ИСПИТНА ПИТАЊА / Методика наставе ликовне културе и Методика ликовног образовања

1. Шта је то методика наставе ликовног васпитања и образовања?

Методика ликовног васпитања и
образовања је интердисциплинарна
научна област и ослања се на:
дидактику и теорије ликовног
васпитања и
образовања теорије ликовне ликовно-уметничку
праксу
уметности

(ликовна педагогија)
2. Ликовна педагогија је…
Ликовно васпитање је систем формативних поступака којим се буде и
активирају сви психофизички потенцијали васпитаника у домену ликовног
изражавања и стваралаштва.
3.
4. Шта је основна функција ликовне педагогије и методике ликовног васпитања и образовања?
5. Ликовна педагогија и методика ликовног васпитања и образовања.
6. Ликовно васпитање је …
У ликовном васпитању основни садржај рада је ликовна култура,
а циљеви су општеваспитни - развој личности и њених особина,
и естетски и ликовни - упознавање ликовних законитости,
процењивање ликовних вредности, коришћење ликовних
вредности у свакодневном животу, познавање ликовне традиције
7. Ликовно образовање је…
Ликовно образовање је сегмент васпитног процеса којим се подстичу и
усмеравају све врсте сазнајних активности које су у функцији стицања,
усавршавања, уобличавања и проширивања искуства онога ко се образује у
области ликовне културе.
8. Ликовна култура представља…
Ликовна култура преставља квалитет личности
који се гради и развија ликовним васпитањем и образовањем у

1
 ИСПИТНА ПИТАЊА / Методика наставе ликовне културе и Методика ликовног образовања

најширем смислу речи, путем васпитно-образовног рада у

предшколској установи, наставе у основној и средњој школи,
ванаставних активности и личног ангажовања сваког појединца.
9. Ликовна култура подразумева …
способност комуницирања ликовним медијима,

познавање ликовне уметности и теорије уметности,

спремност да се доприноси естетском и културном начину живљења у својој средини, у раду и међуљудским
односима,

оплемењене емоције и квалитет личности које изазивају одговарајући начин реаговања на естетске (и
неестетске) појаве у својој околини и

познавање ликовних техника и материјала на нивоу који који омогућава самостално изражавање и стварање.
10. Настава је…
Најорганизованији и плански облик институционалног образовања и
васпитања које се обавља према прописаном наставном плану и програму
за одређену врсту школе, разред и узраст ученика.
Настава ликовне културе…
11. Чиме се бави Методика ликовног васпитања и образовања?
12. Методика ликовног васпитања и образовања по Богомилу Карлаварису.
13. Шта је предмет методике ликовног васпитања и образовања?
14. Циљ методике ликовног васпитања и образовања.
15. Задатак методике ликовног васпитања и образовања.
16. Специфични циљеви методике ликовног васпитања и образовања.
17. Дидактика и методика ликовног васпитања и образовања.
Научна дисциплина која се бави образовањем и наставом, циљевима и
задацима наставе, анализом процеса учења и наставног процеса уопште,
принципима наставе, садржајем образовања и наставе, облицима и
методама рада, организацијом наставе, наставним средствима и
помагалима, као и односима у троуглу:

2
 ИСПИТНА ПИТАЊА / Методика наставе ликовне културе и Методика ликовног образовања

18. Социологија и методика ликовног васпитања и образовања.

Социологија као наука која тежи да утврди
законитости у друштвеним системима и
положајем човека у друштву значајна је за
методику нарочито због тога што се феномен
ликовног васпитања, образовања и естетског
развоја не може изучавати изван друштва и
успостављених друштвених односа.

Као што ће показати историјат ликовног

васпитања и образовања, фактори који су
утицали на његове циљеве, карактер, методе и
др. били су увек друштвено условљени.
19. Семиологија и методика ликовног васпитања и образовања.
Семиологија као наука која се бави
проучавањем знакова и значења као
основе комуникације симболичким начином
изражавања, повезана је са методиком у
контексту проучавања феномена визуелних
комуникација као наставних садржаја, као и
анализирања и тумачења процеса и
продуката ликовног стваралаштва деце и
младих.
20. Антропологија и методика ликовног васпитања и образовања.
Повезаност се огледа се у оним теоријама
које уважавају личност младог човека и
штите његово право да бира сопствени
ликовни израз.

Антропологија као наука о човеку бави се

физичким и расним карактеристикама људи,
културно-историјским, географским и

3
 ИСПИТНА ПИТАЊА / Методика наставе ликовне културе и Методика ликовног образовања

срединским особинама, односима као и

развојем људског друштва, врло је
занимљива за педагогију у целини, а посебно
за културне теме у њој.
21.
22. Филозофија и методика ликовног васпитања и образовања.
Ове две области имају много заједничког јер
се васпитни системи темеље на
филозофским поставкама, а филозофски
постулати налазе своју потврду, или остају
непотврђени, у педагошкој пракси.

Од схватања човека, његовог положаја у

свету, смисла живљења, етике и морала,
естетике и логике зависи и како ће се
третирати смисао и циљеви ликовног
васпитања и образовања, као то и какву ће
оно позицију заузимати у садржајима којима
се младе генерације припремају за живот и
рад.
23. Естетика и методика ликовног васпитања и образовања.
Посебна повезаност постоји између
естетике као филозофске дисциплине која
се бави појмом лепог и методике.

Естетика пружа подршку у истраживањима,

анализирању и тумачењу,
као и закључивању везаним за процесе и
продукте ликовног стваралаштва деце и
младих у оквиру ликовног васпитања и
образовања.
24. Ликовна уметност и методика ликовног васпитања и образовања.

4
 ИСПИТНА ПИТАЊА / Методика наставе ликовне културе и Методика ликовног образовања

Ликовна уметност представља основни извор

садржаја методике:

Теорије обликовања (теорија форме у свим

ликовним подручјима);

Историја уметности и теорија уметности

(естетско процењивање);

Визуелне комуникације и интермедијалне

уметности;

Технологија ликовних материјала;

25.
26. Ликовно-уметничка стваралачка пракса.
У ликовном раду стваралачка
активност ученика треба да буде
свесна и дивергентна, а не чисто
репродуктивна.
27.
28. Друштвени аспект уметности.
29. Психолошки аспект уметности.
30. Естетски аспект уметности.
31. Педагошки аспект уметности.
32. Изучавање ликовне уметности и настава ликовне културе.
33. Функција изражавања и стварања.
34. Стваралаштво.
Ликовно стваралаштво је процес трансформације и преобликовања при
чему важну улогу имају разне психичке операције.
35. Гилфорд креативност умачи као:
36. Према Гилфорду аспекти дивергентног мишљења су:
Гилфордова теорија креативности предвиђа 24 фактора

5
 ИСПИТНА ПИТАЊА / Методика наставе ликовне културе и Методика ликовног образовања

креативности, од којих су најважнији: оригиналност,

флексибилност, осетљивост за проблеме, редефиниција,
флуентност и елаборација.
37. Оригиналност по Гилфорду.
38. Основне особине креативне особе Е. Каменов издваја:
39. Ирвинг Тејлор и стваралаштво.
40. Експресивна креативност по И. Тејлору.
41. Продуктивна креативност.
42. Инвентивна креативност по В. Панићу
43. Иновативна креативност.
44. Емергентна креативност.
45. Виктор Левенфелд разликује следеће стадијуме ликовног израза деце:
Виктор Левенфелд је разрадио осам фактора ликовне
креативности, и то: 1) сензитивитет, 2) способност да се
остане у стању пријемчивости, З) флексибилност,
4) оригиналност, 5) способност да се преобликује и поново
разврстава, 6) анализа или способност да се апстрахује
битно, 7) синтеза и 8) естетска смисаона организација.
46. Стадијум шкрабања (шарања) (случајни реализам - од 2. до 4. год.).
47. Когнитивни развој и развој интелигенције стадијума шкрабања (шарања.)
48. Именовање шкработина у стадијуму шкрабања (шарања).
49. Развој стваралачке комуникације стадијума шкрабања.
50. Креативни развој стадијума шкрабања.
51. Теме и лично значење у стадијуму шкрабања (шарања).
52. Прешематски стадијум (неуспели реализам — од 4. до 6. Год.).
53. Когнитивни развој и развој интелигенције у прешематском стадијуму.
54. Естетски и ликовно - обликовни развој у прешематском стадијуму.
55. Први покушаји приказивања по В. Левенфелду у прешематском стадијуму.
56. Социо-емоционални развој у прешематском стадијуму.
57. Развој стваралачке комуникације у прешематском стадијуму.
58. Креативни развој у прешематском стадијуму.
59. Ликовна мотивација у прешематском стадијуму.

6
 ИСПИТНА ПИТАЊА / Методика наставе ликовне културе и Методика ликовног образовања

60. Теме и лично значење у прешематском стадијуму.

61. Ликовно васпитање и образовање у току основне школе треба да буде…
62. Стадијум шеме или интелектуални реализам (од 6. до 9. год.).
63. Когнитивни развој и развој интелигенције у стадијуму шеме.
64. Развој опажања у стадијуму шеме или интелектуалном реализму.
65. Приказ људске фигуре у стадијуму шеме или интелектуалном реализму.
66. Шема приказа простора у плановима у стадијуму шеме или интелектуалном реализму.
67. Шема преваљивања или рефлексна слика (египатски цртеж) у стадијуму шеме или интелектуалном реализму.
68. Шема за провидност предмета или рендгенски цртеж шема за провидност предмета или рендгенски цртеж у стадијуму шеме или
интелектуалном реализму.
69. Покрет, простор и време у стадијуму шеме или интелектуалном реализму.
70. Експресивност и декоративност боја у стадијуму шеме или интелектуалном реализму.
71. Развој критичког мишљења и естетских критеријума у стадијуму шеме или интелектуалном реализму.
72. Социо-емоционални развој у стадијуму шеме или интелектуалном реализму.
73. Развој стваралачке комуникације у стадијуму шеме или интелектуалном реализму.
74. Креативни развој у стадијуму шеме или интелектуалном реализму.
75. Ликовна мотивација у стадијуму шеме или интелектуалном реализму.
76. Теме и лично значење у стадијуму шеме или интелектуалном реализму.
77. Стадијум почетног реализма (физио-пластични цртеж од 9. до 12. год.).
78. Когнитивни развој и развој интелигенције у стадијуму почетног реализма.
79. Развој опажања у стадијуму почетног реализма.
80. Естетски и ликовно-обликовни развој у стадијуму почетног реализма
81. Боја и облик у стадијуму почетног реализма.
82. Приказ простора у стадијуму почетног реализма.
83. Креативни развој у стадијуму почетног реализма.
84. Ликовна мотивација у стадијуму почетног реализма.
85. Теме и личио значење у стадијуму почетног реализма.
86. Стадијум визуелног реализма (псеудо-натуралистички цртеж од 12, до 14. год.)
87. Когнитивни развој и развој интелигенције у стадијуму визуелног реализма.
88. Развој опажања у стадијуму визуелног реализма.
89. Естетски и ликовно - обликовни развој у стадијуму визуелног реализма, рад по природи.
90. Естетски и ликовно - обликовни развој у стадијуму визуелног реализма, боја и облик.

7
 ИСПИТНА ПИТАЊА / Методика наставе ликовне културе и Методика ликовног образовања

91. Естетски и ликовно - обликовни развој у стадијуму визуелног реализма, приказ простора.
92. Естетски и ликовно - обликовни развој у стадијуму визуелног реализма, развој композиције и различитих начина компоновања.
93. Развој критичког мишљења и естетских критеријума у стадијуму визуелног реализма.
94. Социо-емоционални развој у стадијуму визуелног реализма.
95. Ликовна мотивација у стадијуму визуелног реализма.
96. Стадијум свесног обликовања (после 14. год.).
97. Когнитивни развој и развој интелигенције у стадијуму свесног обликовања.
98. Развој опажања у стадијуму свесног обликовања.
99. Естетски и ликовно-обликовни развој у стадијуму свесног обликовања.
100. Развој критичког мишљења и естетских критеријума у стадијуму свесног обликовања.
101. Социо-емоционални развој у стадијуму свесног обликовања.
102. Креативни развој у стадијуму свесног обликовања.
103. Ликовна мотивација у стадијуму свесног обликовања.
104. Теме и лично значење у стадијуму свесног обликовања.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
105. Битна одлика Нове концепције ликовног васпитања.
106. Кроз историју ликовно васпитање се може пратити са више становишта.
107. О општеобразовном ликовном васпитању.
108. Ликовно васпитање у средњем веку и у доба ренесансе..
109. Став Коменског о стваралаштву деце.
110. Русо, хуманистичке филозофске идеје и ликовно васпитање.
111. Песталоци и његов став о ликовном васпитању.
112. О општеобразовном ликовном васпитању почетком 19 века.
113. Анализирање дечијих дечјег цртежа, начина цртања њихове перцепције, опсервације и логике.
114. О техничко-имитативној фази.
115. Покрет за уметничко васпитање.
116. Психолошка фаза.
117. Карактеристике психолошке фазе.
118. Педагошка фаза, Баухаус и Херберт Рид.
119. Карактеристике Педагошке фазе.
120. Ставови Херберта Рида.
121. Социолошка фаза-

8
 ИСПИТНА ПИТАЊА / Методика наставе ликовне културе и Методика ликовног образовања

122. Када је уведен предмет Цртање у Крагујевачку гимназију?

123. Друштво наставника цртања Краљевине Југославије.
124. FEA и lNSEA.
125. Нова Концепција ликовног васпитања Б. Карлавариса.
126. Карактеристике Нове Концепције ликовног васпитања Б. Карлавариса.
127. Програм васпитно-образовног рада у предшколским установама из 1967/68.
128. Основни циљ Нове Концепције ликовног васпитања Б. Карлавариса.
129. О Новој Концепцији ликовног васпитања Б. Карлавариса.
130. Закључак који је Б. Карлаварис извукао анализирајући дечије ликовно стваралаштво.
131. Значај дечијег цртежа у Новој концепцији ликовног васпитања.
132. О континуитету и примерености у Новој концепцији ликовног васпитања
133. Општи образовни циљеви у области ликовног стваралаштва.
134. Општи задаци наставника, учитеља и васпитача.
135. Креативности и дивергентно мишљење, појмови у ликовном васпитању и образовању.
136. Истраживање и експериментисање, појмови у ликовном васпитању и образовању.
137. Емпатија, толеранција и хумани ставови, појмови у ликовном васпитању и образовању.
138. Култивисање ликовних способности, појам у ликовном васпитању и образовању.
139. Наставни или дидактички принципи.
140. Методе васпитно-образовног рада у ликовном васпитању и образовању.
141. Облици рада у ликовном васпитању и образовању.
142. Ликовне активности и типови часова ликовне културе.
143. Типови наставника и васпитача у ликовном васпитању и образовању.
144. Шта представљају наставни или дидактички принципи?
145. Ставови Д. Беламарић о ометању и подстицању дечјег ликовног стваралаштва.
146. Став В. Панића о стимулацији за стваралаштво.
147. Примарна улога наставе ликовне културе у основној и средњој школи.
148. Психолошки аспект, анализа, процењивања, вредновања и награђивања дечијих ликовних радова.
149. Социолошки аспект анализа, процењивања, вредновања и награђивања дечијих ликовних радова.
150. Педагошки аспект анализа, процењивања, вредновања и награђивања дечијих ликовних радова.
151. Вредновање дечијег ликовног стваралаштва.
152. Нивои који се сагледавају у процењивању.
153. Нормативи за оцењивање у настави.

9
 ИСПИТНА ПИТАЊА / Методика наставе ликовне културе и Методика ликовног образовања

154. Дидактичке изложбе.

155. Репрезентативне изложбе.
156. Крактеристике изражавања деце на узрасту од 2 до 4 год.
157. Течна боја на узрасту од 2 до 4 год.
158. Специфичности коришћења ликовних материјала на узрасту од 6 до 9 год.
159. Специфичности коришћења ликовних материјала на узрасту од 9 до 12 год.
160. Специфичности коришћења ликовних материјала на узрасту од 12 од 14 год.
161. Специфичности коришћења ликовних материјала на узрасту после 14. год.
162. Примереност ликовних дела појединим узрастима деце.
163. Однос деце према ликовним уметничким делима по Жану Сибу.
164. Однос млађе деце према ликовним уметничким делима по Б.Карлаварису.
165. Став В. Панића о темама.
166. Избор тема у настави ликовне културе.
167. Теме у васпитно-образовном раду у области дечјег ликовног стваралаштва.
168. Уџбеник за наставу ликовне културе.
169. Савремени уџбеник за наставу ликовне културе.
170. Концепција уџбеника за наставу ликовне културе.
171. Корелација са осталим областима васпитно-образовног рада.
172. О бојанкама.
173. Планирање васпитно-образовног рада.
174. Наставник и трендови у области ликовног васпитања и образовања.
175. Годишњи или глобални план
176. Месечни планови рада.
177. Дневна припрема за наставу.
178. Шта представљају Исходи у дневној припреми за наставу?
179. Шта представљају Мотивациони садржаји у дневној припреми за наставу?
180. Шта представља Наставна целина у дневној припреми за наставу?
181. Шта представља Наставна јединица у дневној припреми за наставу?
182. Шта представља Ликовна тема и ликовни проблем у дневној припреми за наставу?
183. Шта представља Тип часа у дневној припреми за наставу?
184. Шта представља Претходна ситуација у дневној припреми за наставу?
185. Шта представљају Циљеви у дневној припреми за наставу?

10
 ИСПИТНА ПИТАЊА / Методика наставе ликовне културе и Методика ликовног образовања

186. Ток часа.

187. Циљеви и Исходи.
188. Програмски садржаји Ликовне културе.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
189. Стандарди за наставни предмет Ликовна култура у Републици Србији..
190. Садржај Стандарда за предмет ликовна култура подељен је у три области:
191. Искази у оквиру сваке области у Стандардима за наставни предмет Ликовна култура.
192. Захтеви по нивоима у Стандардима за наставни предмет Ликовна култура.
193. Дефинисање захтева по кључним компонентама учења у Стандардима за наставни предмет Ликовна култура.
194. Компетенције су:
195. Наставничке компетенције се односе на:
196. Садржај наставничких компетенција.
197. Законске регулативе коју треба познавати у вези са компетенцијама.
198. Задатак дидактичких начела од којих се полази у васпитно-образовном раду.
199. Као услов за холистички приступ ликовном васпитању и образовању издвајају се следећа начела.
200. Начело квалитета и васпитне усмерености холистичког приступа ликовном васпитању и образовању.
201. Начело систематичности и поступности холистичког приступа ликовном васпитању и образовању.
202. Начело индивидуализације и одмерености према узрасту холистичког приступа ликовном васпитању и образовању.
203. Начело слободе ликовног изражавања холистичког приступа ликовном васпитању и образовању.
204. Холистички приступ ликовном васпитању и образовању.
Холистичко образовање је филозофија образовања заснована на
идеји да свака особа проналази идентитет, смисао и циљ свог живота
кроз везу са заједницом, природом и људским вредностима.

У холистичкој едукацији наставник се види мање као особа од

ауторитета, која води и контролише, већ пре као „пријатељ“,
фацилитатор (олакшивач) учења и искуствени водич и друг.

Школа би требало да буде место где деца и одрасли раде заједно у

заједничком циљу. У таквој школи се подразумева отворена
комуникација, а разлике међу људима се уважавају и поштују.
Кооперација (сарадња) је нормална и предњачи у односу на

11
 ИСПИТНА ПИТАЊА / Методика наставе ликовне културе и Методика ликовног образовања

компетенцију (такмичење). Многе школе које су прихватиле

холистичке ставове едукације немају оцењивања, градације или
награде. Награда је помоћи другима и радити заједно, а не пласман
испред неког другог.
205. Начело социјализације холистичког приступа ликовном васпитању и образовању.
206. Начело свесности и активности холистичког приступа ликовном васпитању и образовању.
207. Начело очигледности и апстрактности холистичког приступа ликовном васпитању и образовању.
208. Начело повезаности теорије и праксе холистичког приступа ликовном васпитању и образовању.
209. Начело корелације холистичког приступа ликовном васпитању и образовању.
210. Поступци наставника у процесу развијања и унапређивања ученичких знања, вештина, ставова и креативности у школи у који се односе на
ликовни језик.
211. Поступци наставника у процесу развијања и унапређивања ученичких знања, вештина, ставова и креативности у школи у који се односе на
технике и материјале.
212. Поступци наставника у процесу развијања и унапређивања ученичких знања, вештина, ставова и креативности у школи у који се односе на
уметничко наслеђе.
213. Поступци наставника у процесу развијања и унапређивања ученичких знања, вештина, ставова и креативности у школи у који се односе на
стваралачки процес.
214. Планирање васпитно-образовног рада.
215. Планирање часа обухвата три кључна аспекта:
216. Планирање наставе.
217. Годишње или глобално планирање наставе.
218. Месечни планови рада.
219. Дневна припрема или наставни план часа ликовне културе.
220. Основни циљ васпитно-образовног рада у настави ликовне културе.
221. Типови часова у настави ликовне културе могу бити:
222. Методе рада у настави ликовне културе су:
223. Вербално-текстуалне методе су:
224. Облици рада.
225. Облици рада у настави ликовне културе могу бити:
226. Индивидуални рад у настави ликовне културе.
227. Фронтални (колективни) рад у настави ликовне културе.
228. Позитивна страна фронталног (колективни) рада у настави ликовне културе.

12
 ИСПИТНА ПИТАЊА / Методика наставе ликовне културе и Методика ликовног образовања

229. Негативна страна фронталног (колективни) рада у настави ликовне културе.

230. Рад у пару у настави ликовне културе.
231. Предности рада у пару у настави ликовне културе.
232. Групни рад у настави ликовне културе.
233. Домаћи рад у настави ликовне културе.
234. Домаћи рад у настави ликовне културе се може односити на:
235. Писмени рад у настави ликовне културе.
236. Практични задаци у домаћем раду.
237. Екскурзије у ликовном васпитању и образовању се односе на:
238. Настава ван учионице у ликовном васпитању и образовању.
239. Ликовне колоније ученика.
240. Ваннаставне активности у ликовном васпитању и образовању.
241. Ликовне групе или секције.
242. Ликовна подручја (медији) у настави ликовне културе могу бити:
243. Место извођења наставе ликовне културе.
244. Ликовно подручје/медиј.
245. Технике и материјали у настави ликовне културе.
246. Функција ликовних материјала и техника у раду са ученицима.
247. Средства, литература и остали извори у настави ликовне културе су:
248. Организација процеса ученика, претходна ситуација.
249. Мотивација као појам у ликовном стваралаштву ученика преставља.
250. Мотивисање ученика.
251. Артикулација наставног часа се састоји од:
252. Уводни део часа.
253. Временско трајање уводног дела часа.
254. Главни део часа.
255. Улога наставника за време главног дела часа.
256. Завршни део часа.
257. Препоруке за вредновање и оцењивање у настави ликовне културе су следеће:
258. Препоруке за вредновање и оцењивање.
259. Препоруке за вредновање и оцењивање.
260. Процес стваралаштва и ученички продукти.

13
 ИСПИТНА ПИТАЊА / Методика наставе ликовне културе и Методика ликовног образовања

261. Процењивање напредовања ученика.

262. Процењивање ликовног стваралаштва ученика.
263. Критеријум за процењивање ученичких продуката.
264. Напредовање ученика.
265. Портфолио-ликовна мапа.
266. Нумеричко оцењивање.
267. Такмичења и ликовни конкурси.
268. Евалуација остварених резултата и самовредновање наставника.

14