1.

PRINCIPI KOJE BI PRAKSA TREBALO DA SLEDI:AJZNER

Predlaze principe da objasne ulogu umetnosti I znacaj u obrazovanju.
Princip 1-Iznosi da se razlozi I argumenti znacajni za obrazovanje u umetnosti, moraju da
se istaknu kroz ono posebno I razlicino u umetnosti. Smatra da je ono sto je posebno u
umetnosti, predstavlja I njenu najvecu vrednost. Vizuelne umetnosti cine da mozemo
bolje da vidimo razlicite aspekte sveta koji nas okruzuje. Ova sposobnost da tako
sagledamo svet, nije malo postignuce.

Princip 2- Inssistiranje na razvoju umetnicke int.

Sposobnost za umetnost- talenat.
Inteligencija= matematika, prirodne nauke. Ovo doprinosi razdvojenosti umetnosti od
inteligencije.
Djui je ukazivao da je ,,inteligentno razmisljanje osnovni uslov za stvaranje umetnosti”.
Nastavnici treba da pomoglu ucenicima da budu ,,pametniji” u umetnosti.Trebalo bi
prepoznati umetnicko postignuce, kako se ne bi pravile vaspitne greske u odnosu na one
koje imaju sklonost prema umetnosti.

Princip 3- Obrazovanje u umetnosti bi trebalo da omoguci ucenicima da nauce kako da

osmisle zadovoljavajucu vizuelu predstavu, kako da gledaju I reaguju na umetnost, da
razumeju njenu ulogu u kulturi. To bi trebalo da bude deo integrativnog pristupa.

Princip 4- Primarna odlika umetnosti je kreiranje licne predstave. Umetnost u

obrazovanju pomaze ucenicima da budu svesni svoje individualnosti. Skolski program
opterecen oblastima koje traze da se ne odstupa od prvilnog. Najbolje sami slediti pravila.
U umetnosti nije tako,, tu ocekujemo razlicite ishode. Prepoznavanje licnih razlika yahteva
sposobnosti da se primate nijanse u svom radu. Ovakvi zahtevi po Ajznerovom misljenju
se ne sme zanemariti.

Princip 5- Vazno je da imamo obezbedjene forme iskustva u svakodnevnom zivotu za

programe umetnosti. Posmatranje sveta kroz estetski ,, okvir ” dobijamo novi ugao, a sve
to obezbedjuje razlicite forme znacenja.
Obrazovanje po Ajzneru moglo bi pojedincu da omoguci sire varijante znacenja, I kako
da ih vremenom produbljuje, a onda bi ciljevi obrazovanja morali da budu usmereni na
raznolikost I prosirivanje nacina misljenja, pomocu kojih ce se steci sposobnost I zelja
prepoznavanja novih uglova i okvira.
2. PRISTUPI NASTAVI UMETNOSTI U OPSTEM OBRAZOVANJU- VIZIJE I
VERZIJE OBRAZOVANJA U UMETNOSTI
-Vizije I verzije obrazovanja u umetnosti
Vizije koje se iskazuju ciljevima I sadrzajem obrazovanja u umetnosti ne mogu lako da se
otkriju.
Ciljevi budu u skladu sa vremenom.
Uglavnom se ocekuje da ciljevi neke obrazovne oblasti proisticu iz same oblasti I da sluze
kako bi se postigla znanja iz te oblasti. Ali to nije upotpunosti tacno. Matematika se moze
uciti sa namerom da se postignu razliciti ciljevi. Slicno je I sa umetnoscu. Ne postoji samo
jedna vizija ciljeva obrazovanja u umetnosti.
Vizija se realizuje kroz verzije/pristupe/koncepcije/ obrazovanja u nekoj oblasti.

-Kreativno resavanje problema

Obrazovanje u umetnosti vidi se nao nacin kreativnog resavanja problema I to na nacin
koji je prisutan u oblasti dizajna. Najbolji primer ovog pristupa obrazovanju jeste program
unutar skole nemackog Bauhausa.
Glavni cilj je bio da ukazu na drustveno znacajne probleme pored zahteva da se radovi
izvedu na tehnicki I estetski nacin.
Priprema dizajnera, analiziraju problem za resenje.

3. PRAISKONSKI KRUG
Dete crta najpre kruzenja koja odgovaraju kretanju ruke, vremenom dolazi do tecnih
pokreta jednostavnog oblika. Prva kruzenja ukazuju na organizaciju motornog ponasanja
prema nacelu jednostavnosti. Krug je najjednostavniji vizuelni sklop. Kada vizuelna
kontrola pocne da vlada motornim impulsom kruzenje se menja u definisanu konturu.
Kod dece krug sluzi za predstavljanje skoro svakog predmeta, ljudska figura, kuca…
Pogresno je reci da dete zanemaruje ili netacno predstavlja oblik tih predmeta, zato sto
ih ono samo u ocima odraslih crta okruglo.

4. ZAKON DIFERENCIJACIJE
Odnosi velicina se najpre predstavljaju na strukturno najjednostavniji nacin. Jedna
opazanja ce se prikazati na sto jednostavniji ncin, sve dok jos nije diferentovana.
Krug je najjednostavniji oblik koji ne oznacava okruglost vec svaki oblik uopste. Rani
krugovi prethode oblikovanju jednog specificnog oblika. Sledeci korak u razvoju od
jednostavnog do slozenog mogu da se pomenu kombinacije krugova. Dete
eksperimentise smestanjem krugova u jedan veci.
Razlicita deca drzace se razlicitih faza u razlicitom vremenskom trajanju. Mogu da izostave
neku fazu, a druge da kombinuju na svoj individualni nacin. Nema cvrsto odredjenog
prostora izmedju decijeg uzrasta I nivoa crteza. Individualna zrelost dece se odrazava u
 njihovim crtezima. Diferencijacija oblika postize se uglavnom dodavanjem samostalnih
elemenata.

5. ALTERNATIVNI I RECIKLIRANI MATERIJALI, TEHNIKE, POSTUPCI

Podrazumevamo sve likovne I nelikovne materijale. Upotreba recikliranih materijala
stvara nove mogucnosti za rad u skoli, ili van umetnickih ateljea. Materijali koji se mogu
upotrebiti su razlicitog porekla I biraju se sa ciljem da budu dostupni za rad ( najlon kese,
ambalazni papir, novine, kuhinjski sundjer, aluminijumska folija, kanap, kamencici, lisce…)
Ovi materijali se mogu koristiti na razlicite nacine ( kolaziranje, otiskivanjem, gradjenjem
u prostoru…)
Alternative za likovne tehnike, postupke I materijale ne yavisi samo od raylicitosti
materijala ili alatke koju cemo upotrebiti, vec I od ideje.
Alternativa za likovne tehnike postaju moguce onda kada dobro poznajemo odlike neke
tehnike.

6. LIKOVNA KULTURA/VIZUELNE UMETNOSTI- PRISTUPI PLANIRANJU-

IZBOR TEME CASA/ PROJEKATA I LIKOVNIH AKTIVNOSTI
Sadrzaje ucenja cine likovni, tehnicki I personalni elementi. Prve dve (sadrzaji vizuelne
umetnosti) se odnose na likovne/vizuelne sadrzaje (oblici, linije ,boje, teksture, postupci,
materijali…) dok se treca (sadrzaji koji se uce ili poseduju) odnosi na sadrzaje koje poseduje dete
(saznanje o sebi I svetu koji ga okruzuje, nova znanja koja stice ).
Principi planiranja u vizuelnim umetnostima se zasnivaju na uvazavaju jedinstvene celine
ucenja u vizuelnim umetnostima u kojoj postoji interakcija izmedju deteta I sadrzaja koji mogu
da poticu iz samih vizuelnih umetnosti (vizuelni sadrzaj) ili iz decjeg iskustva (sadrzaju koje dete
uci ili poseduje).U procesu ucenja su takodje znacajni I izvori prikupljanja informacija.
TEMA: Vatromet
POSTUPAK: Zgrafito
POLAZISTE 1
1.Zgrafito je postupak crtanja grebanjem poslednjeg sloja boje. Likovni element koji dominira je
linija I boja (Razmisljamo o kljucnom, svojstvima koje zelimo da upoznamo)
2.Tema koja ce dovesti do efektnosti- vatromet
3.Izvori koji nam sluze za posmatranje, vizuelno podsticanje I istrazivanje ( fotografija,film,
umetnicka dela…)
POLAZISTE 2
1.Razmisljamo o vizuelnim aspektima ( najbolje predstavljanje linearno) dakle crtanje.
2. Tehnika, postupak, material.
Primer: *bela kreda, crna podloga- vatromet nocu;
*flomaster, olovka u boji;
*zgrafito
3.Kao I kod prethodnog polazista.

7. ULOGA UMETNOSTI PO OPSTEM OBRAZOVANJU PO ELIOTU AJZNERU

Dzon Djui, Herbart Rida, savremeni teoreticar obrazovanja Eliot Ajzner, u svojim delima doprinosi
novom sagledavanju uloge umetnosti u opstem obrazovanju.
Tri ideje o ulozi umetnosti u kontekstu opsteg obrazovanja:
1.ZNACAJ UMETNOSTI ZA RAZVOJ MISLJENJA (umetnost I misljenje)
-Kreatori obrazovnih politika nude neizbalansiran I uzan pristup obrazovanju, koncepte razvoja
smatra neadekvatnim, ne posvecuju paznju umetnickom nacinu misljenja.
-Ideja da je misljenje u vezi sa osecanjima.
-Za njega je znanje intenzivno promenljiv I lican ,,dogadjaj”, stice se kombinacijom covekovih cula.
2.POSMATRANJE OBRAZOVANJA KAO VIDA UMETNICKE SPOSOBNOSTI
(obrazovanje-umetnicka sposobnost)
-Uvodi pojam umetnicka sposobnost I posmatra obrazovanje kao vid umetnicke sposobnosti.
Ukoliko obrazovanje posmatramo kao umetnicku sposobnost, razvicemo kreativnije I adekvatnije
odgovore.
-Ajznerovo shvatanje obrazovanja na ovaj nacin zajednicko je sa alternativnim pristupom
obrazovanju Donalda Šona.
-Cak I kada nastavnici nauce I poznaju razlicite tehnike prenosenja znanja, ne znaci da ce biti
posebni. Ono sto g acini posebnim je sposobnost improvizacije u razlicitim situacijama.To se
moze okarakterisati kao umetnicka sposobnost.
3.NACIN NA KOJI JE POVEZAO POJMOVE ZNALAŠTVA I KRITIKE SA NASTAVOM I NASTAVNICIMA
( nastavnik- znalac I kriticar)
Nastavnici se moraju razvijati na poseban nacin: kao znalci I kao kriticari. Moraju biti sposobni da
razmisljaju u toku procesa rada I o samom radu I da mogu donositi strucne I ispravne odlkuke.
-,,Znalaštvo je umetnost pravilnog shvatanja opazanja”. Zahteva opazanje kritika vestinom
otkrivanja.
-Da nastavnik koristi sirok spektar informacija, da iskustvom I razumevanjem poveze sa
uverenjima I osecanjima za vrednost. Na tome se radi.
-Uklapanje razlicitih elemenata u celinu ukljucuje I umetnicku sposobnost.
-Kriticari pomazu da shvatimo.
-Da razvijaju umetnicku sposobnost, da se usavrsavaju kao znalci.
-Znalci daju sadrzaj kritici.

8. INTEGRISANE UMETNOSTI
Integrisan kurikuli=um u umetnosyi podrazumeva mogucnost integracije u umetnosti, unutar
umetnickih disciplina ili sa ostalim skolskim predmetima/oblastima.
Namera da se prosiri obrazovno iskustvo ucenika organizovan je na jedan od cetiri nacina:
1.Nastava umetnosti ima ulogu da pomogne ucenicima da razumeju odredjeni period u istoriji ili
kulturi.
Cilj nastave je da prosire znacenja koriscenjem akademsko istorijskih izvora, pisana istorija.
Likovne umetnosti, muzika, literature…, I istorija zajedno grade neki istorijski period I posmatraju
gas a razlicitih strana.
2.Namera je da se pronadju interakcijom slicnosti izmedju disciplina ritam –muzika
- likovno
3. Otkrivanje koncepta odredjene teme I ideje-istrazivanja kroz umetnicki rad I sadrzaje dve
najstavne oblasti zajednickih svojstava.
4. Povezanost sa praksom resavanja problema se posmatra iz vise perspektiva koje se integrisu
da bi se dobila odredjena celina.

9. UMETNOST I MISLJENJE
Ajzner ukazuje na to da mnogi kreatori obr. Politika nude uzak, neizbalansiran pristup
obrazovanju, ne posvecuju odgovarajucu paznju umetnickom nacinu misljenja.. U prvi plan stavlja
saznajni aspect umetnosti u obrazovanju. Zalagao se za ideje da je misljenje u vezi sa osecanjima.
Za njega je znanje promenljiv I licni dogadjaj, stice se kombinovanjem covekovih cula. Zato je
ukljucivanje umetnosti u skolski program vrlo vazno za: 1.razvoj vestina mmisljenja 2.bolje
razumevanje sveta oko nas. Umetnost pomaze ucenicima da razvijaju razlicite nacine misljenja.
Smatra da ne mogu sve situacije da imaju tacan ili netacan odgovor, I zato razlicitost koji
uocavamo tokom ucenja u umetnosti jeste prirodan ishod ucenja.
Nastavnici traba da hrabre djake da pronadju smisao, unesu svoje znacenje.

10. OBRAZOVANJE-UMETNICKA SPOSOBNOST

-Uvodi pojam umetnicka sposobnost I posmatra obrazovanje kao vid umetnicke sposobnosti.
Ukoliko obrazovanje posmatramo kao umetnicku sposobnost, razvicemo kreativnije I adekvatnije
odgovore.
-Ajznerovo shvatanje obrazovanja na ovaj nacin zajednicko je sa alternativnim pristupom
obrazovanju Donalda Šona.
-Cak I kada nastavnici nauce I poznaju razlicite tehnike prenosenja znanja, ne znaci da ce biti
posebni. Ono sto g acini posebnim je sposobnost improvizacije u razlicitim situacijama.To se
moze okarakterisati kao umetnicka sposobnost.

11. NASTAVNIK-ZNALAC I KRITICAR

Nastavnici se moraju razvijati na poseban nacin: kao znalci I kao kriticari. Moraju biti sposobni
da razmisljaju u toku procesa rada I o samom radu I da mogu donositi strucne I ispravne odlkuke.
-,,Znalaštvo je umetnost pravilnog shvatanja opazanja”. Zahteva opazanje kritika vestinom
otkrivanja.
-Da nastavnik koristi sirok spektar informacija, da iskustvom I razumevanjem poveze sa
uverenjima I osecanjima za vrednost. Na tome se radi.
-Uklapanje razlicitih elemenata u celinu ukljucuje I umetnicku sposobnost.
-Kriticari pomazu da shvatimo.
-Da razvijaju umetnicku sposobnost, da se usavrsavaju kao znalci.
-Znalci daju sadrzaj kritici.
12. LIKOVNI TIPOVI DECE
Posmatraju se prema psihickim sposobnostima, karakteru percepcije, motivaciji. Individualne
razlike ga cine pripadnikom datog likovnog tipa ( deca najcesce poseduju karakteristike vise
likovnih tipova).
Likovni tip deteta s aspekta psihickih osobina:
*vizuelni tip- slikanje-sto preciznija boja; vajarstvo-pribliznije proporcije
*imaginativni tip- sklon zamisljanju, izraz zasniva na masti
*analiticki tip- izraz zasniva na detaljima, nabraja sve sto vidi na predmetu
*sinteticki tip- izrazava specificnosti posmatranog predmeta, jednostavnih oblika I cistih boja
*intelektualni tip- polazi od sopstvenog razumevanja tog predmeta
*ekspresivni tip- polazi od sopstvenih osecanja ili emocija, izraz bira na subjektivnom odnosu
Formalni likovni izraz:
*lirsko osecajni tip- osetljiv za likovne odnose
*konstruktivn tip- dobar osecaj za cvrstu konstrukciju rasporedjivanja elemenata u likovnom
radu
*dekorativni tip- osecaj za dekorisanje
*prostorni tip- osecaj za proctor i volume
*graficki tip- preferira crtanje
*koloristicki tip- oseca boju u svim njenim aspektima
*likovno-kultivisan I likovno-primitivan tip

13. LIKOVNO OBRAZOVANJE

Je u skoli uvedeno u 19.v. kao nastavni predmet crtanje.
Njegov razvoj se moze pratiti kroz odredjene faze:
1.tehnicko imitativna faza- crtanje se stavlja u funkciju potreba gradjanskog drustva koji imaju
razvijene tehnicke I vizuelne sposobnosti.
2.pokret za umetnicko obrazovanje- u ovom periodu se javljaju prvi radovi koji analiziraju decji
likovni izraz, kao I prve izlozbe decjih radova
3.psiholoska faza- prati razvoj decje psihologije, pa se uvazavaju individualne potrebe dece,
njihova interesovanja, sloboda I spontanost u izrazu.
4. pedagoska faza- teorija Bauhausa I Herberta Rida- umetnost kroz stvaralacki process vaspitava
dete, I formira njegovu licnost.
5.sociološka faza
6.kulturološka faza- od 1984 godine

14. PRINCIPI PLANIRANJA I REALIZACIJE PROJEKTA U NASTAVI UMETNOSTI

Razgovor- Deca u osnovnoj skoli razgovaraju u parovima, malim grupama I sa odraslom osobom,
ucestvuju u pitanjima I odgovorima I diskusijama. Razgovor pomaze deci da formiraju ideje, I
izgradnji razumevanja I da se fokusiraju. Razgovorom se usporava proces gledanja. Ako trazimo
od dece da pricaju o tome sta vide I beleze, znacajno ce poboljsati njihovo crtanje
Istrazivanje I eksperimentisanje- Deca se najvise angazuju tako sto sakupljaju, istrazuju, ispituju,
eksperimentisu. Ako dopustimo deci da rade na otvoreniji nacin, bez razmisljanja o stvaranju
zavrsne slike, to ume da bude veoma oslobadjajuce. Deca mogu da vezbaju npr. mesanje boja
pre slikanja, I tokom tog procesa ce nauciti kako da koriste cetke, otkrivace potencijale boja…
Ucenje vestina I tehnika- Za uspeh stvaranja produkata umetnosti I dizajna, potrebno je da deca
nauce raznovrsne tehnike I vestine.
Rad sa primerima iz umetnosti I dizajna- Posecivanje muzeja, galerija ili javnih prostora, znacajno
je za decu od 7 do 11 godina. Pokazivanje najboljih primera iz umetnosti I dizajna u ucionici, kao
I razgovor o umetnickom delu je od sustinskog znacaja za ucenje. Upoznavanje dece sa
odgovarajucim slikama, dezenima crtezima, treba da bude deo iskustva. Ako ucenici pre nego sto
pocnu da rade gledaju npr. kako je umetnik nanosio boje, moze da im pomogne kako I zasto
odredjena tehnika funkcionise.
Stvaranje umetnickog dela- Kljucni koncepti koji podupiru nastavu i ucenje u umetnosti su:
kreativnost koja omogucava deci da proizvode nove ideje; delokrug sa velikim brojem vestina,
alata, procesa, materijala; sposobnost da kriticki razmisljaju o svom radu I radu drugih.
Umetnost omogucava svakom detetu da dopre do sveta koji ga okruzuje. Deca reaguju na svet,
a to reagovanje moze biti kroz umetnicku aktivnost.

15. RAZLICITI NACINI PRIKAZIVANJA U DECJIM CRTEZIMA

*transparentni prikaz- dete kad crta npr. kuću, dete prikazuje I enterijer sa svim predmetima koje
voli, a ne samo fasadu kuće.
*prikaz akcije u fazama kretanja- ako dete crta igru loptom, ono ce prikazati kako udara loptu,
kako uzima loptu, kako lopta pada preko ograde.
*emotivna proporcija- dete likove ili predmete koji predstavljaju nesto vazno uvecava, a ostale
crta kao manje, bez obzira na njihovu stvarnu velicinu. Ili ako su detetu podjednako vazne neke
stvari, koje imaju razlicitu velicinu (npr. slon I mis) ono ce ih likovno izraziti kao jednako velike.
*prevaljivanje oblika- dete dok crta, okrece papir kao da svaka figura ima svoje tlo. Zbog toga
nam se cini da su oblici predjeni na tlo.
*rasklapanje oblika- cesto nalazimo u prikazu kuća. Dete kuću sagledava sa prednje, zadnje i
bocne strane.
*vertikalna perspektiva- dete prostor izrazava nizanjem oblika, tako da se ono sto je bilo u prvom
planu nalazi u donjem delu slike, a ono sto je prostorno dalje, nalazi se iznad ovog. Oblici se
vertikalno nizu jedan iznad drugog.
*obrnuta perspektiva- iskrivljavanje vidjenog, najcesce tako da dobijemo obrnuti utisak. Ono sto
je prostorno dalje, prikazuje se kao vece, ono sto je prostorno blize, kao manje.
*poliperspektiva- dete objekat posmatra sa raznih strana. Na prikazu se mogu pojaviti predmeti
i likovi gledani odozgo (iz pticije perspektive), a drugi frontalno ili sa strane.

16. KUTIJE U TRI DIMENZIJE

Na ranom stupnju, kockasta tela se crtaju kao kvadrati. Ti kvadrati (ili pravougaonici) nisu
predstave prednjih strana, vec dvodimenzionalnih ekvivalenti trodimenzionalnih kubusa.
Prostorna dvosmislenost crteza ne zadovoljava dete posle izvesnog vremena. Upotreba obeju
bocnih strana, bolje zadovoljava elementarno vizuelno misljenje zasto je ocuvana simetrija
celine. Predstaviti jednu stranu, a izostaviti drugu, nelogicno je.

17. CRTEZ KAO KRETANJE

Crtanje, slikanje i modelovanje, deo su covekovog motornog ponasanja razvili su se iz dve starije
vrste ponasanja:
Fiziognomskog- kretanje spontano odrazava prirodu detetove licnosti, kao i poseban dozivljaj u
datom trenutku.
Opisni pokreti- oni su namerni gestovi, imaju za cilj da predstave opazanje sposobnosti. Mozemo
da upotrebimo podrsku celog teka, da bi pokazali kako nesto jeste. To moze da se odnosi na
konkretne predmete, planine..
Dete pocinje svoju slikarsku delatnost povlaceci linije. Broj linija zavisi od alatke. Prva zvrljanja
obuhvataju uzbudljiv dozivljaj stvaranja neceg vidljivog cega pre toga nije bilo. Kod dece postoji
potreba za obiljem kretanja, stoga i crtanje tako pocinje. Oblik, opseg i orijentaciju poteza
odredjuje mehanicki konstrukcija ruke kao i temperament i raspolozenje deteta.

18. POGRESNO NAZVANI PUNOGLAVCIMA

,,Punoglavci’’ – francuski autori ,,glavonje’’
-nemacki ,,glavonošci’’
U vrlo cestim crtezima dete potpuno izostavlja trup i pogresno pripaja ruke za glavu ili noge.
Verovalo se da dete previdja ili zaboravlja telo, ili cak da ga ’’potiskuje’’ iz razloga skromnosti.
Postoje dva tipa kruga. Krug se cesto izduzuje u jajast oblik koji moze da sadrzi crte lica u gornjem
delu ili nagovestaje odece u donjem delu. Nedostatak diferencije oblika cesto je ocigledan u
nacinu koji predstavljaju drugi delovi tela. Crte lica mogu da se nacrtaju samo kao jedan krug
sadrzan u vecem krugu glave, tako da odraslom posmatracu moze da izgleda da su prsti spojeni
za ruke i noge, bez saka i stopala.

19. LIKOVNA UMETNOST DECE

Decji likovni izraz zasniva se na decjoj potrebi za istrazivanjem. Kako dete sazreva, prolazi kroz
odredjene karakteristicne faze na odredjenom razvojnom stupnju. Decji likovni izraz pocinje
zvrljanjima koja nisu predstavljacka, vec vidljiva posledica istrazivackog kretanja ruku. Tragovi
ubrzo pocinju da privlace paznju, i dete shvata da svoje pokrete moze da kontrolise. Iz zvrljotina
postepeno nastaje krug kao najjednostavniji oblik. Krug u decjim crtezima ne oznacava okruglost,
vec skoro sve predmete.
Sledeca je kombinacija krugova, uz pomoc kojih deca grade slozenije predstave. To stanje nastaje
kada deca pocnu da samostalne elemente obelezavaju zajednickom konturom, pa se objekat
predstavlja kao celina. Deca se ne bave predstavljanjem objekata iz realnosti vec proizvodnjom
vizuelnih znakova kulture, a forma decjeg likovnog uzrasta nastaje iz tema i problema decje
svakodnevnice. Deca posmatranjem i proucavanjem razlicitih grafickih modela uce da stvaraju
sopstvene znakove.

20. TRI KLJUCNE IDEJE O ZNACAJU UMETNOSTI U OBRAZOVANJU PO AJZNERU

Tri ideje o ulozi umetnosti u kontekstu opsteg obrazovanja:
1.ZNACAJ UMETNOSTI ZA RAZVOJ MISLJENJA (umetnost I misljenje)
-Kreatori obrazovnih politika nude neizbalansiran I uzan pristup obrazovanju, koncepte razvoja
smatra neadekvatnim, ne posvecuju paznju umetnickom nacinu misljenja.
-Ideja da je misljenje u vezi sa osecanjima.
-Za njega je znanje intenzivno promenljiv I lican ,,dogadjaj”, stice se kombinacijom covekovih
cula.
2.POSMATRANJE OBRAZOVANJA KAO VIDA UMETNICKE SPOSOBNOSTI
(obrazovanje-umetnicka sposobnost)
-Uvodi pojam umetnicka sposobnost I posmatra obrazovanje kao vid umetnicke sposobnosti.
Ukoliko obrazovanje posmatramo kao umetnicku sposobnost, razvicemo kreativnije I
adekvatnije odgovore.
-Ajznerovo shvatanje obrazovanja na ovaj nacin zajednicko je sa alternativnim pristupom
obrazovanju Donalda Šona.
-Cak I kada nastavnici nauce I poznaju razlicite tehnike prenosenja znanja, ne znaci da ce biti
posebni. Ono sto g acini posebnim je sposobnost improvizacije u razlicitim situacijama.To se
moze okarakterisati kao umetnicka sposobnost.
3.NACIN NA KOJI JE POVEZAO POJMOVE ZNALAŠTVA I KRITIKE SA NASTAVOM I
NASTAVNICIMA ( nastavnik- znalac I kriticar)
Nastavnici se moraju razvijati na poseban nacin: kao znalci I kao kriticari. Moraju biti sposobni
da razmisljaju u toku procesa rada I o samom radu I da mogu donositi strucne I ispravne
odlkuke.
-,,Znalaštvo je umetnost pravilnog shvatanja opazanja”. Zahteva opazanje kritika vestinom
otkrivanja.
-Da nastavnik koristi sirok spektar informacija, da iskustvom I razumevanjem poveze sa
uverenjima I osecanjima za vrednost. Na tome se radi.
-Uklapanje razlicitih elemenata u celinu ukljucuje I umetnicku sposobnost.
-Kriticari pomazu da shvatimo.
-Da razvijaju umetnicku sposobnost, da se usavrsavaju kao znalci.
-Znalci daju sadrzaj kritici.

21 .ULOGA NASTAVNIKA, TEHNIKA MATERIJALA I LIKOVNE AKTIVNOSTI U

ODNOSU NA RAZVOJNE KARAKTERISTIKE UCENIKA
U predskolskim ustanovama ili kod kuće, deca se upoznaju sa razlicitim svojstvima likovnog
uzrasta. Kada podju u skolu (1. i 2. razred) imaju slobodan i nesputan likovni izraz, dok se od 2. ili
3. razreda gubi interesovanje za likovno istrazivanje.
Nastavnik mora da zna kada i na koji nacin moze da uvede nove sadrzaje. Mora poznavati
razvojne karakteristike i odlike decjeg likovnog izraza. Mora poznavati prirodu likovnih umetnosti
i njen karakter. Vazno je da nastavnik poznaje strategije, postupke i tehnike rada. Kod likovnog
izrazavanja poput crtanja i slikanja, mnoge tehnike i materijali (u umetnosti) mogu biti zastupljeni
u skoli. Kod vizuelnih medija (vajarstvo, grafika, neke oblasti primenjenih umetnosti, arhitekture)
otvara se prostor sa brojnim alternativama kojima se deci moze pribliziti rad, svrha i namere u
okviru datih medija. Alternativne postupke i materijale posmatracemo kroz radove nastale
razlicitim nacinima likovnog izrazavanja- vajanjem, crtanjem, otiskivanjem, gradjenjem...

22. INTELEKTUALISTICKA TEORIJA

Deca ne crtaju ono sto se pretpostavlja da vide. Oni se ogranicavaju na predstavljanje opstih
svojstava predmeta, tako noge crtaju pravolinijski, okruglost glave. Dete crta ono sto zna, a ne
ono sto vidi. Culno opazanje zamenjuju intelektualnim znanjem. Objasnjavaju decije crteze kao
predstave apstraktnih pojmova.
Pobornici ove teorije naglasavaju da se resavanje problema odvija uglavnom u okviru opazajne
sfere a ne na nivou intelektualnih apstrakcija.
Prema ovoj teoriji, dete crtajuci ljudsku glavu oslanja na ono sto zna (glava je okrugla) i crtaju
okruglost, a ne glavu.

23. INTEGRATIVNA NASTAVA

-Postojeca nastava prati drustvene promene.
-Omoguciti ucenicima da sticu trajna znanja i da se intelektualno razvijaju.
-Vrsi se povezivanje nastavnih sadrzaja iz vise nastavnih predmeta.
-Polazi se od problema, ne od nastavnog predmeta.
-Omogucava se celovit pogled na svet.
- Tri oblika integracije: potpuni, delimicni, blokovni.
-Ucenik je aktivan, bira zadatke, preuzima inicijativu, ukljucuju se kolege, roditelji...
-Izmenjena uloga ucitelja, razlicit polozaj predmetnih nastavnika i ucitelja.
-U osnovnoskolskom obrazovanju medjupredmetne veze se uspostavljaju po horizontali.
-Nastava Prirode i Drustva ima integrativni karakter.
Nastavna tema: Prolece, jesen
Nastavna jedinica: Prolece, jesen
Nastavni predmeti: Priroda i Drustvo, Srpski jezik, Matematika, Muzicka kultura, Likovna kultura
Tip casa: obrada novog gradivaY
Oblici rada: grupni, frontalni, individualni
Nastavne metode: razgovora, demonstracije rada na tekstu...
Nastavna sredstva
Dele se ucenici u grupe, svaka grupa ima isti uvod.

24. TRI KLJUCNE CELINE PO AJZNERU

1. Zalaganje da se sa tehnokratskog i bihevioristickog nacina misljenja predje na brigu koja ce
voditi ka izrazajnim rezultatima.
2. Zalaganje za ocuvanje osnovnih vrednosti, a protiv mode i trendova u obrazovanju.
3. Zalaganje za znacaj iskustva u obrazovanju. Ukazivao je da skole moraju pomoci deci da
stvore znacenje iz iskustva. Da bi se to postiglo potrebno je usmeriti obrazovanje na cula, na
pronalazenje znacenja i imaginaciju. Zalagao se za kurikulum koji ojacava pismenost kod
ucenika, posebno sticanjem znanja iz neverbalnih oblika komunikacije. Od nastavnika je
ocekivao da napreduju u produbljivanju i usavrsavanju svojih umetnickih sposobnosti.

25. DESET LEKCIJA CEMU NAS UMETNOST UCI

1.Umetnost uci dacu da prave dobre procene o kvalitetnim odnosima.
2.Umetnost uci decu da problemi mogu imati vise od 1 resnja i da se na pitanja mogu dati vise
odgovora.
3.Umetnost afirmise visestruke perspektive.
4.Umetnost uci decu da su u slozenim fazama resavanja problema ciljevi retko odredjeni i da se
menjaju sa okolnostima i mogucnostima.
5.Umetnost cini zivom cinjenicu da ni reci, u svojoj bukvalnoj formi, ni brojevi ne iscrpljuju ono
sto mozemo znati.
6.Umetnost uci da male razlike mogu imati velike efekte.
7.Umetnost uci da se razmislja pomocu materijala i o materijalu.
8.Umetnost pomaze deci na nauce da kazu i ono sto se ne moze izraziti
9.Umetnost nam omogucava da dozivimo iskustvo, koji nam ne moze pruziti ni jedan drugi izvor,
i da kroz takvo iskustvo otkrijemo opseg i raznolikost onoga sto smo sposobni da osetimo.
10.Mesto umetnosti u skolskom prostoru mladima pokazuje sta odrasli veruju da je zaista vazno.

26. ZASTO DECA TAKO CRTAJU?

Raniji deciji crtezi ne pokazuju ni pojedinosti ni odredjene perspektivne deformacije.
Pretpostavlajalo se da su deca tehnicki nesposobna da reprodukuju ono sto opazaju, bas kao sto
puskom ne mogu da pogode metu zbog nedostatka usredsredjenosti pogleda i cvrste ruke
odraslog strelca. Tako oci i ruke nemaju vestine da pogode linije olovkom. Crtezi male dece
pokazuju nepotpunu motoricku kontrolu. Linije im pogresno krivudaju i ne sastaju se tamo gde
treba. Medjutim, linije su dovoljno tacne da pokazu i sta je dete imalo na umu. Vrlo rano
prethodna nepreciznost poteza ustupa mesto tacnosti. Ako se detetu zatrazi da nacrta coveka,
dete nece opaziti model coveka. To ne pokazuje da je dete nesposobno ili da nedovoljno zapaza,
vec da je crtanje rezultat detetovog misljenja.

27. TEORIJA REFLEKSNOG PRAKTICARA-RAZMISLJANJE U AKCIJI I O AKCIJI-

DONALD ŠON
Teorija o refleksnom/misaonom prakticaru- razmisljanje u akciji i o akciji- je teorija koja je nastala
na osnovu istrazivanja, posmatranjem umetnickog procesa. Pojmovi razmisljanje u akciji i o akciji
bili su glavni u ovoj teoriji. Ovim se podrazumeva povezivanje sa osecanjima i uzimanje u obzir
teorija koja se koriste. Zahteva se gradjenje novih razumevanja u situaciji koja se odvija. Proces
razmisljanja u hodu, moze se povezati sa razmisljanjem o akciji. Ono omogucava da istrazimo
zasto smo delovali kao sto jesmo, sta se desavalo u timu saradnika na projektu. Prakticari ovaj
repertoar prosiruju prikupljanjem ideja, predstava, primera i akcija. Procesi rada u umetnosti
zasnivaju se na iskustvu koje odlikuje i razmisljanje tokom procesa rada i razmisljanje o stecenom
iskustvu. Uticaj teorije Šona na obrazovnu praksu je znacajan, sa brojnim programima za
nastavnike I pedagoge iz neformalnog obrazovanja. Oni su usvojili njegove osnovne pojmove u
organizovanju iskustva i u nastavnom sadrzaju.

28. ODLIKE KURIKULARNE STRUKTURE (5 ZAHTEVA)

1. Da dugorocni I godisnje planovi kao I koncepti lekcija, osiguraju da kurikularne aktivnosti budu
specificnem da se dobro razumeju I da su uskladjene sa ostalim razredima.
2.Da se organizacijom na sekvence omoguci postepeno uvodjenje vestina i koncepata, tako da se
oni odvijaju po ustaljenom redosledu kroz regularna i sistematska uputstva koja se nadovezuju.
3. Da upoznavanje sa radovima umetnika iz razlicitih kultura dobije centralno mesto u
kurikularnoj organizaciji.
4. Da se sadrzaji izbalansirano biraju iz sva 4 domena ucenja da bi se upoznale razlicite
perspektive.
5. Da su aktivnosti prilagodjene potrebama razvoja i da odgovaraju uzrastu kako bi se omogucili
maksimalni efekti ucenja.

29. DEFINICIJE INTEGRISANOG I /ILI INTERDISCIPLINIRANOG KURIKULUMA

SADRZE:

-Kombinaciju predmeta
-Usredsredjenost na projekat
-Izvore koji su van udzbenika
-Relacije unutar koncepata
-Tematsko povezivanje kao princip organizovanja
-Fleksibilni raspored casova
-Fleksibilni broj ucenika

30. CELINE U LIKOVNOJ KULTURI

1. Celina u kojoj se nalaze nastavne jedinice koje se oslanjaju na likovne elemente, poput- linija,
oblik, boja, kompozicija, povrsina... prepoznatljivo vec samim nazivima nastavnih jedinica, npr.
nastavna jedinica- razlicite vrste linija ili oblici u prostoru.
2. Celina u kojoj se prepoznaje veza sa sadrzajima ostalih nastavnih predmeta, nazivima nastavnih
jedinica poput- ispred, iza, levo, desno... ili veliko, malo nisko, visoko...sto bi odgovaralo
sadrzajima orijentacije u prostoru nastave prirode i drustva
3. Celina nastavnih jedinica nerazumljivih sadrzaja, poput- jednobojna kombinacija upotrebnih
predmeta, preoblikovanje predmeta u smislu znacenja, automatski crtez, preoblikovanjem
materijala ili predmeta njihovim spajanjem.

31. SADRZAJI VIZUELNIH UMETNOSTI

*Vizuelni elementi koji predstavljaju sve podsticaje iz vizuelnog okruzenja koji se istrazuju
kroz upotrebu i iskustvo sa materijalima (prizori, objekti, boje, sare, oblici, teksture, linije...)

*Tehnicki elementi koji predstavljaju medije, materijale i tehnike koji ce dati oblik idejama,
impulsima ili osecanjima (slikanje, vajanje, stampanje,dvodimenzionalni i trodimenzionalni
dizajn, kolaz, glina, papir, pastel)

*Personalni koji predstavljaju ideje, osecanja ili impulse koji motivisu kreativni proces. Ono
sto dete vec i samo poseduje, ali moze biti i rezultat odgovarajuceg podsticaja iz razlicitih izvora
( nova saznanja o sebi i svetu koji ga okruzuje)

32. ISKUSTVO PRAKTICARA

1. Teorija Refleksivnog prakticara- Donald Šon (razmisljanje o akciji i u akciji) –teorija
obrazovanja.
2. Posmatranje umetnockog procesa- procesi rada u umetnosti se zasnivaju na iskustvu koje se
odlikuje razmisljanjem -tokom procesa rada
-o stecenom iskustvu
Steceno iskustvo je osnova za nova iskustva.
Onima koji smatraju umetnost ovaj proces rada je priroda.
Uticaj ove Šonove teorije znacaja, usvajili su njegove osnovne pojmove I u organizaciji iskustva I
u nastavnom sadrzaju.
3.Pojmovi razmisljanje - u akciji
-o akciji
Razmisljanje u akciji=razmislajnje u hodu=tokom radnog procesa. U to spada: briga o nasim
iskustvima, povezivanje sa osecanjima i uzimanje u obzir teorije koje se koriste.
Povezuje se sa razmisljenjem o akciji. Omogucava nam da provedemo vreme istrazivajuci zasto
tako delovali, sta se desavalo u toku projekta itd.