani organizma kada ga napadne neki
virus. - Muzika, takođe, smanjuje nivo kortizola, poznatog i kao hormon stresa, a
podstiče lučenje endorfina - hormona sreće.

Omiljena muzika proširuje krvne sudove na isti način kao i smeh, fizička aktivnost ili lek
za snižavanje pritiska. Širenje krvnih sudova podstiče cirkulaciju i smanjuje rizik od
nastanka krvnih ugrušaka i drugih komplikacija ateroskleroze.

Kanadski istraživači su zaključili da kratkotrajno korišćenje vibroakustične terapije kod

pacijenata sa Parkinsonovom bolešću dovodi do poboljšanja stanja, smanjuje krutost i
drhtavicu i povoljno utiče na brzinu hoda.

Klasična muzika, tvrde stručnjaci, najmanje smeta, a najviše pomaže. Američki lekari
radili su istraživanja koja su pokazala da, recimo, rok muzika koja se pušta maloj deci
izaziva agresivno ponašanje. Roditelji bi deci još od malih nogu trebalo da puštaju
klasičnu muziku. Odličan izbor je Mocartova "G-mol simfonija" (prvi stav), serenada
"Mala noćna muzika", uvertire "Figarove ženidbe" i "Čarobne frule", arije Figara iz
"Figarove ženidbe", klavirske sonate, "Turski marš"...

18
 Zaključak

Muzika pomaže razvoju govora

Veoma je značajno shvatiti da je sa uvođenjem muzike u život deteta potrebno početi što
ranije, kako bi ono naučilo da voli i ceni klasičnu muziku. Od trenutka kada se beba
začne u stomaku, pa sve do srednje škole – uloga roditelja, ma koliko oni bili muzikalni,
sastoji se u neprestanom predstavljanju klasične muzike svojoj deci, pomoću raznovrsnih
aktivnosti koje stimulišu njihovo učenje. Fetus je u stanju da čuje zvukove već u 20.
nedelji starosti. Ukoliko mu se redovno omogućava da sluša muziku, imaće sposobnost
da ranije i lakše razvije složenije jezičke stukture. «Mamine pesmice» ili ritmični muzički
žargon koji majka koristi u komunikaciji sa bebom, pomaže bebi da razvije govor.
Predškolska deca u «školicama» koriste razne ritmičke instrumente, pevaju pesmice,
marširaju uz muziku… Zahvaljujući tome se usavršava njihova koordinacija pokreta,
osećaj za ritam, memorija, kao i sposobnost slušanja. Kada deca krenu u školu, najvažniji
zadatak koji se pred njih postavlja jeste da nauče da čitaju. Korišćenjem muzike, ovaj
posao će biti učinjen znatno lakše. Učeći ritmične pesmice, koristeći ritmičke instrumente
i igrajući muzičke igrice – deca uče sklopove koje formiraju zvukovi i ritam. Lakše
prepoznaju samoglasnike i dele reči na slogove, što će im kasnije biti od velike pomoći
kada budu učila da čitaju.

Lakše se uči matematika

Pomoću muzike je lakše učiti matematiku! Kada deca uče ritam, ona u isto vreme uče
deljenje, razlomke i proporcije. Ovo su rezultati najnovijih istraživanja sprovedenih na
kalifornijskom Univerzitetu Irvin, koja su se bavila sedmogodišnjom decom.
Neuromuzikologija, koja proučava kako muzika deluje na mozak, naučna je disciplina
koja se ubrzano razvija poslednjih godina. Naučnici su došli do otkrića da muzika trenira
mozak za više nivoe razmišljanja. Prema pomenutom istraživanju, muzika takođe
podstiče razvoj vremensko-prostornog rezonovanja, koje se koristi prilikom učenja viših
formi matematike i nauke.

Muzika utiče na mozak i na druge načine.

Zbog svojih kompleksnih struktura koje se ponavljaju, ona povezuje i razvija motorni
sistem mozga, razvija čulo vida i sluha, snaži koordinaciju, koncentraciju i memoriju.
Istraživanja su pokazala da studenti koji slušaju klasičnu muziku dok uče, lakše
«upijaju», zadržavaju i reprodukuju sadržaje od onih koji uče u tišini. Današnji naučnici
su u situaciji da, kao nikada do sada, protumače na koji način mozak funkcioniše. Oni
znaju da bogato iskustvo stvara «bogat mozak», kao i da beba dolazi na svet pripremljena
za prihvatanje različitih stimulacija. Ova činjenica izbacuje u prvi plan ulogu roditelja,
koji treba da svom detetu omogući brojna, svakodnevna i obogaćujuća iskustva, koja će
podstaći razvoj detetovog mozga. Osim što je izuzetan doživljaj, muzikom roditelji mogu
da podstaknu intelektualni razvoj svog deteta, uvećaju njegov kapacitet za učenje i na
divan način obogate njihov život.

19
Muzika podstiče socijalne veštine kod deteta.
Deca koja se bave muzikom, razvijaju viši nivo socijalne kohezije i lakše im je da
razumeju sebe i druge. Emocionalni aspekt muzičke aktivnosti takođe podstiče razvoj
jedne veoma važne socijalne veštine kao što je empatija (saosećanje sa drugima). Većina
učitelja će vam reći da muzikom dete na lakši način izražava svoje unutrašnje emocije,
kao i da uz njenu pomoć lakše razvija samopouzdanje. Kao jedan vid nejezičkog
izražavanja, muzika je u stanju da prenese kompleksnost emocija, i na taj način –
posebno stidljivom ili plašljivom detetu, kome je teško da komunicira govorom,
pomogne da se izrazi.
Sa druge strane, što je i tema ovog rada, mnogi medicinski stručnjaci smatraju da muzika
čini čuda u ublažavanju stresa, bola i straha i da utiče na poboljšanje raspoloženja i
stimuliše pozitivne emocije. Praksa terapije muzikom je uvedena kada su bolnice uočile
emotivno i fizičko poboljšanje koje je bilo vezano za slušanje muzike kod ranjenih ratnih
veterana tokom Drugog svetskog rata, a u novije vreme se ta terapija pokazala efikasnom
i kod ljudi koji imaju problem da izraze svoja osećanja, preneo je radio „Glas Amerike“.
Američki naučici su došli do zaključka da slušanje muzike samo sat vremena dnevno
može znatno da smanji tegobe kod bolesnika s hroničnim bolom u ledjima ili
zglobovima, a istraživanje kanadskih naučnika ukazuje da mala deca koja pohadjaju
muzičko obrazovanje imaju bolje pamćenje i sposobnost učenja.

Ideja lečenja muzikom je stara koliko i čovečanstvo. Međutim, premda savremeni

zapadni stavovi često odbacuju ovu ideju, po svemu sudeći muzikoterapija će imati sve
veću vrednost u skoroj budućnosti

Poznato je da muzika pozitivno utiče na raspoloženje i duh. Omiljene pesme i melodije

mogu da nas inspirišu, ali i da nam pruže utehu u najtežim životnim trenucima. Uprkos
tome, lečenje muzikom izgleda da je nepoznat pojam za većinu ljudi.

Već duže vreme nauka je svesna pozitivnog uticaja muzike na moždane funkcije, a
odavno se zna da učenje sviranja bilo kog instrumenta podstiče jačanje umnih
sposobnosti kod dece. Slično tome, postoji uverenje da slušanje muzike pomaže
povećanju koncetracije kao i poboljšanju sposobnosti snalaženja u prostoru.

Da muzika ima moć da leči pokazuju dela Mocarta, Betovena, Vivaldija, Šopena. Prema
rečima stručnjaka ti blagotvorni taktovi smanjuju napetost, strah, depresiju, bol, čak i kod
onih pacijenata kod kojih nade za izlečenje više nema.

20
Muzika ima moć da leči i najteže bolesnike. Dok u nekim zemljama Evropske unije
postoji čak i zakon o muzikoterapiji, u Srbiji ona još uvek nije u potpunosti zaživela.

Muzikoterapija predstavlja skup metoda u kojima je zvuk osnovno sredstvo

uspostavljanja komunikacije sa pacijentom, a primenjuje se i kod najtežih bolesnika. Iako
Srbija ima dovoljno stručnjaka muzikoterapeuta, lečenje muzikom u našim zdravstvenim
institucijama još nije zaživelo.

U ZDRAVOM TELU ZDRAV ZVUK!

 21

Literatura

l. "Muzika i depresija", Radulović R, Pejović M, Savremena Administracija, Beograd

1997.

2. "Zdravlje putem muzike", Stanković P, Nova knjiga, Beograd,1985.

3. " Ljubav, seks i depresija" , Marić J, Beograd, 1998.

4. www.passeportsante.net 

5. https://www.cairn.info/revue-le-coq-heron-2010

6. Découvrir la musicothérapie, Lecourt E, © Groupe Eyrolles, 2005

7. https://www.musicotherapie.org/musicotherapie

8. musicotherapie-nantes.e-monsite.com
22