8 Muzicko Prirucnik Low

Јована Обрадовић и Марија Добројевић
Музичка култура 8
Приручник за наставнике музичке културе
у осмом разреду основне школе
МУЗИЧКА КУЛТУРА 8
Приручник за наставнике музичке културе у осмом разреду основне школе
Прво издање
Ауторке: Јована Обрадовић и Марија Добројевић
Рецензент: Бранислава Тријић, наставница солфеђа

Фотографијe: Wikipedia
Нотографија: Константин Благојевић
Графичко обликовање: Abraka dabra, Нови Сад
Обликовање корица: Издавачка кућа „Klett”
Лектура и коректура: Штрикла
CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
Издавач: Издавачка кућа „Klett” д.о.о. 371.3::78(035)
Маршала Бирјузова 3-5, 11 000 Београд
тел. 011/3348-384, факс 011/3348-385 ОБРАДОВИЋ, Јована, 1979-
office@klett.rs, www.klett.rs Музичка култура 8 : приручник за наставнике
музичке културе у осмом разреду основне
За издавача: Гордана Кнежевић Орлић школе / Јована Обрадовић и Марија
Добројевић. - 1. изд. - Београд : Klett, 2015
Главни уредник: Aлександар Рајковић (Београд : Бранмил). - 21 стр. : табеле ; 29 cm + 1
електонски оптички диск (CD-ROM) ; 12 cm
Уредник: мр Ивана Пејоска
Руководилац пројекта: Сања Пауновић Тираж 500.
Штампа: Бранмил, Београд ISBN 978-86-7762-846-8

1. Добројевић, Марија, 1981- [аутор]
Тираж: 500 примерака a) Музичко васпитање - Настава - Методика -
Приручници
COBISS.SR-ID 216944652
© Кlett, 2015.
ISBN 978-86-7762-846-8
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или
његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући и фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно
чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела
представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.
Поштоване колегинице и колеге,
Пред вама је Приручник за наставнике музичке културе, који

прати уџбенички комплет. При изради решења многих наставних
ситуација ослонили смо се на искуства активних музичких педагога.
Помоћи ћемо вам да на креативан начин, примерен узрасту ученика
осмог разреда, остварите Наставни план и програм, који прописује
Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Приручник
пружа додатне информације које прате уџбенички комплет и
олакшава свакодневну примену уџбеника у настави. Обликован је
као збирка објашњења, предлога и примера који подржавају све фазе
наставног процеса – од идеје до реализације. Приручник је подељен
на неколико целина које се односе на:
– уџбенички комплет,
– наставни предмет Музичка култура,
– наставни програм,
– облике рада,
– наставне методе,
– наставна средства,
– годишње планове рада наставника,
– месечне планове рада наставника,
– дневне планове рада наставника,
– корелацију,
– образовне стандарде,
– оцењивање,
– наставне планове рада наставника.
Надамо се да ће бити помоћ и подршка свим наставницима који
креирају наставни процес на себи својствен и јединствен начин.
–
Аушорке
САДРЖАЈ
МЕТОДИЧКИ ВОДИЧ..................................................................................... 7
Уџбенички комплет за музичку културу за осми разред основне школе...............8
Наставни предмет музичка култура.........................................................................................9
Наставни план и програм ........................................................................................................... 9
Наставни план рада наставника............................................................................................. 10
Облици рада..................................................................................................................................... 11
Наставне методе рада.................................................................................................................. 12
Наставна средства......................................................................................................................... 13
Месечни план рада наставника.............................................................................................. 14
Дневни планови рада наставника......................................................................................... 14
Корелација....................................................................................................................................... 15
Образовни стандарди за крај обавезног образовања................................................. 16
Оцењивање..................................................................................................................................... 19
НАСТАВНИ ПЛАНОВИ РАДА НАСТАВНИКА (CD).................................... 23

Глобални план рада наставника за школску ___/___. годину.................................... 24
ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА (CD)....................................... 27

Оперативни план рада наставника за септембар .......................................................... 28
Оперативни план рада наставника за октобар................................................................ 30
Оперативни план рада наставника за новембар............................................................ 32
Оперативни план рада наставника за децембар............................................................ 34
Оперативни план рада наставника за јануар .................................................................. 36
Оперативни план рада наставника за фебруар .............................................................. 38
Оперативни план рада наставника за март ...................................................................... 40
Оперативни план рада наставника за април.................................................................... 42
Оперативни план рада наставника за мај ......................................................................... 43
Припрема бр. 1. Музика без граница – Разноликост светске музичке
баштине.........................................................................................................................................44
Припрема бр. 2. Ода радости – Л. В. Бетовен – ноте и нотне вредности..............46
Припрема бр. 3. Две арије из опере Кармен – Ж. Бизе – пауза.................................49
Припрема бр. 4. „Хора” малих војника из опере Кармен – Ж. Бизе – такт..........51
Припрема бр. 5. Капричо – Н. Паганини – предзнаци...................................................55
Припрема бр. 6. Интервали.......................................................................................................58
Припрема бр. 7. Утврђивање: основни појмови музичког језика...........................61
Припрема бр. 8. Болеро – М. Равел – ритам и мелодија...............................................64
Припрема бр. 9. „Игра малих лабудова” – П. И. Чајковски – динамика и темпо.67
Припрема бр. 10. Музичке лествице. Дурске лествице. Химна Светом Сави –
К. Станковић................................................................................................................................70
Припрема бр. 11. Ко удара тако позно – молске лествице........................................73
Припрема бр. 12. Утврђивање: основни појмови музичког језика,
музичке лествице......................................................................................................................76
Припрема бр. 13. Музичке епохе – обнављање градива седмог разреда
(од преисторије до класицизма)........................................................................................78
Припрема бр. 14. Музика романтизма – националне школе;
програмска музика...................................................................................................................80
Припрема бр. 15. Музика романтизма – солистичка музика; концерт.................83
Припрема бр. 16. Музика романтизма – симфонијска музика; опера..................86
Припрема бр. 17. Обнављање – градиво првог полугодишта..................................88
Припрема бр. 18. Музика романтизма – обнављање..................................................90
Припрема бр. 19. Импресионизам.........................................................................................93
Припрема бр. 20. Музика 20. века..........................................................................................96
Припрема бр. 21. Џез...................................................................................................................98
Припрема бр. 22. Рок музика................................................................................................. 100
Припрема бр. 23. Забавна музика ...................................................................................... 102
Припрема бр. 24. Филмска музика .................................................................................... 104
Припрема бр. 25. Импресионизам и музика 20. века – обнављање................... 106
Припрема бр. 26. Музика у Србији у 19. и 20. веку .................................................... 108
Припрема бр. 27. Музика у Србији у 19. и 20. веку ..................................................... 110
Припрема бр. 28. Утврђивање: музика у Србији.......................................................... 112
Припрема бр. 29. Музичко-сценски жанрови; опера................................................. 114
Припрема бр. 30. Опера – гледање документарног филма.................................... 118
Припрема бр. 31. Балет............................................................................................................ 121
Припрема бр. 32. Оперета и мјузикл................................................................................. 124
Припрема бр. 33. Музичко-сценски жанрови – обнављање ................................. 126
Припрема бр. 34. Систематизација градива осмог разреда................................... 129
5
МЕТОДИЧКИ
ВОДИЧ
УЏБЕНИЧКИ КОМПЛЕТ ЗА
МУЗИЧКУ КУЛТУРУ ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Садржај уџбеника Музичка култура 8 у складу је с препорукама Министарства

просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и прописаним Наставним
планом и програмом предмета музичка култура за осми разред основне школе. Уџбеник
омогућава утврђивање и надограђивање знања из овог предмета које је стечено у
претходним разредима.
Сходно томе, јасно је разграничено пет области: „О музици”, „Основни појмови
музичког језика”, „Музичке лествице”, „Музичке епохе” и „Музичко-сценски жанрови”.
Прву тематску целину карактерише објашњавање појма музике и повезивање са
осталим, наизглед удаљеним сферама науке и филозофије. Овакав приступ значајан је
за подстицање критичког мишљења ученика, као и за проширивање њихових знања
која су применљива у свакодневном животу.
Друга и трећа тематска целина базиране су на утврђивању наученог уз велики број
музичких примера који, због своје сложености, омогућавају да се претходно стечено
знање обогати.
Највећа област овог радног уџбеника бави се детаљним представљањем музичких
епоха и праваца, њихових особина и улога у самом развоју музичке уметности. Пратећи
објашњења која су допуњена нотним и звучним примерима, задацима, фотографијама
и илустрацијама, ученици могу да повежу сва до сада усвојена знања из предмета
музичка култура и да на тај начин стекну трајно и употребљиво знање и развију
способност активног слушања музике.
Завршни део се (адекватно) односи на најсложенију музичку раван – музичко-сценска
дела. Подвучена је корелација са осталим наставним предметима и конкретизована је
употреба музике за дочаравање различитих осећања и догађаја. Комплексност овог
жанра представљена је концизним објашњењима, што би требало да омогући лако
разумевање/препознавање у свим нивоима ученичких постигнућа.
Језик којим се аутор служи у уџбенику, према сложености и прецизности, одговара
узрасту ученика осмог разреда и пружа добру основу за будуће сусрете с музичком
уметношћу.
Све области пропраћене су додацима у виду засебних рубрика које помажу развој
креативности и критичког мишљења и утврђивање усвојеног знања током основног
образовања (Речник, Задатак, Занимљиво, Подсетник, 5+, Опрез!). Примери који су
коришћени у уџбенику (звучни, нотни, анегдоте) имају велику улогу у развијању и
надограђивању интересовања за музичку уметност код ученика, јер су одабрани тако
да својим карактером и садржајем потпуно одговарају узрасту којем су намењени.
Велики број звучних примера снимљен је наменски уз овај уџбеник, па су и аранжмани
освежени и осавремењени. Илустрације и фотографије су модерне, атрактивне и
афирмативне за сам предмет.
Засебан додатак уџбенику јесте документарни филм о настанку оперске представе,
забележен на ди-ви-ди снимку. Филм прати настанак оперске представе у Народном
позоришту у Београду – од хорских и оркестарских проба, израде костима и
сценографије, сценских проба са солистима и ансамблом, до саме премијере. Осим
чињенице да је већина актера филма с нашег говорног подручја, посебно је истакнута
улога дечјег хора у опери, што доприноси томе да се овај музички жанр приближи
детету основношколског узраста.
8
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ МУЗИЧКА КУЛТУРА
Намена сваког наставног предмета у основношколском образовању јесте да

ученицима отвори нове видике и помогне им да открију своје афинитете. Садржаји
наставних предмета утичу на формирање личности појединца у једној од кључних фаза
развоја.
Предмет музичка култура обогаћује личност сваког ученика откривајући му
специфичности ове гране уметности, која је још од давнина неизоставни део човекове
свакодневице. Утиче на развој креативног и критичког мишљења/изражавања,
социјалних и емоционалних потенцијала и ствара јединствени осећај приликом
извођења, односно стварања музике – уметности „неухватљиве” у времену и простору.
Да би приликом извођења наставе ученик имао могућност да на најбољи начин
стекне увид у оно што чини музичку уметност, потребно је ваљано проценити шта је
адекватно понудити му у одређеном тренутку развоја, те темељно и добро испланирати
редослед и начин на који ће му нешто бити представљено.
НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ
Наставни програм обухвата све оно што је потребно да би се стекла, проширила или
употпунила знања, интересовања, вештине, потребе и потенцијали сваког ученика, у
различитим областима. Свака област програма садржи јасно дефинисане вештине и
задатке које треба испунити током наставног процеса.
Пре свега је важно да током основношколског образовања ученик буде упознат с
музичком културом и традицијом свог и других народа, као и да се код ученика развије
интересовање за музичку уметност уопште.
До тог општег циља предмета музичка култура може се доћи уз остваривање
осталих циљева и задатака који подразумевају:
– оспособљавање за разумевање могућности музичког изражавања;
– развијање осетљивости за музичке вредности;
– неговање способности извођења музике (певање/свирање);
– стицање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавање за
разумевање музичких порука;
– подстицање стваралачког ангажовања у свим музичким активностима (извођење,
слушање, истраживање и стварање музике);
– развијање критичког мишљења;
– упознавање са основама музичке писмености и изражајним средствима музичке
уметности;
– упознавање с музичком струком.1
Наведени циљеви и задаци односе се на сам крај основног образовања. Да би њихова
реализација била успешнија и бржа, а ученици поступно и темељно стицали знање,
потребно је да се циљеви и задаци разлуче према висини захтева (на лакше/мање и
теже/веће) у одређеним фазама образовања, то јест разредима. Тако се остварује
градација и надоградња учења и ученици стичу трајно и применљиво знање.
1
РАВИЛНИК о наставном плану за други циклус основног образовања и васпитања и наставном
П
програму за пети разред основног образовања и васпитања.
9
У осмом разреду (1 час недељно, 34 часа годишње) предвиђени оперативни задаци су:
– препознавање основних елемената музичке писмености – описивање основних
карактеристика:
– музичких инструмената,
– историјско-стилских периода,
– музичких жанрова,
– народног стваралаштва;
– анализирање повезаности:
– музичких елемената и карактеристика музичких инструмената с музичком
изражајношћу (нпр. брз темпо са живахним карактером),
– структуре и драматургије одређеног музичког жанра (нпр. оперски финале с
догађајима у драми),
– облика народног музицирања са специфичним контекстом народног живота;
– познавање функције елемената музичке писмености и извођачких састава у оквиру
музичког дела;
– разумевање историјских и друштвених околности настанка жанра и облика
музичког фолклора;
– критички и аргументовано образлагање свог суда;
– способност креативног комбиновања изражајних музичких елемената у естетском
контексту (одређени музички поступак доводити у везу са жељеним ефектом);
– препознавање музичких тема из познатих композиција домаћих и страних аутора;
– упознавање с различитим музичким жанровима;
– ангажовање у свим музичким активностима;
– активно учествовање у припремању програма за такмичења и јавне наступе;
– процењивање својих и других музичких дела.
Садржај наставног програма музичке културе за осми разред подељен је на три

области, тј. на три теме:
1. упознавање с музиком различитих епоха и извођењем музике (примењивати
стечена знања о музици различитих епоха на музичким примерима);
2. основе музичке писмености (стечена знања из музичке културе проширивати и
примењивати на примерима за певање и свирање);
3. стварање музике (надограђивање наученог; импровизовање дијалога на
инструментима Орфовог инструментарија, стварање дечјих композиција).
У свим разредима постоји и посебна област за додатни рад која се остварује на
часовима хора и оркестра.
НАСТАВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА
Да би остваривање наставног процеса било што ефикасније, потребно је да наставник

детаљно проучи Наставни план и програм, уџбенички комплет и додатну литературу.
Наставник осмишљава како ће се наставни програм реализовати на годишњем нивоу,
то јест саставља годишњи наставни план рада.
Наставни план подразумева рашчлањивање годишњег програма на наставне
јединице (оперативни план), уз детаљније објашњење а начин остваривања циљева
и задатака обрадом тема наставног програма (тематски план). Редослед наставних
10
јединица може и не мора изричито да прати уџбеник по коме се ради, али је веома
важно да се тим редоследом ученицима омогући постепено и темељно учење и
усвајање новог градива.
Годишњи (глобални) наставни план рада израђује се на основу обавезних и
предложених садржаја које прописује министарство. Али, од изузетне су важности
искуства, афинитети и обим интересовања наставника који план креира. Музичка
култура је предмет који у великој мери допушта иновације и „креативне излете”
током спровођења наставних часова. Но, и ту треба бити опрезан и остати у оквиру
прописаних садржаја.
У школској години наставни план музичке културе за осми разред реализује се током
36 часова. У зависности од тога шта и на који начин треба да се уради, одређени су
различити типови часа:
– обрада,
– обнављање (утврђивање),
– провера знања,
– систематизација.
С обзиром на природу предмета, током часова музичке културе неретко је у
употреби комбинација обраде и обнављања градива. Сваки од наведених типова часа
подразумева испуњавање одређених циљева који се остварују на различите начине,
преко облика и метода рада, и наставним средствима.
ОБЛИЦИ РАДА
Облици рада објашњавају врсту уређења часа, то јест начин усвајања знања.
Наставник организује активности на часу полазећи од постављених циљева, задатака,
садржаја, услова и могућности у току наставног процеса. Међусобни однос наставника
и ученика у школској ситуацији одређује различите организације наставног рада на
часу. Најчешће је за једну наставну јединицу потребно применити неколико наставних
облика рада јер се на тај начин постиже богатство и разноврсност учења, као и
поштовање различитих стилова и могућности учења. У наставној пракси чешћи су
фронтални и индивидуални рад, рад у групи и комбиновани облик рада.
Фронтални облик рада подразумева заједнички рад свих ученика, уз наставника
као чеону фигуру. Предности овог облика рада су: најрационалније улагање труда и
времена наставника (сви ученици раде у исто време, на истом задатку и сви заједно
теже истом наставном циљу под руководством наставника); активно управљање
информацијама; систематско понављање и утврђивање знања; најкраћи пут до
овладавања одређеним знањима. Недостаци овог облика рада су: знање усваја разред
као целина, али је притом готово немогуће говорити о стопостотном учинку; немогуће
је водити рачуна о различитом нивоу сазнајних могућности ученика, различитом темпу
и могућностима учења и нивоу претходне припремљености; не постоји неопходна
диференцијација у односу наставник–ученик.
Рад у групи омиљен је облик рада међу ученицима. Одређују се мање групе ученика
различитих способности (од четири до шест) и пред њих се ставља заједнички задатак,
то јест циљ који треба да постигну. На тај начин долази до јачања самосталности и
способности индивидуалног учења; овладавања применом практичних метода рада;
оспособљавања за сарадњу у групи. Предности овог облика рада су: подстицање
интелектуалног развоја ученика; смањење емоционалне напетости ученика; повећање
11
ефикасности у учењу; слободније изношење информација у групи с вршњацима;
решавање задатака с различитих становишта. Недостаци овог облика рада су: пасивни
ученици могу да се „сакрију” иза резултата успешнијих ученика; противречност између
захтева и очекивања наставника и појединачног нивоа индивидуалних ученика.
Индивидуални облик рада подразумева да сваки ученик ради одређени задатак
сам, па ту највише долазе до изражаја личне способности у различитим областима. У
складу с тим, задаци могу бити диференцирани према могућностима ученика. Наставник
није искључен из овог облика рада, он помаже непосредно или посредно да се ученици
оспособе за самостално решавање задатака. Предности овог облика рада су: подстицање
могућности и специфичности темпа рада сваког појединца; обезбеђивање различитости
у постављању задатака; могућност индивидуализације садржаја и темпа учења; развијање
самосталности; развијање способности самосталног уочавања и решавања проблема.
Недостаци овог облика рада су: неекономичност; ограничен делокруг рада наставника,
нереално велико улагање времена наставника.
Комбиновани облик рада често се користи током часова музичке културе и
представља динамичну и економичну структуру часа прилагођену свакој наставној
јединици. Овај облик рада представља различите врсте уклапања претходно наведених
облика рада.2
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ РАДА
Наставне методе рада су утврђени обрасци преношења знања. Представљају начин

управљања радом ученика, а у функцији су њиховог оспособљавања за примену
стечених знања.
У зависности од наставног садржаја, наставник треба да одабере најделотворније
методе.
Вербалне методе (монолог, дијалог) подразумевају вербално излагање, односно
комуникацију. Оне су најприступачније и најраспрострањеније у настави.
Монолошка метода је вербална метода у којој наставник излаже наставно градиво.
Применом ове методе ученици добијају потпуно нове информације и сазнања. Приликом
таквог излагања наставник треба да буде концизан, јасан, разговетан и да, кад год је то
могуће, почне од суштине, а онда иде ка детаљима.
Дијалошка метода се заснива на питањима и одговорима, тј. на разговору
наставника с ученицима. Она је веома честа и корисна јер подстиче ученике на
активно учествовање, а самим тим и на активно учење. Помоћу ње наставник открива и
одређује ниво постигнућа ученика и усмерава их ка даљем напредовању у зависности
од показаних резултата.
Хеуристичка метода представља најкориснији образац преношења знања и
треба је користити када год то омогућавају остали сегменти наставног процеса.
Основна карактеристика ове методе јесте навођење ученика на самостално
закључивање. Осим што развија логичко размишљање и концентрацију, има утицаја
и на осамостаљивање и оспособљавање ученика да критички и аргументовано
износи свој суд или став, као и да повезује градиво из једне или више области (или
наставних предмета). Такође, тако стечено знање има највише изгледа да у најкраћем
року постане трајно и употребљиво.
Метода рада на тексту подразумева стицање, проширивање и продубљивање
знања читањем. Током часова музичке културе ова метода најчешће се помиње када
2
Водич за наставника предметне наставе, 2006.
12
се анализира литерарни текст неке вокалне композиције коју треба обрадити. У том
случају, користи се комбинација дијалошке и хеуристичке методе, ученици стичу јасну
слику о томе шта, а самим тим и како задату композицију треба да отпевају, што је
од изузетног значаја за постизање квалитетног извођења, то јест извођења музике „с
разумевањем”. Ученици могу да се упознају с новим садржајима читањем текстова
из уџбеника. У том случају, наставник има улогу координатора и отвара дискусију
о прочитаном, води рачуна о објашњавању непознатих појмова, подстиче ученике
да самостално одговарају на питања и изражавају своје мишљење... Разговор након
читања је обавезан, и често треба прибегавати техници у којој ученици самостално
размењују мишљења, док их наставник само усмерава.
Демонстративне методе омогућавају стицање знања, навика и вештина чулним
опажањем. У музичкој култури ове методе се остварују слушањем музичких примера
и гледањем видео-записа или фотографија. Слушање музичких примера представља
најочигледније уочавање свега наученог и један од најважнијих сегмената самог
наставног предмета. Тек у непосредном додиру с музиком, ученик може да разуме
и осети све чиниоце једног музичког дела. Приликом демонстрације различитих
композиција наставник има улогу „водича” кроз свако дело, то јест упућује ученике
да слушањем препознају разноврсне елементе и развија код њих способност да
самостално препознају и разумеју и потпуно непозната музичка дела. Демонстрација
музичких нумера у настави може се односити на слушање непознатих нумера из области
озбиљне музике (или различитих жанрова) или на демонстрацију непознате песме
коју ученици потом усвајају по слуху. Гледање видео-записа корисно је и неопходно
када се говори о музичко-сценским жанровима. Овде до изражаја долази и васпитна
улога предмета музичка култура, јер ученике треба упознати с кодексом понашања
током музичких догађаја попут оперских и балетских представа, односно оперете или
мјузикла.
Метода практичних радова се, као наставна метода за наставни предмет музичка
култура, користи приликом записивања нотних примера, извођења музике (парлато,
свирање, певање, куцање ритма), изражавања ликовног доживљаја одслушане
композиције, израде једноставних музичких инструмената, паноа, плаката...
НАСТАВНА СРЕДСТВА
Наставна средства неопходан су елемент наставе музичке културе. Њихов избор је

разноврстан – од обавезних до веома атрактивних савремених помагала. При одабиру
наставних средстава до изражаја долази маштовитост и досетљивост самог наставника.
Током часова музичке културе најчешће коришћена наставна средства су:
– аудитивна (музички уређај, инструмент);
– аудио-визуелна (едукативни филмови и емисије, снимци музичких извођења на
дивидију, видео-касети, интернету);
– визуелна (фотографије и цртежи инструмената и композитора, едукативни плакати
и панои);
– техничка (пројектор, компјутер);
– текстуална (уџбеник, збирке вокалних композиција, додатна литература о
композиторима или музичким правцима/епохама/жанровима, интернет, музички
часописи...).
13
МЕСЕЧНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА
Месечни (оперативни) план подразумева редослед наставних јединица и нацрт

начина њиховог остваривања у раздобљу од месец дана. У зависности од врсте часа,
месечни план може да садржи:
– редни број наставне теме,
– редни број часа наставне јединице,
– назив наставне јединице,
– тип часа,
– облик рада,
– методу рада,
– место извођења часа,
– иновације у настави,
– евалуацију и корекцију,
– оцену остварености плана за претходни месец,
– наставна средства,
– корелацију.
Извођење наставе није нешто што може у потпуности да се предвиди и оствари
по свим испланираним тачкама. Многи чиниоци могу да утичу на ток часа, па је
препоручљиво да се месечни планови праве из месеца у месец. Наставник тако може,
на основу мање или веће остварености задатог (до датог тренутка), да уочи шта треба
додатно разрадити или да уочи евентуалне пропусте које треба надокнадити.
ДНЕВНИ ПЛАНОВИ РАДА НАСТАВНИКА

(ПИСМЕНЕ ПРИПРЕМЕ ЗА ЧАС)
Од састављања месечних планова још је „осетљивије” планирање самих часова, јер

свака припрема за час подразумева одређен број сегмената који могу да се заснивају
на претпоставкама (могући одговори, очекиване реакције, очекивани ниво предзнања)
и на искуству наставника. Препоручује се да се припреме осмисле унапред, али да се
на основу запажања с часа можда преправе и прилагоде одељењима с којима се ради.
Ако се добро осмисли и испланира ток наставног часа, скоро да је загарантована његова
успешност. Добром припремом стиче се сигурност и стабилност, које су неопходне за
висок квалитет извођења наставе. Импровизације некада могу да буду веома занимљиве,
нарочито када су производ креативности, а не нужности.
Приликом осмишљавања наставног часа неопходно је руководити се следећим
смерницама:
− одабир теме и наставне јединице,
– одређивање типа часа,
– дефинисање циљева и задатака наставне јединице,
– одређивање садржаја наставне јединице,
– утврђивање метода и облика рада,
– одабир наставних средстава,
– успостављање корелације.
14
Наставни час се састоји од низа активности које могу функционисати у три целине. Те
целине су у класичној методици дефинисане као: уводни део часа, главни (централни)
део часа и завршни део часа.
Уводни део часа требало би да траје 5–10 минута. Овај период је готово од кључне
важности за исход целог часа. Наставник у овом делу треба да припреми ученике за
главни део часа, и то обнављањем претходно наученог градива и повезивањем с оним
што би требало да науче током остатка часа, те успостављањем нивоа концентрације и
заинтересованости који је неопходан да би час био успешно реализован. Препоручљиво
је укључити што већи број ученика већ у овом делу часа, и уз охрабривање их навести
да буду што активнији у главном делу.
Главни део часа траје 30–35 минута, током којих ученицима треба представити нову
наставну јединицу и обрадити нове појмове. За овај део часа посебно је важно да се
обрати пажња на једноставност језика којим се служимо, јер он мора бити приступачан
и разумљив узрасту ученика с којима се комуницира. Обично се комбиновањем
различитих метода и облика рада (онолико колико то наставна јединица допушта)
постижу најбољи резултати приликом усвајања и стицања трајних знања и умећа.
Завршни део часа обухвата последњих 5–10 минута у току сваког часа и требало
би да садржи све елементе неопходне за обнављање, евалуацију и самоевалуацију
знања и рада свих актера часа. Препоручљиво је да наставник тада пре свега има
улогу координатора, док би ученици требало да се, уз навођење, подсете свега што су
(на)учили у претходних четрдесетак минута.
КОРЕЛАЦИЈА
Основни циљ формалног образовања јесте стицање темељног, трајног и целовитог

знања које би требало да продре што дубље у све слојеве и димензије сазнавања и
учења. Да би се тај циљ постигао, неопходно је да годишњи програми и планови
различитих наставних предмета буду међусобно усклађени, што ученицима омогућава
да доводе у везу градиво двају или више наставних предмета будући да на тај начин
стичу потпунију слику о настанку, развоју и/или особинама неког појма/области.
Успостављање везе између различитих наставних предмета који имају додирних
тачака или између различитих садржаја у оквиру једног предмета, назива се корелација.
Музичка култура и у овом сегменту наставног процеса пружа много различитих
могућности, што значи да може да се повеже с предметима и садржајима из области
природних и друштвених наука, језика, технике, ликовне културе, физичког васпитања...
Корелација музичке културе може се остварити на три начина – хоризонталном,
вертикалном и дијагоналном корелацијом.
Хоризонтална корелација омогућава везу између садржаја који припадају
различитим наставним предметима, а изучавају се истовремено или у блиском
временском раздобљу (то јест током истог разреда), рецимо корелација између
музичке културе и српског језика за седми разред основне школе.
Вертикална корелација повезује садржаје који се обрађују у оквиру једног
наставног предмета, али уз временску дистанцу (то јест током различитих разреда),
рецимо корелација између музичке културе за трећи и музичке културе за шести
разред основне школе.
15
Дијагонална корелација доводи у везу садржаје различитих наставних предмета
који се обрађују у различитим периодима (то јест током различитих разреда), рецимо
садржаје музичке културе за осми разред и садржаје историје за седми.
Корелација између различитих наставних предмета или садржаја има велики значај
у остваривању циљева и задатака у настави, па наставник треба пажљиво да проучи
наставне програме других предмета. Након тога, приликом израда дневних припрема,
наставник одређује у којим наставним јединицама постоји могућност корелације и
који би то тип корелације био. Када се на тај начин приступи осмишљавању припрема,
а затим то употреби у извођењу наставе, скоро сигурно се постављају темељи за
развијање логичког мишљења, као и за стицање целовитог и језгровитог знања које ће
ученици моћи лако да примене током школовања, али и по његовом завршетку.
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ
Успешност наставе огледа се и у степену усвојеног знања ученика (праћење и

вредновање). У складу с тим, установљени су и Образовни стандарди.
Образовни стандарди односе се на сам завршетак основног образовања. То су
документоване и јасно дефинисане тврдње о томе шта ученик може и треба да савлада
до одређене фазе у образовању (стицање трајних знања, умења и вештина). Њихова
основна одлика јесте то што је понашање (знање) ученика дефинисано као мерљиво, те
га је могуће проверити тестирањем или посматрањем.
Применом стандарда треба да се уједначи квалитет функционисања образовних
система (на националном и интернационалном нивоу) и да се обезбеди што објективније
и поузданије вредновање постигнутих резултата.
Формулисана су три нивоа постигнућа, а сваки наредни ниво подразумева да је
ученик савладао знања и вештине с претходног нивоа:
1. Основни ниво означава елементарни ниво знања о одређеном проблему,
овладаност основним појмовима и умећима. Основни ниво представља одговор
на питање шта.
2. Средњи ниво подразумева аналитичко мишљење у оквиру постојећег знања
и логичко повезивање елемената у оквиру одређеног контекста. Средњи ниво
представља одговор на питање како.
3.
Напредни ниво означава способност критичког мишљења уз осмишљавање
креативних решења у вези с датим проблемом и аргументовано образлагање
сопственог суда. Напредни ниво представља одговор на питање шта ти можеш.
Очигледно је да је сваки следећи ниво надоградња претходног, те да се знања и умећа
нижег нивоа подразумевају на вишем нивоу постигнућа. Већина ученика (између 80% и
85%) требало би да испуни постигнућа која означава основни ниво, што би у контексту
основног музичког образовања значило да поседује елементарно знање о музици.
Постигнућа на која указује напредни ниво означавају виши квалитет познавања градива и
њега достиже мањи број ученика (између 20% и 25%). Средњи ниво је показатељ просечне
музичке образованости (око 50% ученика), с потенцијалом развоја ка квалитету знања на
напредном нивоу.
Захваљујући јасно и прецизно одређеним критеријумима процењивања, то јест
оцењивања ученичких постигнућа, наставник може лако да их примени, па се тиме
16
повећава објективност свакодневног школског оцењивања. Такође, ученици стичу
јасан увид у то шта се од њих очекује, па могу да преузму већу одговорност за сопствено
учење.
Дакле, Образовни стандарди представљају опис пројектованих и очекиваних домета
образовног система у одређеној етапи, и јасан и усаглашен инструмент за праћење и
вредновање његове ефикасности.
Образовни стандарди настали су на основу важећег наставног плана и програма
као законског оквира. Формулисани су за десет наставних предмета, између осталог и
за музичку културу, и то у четири области:
1. знање и разумевање,
2. слушање музике,
3. музичко извођење,
4. музичко стваралаштво.
Ове четири области међусобно се прожимају и делују јединствено у наставном
процесу, без обзира на тип наставне јединице.
Тврдње које следе описују степен знања и постигнућа ученика који су на самом
завршетку основног образовања. Оне представљају крајњи исход онога што је рађено
у области музичке културе током основне школе. По угледу на то, наставник треба да
одреди захтеве по нивоима и областима за сваки разред. У том се процесу на првом
месту треба руководити питањима шта, како, шта ти можеш.
Област На основном нивоу ученик/-ца зна и уме да:
Знање и • препозна основне елементе музичке писмености

разумевање • опише основне карактеристике музичких инструмената
• опише основне карактеристике историјско-стилских периода
• опише основне карактеристике музичких жанрова
• опише основне карактеристике народног стваралаштва
Слушање • именује музичке изражајне елементе
музике • именује извођачки састав
• именује музичке жанрове
• именује српски музички фолклор
Музичко • пева једноставне дечје, народне или популарне композиције
извођење • изводи једноставне дечје, народне или популарне композиције
на бар једном инструменту
Музичко • направи музичке инструменте користећи предмете из окружења
стваралаштво • осмисли мање музичке целине на основу понуђених модела
• изводи пратеће ритмичке и мелодијско-ритмичке деонице на
направљеним музичким инструментима
• учествује у одабиру музике за дати жанровски и историјски
контекст
17
Област На средњем нивоу3 ученик/-ца зна и уме да:
Знање и • анализира повезаност музичких елемената и карактеристика

разумевање музичких инструмената с музичком изражајношћу (нпр. брз
темпо са живахним карактером)
• анализира повезаност структуре и драматургије одређеног
музичког жанра (нпр. оперског финала с догађајима у драми)
• анализира повезаност облика народног музицирања са
специфичним контекстом народног живота
Слушање • опише и анализира карактеристике звучног примера на основу
музике опажених музичких елемената (нпр. узбуркана мелодија
као резултат специфичног ритма, темпа, агогике, динамике,
интервалске структуре)
• препозна структуру одређеног музичког жанра
Област На напредном нивоу ученик/-ца зна и уме да:
Знање и • препозна функцију елемената музичке писмености и извођачких

разумевање састава у оквиру музичког дела
• уочи историјске и друштвене околности настанка жанра и
облика музичког фолклора
• критички и аргументовано образлаже свој суд
• креативно комбинује изражајне музичке елементе у естетском
контексту (одређени музички поступак доводи у везу са
жељеним ефектом)
Слушање • анализира звучни пример и открије везу опажајних
музике карактеристика са структуралном и драматуршком димензијом
звучног примера
• анализира звучни пример и открије везу опажајних
карактеристика са жанровским и историјско-стилским
контекстом звучног примера
• анализира звучни пример и открије везу опажајних
карактеристика с контекстом настанка и применом различитих
облика музичког фолклора
Музичко • изводи разноврсни музички репертоар певањем и свирањем као
извођење солиста и у школским ансамблима
Музичко • осмишљава пратеће аранжмане за Орфов инструментаријум и
стваралаштво друге задате музичке инструменте
• импровизује и/или компонује мање музичке целине (ритмичке и
мелодијске) у оквиру различитих жанрова и стилова
• осмисли музику за школску представу, приредбу, перформанс
3
Музичко извођење и Музичко стваралаштво дефинисани су само за основни и напредни ниво.
18
ОЦЕЊИВАЊЕ
Оцењивање у настави (разредно или школско оцењивање) – било да је на основу

писменог било усменог излагања, бројчано или описно – служи да помогне и ученику
и наставнику у што квалитетнијем остваривању наставног процеса, то јест у стицању
трајног и употребљивог знања. Такво давање мишљења о достизању постављених
критеријума непрекидни је процес који је саставни део наставе и учења, а не њихова
завршница.
Оцењивање омогућује ученику да стекне објективну слику о свом напредовању и
постигнућима. На тај начин добија смернице за то како и колико треба убудуће да се
заложи не би ли додатно и константно напредовао.
Наставник континуираним оцењивањем прецизно и детаљно прати развој,
прогресију и оствареност постигнућа ученика током школске године, те има могућност
да усмери сваког ученика ка што квалитетнијем и потпунијем напредовању.
У складу с тим, одређене су основне функције и основна начела (принципи)
оцењивања, којима сваки наставник треба да се руководи.
Основне функције оцењивања:
– оцена је информативна (описује ниво знања у датом тренутку);
– оцена је инструктивна или развојна (упућује ученика на који начин треба да
приступи учењу у наредном периоду);
– оцена је мотивациона (развијањем самопоуздања подстиче ученика да се додатно
труди и залаже);
– оцена је евалуативна (показује у којој мери је ученик савладао оно што је
осмишљено планом и програмом, на крају мањих или већих целина/периода);
– оцена је аналитичка (наставник процењује и класификује напредак и залагање
ученика према његовим способностима);
– оцена је корективно-иновативна (помаже наставнику да осмисли акциони план за
наредни период према способностима и постигнућима ученика).
Основни принципи оцењивања:

– стварање друштва које учи (оцењивање омогућује ученицима да уче и
напредују);
– интегративност (оцењивање је форма повратне информације која помаже у
оспособљавању ученика да делује у стварном свету);
– оквир за нове могућности ученика (коришћење различитих начина оцењивања да
би сви ученици могли равноправно да се испоље);
– непрекидан процес (напредовање ученика прати се константно);
– отвореност и транспарентност (ученицима се континуирано и јасно предочава
шта се од њих очекује);
– одговорност (ученици морају да прихвате одговорност за сопствено
напредовање у учењу – томе могу да допринесу самооцењивање и међусобно
оцењивање ученика);
– правичност (постојање јасно одређених садржаја који су у функцији мерења
знања);
– квалитет (постојање стандарда);
– флексибилност (коришћење различитих поступака и метода оцењивања у
зависности од индивидуалног напретка сваког ученика).
19
Следећи набројане функције и принципе, наставник током сваког школског часа
обавља процењивање знања и залагања ученикa, а оцењује формативно или сумарно.
Формативно (процесно) оцењивање обавља се током школске године на основу
усменог, писменог или практичног исказивања знања. Оно може бити неформално и
формално. Неформално формативно оцењивање омогућује наставнику да стекне што
потпунију слику о способностима и залагању сваког ученика, постоји приликом сваког
подучавања/учења и не бележи се, док је формално формативно оцењивање реакција
на демонстрирано знање, умеће и напредовање ученика и оно се бележи. Сумарним
(финалним) оцењивањем вреднује се постигнуће ученика на крају већих наставних
области или на крају класификационог периода, узимајући у обзир већ постојеће оцене.
Критеријуми на основу којих наставник организује оцењивање одређују се у складу
са Стандардима ученичких постигнућа за крај обавезног образовања и с личним
способностима сваког ученика. Веома је важно да оцењивање буде што објективније
и прецизније, то јест да осликава све што ученик пружи (у оквиру својих могућности):
труд, залагање, напредак, количину знања, квалитет начина испољавања знања,
континуираност у раду, самосталност у излагању, па и сарадњу са осталим ученицима.
Планирање и доследност су неопходни да би се оформио објективни суд приликом
оцењивања. Наставник ове чиниоце остварује низом активности.
Планирање:
– прави преглед очекиваних ефеката (исхода) које треба оцењивати;
– утврђује број и врсте поступака и техника оцењивања које ће користити;
– одређује критеријуме оцењивања;
– описује начин коришћења резултата у настави;
– одређује датуме и крајње рокове;
– припрема шему бележења резултата;
– предвиђа поступак евалуације процеса и поступке оцењивања после повратних
информација ученика;
– одређује детаље оцењивања с којима ће упознати ученике.
Доследност:
– одређује детаље оцењивања с којима ће упознати ученике;
– детаљно упознаје ученике постављеним циљевима, очекиваним ефектима/исходима,
обезбеђује њихово разумевање;
– планира оцењивање;
– обавештава ученике о захтевима и обезбеђује да они разумеју своју улогу и
одговорност у процесу оцењивања;
– обликује и пројектује оцењивање бирањем одговарајућих метода, инструмената
и материјала;
– спроводи оцењивање, што укључује и прикупљање података;
– доноси суд и обезбеђује повратне информације ученицима;
– испуњава административне захтеве;
– евалуира процес оцењивања.
Информисаност ученика (и њихових родитеља, када је реч о основном образовању)
један је од важнијих сегмената у процесу оцењивања, у складу с поменутим принципом
отворености и транспарентности. Када су јасно и благовремено постављена правила,
очекивања и упутства, ученик лакше приступа савладавању наставног градива и
задатака, па је самим тим и оцењивање олакшано.
Информисање ученика о процесу оцењивања обухвата одређивање/предочавање:
– критеријума оцењивања,
– датума (рокова) оцењивања,
– исхода који се оцењују,
– намене постигнутих резултата.
20
Извештавање је завршна фаза у процесу оцењивања, и многи је сматрају
најважнијом. Сврха овог поступка јесте у томе да ученик (и родитељ) на прави начин
и у потпуности разуме у којој мери је савладао наставно градиво, које сегменте треба
да унапреди, шта мора да поправи, у чему се најбоље снашао... да би могао константно
да ради на себи, напредује и стиче трајно и целовито знање. Извештавање треба да
буде такво да је родитељу јасно да наставник добро познаје ученика, да се истичу пре
свега успеси и напредовање ученика, то јест оно најбоље што ученик пружа, као и да
се предоче његови потенцијали. Све то наставник ради потпуно објективно – не треба
избегавати, или „улепшавати” истину.
Музичка култура је наставни предмет који захтева посебне способности ученика,
па се и оцењивање спроводи на донекле друкчији начин него у предметима који то
не захтевају. Да би наставник музичке културе праведно и доследно оценио сваког
ученика, без обзира на то да ли ученик поседује природни дар за ову уметност, највећи
значај у давању мишљења и одређивању оцене имаће „индивидуално напредовање
у односу на сопствена претходна постигнућа, могућности и ангажовање ученика у
наставном процесу” („Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и
васпитању”, члан 5, Службени гласник РС, бр. 72/09 и 52/11).
То значи да је оцена из музичке културе првенствено у функцији награде и
подстицања, залагања и развоја интересовања, подстицања ученика да развијају
љубав према музици и да се њоме баве у складу са својим способностима и потребама.
За исте васпитно-образовне задатке један ученик може да добије различите оцене,
као што више ученика за различите резултате може да добије исте оцене – због тога
што се тренутни резултати упоређују с реалним могућностима ученика. На тај се начин
обезбеђује правично оцењивање, као и додатно мотивисање ученика.
За разлику од већине осталих наставних предмета, у настави музичке културе
ученик се оцењује само на основу усмене провере постигнућа и на основу практичног
рада, док писмене провере и домаћи задаци нису препоручени по наставном плану
и програму, ни у једном разреду. Поред наведеног, ученик може да буде оцењен на
основу активности и резултата рада (учешће у различитим облицима групног рада,
дебатама и дискусијама, рад на пројектима, збирка одабраних ученикових радова –
портфолио) и на основу уметничког наступа – демонстрације самосталности, вештине,
залагања и примене знања стеченог у школи.
21
НАСТАВНИ
ПЛАНОВИ РАДА НАСТАВНИКА
ГЛОБАЛНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА ЗА ШКОЛСКУ___/__. годину
Школа:
Разред и одељење: VIII Недељни фонд часова: 1
Наставник: Наставни предмет: Музичка култура
Наставна
Број часова
Месец
тема
Наставна јединица
за за друге по наставној
обраду типове теми
1. Музика без граница –
разноликост светске 1
музичке баштине
2. Ода радости – Л. B.
СЕПТЕМБАР
Бетовен – ноте и нотне 1

вредности
3. Две арије из опере
1
Кармен – Ж. Бизе – пауза
4. „Хор малих војника” из
опере Кармен – Ж. Бизе – 1
такт
5. Капричо – Н. Паганини –
ОСНОВЕ МУЗИЧКЕ ПИСМЕНОСТИ
1
предзнаци
ОКТОБАР
6. Интервали 1
7. Утврђивање: основни
1У
појмови музичког језика
8. Болеро – М. Равел – ритам
1
и мелодија
I.
9. „Игра малих лабудова” –

П. И. Чајковски – 1
динамика и темпо
10. Музичке лествице.
НОВЕМБАР
Дурске лествице. Химна

1
Светом Сави –
К. Станковић
11. Ко удара тако позно –
1
молске лествице
12. Утврђивање: основни
појмови музичког језика, 1У
музичке лествице
13. Музичке епохе –
обнављање градива
седмог разреда 1O
(од преисторије до
класицизма)
24
Број часова
Наставна
Месец
тема
Наставна јединица за за друге по наставној
обраду типове теми
14. Музика романтизма
– националне школе; 1
програмска музика
ДЕЦЕМБАР
15. Музика романтизма

– солистичка музика; 1
концерт
16. Музика романтизма –
симфонијска музика; 1
опера
17. Обнављање – градиво
1O
првог полугодишта
ЈАНУАР
18. Музика романтизма –

1O
обнављање
19. Импресионизам 1
20. Музика 20. века 1
ФЕБРУАР
21. Џез 1
22. Рок музика 1
23. Забавна музика 1
24. Филмска музика 1
25. Импресионизам и музика
1O
20. века – обнављање
26. Музика у Србији у 19. и
МАРТ
1
20. веку
27. Музика у Србији у 19. и
1
20. веку
28. Утврђивање: музика у
1У
Србији
29. Музичко-сценски
1
АПРИЛ
жанрови; опера
СЛУШАЊЕ
30. Опера – гледање

1
III.
документарног филма
31. Балет 1
32. Оперета и мјузикл 1
33. Музичко-сценски
МАЈ
1O
жанрови – обнављање
34. Систематизација градива
1C
осмог разреда
Прво полугодиште 13 4 17
Друго полугодиште 12 5 17
Укупно 26 8 34
25
ОПЕРАТИВНИ ПЛАН
РАДА НАСТАВНИКА
Школска ______/___. година
ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА ЗА СЕПТЕМБАР
Назив предмета: МУЗИЧКА КУЛТУРА Разред: VIII Недељни фонд часова: 1

Оцена остварености плана и разлози одступања за протекли месец:

Редни
Редни
број Редни
број Наставна Тип Облици Наставне Наставна Образовни Корела-
наставне број
наставне јединица часа рада методе средства стандарди ција
јединице часа
теме
по теми
28
Музички
Обрада, Фронтални, Вербална, МК.1.1.2. МК.1.3.1.
Музика без уређај,
3 1 1 уводни индиви- демонстративна, МК.2.1.1. МК.2.2.1. Историја 7
граница уџбеник,
час дуални рад на тексту МК.3.1.3. МК.3.3.1.
инструмент
МК.1.1.2. МК.1.2.1.
МК.1.2.2. МК.1.2.3.
Разноврсност Музички МК.1.2.4. МК.1.4.4. Српски
Фронтални, Вербална,
светске уређај, табла, МК.2.1.1. МК.2.1.2. језик 5,
3 2 2 Обрада индиви- демонстративна,
музичке уџбеник, МК.2.1.3. МК.2.2.1. музичка
дуални хеуристичка
баштине инструмент МК.2.2.2. МК.3.1.2. култура 5
МК.3.1.3. МК.3.2.1.
МК.3.2.2. МК.3.2.3.
МК.1.1.1.
МК.1.3.1.
МК.1.3.2.
МК.1.4.2.
МК.1.4.3.
Ода радости – Фронтални, Музички МК.2.1.1.
Обрада, Вербална, де- МК.2.1.2. Музичка
Л. В. Бетовен; индивиду- уређај, табла,
1, 2 1 3 обна- монстративна, МК.3.1.1. култура 5,
ноте и нотне ални, рад у уџбеник,
вљање практичан рад МК.3.1.3. 6, 7
вредности групи инструмент
МК.3.1.4.
МК.3.3.1.
МК.3.4.1.
МК.3.4.2.
МК.3.4.3.
МК.1.1.1.
29
МК.1.2.1.
МК.1.2.2.
МК.1.2.3.
Арија МК.1.4.4.
Фронтални, Музички МК.2.1.2.
„Ескамиља” Обрада, Вербална, де-
индивиду- уређај, табла, МК.2.2.1. Музичка
1, 3 2 4 из опере обна- монстративна,
ални, рад у уџбеник, МК.2.2.2. култура 7
Кармен – вљање практичан рад
групи инструмент МК.3.1.1.
Ж. Бизе; пауза
МК.3.1.3.
МК.3.2.2.
МК.3.4.2.
МК.3.4.3.
Датум предаје оперативног плана:__________________ Наставник:_____________________________

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА ЗА ОКТОБАР


Редни
Редни
број Редни
теме
по теми
30
МК.1.1.1.
МК.1.2.2.
Обрада, Вербална, Музички уређај, МК.1.2.3
Музика без гра- Музичка
3, 2, 1 3 5 обна- Фронтални, демонстративна, уџбеник, МК.2.1.1.
ница култура 5
вљање рад на тексту инструмент МК.2.2.1.
МК.3.2.1.
МК.3.2.2.
МК.1.1.1. МК.1.1.2.
МК.1.2.1. МК.1.2.2.
Вербална, МК.1.2.3. МК.1.3.1.
Разноврсност Музички уређај, Музички уређај,
индивиду- демонстра- МК.1.3.2. МК.1.4.2.
3 4 6 светске музич- табла, уџбеник, табла уџбеник,
ални тивна, прак- МК.1.4.3. МК.2.1.1.
ке баштине инструмент инструмент
тичан рад МК.2.2.2. МК.3.1.1.
МК.3.1.3. МК.3.3.1.
МК.3.4.1. МК.3.4.2.
Вербална, Музички Музичка
Обна- Фронтални, демонстра- уређај, табла, МК.1.1.1. култура 4,
1 3 7 Интервали МК.3.1.1.
вљање рад у групи тивна, уџбеник, матема-
практичан рад инструмент тика 1
МК.1.1.1.
МК.1.1.2.
МК.1.2.1.
МК.1.2.2.
МК.1.2.3.
МК.1.3.2.
МК.1.4.1.
МК.1.4.2.
Фронтални, Вербална, Музички МК.1.4.3.
Болеро – Обрада,
индивиду- демонстра- уређај, табла, МК.1.4.4.
3, 1 5 8 М. Равел; ритам обна-
ални, рад у тивна, уџбеник, МК.2.1.1.
31
и мелодија вљање
пару практичан рад инструмент МК.2.1.2.
МК.3.1.1.
МК.3.1.3.
МК.3.2.1.
МК.3.2.2.
МК.3.3.1.
МК.3.4.1.
МК.3.4.2.

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА ЗА НОВЕМБАР


Редни
Редни
број Редни
теме
по теми
32
Игра малих ла- Музички МК.1.1.1. МК.1.2.1.
Фронтални, Вербална, Музичка
будова – П. И. Обрада, об- уређај, табла, МК.1.2.2. МК.2.1.1.
3 6 9 индивидуал- демонстративна, култура 5,
Чајковски; ди- нављање уџбеник, МК.2.2.1. МК.3.1.1.
ни практичан рад 6, 7
намика и темпо инструмент МК.3.1.3.
Музичке МК.1.1.1. МК.1.2.1.

лествице; МК.1.2.3. МК.1.3.1.
дурске Вербална, Музички МК.1.3.2. МК.2.1.1.
Обна-
лествице – демонстративна, уређај, табла, МК.2.1.2. МК.2.2.1. Музичка
1 4 10 вљање, Фронтални
Химна практичан рад, уџбеник, МК.2.2.2. МК.3.1.1. култура 5
обрада
Светом Сави рад на тексту инструмент МК.3.1.3. МК.3.1.4.
– Корнелије МК.3.2.1. МК.3.2.2.
Станковић МК.3.3.1.
МК.1.1.1.
МК.1.3.1.
МК.1.3.2.
МК.1.4.2.
Вербална, де- МК.1.4.3.
Табла, МК.2.1.1.
Фронтални, монстративна, Музичка
Ко удара тако Обрада, уџбеник, МК.2.1.2.
индивиду- рад на тексту, култура 5,
1, 2 1 3 позно – молске обна- инструмент, МК.3.1.1.
ални, рад у практичан рад српски
лествице вљање музички МК.3.1.3.
групи језик 7
уређај МК.3.1.4.
МК.3.3.1.
МК.3.4.1.
МК.3.4.2.
МК.3.4.3.
МК.1.1.1.
33
МК.1.2.1.
МК.1.2.2.
МК.1.2.3.
МК.1.4.4.
Дијалошка, МК.2.1.2.
Основни пој-
Обна- Индиви- монолошка, де- МК.2.2.1.
1, 3 2 4 мови музичког Инструмент
вљање дуални монстративна, МК.2.2.2.
језика
хеуристичка МК.3.1.1.
МК.3.1.3.
МК.3.2.2.
МК.3.4.2.
МК.3.4.3.

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА ЗА ДЕЦЕМБАР


Редни
Редни
број Редни
теме
по теми
34
МК.1.1.2. МК.1.2.1.
Табла,
Музичке епохе – Фронтални, уџбеник, Музичка
Обна- демонстративна, МК.2.1.1. МК.2.2.2.
3 7 13 од преисторије индивидуал- инструмент, култура 7,
вљање практичан рад, МК.3.1.1. МК.3.1.2.
до класицизма ни музички историја 5
хеуристичка МК.3.1.3. МК.3.2.1.
уређај
МК.3.2.2. МК.3.2.3.
Музичке
лествице; МК.1.1.2. МК.1.2.1.
дурске Вербална, Табла, МК.1.2.2. МК.1.2.3.
лествице – демонстративна, уџбеник, МК.2.1.1. МК.2.2.2. Музичка
3 8 14 Обрада Фронтални
Химна хеуристичка, рад музички МК.3.1.1. МК.3.1.2. култура 7
Светом Сави на тексту уређај МК.3.1.3. МК.3.2.1.
– Корнелије МК.3.2.2. МК.3.2.3.
Станковић
епохе – Вербална, де- Табла, МК.1.2.2. МК.1.2.3.
Фронтални, МК.2.1.1. МК.2.2.2.
романтизам; монстративна, уџбеник, Музичка
3 9 15 Обрада индиви- МК.3.1.1. МК.3.1.2.
солистичка рад на тексту, музички култура 7
дуални МК.3.1.3. МК.3.2.1.
музика, хеуристичка уређај
концерт МК.3.2.2. МК.3.2.3.
МК.1.1.1. МК.1.1.2.
Вербална, де- Табла, МК.1.2.3. МК.1.3.1.
епохе – Фронтални,
монстративна, уџбеник, МК.2.1.1. МК.2.2.2. Музичка
3 10 16 романтизам; Обрада индиви-
хеуристичка, музички МК.3.1.1. МК.3.1.2. култура 7
симфонијска дуални
рад на тексту уређај МК.3.1.3. МК.3.2.1.
музика; опера
МК.3.2.2. МК.3.2.3.
35
Систематиза- МК.1.1.2. МК.1.2.1.
ција градива Обна- Индивидуал- Музички
3, 1 11 17 практична, хеу- МК.2.1.1. МК.2.2.2.
првог полуго- вљање ни уређај
ристичка МК.3.1.1. МК.3.1.2.
дишта

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА ЗА ЈАНУАР


Редни
Редни
број Редни
теме
по теми
36
МК.1.1.2.
МК.1.2.1.
МК.1.2.2.
МК.1.2.3.
МК.2.1.1.
Музика Вербална, Музички
Обна- Индиви- МК.2.2.2.
3 12 18 романтизма – демонстративна, уређај, табла,
вљање дуални МК.3.1.1.
обнављање практичан рад инструмент
МК.3.1.2.
МК.3.1.3.
МК.3.2.1.
МК.3.2.2.
МК.3.2.3.
МК.1.1.1.
МК.1.1.2.
МК.1.2.2.
МК.1.2.3.
МК.1.3.1.
Фронтални, Вербална, Музички
Импреси- МК.1.3.2.
3 13 19 Обрада индиви- демонстративна, уређај, табла,
онизам МК.1.4.2.
дуални практичан рад инструмент
МК.2.1.1.
МК.2.1.2.
МК.2.2.1.
МК.2.2.2.
МК.3.4.2.
37
ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА ЗА ФЕБРУАР


Редни
Редни
број Редни
теме
по теми
38
Музички МК.1.2.1. МК.1.2.2.
Вербална, уређај, МК.1.2.3. МК.2.1.1.
Музика дваде-
3 14 20 Обрада Фронтални демонстративна, табла, МК.2.1.2. МК.2.2.2.
сетог века
рад на тексту уџбеник, МК.3.1.2. МК.3.1.3.
инструмент МК.3.1.4. МК.3.2.2.
МК.1.1.1. МК.1.1.2.
Вербална,
Фронтални, уређај, МК.1.2.3. МК.2.1.1.
демонстративна,
3 15 21 Џез Обрада индивидуал- табла,
рад на тексту, МК.2.1.2. МК.2.2.2.
ни уџбеник,
хеуристичка МК.3.1.2. МК.3.1.3.
инструмент
МК.3.1.4. МК.3.2.2.
МК.1.2.1. МК.1.2.2.
Вербална, де- уређај, МК.2.1.2. МК.2.2.1.
3 16 22 Рок музика Обрада Рад у групи
монстративна табла, уџбеник, МК.2.2.2. МК.3.1.1.
МК.3.2.1. МК.3.2.2.
МК.1.2.1. МК.1.2.2.
Рад у групи, МК.2.1.2. МК.2.2.1.
Вербална, де- уређај,
3 17 23 Забавна музика Обрада индиви-
монстративна табла, уџбеник, МК.2.2.2. МК.3.1.1.
дуални
МК.3.2.1. МК.3.2.2.
39
ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА ЗА МАРТ


Редни
Редни
број Редни
теме
по теми
40
МК.1.1.2. МК.1.2.1.
МК.1.2.2. МК.1.2.3. Техничко и
Вербална, Музички информа-
Фронтални; МК.1.3.1. МК.1.4.4.
Филмска демонстра- уређај, табла, тичко об-
3 18 24 Обрада индивидуал- МК.2.1.1. МК.2.1.2.
музика тивна, инструмент, разовање
ни МК.2.2.1. МК.2.2.2.
хеуристичка уџбеник 8, српски
МК.3.1.3. МК.3.1.4. језик 7 и 8
МК.3.2.1. МК.3.2.2.
МК.2.1.1.
МК.2.1.2.
Импресиони- Рад у групи, Вербална, демон-
Обна- Музички МК.3.1.2.
3 19 25 зам и музика индивидуал- стративна, хеу-
вљање уређај МК.3.1.3.
20. века ни ристичка
МК.3.1.4.
МК.3.2.2.
МК.1.1.1.
МК.1.2.3.
МК.1.3.2.
Вербална; де- Музички МК.3.1.1.
Музика у Фронтални,
монстративна, уређај, табла, МК.3.1.2. Историја,
3, 1 20 26 Србији у 19. и Обрада индиви-
рад на тексту, уџбеник, МК.3.1.4. веронаука
20. веку дуални
практичан рад инструмент
МК.3.2.1.
МК.3.2.2.
МК.3.3.1.
МК.1.1.1.
МК.1.2.3.
МК.1.3.2.
Вербална, де- Музички МК.3.1.1.
Музика у Фронтални,
монстративна, уређај, табла, МК.3.1.2.
3, 1 21 27 Србији у 19. и Обрада индиви- Историја
рад на тексту, уџбеник,
41
20. веку дуални МК.3.1.4.
практичан рад инструмент
МК.3.2.1.
МК.3.2.2.
МК.3.3.1.
Рад у групи,
Вербална, де- Музички
Музика у Утврђи- индивиду-
3 22 28 монстративна, уређај, табла,
Србији вање ални, рад у
практичан рад уџбеник
паровима

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА ЗА АПРИЛ


Редни
Редни
број Редни
теме
по теми
42
МК.1.2.1. МК.1.2.2.
Музичко- Музички МК.1.2.3. МК.2.1.1.
-сценски уређај, табла, МК.2.1.2. МК.2.2.1.
3 23 29 Обрада индивидуал- демонстративна,
жанрови; уџбеник, МК.2.2.2. МК.3.1.3.
ни хеуристичка
опера инструмент МК.3.1.4. МК.3.2.1.
МК.3.2.2.
МК.1.2.1. МК.1.2.2.
Музички МК.1.2.3. МК.2.1.1. Ликовна
Утврђи- уређај, табла, МК.2.1.2. МК.2.2.1. култура,
3 24 30 Опера индивидуал- демонстративна,
вање уџбеник, МК.2.2.2. МК.3.1.3. српски
ни хеуристичка
инструмент МК.3.1.4. МК.3.2.1. језик
МК.3.2.2.

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА ЗА МАЈ


Редни
Редни
број Редни
теме
по теми
МК.1.2.1. МК.1.2.2.
Фронтални, МК.1.2.3. МК.2.1.1.
43
3 25 31 Балет Обрада индиви-
демонстративна МК.2.2.2. МК.3.1.3.
дуални МК.3.1.4. МК.3.2.1.
МК.3.2.2.
МК.1.2.1. МК.1.2.2.
Фронтални,
демонстративна, МК.2.1.2. МК.2.2.1. Српски
3 26 32 Оперета Обрада индиви-
практичан рад, МК.2.2.2. МК.3.1.3. језик
дуални МК.3.1.4. МК.3.2.1.
рад на тексту
МК.3.2.2.
МК.1.2.1. МК.1.2.2.
Фронтални, демонстративна, МК.2.1.2. МК.2.2.1.
3 27 33 Мјузикл Обрада
рад у групи рад на тексту МК.2.2.2. МК.3.1.3.
МК.3.1.4. МК.3.2.1.
МК.3.2.2.
Систематиза- Рад у групи,
Системати-
3 28 34 ција градива индиви- Музички уређај
зација
осмог разреда дуални

Припрема за час бр. 1
Школа: ___________________________________________________________
Наставни предмет: Музичка култура
Разред: Осми
Датум реализације:________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
ПОДАЦИ О ЧАСУ
Наставна тема Слушање
Наставна јединица Музика без граница
Тип часа Уводни час, обрада
• Разумевање језика музике и препознавање музике као
медијума за комуницирање
Циљ часа • Развијање осећаја за заједничко музицирање
• Развијање музикалности и смисла за лепо певање
• Развијање осећаја за ритам
• Упознавање с новим музичким појмовима
Образовни задаци
• Усвајање нове композиције
Функционални задаци Разликовање епоха и њихових особина
• Неговање колективног музицирања
Васпитни задаци
• Неговање поштовања и толерисања различитости
Кључни појмови Епоха
Образовни стандарди МК.1.1.2, МК.1.3.1, МК.2.1.1, МК.2.2.1, МК.3.1.3, МК.3.3.1.
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Вербална, демонстративна
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник, инструмент
Место извођења
Наставни кабинет за музичку културу
наставе
Корелација Дијагонална – историја за седми разред
Литература и Александра Станковић, Музичка култура 8 – уџбеник за
додатни материјал за 8. разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд,
наставнике 2012.
Александра Станковић, Музичка култура 8 – уџбеник за
Литература и додатни
8. разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд,
материјал за ученике
2012.
Напомене
44
ТОК ЧАСА
Уводни део часа На почетку часа разговара се о градиву седмог разреда.
(10 минута) • Шта смо слушали?
• Да ли сте неке композиције посебно заволели и слушали их у
слободно време?
• Шта смо ново учили прошле школске године?
О музичким инструментима, о музичким епохама, неке нове
елементе музичког језика и музичког писма.
Главни део часа Ученици се подсећају онога што су учили још у шестом разреду
(30 минута) о преносу звука на даљину – који су изумитељи и уређаји
допринели томе.
• Шта мислите, шта је човечанство добило тиме што музика
може да се слуша у сваком тренутку?
• Размислите, одакле су ваши омиљени музички извођачи и да
ли бисте могли да чујете толико разноврсних композиција
кад бисте морали да их слушате искључиво уживо?
• Одакле музичари црпе инспирацију за своја дела?
Након разговора, ученици треба да прочитају све са 8. и 9.
стране уџбеника, те да одслушају композиције које су одабране
за плочу Звуци Земље. Слушати делове нумера без навођења
назива, композитора и епохе, а ученици се труде да сами
открију – епоху, извођачки састав, жанр. На крају, наставник
открива све детаље и указује на сигнале који треба да помогну
у препознавању дела (извођачки састав, одлике ритма и
мелодије, жанр). На табли записати називе композиција, име
композитора, век у којем је живео и стварао и епоху. Ученици
преписују у свеске.
Данас се зна да је сонда Војаџер изван Сунчевог система, а да
ли ће је наћи ванземаљци или нека будућа генерација људи
– не зна се. Ипак, Звуци Земље су важан документ о нашим
животима, временска капсула која је у том тренутку (у питању
је 1977. година) забележила најважније, животне звуке, али и
најцењеније звуке уметничке и популарне музике! Ученици
треба да ураде задатак 1+1, али код куће – осим о омиљеним
композицијама уметничке музике, треба да размисле и о
омиљеним песмама поп музике стране и домаће, које добро
осликавају време у којем живимо.
Завршни део часа На крају, ученици бирају песму коју желе да отпевају,
(5 минута) а наставник, осим пратње на клавиру, осмишљава и
одговарајућу ритмичку импровизацију коју ученици изводе –
тапшањем дланом о длан, дланом о груди, клупу, пуцкетањем
прстима итд.
45
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна тема Слушање музике
Наставна јединица Разноликост светске музичке баштине
Тип часа Обрада
Циљ часа Аргументовано уочавање разлике између жанрова и епоха
• Детаљније упознавање с карактеристикама
традиционалне музике
• Детаљније упознавање с карактеристикама музичких
обрада
Функционални задаци Вербализовање одслушаних примера
Васпитни задаци Неговање активног слушања музике
Кључни појмови Музичка обрада; музичка традиција
МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.1.2.4, МК.1.4.4,
Образовни стандарди МК.2.1.1, МК.2.1.2, МК.2.1.3, МК.2.2.1, МК.2.2.2, МК.3.1.2,
МК.3.1.3, МК.3.2.1, МК.3.2.2, МК.3.2.3.
наставе
• Дијагонална – српски језик за пети разред
Корелација • Вертикална – музичка култура за пети разред
• Дијагонална – историја за шести разред
Литература и Александра Станковић, Музичка култура 8 –
додатни материјал за уџбеник за 8. разред основне школе, Издавачка кућа Klett,
наставнике Београд, 2012.
Литература и додатни Александра Станковић, Музичка култура 8 – уџбеник за 8.
материјал за ученике разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
46
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Ученици разреду представљају своју листу уметничке и
(10 минута) популарне музике коју би сачували на диску Звуци Земље
(задатак с претходног часа). Нагласити да је избор нумера ствар
индивидуалног укуса, па разговарати о поруци коју даје одређени
избор песама/композиција.
• Зашто мислите да (одређену песму) треба на овај начин сачувати
од заборава?
• Какву поруку она носи? Која јој је инспирација?
• Да ли мислите да је квалитетна и зашто?
• Да ли има уметничку или неку другу вредност?
Главни део часа Наставник чита текст са 10. стране уџбеника наглас (прва
(30 минута) три пасуса). Након читања проверити да ли су сви разумели
прочитано – смисао или појединачне појмове. Уколико је потребно,
разјаснити. Музика која доказано има уметничку вредност често
се изводи у различитим обрадама да би се приближила што већем
броју људи, али и зато што је сигурно да ће познати звук привући
више пажње, па ће обрада доћи до слушалаца. Као илустрацију,
одслушати звучни пример Токату и фугу у д-молу Ј. С. Баха, те
обраду у извођењу Ванесе Меј.
•К оја вам се верзија више допада и зашто? Да ли мислите да су
овакве обраде уметнички вредне и оправдане?
Приликом одговарања, ученици треба да образложе своје
мишљење, да вербализују зашто им се нешто мање или више допада.
Осим ове уметничке, западноевропске традиције, упоредо се
развијала и народна традиција – како на нашем простору тако и у
целом свету. Захваљујући новим технологијама, ми имамо прилике
да чујемо музику различитих народа. Прочитати остатак текста из
уџбеника, те одслушати народну песму Заспô ми је драги, бијела
вило у извођењу групе Моба.
• Начин певања народне музике с нашег простора врло је
специфичан, да ли можете да објасните по чему? Покушајте
га упоредити с певањем популарних жанрова, али и певањем
оперских певача! Шта примећујете? Како изгледају извођачи овог
музичког жанра, и зашто баш тако?
Постоје и обраде изворних народних песама, настале због истих
разлога као и обраде дела класичне музике. Одслушати две обраде
песме Заспô ми је драги, бијела вило (аудио или видео – линкови с
Јутјуба у прилогу). Како и једна и друга обрада припадају истом
периоду, ученици треба да одреде шта им се више допада, али и
да уоче разлике у (под)жанру, да препознају инструменте – Архаи
изводи песму инструментима (гитара, бас, бубњеви, клавијатуре,
флаута, виолончело) и вокалом и она се може окарактерисати као
етно-џез, док Балканика, поред много инструмената (гитара, бас,
бубњеви, клавијатуре – уобичајени за модерну музику, те труба,
флаута, саксофон), поседује и електронски/компјутерски звук ритам
машине.
•Ш та је заједничко за обе обраде?
•Ш та их повезује са изворним звуком? Начин певања.
•Ш та је утицало на звук наше традиционалне музике?
•У којим приликама се изводила народна музика?
47
Завршни део часа Последња активност током овог часа треба да буде певање.
(5 минута) • Које смо народне песме певали на часовима музичке културе?
Ученици наводе чега се сећају, а затим певају уз пратњу
инструмената или без ње.
ПРИЛОЗИ
http://youtu.be/siSKQVeja3M
Обрада песме Заспô ми је драги, бијела вило, у извођењу групе Архаи
http://www.youtube.com/watch?v=fqXnw6_xBM8&feature=share&list=UUeMlwQSMzJ2
hYrky1N-p6dg
Обрада песме Заспô ми је драги, бијела вило у нумери групе Балканика Balcan Vocals
48
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна тема Извођење музике
Наставна јединица Ода радости – Л. В. Бетовен; ноте и нотне вредности
Тип часа Обрада, обнављање
Циљ часа Правилна употреба претходно стеченог знања
Образовни задаци Упознавање с различитим верзијама једне композиције
Функционални задаци Развијање способности музичког изражавања
• Неговање тимског духа
• Неговање креативног изражавања
Кључни појмови Нотне вредности
МК.1.1.1, МК.1.3.1, МК.1.3.2, МК.1.4.2, МК.1.4.3, МК.2.1.1,
МК.3.4.2, МК.3.4.3.
наставе
Вертикална – музичка култура за пети, шести и седми
Корелација
разред
2012.
Напомене
49
ТОК ЧАСА
Уводни део часа На почетку часа одслушати композиције епохе класицизма
(5 минута) које су обрађене претходне школске године (Моцарт, Турски
марш; Хајдн, Соната). Ученици треба да препознају дела,
композиторе и епоху. Након тога, у дијалогу обновити основне
карактеристике класицизма:
• Који су најпознатији композитори ове епохе?
• Које временско раздобље она обухвата?
• Који су се важни историјски догађаји десили у другој половини
18. века?
• Који су нови жанрови настали у епохи класицизма?
• Која је важна карактеристика музике класицизма, у поређењу
с музиком барока?
Главни део часа Ученици слушају звучни запис Оде радости с пропратног
(35 минута) компакт-диска. Очекује се да препознају нумеру (слушали су је у
седмом разреду).
• Какав је карактер? Свечан, химничан.
• Који је извођачки састав? Оркестар, дечји хор.
Прочитати текст са 12. стране уџбеника, а након тога поново
одслушати пример, пратећи нотни запис. Следи анализа: врста
такта, темпо, број тактова, ритмичке карактеристике, тоналитет,
лигатуре, лукови фраза, текст. На овом примеру ученици
треба да уоче одлике нотног писма уопште, онако како је
систематизовано у подсетнику са 12. стране.
Наредна активност је певање Оде радости по нотном тексту,
уз тактирање, а онда и по нотном тескту. Након певања, треба
урадити задатке са 14. стране, те их прегледати (најбоље тако
што ученици по паровима замене уџбенике и прегледају једно
другом). Најзад, следи колективно свирање на металофонима.
Након свирања, у дијалогу обновити нотне вредности (15.
страна), а затим урадити задатак 1+1 на следећи начин:
поделити одељење на мање групе (3–5 ученика) и свака група
осмишљава ритмичку пратњу, коју затим записује у свом
уџбенику на 16. страни у деоници штапића. Пре израде задатка
наставник указује на нека правила музичке логике – у брзом
темпу није лако извести низове кратких нотних вредности,
те с њима треба бити „штедљив”; ритмичка пратња треба
да допуњује већ постојећу мелодију и пратњу звечки; треба
обратити пажњу на сличне и различите фразе, као и на крајеве
фраза, који морају бити и ритмички „подвучени”. Када осмисле
деоницу штапића, треба да увежбају извођење – деонице
изводе појединачно или у пару, зависи колико чланова има
група.
Завршни део часа На крају часа групе ученика изводе Оду радости у новом
(5 минута) аранжману (с ритмичком пратњом). Ученици који нису стигли
да свирају или да запишу пратњу, треба то да учине до следећег
часа.
50
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна тема Извођење, слушање
Наставна јединица „Арија Ескамиља” из опере Кармен – Ж. Бизе; пауза
Тип часа Обрада и обнављање
Циљ часа Разумевање функције музичко-сценских жанрова
Образовни задаци Упознавање с новим музичким нумерама
Активно слушање композиција и препознавање њихових
Функционални задаци
особина
• Неговање аналитичког мишљења
• Развијање индивидуалности
Кључни појмови Арија, опера Кармен, пауза
МК.1.1.1, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.1.4.4, МК.2.1.2,
МК.3.4.3.
наставе
Корелација Вертикална – музичка култура за седми разред
• Александра Станковић, Музичка култура 8 – уџбеник за
Литература и
додатни материјал за
2012.
наставнике
• http://sr.wikipedia.org/wiki/Кармен_(Опера)
2012.
Напомене
51
ТОК ЧАСА
Уводни део часа На почетку часа групе ученика изводе Оду радости у
(10 минута) аранжманима који су увежбани претходног часа. Одељење
изгласава најуспелије, а сваки глас треба да буде образложен
аргументима.
Главни део часа Након свирања, питањима навести ученике да се присете паузе
(30 минута) и њених особина:
• Шта све чини музику? А из чега се састоји мелодија?
Из тонова и пауза различитих дужина. У дијалогу обновити које
све вредности пауза постоје и како се записују, а ради додатног
подсећања ученици сами читају подсетник, а затим наставник
наглас чита текст (17. страна уџбеника). Уколико има потребе,
разјаснити појмове или контекст. Следи дијалог:
• Kоје смо арије већ слушали на часовима музичке културе? Како
пауза утиче на ритмички ток композиције? Наглашава трајање
одређених тонова, потпомаже однос речи и тона (тамо где
речи постоје), доприноси осећају ритмичности ако је кратка, а
ако је дуга – успорава ритмички ток.
Да би ученици боље разумели две нумере из опере Кармен, дати
опште информације (са 19. стране уџбеника), затим препричати
радњу, односно прочитати синопсис (у прилогу).
• Шта мислите, због чега опера није доживела успех? Имајте
у виду каква је публика морала да буде на премијери и
истовремено каква је радња опере. Публика није могла да
се поистовети с ликовима опере. Смрт главног јунака на
завршетку представљала је новину која се публици није одмах
допала, јер на тако нешто публика просто није били навикла.
С обзиром на то да је ученицима арија Хабанера позната одраније,
одслушати арију Ескамиља и објаснити да су те две арије уврштене
у најпопуларније арије не само из ове опере већ уопште.
• Да ли знате шта је арија и које су њене особине? Арија је део
опере у чијем је првом плану лепота мелодије и гласа – то су
најпрепознатљивији делови сваке опере.
Сама опера Кармен данас спада у десетак најизвођенијих опера.
Током слушања, скренути пажњу ученицима да је то нумера из
другог чина. Ученици треба да уоче извођачки састав, покушају
да препознају врсту гласа, карактер, одреде музичке елементе
који доприносе том карактеру (нарочито играчки ритам,
шпанска народна музика) и да изнесу властити доживљај и
размишљање (да ли им се допада, шта је најупечатљивије, зашто
је ова арија тако популарна). Да ли се карактер лика Ескамиља
може препознати у овој музици, у начину на који пева, у тексту
који изговара? Какав је то лик? Пун самопоуздања, сигуран у
себе, тореадор – његов посао је да се „игра са животом”.
Последња активност у овом делу часа јесте анализа нотног
записа са 18. стране уџбеника и израда задатка 1+1 са 19. стране
– овај се задатак ради усмено, ангажовати и оне ученике који се
устручавају да се самостално јаве.
52
Завршни део часа На крају часа одслушати Хабанеру (уџбеник за 7. разред).

(5 минута) Пошто ученици сада познају радњу опере, током слушања могу
замислити лик и створити нове асоцијације на ову нумеру.
• Када смо прошле године слушали ову нумеру, које смо
елементе препознали као најистакнутије? Играчки ритам
хабанере.
• Сада знате какав је лик Кармен, те о чему она пева у овој арији.
Слушали смо две арије – која је била њихова функција у вези
с публиком/слушаоцима? Њима се ликови обраћају публици,
описују своја осећања, представљају се.
Ученици треба да размисле о томе на који начин би музички
представили своје другаре из одељења – да су композитори.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
Паузе
Арија
Жорж Бизе:
„Арија Ескамиља”
из опере Кармен
Француска, 19. век
ПРИЛОЗИ
Синопсис опере Кармен
1. чин
Испред фабрике дувана стоје војници на стражи, док се деца у близини играју
подражавајући ход војника. Млада девојка по имену Микаела тражи да види свог
вереника (дон Хозеа) како би му пренела поздраве од мајке. Дон Хозе долази и
обавештава поручника о стању у фабрици и женама које ту раде и које по подне, за
време паузе, излазе напоље где их чекају многобројни удварачи. Међу женама се
налази и Циганка по имену Кармен, која почиње да пева изазовну хабанеру. Речи
песме иду: „Не знам кад ћу волети. Можда данас, можда сутра”. Брзо баца цвет дон
Хозеу у намери да је примети. Кармен као фем фатал привлачи пажњу и сви желе
да јој се приближе. Микаела успева да протури писмо и новац свом веренику, као и
да га пољуби као поздрав од мајке. Нажалост, због Кармен у фабрици настаје гужва,
и она у свађи рањава једну радницу. Жене почињу да се расправљају ко је крив, а
до места несреће убрзо долазе стражари. Зунга са жаљењем хапси Кармен, а Хозе
је спроводи у затвор. Док одлазе ка затвору, Кармен обећава Хозеу да ће се наћи с
њим изван града под условом да је пусти. Очаран њеном лепотом, он то и чини, али
га Зунга види како ослобађа Кармен, хапси га као саучесника и лишава чинова.
53
2. чин
Следећа сцена одвија се у крчми Лилас Пастије у коју навраћају цигански кријумчари.
Сви гости уживају у чарима Кармен и њених другарица Фраските и Мерцедес, док
играју и певају. Зунга (који се такође налази у крчми) покушава да јој се додвори
причом да је наредник који ју је пустио кажњен и да се због ње налази у затвору. У
крчму свраћа тореадор Ескамиљо и све затечене позива да дођу у арену. Газда
(који се такође бави кријумчарењем) моли госте да оду и напусте крчму. Кармен
одбија да се придружи.
Два месеца касније Хозе излази из затвора и пева о својој чежњи према Кармен, што
она узвраћа тако што наручује гозбу и игра за њега. Када почне да пада мрак и буде
било време да се Хозе врати у касарну, Кармен се смеје и руга његовом осећању
одговорности. Хозе показује Кармен своју љубав тако што баца цвет пред њене ноге,
исти онај који му је она дала пре два месеца. (Ова арија о цвету спада у омиљене
арије тенора). Хозе је у дилеми и двоуми се између војске и Кармен, док га Зунга тера
на послушност. Хозе бива изазван и вади сабљу, али кријумчари спречавају сукоб.
Хозе више нема избора и прикључује се кријумчарима и Циганима, а о последицама
не размишља.
3. чин
Сцена почиње сликом кријумчара (међу њима и Кармен) како се пробијају кроз
планину. Кармен се заситила Хозеа и хоће да га се реши, и због тога она и њене
другарице бацају карте да би сазнале судбину. Карте показују Кармен скору смрт.
Микаела тражи Хозеа по планини у нади да ће га спасти и одвратити од Кармен. У
близини је и Ескамиљо (тореадор), који је у потрази за Кармен, али наилази на Хозеа,
који љубоморно мисли да га Кармен у последње време избегава због тореадора.
Хозе изазива тореадора на двобој, али кријумчари прекидају и овај дуел. Микаела
позива Хозеа да пође с њим у село, зато што му је мајка на самрти. (Ескамиљов
рефрен чује се у ноћи.)
4. чин
Последњи чин почиње у севиљској арени за борбу бикова. Гледаоци се окупљају
(понекад, зависно од представе и финансијских средстава, ову слику допуњује
балет). Убрзо се појављују Кармен и Ескамиљо (публика у арени бурно их поздравља)
и заједно певају песму о љубави. Карменине другарице Мерцедес и Фраскита
обавештавају је да је у публици дон Хозе, који сигурно спрема освету. Пркосна
Циганка не слуша упозорења и иде у сусрет Хозеу. Хозе стаје пред Кармен и понизно
је моли за љубав. Он сматра да има још наде за њих и да још могу наћи срећу, што
Кармен одбија иако је свесна опасности и Хозеове љубоморе. С презиром баца
Хозеов прстен исто онако како му је пре извесног времена бацила цвет. Очајни Хозе
вади нож и убија Кармен, чиме се опера и завршава.
54
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
„Хор малих војника” из опере Кармен – Ж. Бизе; такт
и врсте такта
Разумевање везе опажајних карактеристика са
Циљ часа структуралном и драматуршком димензијом звучног
примера
Образовни задаци Упознавање с новом композицијом
Разликовање карактеристика у оквиру музичко-сценског
жанра слушањем
Васпитни задаци Активно слушање музичких композиција
Кључни појмови Оперски хор, врсте такта
МК.1.1.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.2.1.1, МК.2.2.1, МК.3.2.1,
Образовни стандарди
МК.3.2.2.
наставе
Корелација Вертикална – музичка култура за пети разред
2012.
Напомене
55
ТОК ЧАСА
Уводни део часа На почетку, ученици обнављају шта су научили на претходном
(10 минута) часу, препричавају радњу опере Кармен, наводе име композитора
и друге важне детаље. У току обнављања одслушати још једном
арије Кармен – „Хабанеру” и „Ескамиља”. Уколико је неко
осмислио музичко-сценски наступ којим би приказао неког од
другова из одељења, треба то и да покаже.
Главни део часа Слушати нумеру Хор малих војника – ученици не треба да знају
(30 минута) назив одломка, али их упутити да обрате пажњу на темпо, ритам,
извођачки састав, на речи (без обзира на то да ли разумеју језик
или не). Након слушања, следи разговор:
• Који је извођачки састав?
• Који је хор у питању?
• Да ли сте разумели нешто од речи – нешто што је универзално
вероватно на сваком језику? Имитирање звука трубе.
• Какав је темпо и ритам? На коју игру асоцира? Умерен и
уједначен, подсећа на корачницу, марш.
• Узмите у обзир звук трубе и карактер корачнице; која је онда
ово врста музике? Војна – изводи је војни оркестар.
Подсетити на сцену из опере Кармен с почетка првог чина када
се појављују дечаци који опонашају војнике, а затим прочитати
превод текста (са 22. стране уџбеника). На табли записати
основне информације, ученици преписују у свеске.
У дијалогу, ученици се подсећају на оно што знају о извођачким
саставима – хоровима.
• Какви хорови могу бити према полу и узрасту певача?
• Како делимо одрасле гласове према висини и опсегу?
• Које дечје хорове сте слушали у нашој земљи/граду?
• Ко од вас пева у неком дечјем хору?
• Шта највише волите у вези с певањем у хору?
• Шта мислите, за разлику од хора који наступа на концертима,
шта морају да раде оперски хорови? Шта је теже?
• Шта је по вама интересантније?
Направити увод у обнављање појма такта. Видели сте колико
је карактер претходне композиције био одређен ритмом и
темпом. Та два елемента увек су употпуњена и метром – односно
одређеном врстом такта.
• У којем је такту била ова нумера? Две четвртине.
• Шта мислите због чега? (Уколико ученици одмах не дођу до
одговора, потпитање: Како се одбројава марширање војника?)
Након тога, обнавља се све што је досад научено о тактовима
– наставник поставља питања тако да одговори буду наводи из
подсетника. Када су ученици одговорили на сва питања, треба
да ураде задатке са 22. стране.
Завршни део часа Проверавају се одговори на питања, те још једном слуша Хор
(5 минута) малих војника.
56
Жорж Бизе
Опера Кармен
одломак: „Хор малих војника”
Француска, 19. век
57
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна јединица Капричо – Н. Паганини; предзнаци
Циљ часа Разумевање повезаности слике и звука у музици
Образовни задаци Упознавање с новом композицијом и појмовима
• Анализирање слушаних примера
• Анализирање нотних записа
Развијање креативности и подстицање на исказивање
личног израза
Кључни појмови Капричо, повисилице
МК.1.1.1, МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.1.3.1,
МК.3.1.3, МК.3.3.1, МК.3.4.1, MК.3.4.2.
наставе
2012.
Напомене
58
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Ученици добијају задатак: ритмичку допуњалку. Наставник
(10 минута) записује на табли, ученици у свеске и свако за себе ради,
поштујући правила: води се рачуна да цео пример има
један карактер, да одређене ритмичке фигуре могу да се
понављају, могу да се убацују паузе.
Главни део часа Свирање ритмичког примера неким ритмичким

(30 минута) инструментом или лупкањем дланом о клупу. Наставник
прегледа задатке и указује на добра или неодговарајућа
решења.
Након тога следи слушање Каприча 24 Н. Паганинија.
Ученици треба да препознају инструмент – виолину, а онда
и да се подсете шта су учили о виолини претходне школске
године:
• Којој породици инструмената припада виолина?
• Које још гудачке инструменте познајете?
• Који је начин свирања на њима?
• Да ли је виолина виртуозан инструмент?
• Шта значи „виртуозан”?
• Каква је у том смислу композиција коју смо слушали?
Следи анализа нотног текста:
• Који је тоналитет ове композиције?
• Какав је темпо, које нотне вредности преовлађују и
каквом карактеру то доприноси?
Објаснити да се композиција зове Капричо (итал. каприц –
самовољно, на своју руку, пркосно).
Након дијалога ученици одговарају на питања из задатка
1+1 са 24. стране уџбеника. Извести закључак – да ли
постојање предзнака „смета” а-мол лествици? Не, јер
постоји више врста молске лествице, а и уобичајено је
да осим тонова лествице који преовлађују, у мелодију
„залутају” неки повишени или снижени тонови. (Уколико
се ученици сами не сете, наставник треба да појасни улогу
повишених и снижених тонова.)
Током следеће активности, ученици слушају још једном део
из Каприча који је записан нотама у уџбенику, труде се да
запамте мелодију и ритам, те уз помоћ наставника обрађују
пример за певање солмизацијом – прво равномерно
читање нота, када наставник посебно подвлачи тонове
друге октаве, затим парлато, и ако остане времена –
певање (наставник адаптира одређене фразе, за октаву
ниже, избацује октавне скокове).
Завршни део часа Ученици који се добровољно јаве изводе Оду радости с
(5 минута) ритмичком пратњом.
59
Каприц –
Николо Паганини:
Капричо за виолину бр. 24
Италија, 19. век
ПРИЛОЗИ
Виолиниста Николо Паганини

(27. октобар 1782 – 27. мај 1840)
још је за живота постао легенда.
То је и остао, као извор
најразличитијих митова. И данас се
каже да је сваки његов концерт био
истинско чудо. Тајну своје музичке
магије Николо Паганини однео је
у гроб давне 1840. Сва своја дела
љубоморно је чувао од туђих очију,
а многа од њих свирао је „из главе”
никада их не преневши на папир,
тако да је за живота објавио само
24 каприча за соло виолину.
60
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна тема Извођење
Наставна јединица Интервали
Тип часа Обнављање
Циљ часа Разумевање и сумирање стеченог знања
Образовни задаци Утврђивање познатих појмова
Функционални задаци Препознавање интервала визуелно и слухом
Васпитни задаци Неговање тимског рада
Интервал, прима, секунда, терца, кварта, квинта, секста,
Кључни појмови
септима, октава
Образовни стандарди МК.1.1.1, МК.3.1.1.
наставе
• Вертикална – музичка култура за четврти разред
• Дијагонална – математика за први разред
2012.
Напомене
61
ТОК ЧАСА
Уводни део часа На почетку часа наставник организује активност: девет ученика
(10 минута) стоји у реду испред одељења. Сваки од њих држи папир с
називом: ДО, РЕ МИ, ФА, СОЛ, ЛА, СИ, ДО2, РЕ2. Стају у редослед
Це-дур лествице. Наставник даје задатак – треба да „одсвирају”
мало модификовану мелодију из песме До, ре, ми (сол, до, ла,
фа, ми, до, ре; сол, до, ла, си, до2, ре2, до2 – из уџбеника за 6.
разред, стр. 18, одломак 1). Ученици с одговарајућим називом
ноте подижу папир у тренутку када тај тон треба отпевати – сви
ученици певају, уз музичку подршку наставника.
• У каквом су међусобном односу тонови у мелодији? Сви су део
једне лествице.
• Научили смо да суседни тонови лествице нису увек подједнако
удаљени. Неки су ближи, неки даљи – полустепени и цели
степени.
Тонови у мелодији, тј. лествици, могу се поредити на још један
начин и то је тема нашег данашњег часа!
Главни део часа Организовати ток активности на следећи начин: потребно је да
(30 минута) ученици уоче да тонови нису само део лествице већ их можемо
упоређивати и према њиховој међусобној удаљености. Наставник
подсећа на малопре отпевану песму и указује на појединачна
растојања међу тоновима – сол – до (наниже) растојање је од
почетног до петог тона, затим до – ла од почетног до шестог
и тако редом до последњег растојања. Објаснити да се сва та
растојања називају интервали, те да сваки интервал има своје
име, почев од првог – поновљеног тона, па до осмог тона (који
носи исто име, само је виши, односно дубљи).
Ученици који седе у клупама и имају уџбенике пред собом
наизменично читају име и опис једног по једног интервала, а
наставник интервале приказује на „живој клавијатури” – важно је
нагласити да је интервал растојање између било која два лествична
тона, а не само првог и још неког ступња! Када се представе сви
појединачни интервали, наставник показује како тонови звуче
заједно: до и ми, искорачите – наставник свира ту терцу, затим ре и
ла! – наставник свира ту квинту, и тако редом.
Када су сви разумели који интервали постоје и како се одређују,
наставник објашњава зашто их је добро познавати – некад ћемо
певати песму и пожелети нпр. двоглас, пратећи глас. Наставник
пева неку мелодију, затим тражи од неког ученика стабилног слуха
да је понови, а он отпева исту мелодију за терцу ниже истовремено.
Ученицима би такав звук требало да буде близак и познат.
Следећа активност је слушање примера популарне музике на
чијим се почецима лако препознаје сваки од интервала – док
слушају музичке теме, ученици прате нотне записе на 26. и 27.
страни. По завршетку сваког инсерта, наставник записује име
интервала на табли, а ученици неутралним слогом певају мотив –
интервал!
62
Завршни део часа На крају часа проверава се шта је данас научено: „жива
(5 минута) клавијатура” (других девет ученика) поново је пред одељењем,
ученици искорачују у паровима, како наставник одреди, а сви
ученици се јављају да одреде који је интервал у питању.
ИНТЕРВАЛИ
прима 1
секунда 2
терца 3
кварта 4
квинта 5
секста 6
септима 7
октава 8
63
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна тема Слушање, извођење
Наставна јединица Болеро – М. Равел; ритам и мелодија
Практична употреба знања стеченог током претходних
Циљ часа
разреда
• Упознавање с новом компoзицијом
• Упознавање са стваралаштвом Мориса Равела
• Препознавање звука инструмената и разликовање
Функционални задаци њихове улоге у оркестру
• Развијање моторичких способности и осећаја за ритам
Васпитни задаци Неговање заједничког музицирања
Кључни појмови Ритам, мелодија
МК.1.1.1, МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.1.3.2,
МК.1.4.1, МК.1.4.2, МК.1.4.3, МК.1.4.4, МК.2.1.1, МК.2.1.2,
МК.3.1.1, МК.3.1.3, МК.3.2.1, МК.3.2.2, МК.3.3.1, МК.3.4.1,
МК.3.4.2.
наставе
Александра Станковић, Музичка култура 8 – уџбеник за 8.
разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене
64
ТОК ЧАСА
Уводни део часа У дијалогу ученици дефинишу појам интервала, набрајају
(7 минута) их редом по величини, препознају на цртежу клавијатуре
с табле, препознају их у музичким темама популарне
музике које су слушали током прошлог часа.
Главни део часа Одслушати композицију Болеро Мориса Равела –

(33 минута) обратити пажњу на извођачки састав (добош и флаута
на почетку, затим обоа, фагот, поново обоа итд.).
Током слушања ученици препознају инструменте
(интересантна је појава сординиране трубе, што треба
посебно објаснити). Након слушања, наставник пита:
• Који се елементи музике истичу и на који начин? Ритам
и мелодија.
• Да ли их је тешко упамтити и због чега? Није, јер се
стално понавља једна мелодијска тема.
• Осим као ритам теме, како се ритам још испољава? Као
ритмичка пратња, стално се понавља иста ритмичка
окосница. Такво понављање назива се остинато.
Одслушати прво снимак ритмичког узорка (ученици
прате нотни запис на 29. страни), а затим снимак
изоловане мелодије (ученици прате нотни запис на 31.
страни).
• Какве су одлике мелодијског покрета, какви су
интервали унутар њега? Постоје поступни покрет, мали
интервали – секунде и терце, једна кварта на крају
фразе, наизменични узлазни и силазни покрети.
• Да ли доминира легато или стакато начин извођења?
Доминира легато, стакато се само чује на појединим
тоновима.
• Како сте доживели композицију? Каквог је карактера?
Наставник даје информације о овој композицији – у
уџбенику на 28. и 29. страни. Најважније записује на
табли. Ученици преписују у свеске.
Након слушања следи активност: 1) свирање ритмичке
окоснице штапићима или оловкама о клупу и 2)
импровизација мелодије према правилима која
наставник задаје: треба да постоји скок неког већег
интервала (квинте – октаве), па поступни покрет у
супротном правцу. Други део задатка ученици изводе на
металофонима, појединачно.
Завршни део часа Ученици свирају у паровима – један изводи ритам, а

(5 минута) други мелодију, па обрнуто.
65
Морис Равел
Болеро
Француска, 19–20. век
ритам
мелодија
ПРИЛОЗИ
Импровизација мелодије: ритам болера у ¾ такту, мелодија једноставног ритма
(четвртине, осмине), наизменично покрет већег интервала (квинта, секста, септима,
октава), а онда поступни покрет мелодије у супротном смеру; осам тактова; водити
рачуна о крају, да буде логичан ритмички и мелодијски.
Жозеф Морис Равел био је француски

композитор и пијаниста. Заједно с
Клодом Дебисијем, главни је заступник
импресионизма у музици.
66
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Игра малих лабудова – П. И. Чајковски; динамика и
темпо
Циљ часа Разумевање функције свих чинилаца музике
• Откривање нових карактеристика у већ познатим
Образовни задаци делима
• Упознавање с новом композицијом
Функционални задаци Разликовање особина неког музичког дела
Васпитни задаци Надограђивање раније стеченог знања
Кључни појмови Динамика, темпо, метроном
МК.1.1.1, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.2.1.1, МК.2.2.1, МК.3.1.1,
МК.3.1.3.
наставе
Вертикална – музичка култура за пети, шести и седми
разред
2012.
Напомене
67
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Час почети дијалогом:
(5 минута) • Коју смо композицију слушали? Болеро Мориса Равела.
• Шта су њени упечатљиви елементи? Мелодија и ритам.
• Које још елементе музике познајемо? Динамику, агогику, темпо,
артикулацију, хармонију, извођачки састав...
Главни део часа Одслушати почетак и крај Болера:
(30 минута) • Који је извођачки састав? Пошто је композиција Болеро
оркестарска, како сви чланови оркестра знају на који начин да
свирају? Пише у нотном запису, али постоји и диригент.
• Слушајте сада затворених очију и замислите да сте ви диригент!
Како бисте изгледали на почетку, а како на крају?
• Због чега, какву разлику у звуку запажате? На почетку свира
мали број инструмената, веома тихо, а на крају цео оркестар, и
то веома гласно.
• Како се зове јачина извођења музике? Динамика.
• Какве динамичке нијансе постоје у композицији Болеро? Од
најтише до најгласније.
• Како се у музици означава гласно, а како тихо?
• То су основне разлике. А како бисмо означили читав распон
динамичких нијанси?
• Ако је композиција почела најтише могуће а завршила
најгласније могуће, како се у музици означава та градација? Како
се зове обрнута појава?
Уколико постоје услови, наставник треба да покаже ученицима
видео-клип оркестарског извођења, како диригент изгледа на
почетку, а како на крају извођења композиције. Такође, ученике
упутити да на интернету сами потраже снимке и обрате пажњу на
то исто.
Ученици прате подсетник на 32. страни уџбеника, наставник
записује ознаке на табли.
Осим динамике, поменули смо још један важан елемент музике
који је од пресудног значаја за карактер – темпо.
• Шта означава темпо?
• Где се пишу ознаке за темпо?
• Набројте све ознаке за темпо које су вам познате.
• Којим ознакама могу бити замењене ознаке за темпо? Ознакама
за карактер.
Није једноставно одржавати исти темпо током свирања, поготово
у фази увежбавања. Због тога музичари често користе посебну
справу за одређивање темпа – метроном.
Ученик који се добровољно јави чита наглас текст са 33. и 34.
стране. Следи слушање канона Метроном, а ученици имају
задатак да препознају улазак сваког гласа понаособ. Нагласити да
је Бетовен први увео прецизне, метрономске ознаке за темпо!
На крају часа одслушати „Игру малих лабудова” из Лабудовог
језера П. И. Чајковског: ученици треба да препознају извођачки
састав и пулс – метар, тј. ритам, који је равномеран (моторичан)
налик звуку метронома.
68
Завршни део часа У зависности од тога колико времена остаје до краја часа, ученици
(5 минута) изводе своје импровизације осмишљене претходног часа.
ДИНАМИКА
тихо – гласно
ppp, pp, p, mp, mf, f, ff, fff
crescendo
decrescendo
ТЕМПО
метроном – Јохан Мелцел, Лудвиг ван Бетовен
Петар Иљич Чајковски – Лабудово језеро, балет („Игра малих лабудова”)
ПРИЛОЗИ
Метроном је уређај способан да производи кратке и јасне кликове у једнаким
временским интервалима. Дужину временског интервала могуће је подешавати.
Најчешће се користи за одређивање егзактног или држање константног темпа
приликом увежбавања извођења неког музичког дела. Класичан метроном
обично чине акустична дрвена кутија с металним клатном, које осцилира око свог
доњег краја, док се брзина осцилација одређује положајем тега који се на њему
налази. Такође постоје и електронски метрономи, који звук производе преко
уграђеног звучника, док се брзина откуцаја контролише уграђеном електроником.
Квалитетнији метрономи (класични или електронски) у стању су да производе и
више врста кликова, као и звук звонца, распоређених у произвољном реду, ради
бољег означавања до ког дела такта се стигло. На пример:
• 3/4: динг, так, так, динг, так, так, ...
• 6/8: динг, так, так, тик, так, так, динг, так, так, тик, так, так, ...
• 7/8: динг, так, тик, так, так, тик, так, динг, так, тик, так, так, тик, так, ...
69
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Музичке лествице; дурске лествице – Химна Светом
Сави – Корнелије Станковић
Тип часа Обнављање и обрада
• Владање музичком терминологијом
Циљ часа
• Разумевање појма музичких лествица
Образовни задаци Упознавање с новом музичком композицијом
• Развијање способности анализирања нотног текста
• Развијање способности анализирања звучног примера
• Развијање аналитичког мишљења
Васпитни задаци • Подстицање изражавања сопственог мишљења
• Неговање заједничког музицирања
Кључни појмови Тоналитет, дур, мол, карактер
МК.1.1.1, МК.1.2.1, МК.1.2.3, МК.1.3.1, МК.1.3.2, МК.2.1.1,
МК.3.2.1, МК.3.2.2, МК.3.3.1.
наставе
Корелација Вертикална – музичка култура за пети разред
Напомене
70
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Ученици слушају музичке примере који су им познати
(8 минута) одраније и имају задатак да одреде карактер: Ода радости –
Л. В. Бетовен (свечано, химнично); „Хор малих војника” из опере
Кармен – Ж. Бизе (весело, полетно); Игра малих лабудова –
П. И. Чајковски (тајанствено, шаљиво). Ученици читају
одговоре наглас, а затим их међусобно упоређују. Наставник
образлаже које одреднице су најпрецизније, а које се могу
употребити уз још неку ознаку.
Следи дијалог:
• Научили сте да приликом слушања композиција било ког
жанра слушалац прво открива карактер. Који све чиниоци
музичког језика помажу да се тај карактер осети? Темпо,
ритам, тонски род. Објасните сваки од тих појмова.
Посебно се задржати на тонском роду:
• Наведите тонске родове – дур и мол. На основу чега се
одређују тонски родови? На основу распореда тонова,
односно размака међу њима. У зависности од тог распореда,
постоје дурске и молске лествице или дурски и молски род.
• Наведите примере песама у дурском и у молском роду.
Главни део часа Окарактерисали сте Оду радости као химничну композицију.
(30 минута) • Шта су то химне и какав је њихов карактер?
• Која се химна изводи сваке године крајем јануара? Химна
Светом Сави.
• У којој је лествици она – погледајте нотни текст на 38. страни.
У Це-дуру.
Следи анализа нотног текста у дијалогу. Ученици треба да
изнесу већи број детаља: по чему препознајемо лествицу, која
је ознака за темпо и карактер и шта она значи, које ознаке
за динамику видимо, чему служе лукови за легато и које још
ознаке за артикулацију примећујемо, колико музичких фраза
уочавамо, да ли постоје понављања, да ли постоје неки тонови
који не припадају Це-дуру и који су, које нотне вредности
видимо, које ритмичке фигуре, ко је композитор.
Када се све анализира, следи равномерно, те парлато читање –
фразу по фразу, с уочавањем сличности (исте ноте) и разлика
(динамика, артикулација на самом крају).
Затим химну отпевати солмизацијом, уз тактирање, с
динамиком. На крају следи свирање на металофонима.
Након тога, неко од ученика записује на табли Це-дур, са свим
ознакама – полустепенима, ступњевима, именима нота. Следи
и подсећање на појам тоналитет: Који су главни ступњеви у
лествици? Како се називају трозвуци на њима? Како се назива
низ трозвука главних ступњева? На табли записати главне
ступњеве и каденцу, ученици певају.
Завршни део часа Ученици певају Химну Светом Сави, а појединци који се јаве
(7 минута) диригују разреду, водећи рачуна о динамици. Наставник
изводи пратњу на инструменту или се пева уз звучни запис с
пропратног компакт-диска.
71
запис Це-дур лествице с обележеним ступњевима и полустепенима
обележени тоника, субдоминанта и доминанта
запис каденце у Це-дуру
ПРИЛОЗИ
Корнелије Станковић (Будим, 23. август

1831 – Будим, 16. април 1865) био је први
српски школовани композитор, мелограф,
диригент, пијаниста и музички писац.
Мада је живео само 34 године, био је изузетно
угледан и оставио је значајан траг у српској
уметничкој музици.
Данас више музичких школа у Србији носи
његово име.
72
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна јединица Ко удара тако позно – молске лествице
Разумевање употребе различитих тоналитета и карактера у
Циљ часа
зависности од тематике композиције
• Упознавање с новим музичким делом
• Утврђивање стеченог знања
Извођење композиција различитог карактера, певањем и
свирањем
• Неговање заједничког музицирања
Васпитни задаци • Неговање поштовања према нашој традицији, култури и
знаменитим личностима
Кључни појмови Карактер, мол, врсте молова
МК.1.1.1, МК.1.2.1, МК.1.2.3, МК.1.3.1, МК.1.3.2, МК.2.1.1,
МК.3.2.1, МК.3.2.2, МК.3.3.1.
наставе
• Вертикална – музичка култура за пети разред
• Хоризонтална – српски језик за седми разред
Напомене
73
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Обновити појмове: тоналитет, дур, мол, карактер, химна, а
(7 минута) затим Химну Светом Сави – прво сви певају солмизацијом,
а затим се одељење дели у две групе: једна свира на
металофонима, друга пева; па обрнуто.
Главни део часа Свети Сава, његов живот и дело, тема је стихова српског
(34 минута) песника Војислава Илића.
• Шта знате о животу Светог Саве?
Ученици треба да наведу основне податке, ко је био Растко
Немањић, за шта је заслужан, због чега га слави и српска
црква и српски народ.
Неко од ученика чита стихове.
• Можемо ли упоредити ове стихове с онима из Химне
Светом Сави? Текст химне написан је да слави свеца и
представља молитву њему, док стихови Војислава Илића
описују чин замонашења Растка Немањића.
Следи слушање песме, те дијалог:
• Какав је карактер ове песме? Има ли у њој радосног
усхићења налик Химни Светом Сави? Како се другачији
карактер огледа у музичком језику? (Ученици треба да
примете контрастни карактер – сетан, тужан, постигнут
молским тоналитетом.)
Следећа активност је обрада нотног текста. Ученици треба
да препознају врсту такта, промену врсте такта, ознаку за
темпо и карактер, тоналитет (погледајте последњи и први
тон!), затим се ноте читају равномерно, парлато и коначно,
пева се солмизацијом.
• Будући да је ова песма у е-молу, да ли можемо да
откријемо у којој врсти е-мола?
Наставник упућује ученике на подсетник са 39. стране:
постоје три врсте мола. Ученици прате нотни запис, певају
уз помоћ наставника. Закључује се да се 6. и 7. ступањ могу
разликовати, тј. да се могу користити по две варијанте
једног и другог ступња.
• Која је врста мола у песми Ко удара тако позно –
поређајмо низ тонова који постоји у мелодији! Не може
се рећи да ли је природни или хармонски јер не постоји
седми ступањ.
Овде наставник објашњава да, иако то у мелодији није
јасно, у пратњи се најчешће користе главни ступњеви
(наведите који су) тако да се доминанта свира с повишеним
7. ступњем, дакле у хармонском молу!
Завршни део часа Како би у потпуности схватили звучну разлику, следи
(4 минута) забавна активност: уз помоћ наставника ученици певају
песму Ко удара тако позно у дуру, а онда и Химну Светом
Сави у молу!
• Какав карактер сада имају ове две песме?
74
Записан низ тонова е-мола ми – до (без ре) – хармонски мол
(у хармонској пратњи користимо повишен 7. ступањ)
ПРИЛОЗИ
Војислав Илић је српски песник друге

половине 19. века, син Јована Илића, такође
песника. Мада је кратко живео, свега 32 године,
објавио је три збирке песама и још много
поезије у књижевним часописима. Поседовао
је изузетан природни таленат и на његово
стваралаштво нису утицали професори или
узори, био је изразито самосталан.
75
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна јединица Основни појмови музичког језика
Тип часа Обнављање градива
Циљ часа Овладавање раније обрађеним музичким елементима
Образовни задаци Утврђивање стеченог знања
• Развијање креативности
• Развијање концентрације
• Практична употреба стеченог знања
• Аргументовано објашњавање
• Неговање концентрације при индивидуалном раду и
запажању
Васпитни задаци • Охрабривање на самостално извођење и исказивање
мишљења и креативности
• Развијање индивидуалности
МК.1.1.1, МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.3.1, МК.2.1.1, МК.2.1.2,
МК.3.3.1.
Облици рада Индивидуални
Наставне методе Дијалошка, монолошка, демонстративна, хеуристичка
Наставна средства Инструмент
Наставни кабинет музичке културе
наставе
2012.
Напомене
76
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Певање песмица по избору ученика, уз препознавање
(3 минута) карактера и темпа.
Главни део часа Ученицима поделити раније припремљен материјал:

(33 минута) музички пример од 16 тактова који садржи само нотне
вредности и тонске висине. Од 16 тактова пет су празни
(трећи, осми, девети, дванаести и четрнаести). Објаснити:
треба да попуне добијени нотни текст по свом нахођењу и
инспирацији свим ознакама које познају. Ту је укључена и
мелодијска допуњалка (три празна такта).
Упутити их да прво треба да одреде музички метар и
празне тактове, а тек онда остале ознаке.
Завршни део часа Након што су завршили задатак, неколико ученика
(9 минута) самостално изводи свој пример, уз објашњење зашто су
урадили баш тако. Наставник изводи хармонску пратњу, а
одељење изгласава најуспелији пример, уз образложење
шта им се и због чега највише допада.
77
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна јединица Музичке епохе – од преисторије до класицизма
Употребљивост знања и информација стечених током
Циљ часа
претходних часова
Образовни задаци Обнављање стеченог знања
Функционални задаци Систематизација и употреба стечених знања
• Развијање индивидуалног и критичког мишљења
• Писмено изражавање утисака
Музика преисторије, средњег века, ренесансе, барока,
класицизма
МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.2.1.1, МК.2.2.2,
МК.3.1.1, МК.3.1.2, МК.3.1.3, МК.3.2.1, МК.3.2.2, МК.3.2.3.
Наставне методе Вербална, демонстративна, практичан рад, хеуристичка
наставе
• Вертикална – музичка култура за седми разред
• Дијагонална – историја за пети разред
2012.
Напомене
78
ТОК ЧАСА
Уводни део часа У дијалогу обновити појам епохе и њене особине (период
(3 минута) у коме уметници стварају на сличан начин, композиције
у оквиру једне епохе имају сличан карактер, одабир
инструмената, структуру; кроз историју уметности
смењују се спонтано и индивидуално, поступно једна
за другом; композиције настале у међупериоду имају
одлике и епохе која се завршава и епохе која настаје; прве
епохе су трајале знатно дуже од млађих епоха, што је у
складу с развојем технике и начина живота који се такође
константно убрзава).
Главни део часа Ван хронолошког реда слушати музичке примере с
(33 минута) којима су се ученици упознали претходне школске
године, обрадом сваке од епоха. Током слушања сваког
примера успоставити дијалог о особинама примера –
назив композиције, име композитора, особине његовог
стваралаштва, век у којем је стварао, епоха којој припада,
особине те епохе... Дијалог треба да буде заснован на
принципу – један ученик, један одговор, док на ред
поново не дође ученик који је први одговарао. Уколико
је потребно, наставник или остали ученици допуњују
одговоре.
Следећа активност је индивидуални рад у којем ученици
раде кратак реферат о епохи која је на њих оставила
најснажнији утисак. Упутити их да буду сажети и јасни,
и да свој рад базирају на личном доживљају који је
поткрепљен аргументима.
Завршни део часа Ученици који се добровољно јаве, читају своје реферате.
(9 минута)
79
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Музичке епохе – романтизам; националне школе,
програмска музика
• Разумевање и препознавање музичких одлика
романтизма
Циљ часа
• Развијање способности активног слушања и
препознавања карактеристика стилског периода
• Упознавање с појмом романтизма у уметности
Образовни задаци • Упознавање с новим композицијама
• Упознавање с одликама стилске епохе романтизма
• Развијање осетљивости за музику различитих стилских
Функционални задаци епоха
• Повезивање знања из различитих области
• Развијање и неговање музичког укуса и опште културе
Васпитни задаци • Развијање аргументованог и самосталног критичког
мишљења
Романтизам, националне школе, програмска музика,
симфонијска поема
МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.2.1.1, МК.2.2.2,
МК.3.1.1, МК.3.1.2, МК.3.1.3, МК.3.2.1, МК.3.2.2, МК.3.2.3.
Облици рада Фронтални
Наставне методе Вербална, демонстративна, хеуристичка, рад на тексту
Наставна средства Музички уређај, табла, уџбеник
наставе
Корелација Вертикална – музичка култура 7
Напомене
80
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Разговором навести ученике да се подсете како се осећају
(3 минута) док слушају музичка дела различитих епоха, а затим
извести закључак која осећања преовлађују у одређеним
епохама.
Главни део часа Одслушати Солвејгину песму Едварда Грига, без упутства.
(33 минута) Након слушања ученици треба да опишу осећања која је
ова композиција изазвала у њима.
Објаснити да одслушано дело припада епохи која се зове
романтизам.
• Да ли вас ова реч подсећа на нешто? Очекује се одговор –
на романтичне филмове, романтичну музику, романтичне
песме...
• Шта је заједничко томе што сте навели, шта се описује
таквим делима? Снажне емоције, љубавна осећања,
патња.
• Да ли та осећања можемо да повежемо са Солвејгином
песмом? Да.
Дакле, романтизам је епоха у којој уметници претежно
изражавају своја осећања и своју личност – отуда и појам
„романтично”. Прочитати текст из уџбеника, страна 43.
Нагласити да националне школе нису школске установе, већ
удружења односно стилски правац у оквиру романтизма.
Композитори који стварају у националним школама
заправо се труде да очувају народну традицију, културу
и уметност, тако што их уткају у своја дела и осавремене
их. Прва национална школа настала је у Русији, тзв. Руска
петорка.
Одслушати почетке композиција представника
националних школа с пропратног компакт-диска (Глинка,
Де Фаља, Григ, Сметана). Након слушања Влтаве објаснити
појам програмске музике (уџбеник, стр. 44). Следи слушање
Фантастичне симфоније Х. Берлиоза, а затим читање
рубрика Занимљиво! и 5+ (стр. 44), те израда задатака 1+1
(стр. 44. и 45).
Најважније записати на табли, ученици преписују у свеске.
Завршни део часа Ученици обнављају карактеристике романтизма: прво

(9 минута) препознају пример (дозвољено је да гледају у уџбеник или
свеску), а затим описују типичне особине романтизма које
се чују у том делу – тако за сваки пример који је обрађен на
овом часу.
81
ПРИЛОЗИ
„Солвејгина песма” је део свите за оркестар под називом Пер Гинт, норвешког
композитора Едварда Грига. Овај одломак је не само најпознатије Григово дело већ
и једна од најрепрезентативнијих композиција романтизма.
Солвејг је сиромашна девојка која је заљубљена у Пера Гинта и која готово читавог
живота пати за њим (Гинт трага за богатством). Солвејгина песма говори о тој њеној
донекле неузвраћеној љубави, патњи и ишчекивању.
Композиција Пер Гинт описује истоимено књижевно дело норвешког писца
Хенрика Ибзена, чије стваралаштво припада реализму, али ово дело је настало
током његове „романтичарске фазе”. У делу се описује животни пут сиромашног
Пера Гинта, који жели да се обогати по сваку цену, заборављајући на истинске
животне вредности, док га права љубав чека и пати за њим. Током приче појављују
се нестварна и фантастична бића и предели.
Хенрик Ибзен
82
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Музичке епохе – романтизам; солистичка музика,
концерт
Циљ часа
• Упознавање с одликама романтичарског концерта
мишљења
Кључни појмови Концерт, солистичка музика
МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.2.1.1, МК.2.2.2,
МК.3.1.1, МК.3.1.2, МК.3.1.3, МК.3.2.1, МК.3.2.2, МК.3.2.3.
наставе
Напомене
83
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Одслушати Солвејгину песму, Влтаву и Фантастичну
(6 минута) симфонију. Ученици имају задатак да препознају
композиције, а затим да наведу композиторе, епоху
и музички жанр/облик и карактеристике наведених
појмова.
Главни део часа Следи слушање непознатих музичких примера (Дивљи
(33 минута) јахач, Шуман и Ноктурно оп. 9 бр. 2, Шопен). Ученици
треба да упореде одслушане примере с примерима које
су слушали у уводном делу часа. Нагласити да треба да
уоче најизразитију разлику. Очекује се да ће одговорити
тачно – извођачки састав, и препознати да су последња
два примера из области солистичке музике.
Користећи уџбеник, подробније објаснити
карактеристике солистичке музике и набројати
најважније представнике. Поново одслушати Ноктурно
и Дивљег јахача, али овај пут објаснити које су њихове
основне особине (уџбеник, страна 45). На табли записати
називе композиција, имена композитора, земљу њиховог
порекла и век у којем су живели и стварали. Ученици
Наредна активност такође наводи ученике на самостално
закључивање: док слушају музички пример, Клавирски
концерт у бе-молу П. И. Чајковског, треба да покушају да
одреде о ком жанру је реч. Будући да су током седмог
разреда савладали појам концерта, требало би да га
препознају након кратке анализе. Уколико је потребно,
наставник их потпитањима наводи на тачан одговор.
Објаснити да је концерт један од жанрова који је
усавршен и доведен до врхунца баш у епохи романтизма.
Користећи се уџбеником допунити наведено (стр.
49–50), а затим одслушати обе верзије Ла Кампанеле с
пропратног компакт-диска. На табли записати називе
композиција, имена композитора, земљу њиховог
Прочитати рубрику Занимљиво, страна 49.
Завршни део часа Ученици обнављају карактеристике романтизма:
(6 минута) прво препознају музички пример (дозвољено је да
гледају у уџбеник или свеску), а затим описују особине
композиције, жанра, епохе или стваралаштва појединих
композитора. Детаљно обновити карактеристике
солистичке музике.
84
Роберт Шуман
Дивљи јахач
Немачка, 19. век
Фредерик Шопен
Ноктурно оп. 9 бр. 2
Пољска, 19. век
Петар Иљич Чајковски

Клавирски концерт бр. 1, бе-мол
Русија, 19. век
Николо Паганини
Ла Кампанела
Италија, 19. век
Франц Лист
Ла Кампанела
(на Паганинијеву тему)
Мађарска, 19. век
85
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Музичке епохе – романтизам; симфонијска музика;
опера
Циљ часа
• Упознавање с одликама романтичарског концерта
мишљења
Кључни појмови Концерт, солистичка музика
МК.1.1.1, МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.1.3.1,
МК.3.2.2, МК.3.2.3, МК.3.3.1.
наставе
Напомене
86
ТОК ЧАСА
Уводни део часа У дијалогу обновити појам симфоније и симфонијског
(2 минута) оркестра:
• Шта је то симфонија?
• Колико ставова има?
• У којој епохи је настала?
• Ко изводи симфонију?
• Ко је творац симфоније?
• У којој симфонији се први пут чује и хор?
Главни део часа Током романтизма многи већ постојећи појмови из области
(38 минута) музике доведени су до врхунца, било да је реч о грађи
инструмената, музичком жанру било облику, саставу
инструмената. Такав је случај и са симфонијом, симфонијским
оркестром и опером.
Одслушати „Адађето” из Пете симфоније Густава Малера и
објаснити да је симфонијски оркестар знатно проширен и
обогаћен. Допунити користећи се уџбеником, страна 47–48.
Ученици уочавају распоред инструмената у симфонијском
оркестру на цртежу (страна 48), а затим самостално или уз
навођење треба да закључе због чега је распоред баш такав
(учесталост употребе, тј. заступљеност инструмената, јачина
звука, величина инструмента).
Ученици слушају пример – „Винска песма” из опере Травијата
Ђузепа Вердија – и имају задатак да препознају жанр. Очекује
се да веома лако дођу до одговора.
Прочитати текст из уџбеника (стр. 50 последњи пасус, стр. 52),
обратити пажњу на цртеже и фотографије, а затим прочитати
рубрике Занимљиво (стр. 51 и 52).
На табли записати основне податке о одслушаним примерима,
ученици преписују у свеске.
Ученици раде анализу нотног записа препева Винске песме,
а затим је колективно изводе, прво по нотном, а затим и по
литерарном тексту, уз тактирање.
Завршни део часа Појединци који се добровољно јаве самостално изводе
(5 минута) научени одломак.
Предложити ученицима да ураде самостално истраживање о
Вердију и Малеру за следећи час.
Густав Малер Ђузепе Верди
Пета симфонија, Опера Травијата
„Адађето” „Винска песма”
Аустрија, 19. век Италија, 19. век
87
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна јединица Систематизација градива првог полугодишта
Циљ часа Разумевање и примена наученог
Образовни задаци Утврђивање наученог
Функционални задаци Примена стеченог знања
Васпитни задаци Развијање самосталности
МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.2.1.1, МК.2.2.2,
МК.1.3.1, МК.1.3.2, МК.3.3.1.
Наставне методе Вербална, практична, хеуристичка
Наставна средства Музички уређај
наставе
2012.
Напомене
88
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Упутити ученике у ток часа: биће одслушани сви
(2 минута) музички примери који су обрађени током полугодишта.
Ученици имају задатак да препознају композицију
и њене историјске карактеристике, затим музичке
карактеристике, а на крају занимљивости у вези с
примером, уколико су поменуте.
Главни део часа Ученици појединачно анализирају сваки од примера,
(38 минута) тако што их наставник прозива или се добровољно јаве.
Уколико одговори нису потпуни, нека допуни други
ученик, а последње решење нека буде навођење ученика
на тачан одговор.
Завршни део часа Ученици колективно певају песму по сопственом избору.
(5 минута)
89
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна јединица Музика романтизма – обнављање
Циљ часа Утврђивање стеченог знања
Употребљивост знања и информација стечених на
претходним часовима
Васпитни задаци Неговање тимског рада – сарадње међу ученицима
МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.2.1.1, МК.2.2.2,
МК.3.1.1, МК.3.1.2, МК.3.1.3, МК.3.2.1, МК.3.2.2, МК.3.2.3.
Наставне методе Вербална, демонстративна, практичан рад
Наставна средства Музички уређај, табла, инструмент
наставе
2012.
Напомене
90
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Почињемо слушањем музике, по тренутном избору и
(5 минута) расположењу. С ученицима повести необавезан разговор о
слушаним композицијама – циљ разговора јесте подсећање
на опште музичке и ванмузичке карактеристике с којима су се
упознали током првог полугодишта или претходних разреда.
Главни део часа Променити распоред седења тако да ученици седе укруг.
(33 минута) Објаснити да следи активност/играоница са следећим
правилима: ученик који се добровољно јави почиње обнављање
тако што описује историјске околности настанка романтизма,
а остали ученици се надовезују један по један, редом, у смеру
казаљке на сату. Уколико неко од ученика не пружи потпун
одговор, наредни ученик га допуњује, а уколико се деси да
уопште не зна одговор, прилику да одговори добија следећи
ученик. За сваки потпуни одговор добијају се два поена, за
половичан одговор један поен, док се за нетачан одговор или
недостатак одговора не добијају поени.
Наставник руководи испитивањем и, у зависности од
сложености и обима одговора, одлучује да ли на наредно
питање треба да одговори исти ученик или следећи по реду.
Потпитања поставља наставник или неко од ученика који се
самостално јаве, без утврђеног редоследа.
Обновити хронолошки:
1) настанак романтизма,
2) националне школе,
3) програмска музика,
4) симфонијска поема,
5) Влтава,
6) Хектор Берлиоз,
7) солистичка музика,
8) Фредерик Шопен,
9) Франц Шуберт,
10) симфонија,
11) симфонијски оркестар,
12) Јоханес Брамс,
13) Густав Малер,
14) концерт,
15) Петар Иљич Чајковски,
16) Николо Паганини,
17) Франц Лист,
18) опера,
19) Ђузепе Верди,
20) инспицијент.
Уколико је одељење бројније, питања треба да захтевају
изразито кратке и прецизне одговоре, тако да игра траје
што дуже и свако од ученика добије што већи број шанси да
одговара:
91
• Које се гесло ширило међу грађанством након Француске

револуције?
• Наброј најупечатљивије националне школе!
• Ко је аутор композиције коју тренутно чујемо?
• Шта су Шубертијаде?
У питања су укључени и сви звучни примери који су обрађени
у вези с темом романтизма у музици (препознавање и анализа
слушања).
Наставник записује поене на табли.
Завршни део часа Сабирају се поени и ученик/ученици с највише поена бира шта
(7 минута) ће се радити у завршном делу часа (певање, слушање музике,
свирање, разговор), једини услов је да мора да буде повезано
с музиком. Ученик или ученици с најмањим бројем поена имају
задатак да за следећи час ураде реферате – теме одмах додељује
наставник тако што се присећа баш оних области у којима су ти
ученици показали најмањи ниво знања.
92
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна јединица Импресионизам
Циљ часа Утврђивање стеченог знања
Образовни задаци Систематизација и употреба стечених знања
Функционални задаци Неговање тимског рада – сарадње међу ученицима
МК.1.1.1, МК.1.1.2, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.1.3.1, МК.1.3.2,
МК.1.4.2, МК.2.1.1, МК.2.1.2, МК.2.2.1, МК.2.2.2, МК.3.4.2.
наставе
2012.
Напомене
93
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Ученици излажу реферате које су написали код куће.
(3–7 минута) Након тога је потребно подсетити се како се смењују
епохе и због чега долази до тога (постепено, „преклапају”
се; због потребе за променом и напретком; због
исказивања нових идеја или старих идеја на нови начин).
Главни део часа Подсетити се редоследа смењивања периода у музици,
(33–37 минута) почев од преисторије до романтизма. Објаснити да
након романтизма следи импресионизам и користећи се
уџбеником упознати ученике са особинама овог музичког
правца. Одслушати оба музичка примера с пропратног
компакт-диска: Клод Дебиси – Прелудијум за поподне
једног фауна и Морис Равел – Болеро. На табли записати
називе композиција, имена композитора, земље њиховог
Након што се наставник увери да су ученици разумели да
се уметност импресионизма заснива на описивању утиска
који неки призор из природе остави на уметника, прелази
се на следећу активност (додатно истаћи да је углавном
реч о утиску који оставља игра светлости и сенки и јасних
боја које можемо видети у природи).
Одељење има задатак да покуша музички да прикаже
две фотографије које наставник одабере (фотографије
у прилогу мејла). Пре израде задатка следи упутство:
музика треба да буде искључиво одраз првог утиска који
су доживели када су погледали фотографију, без труда
да се оствари упечатљива мелодија, треба избегавати
понављања фраза и потрудити се да карактер музике
ослика осећања која су пробуђена посматрањем
фотографије.
Ученици неколико тренутака посматрају прву
фотографију, након чега је наставник склања из њиховог
видокруга. Следи певање кратких фраза тако што један
ученик започне, а остали се надовезују, један по један.
Певање треба да буде неутралним слогом, а наставник
записује фразе на табли. Свака фраза треба да садржи од
два до пет тонова.
Поновити поступак с другом фотографијом, која приказује
супротну атмосферу од прве фотографије.
Одсвирати обе „композиције”, а затим гласањем одабрати
успешнију комбинацију фраза.
Завршни део часа Ученици увежбавају извођење композиције која је добила
(5 минута) више гласова, певањем или свирањем – по избору.
94
Клод Дебиси
Прелудијум за поподне једног фауна
Морис Равел
Болеро
95
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна јединица Музика 20. века
Разумевање разлога настанка нових стилова у музици и
Циљ часа
разлика међу њима
Образовни задаци Упознавање са особинама различитих музичких стилова
• Развијање логичког размишљања
• Развијање концентрације
Васпитни задаци Неговање тимског рада – сарадње међу ученицима
Компјутерска технологија, атонална музика,
додекафонија, експресија, музички правци
МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.2.1.1, МК.2.1.2, МК.2.2.2,
МК.3.1.2, МК.3.1.3, МК.3.1.4, МК.3.2.2.
Облици рада Фронтални
Наставне методе Вербална, демонстративна, рад на тексту
наставе
2012.
Напомене
96
ТОК ЧАСА
Уводни део часа У дијалогу обновити одлике импресионизма, а затим
(4 минута) отпевати музичку целину насталу претходног часа,
инспирисану фотографијом (која је добила више гласова).
Главни део часа Објаснити да се, у складу с брзином живота и
(33–37 минута) напредовањем технике, у 20. веку изгубио појам епохе,
који је замењен музичким правцима, тј. стиловима. За
разлику од епоха, различити музички правци могу да
настану и развијају се истовремено, имајући међусобно
потпуно супротне карактеристике.
Прочитати два пута текст из уџбеника (страна 54–56)
тако што један ученик наглас чита један пасус. Уколико
је потребно, наставник објашњава непознате појмове
или пружа додатне информације и објашњења. На
одговарајућим местима пустити и звучне примере с
пропратног компакт-диска (додекафонски низ тонова;
Шенберг – Кратки клавирски комад; Глас – Хеленина
тема).
Направити „мапу ума” на табли тако што ће наставник
записивати док у дијалогу с ученицима обнавља
прочитано. Постављати питања и потпитања, а затим
најпрецизније одговоре и најкорисније предлоге додати
на мапу.
Поступак израде мапе ума: записати на центру
табле „Музика 20. века”, а затим, кредама у боји или
фломастерима, правити путоказе (стрелице) од те,
централне речи и записивати музичке правце којима је
заједничко да припадају музици 20. века (додекафонија,
атонална музика, серијална музика итд.). Када се фаза
израде „мапе ума” заврши, следи разграничавање
музичких праваца (који су обележени различитим бојама)
на ситније чиниоце. У овој фази охрабрити ученике да,
осим чињеница, убаце и било коју врсту асоцијације
– речи, цртеже, бројеве... Паралелно с наставником,
ученици цртају „мапу ума” у свескама.
Завршни део часа Користећи „мапу ума”, обновити основне карактеристике
(5 минута) музике 20. века.
МАПА УМА
97
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна јединица Џез
Циљ часа Упознавање с музиком непознатог музичког правца
Слушно и теоријско упознавање са џез музиком и њеним
карактеристикама
• Активно праћење музичког тока
Функционални задаци • Разумевање историјских околности у којима одређена
музика настаје
Неговање интересовања за ученицима мало доступне
жанрове
Кључни појмови Џез музика, импровизација
МК.1.1.1, МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.2.1.1,
МК.2.1.2, МК.2.2.2, МК.3.1.2, МК.3.1.3, МК.3.1.4, МК.3.2.2.
Наставне методе Вербална, демонстративна, практичан рад, рад на тексту
наставе
2012.
Напомене
98
ТОК ЧАСА
Уводни део часа У дијалогу обновити одлике музике 20. века, користећи
(5 минута) „мапу ума” из свеске – потребно је набројати различите
правце, а онда и изнети основне утиске који карактеришу
музику 20. века, упоређујући је с романтичарском музиком
и музиком импресионизма. У овом делу часа изузетно је
важно да ученици изнесу своје утиске о звуку нове музике,
те да покушају да их образложе.
• Шта вам се допада/не допада и због чега тако мислите?
Главни део часа На почетку главног дела наставник пушта пример What
(35 минута) A Wonderful World у извођењу Луја Армстронга. Ученици
слушају и препознају ком правцу припада – уколико
не погоде да је у питању џез, наставник каже. Међутим,
уколико знају – следи дијалог о џезу, да ли ученици познају
неке композиције, извођаче, карактеристике итд.
Након тог дијалога, наставник према тексту из уџбеника
(стр. 57 и 58) објашњава историјат, назив и одлике овог
правца, још једном се слуша What A Wonderful World, с тим
што сада ученици прате нотни текст – наставник указује
на разлику између записа и звука – начин певања је
„опуштен”, битан је текст, а не тачно изражавање нотних
вредности. Прочитати текст са 59. стране уџбеника, а
затим одслушати Take the A Train Дјука Елингтона. Ученици
износе утиске, а наставник скреће пажњу на важне
карактеристике (импровизације, инструменти, елементи
мелодије и ритма итд.).
Следи слушање Американца у Паризу Џорџа Гершвина.
Ученици препознају шта је битно различито од претходне
композиције – оркестарски звук. Објаснити уплив џеза у
симфонијску музику (уџбеник, страна 60).
Завршни део часа Ученици бирају песме које певају на крају часа. Наставник
(5 минута) задаје задатак за следећи час, на којем се обрађује рок
музика: ученици се деле у неколико група и свака група
има задатак да припреми презентацију о неком рок бенду
и извођачу – Елвис Присли, Битлси, Ролингстонси, српски
извођачи из 60-их и 70-их, те они из 80-их. Презентација
треба да садржи неколико звучних примера, занимљиве
биографске податке о музичарима, форографије
или видео-снимке, уколико има услова за њихово
приказивање.
Џез музика – Jazz
99
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна јединица Рок музика
Разумевање звучних, теоријских и историјских одлика
Циљ часа
појаве рок музике
• Упознавање с неколико изразитих представника раних
Образовни задаци рок извођача
• Упознавање са српским представницима рок жанра
Повезивање историјских чињеница с одликама музике
одређеног времена
• Неговање интересовања за врхунске домете популарне
културе
Васпитни задаци • Неговање тимског рада, сарадње међу ученицима и
подстицање на ваншколске активности
• Развијање самосталног и критичког мишљења
Кључни појмови Рок, рокенрол
МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.2.1.1, МК.2.1.2, МК.2.2.1,
МК.2.2.2, МК.3.1.1, МК.3.1.2, МК.3.1.3, МК.3.2.1, МК.3.2.2.
Облици рада Рад у групи
наставе
Напомене
100
ТОК ЧАСА
Уводни део часа На почетку часа одслушати Rock Around the Clock Била
(5 минута) Хејлија и комета – очекује се да ученици препознају да
је у питању рок. Користећи уџбеник, наставник упознаје
ученике са основним информацијама о овом жанру
као увод у презентације које су ученици самостално
припремили (задатак с претходног часа).
Главни део часа Ученици излажу о рок извођачима материјал који
(30 минута) су припремили. Наставник допуњује додатним
објашњењима или информацијама, уколико постоји
потреба. Презентације теку редом – Елвис, Битлси,
Ролингстонси, српски извођачи старије генерације и
нови талас. Сваки излагач записује на табли информације
за које сматра да су најважније. И током ове радње
наставник помаже уколико је потребно.
Завршни део часа На крају часа, ученици се изјашњавају која им се
(10 минута) презентација највише допада, уз обавезно образложење.
Имају задатак да упореде све што су чули и да истакну
позитивне стране, евентуалне недостатке и оцене општи
утисак.
Задати: на наредном часу се обрађује забавна музика, па
ученици треба, опет у групама (мањим или већим, неки од
ученика могу и самостално), да припреме презентације
о домаћој забавној музици, и то – музика 60-их и 70-их,
затим 80-их, те 90-их година прошлог века. Потребно
је да изаберу извођаче, спреме звучне примере,
пронађу занимљиве информације у вези с наступима,
фестивалима, модом итд. Како би презентације биле
интересантније, ученици могу да се обуку у стилу епохе о
којој ће говорити, затим могу да направе паное на којима
ће направити презентацију (а који ће након часа бити
изложени у учионици) итд.
(ученици који су радили презентације записују најважније информације на табли)
101
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна јединица Забавна музика
Разумевање звучних, теоријских и историјских одлика
Циљ часа
појаве забавне музике
Упознавање с неколико изразитих представника српске
забавне музике
Упознавање с карактеристикама популарне музике и
духом одређеног времена и простора
• Неговање тимског рада и сарадње међу ученицима
Васпитни задаци • Подстицање на ваннаставне активности
• Развијање самосталног и критичког мишљења
МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.2.1.1, МК.2.1.2, МК.2.2.1,
МК.2.2.2, МК.3.1.1, МК.3.1.2, МК.3.1.3, МК.3.2.1, МК.3.2.2.
Облици рада Рад у групи, индивидуални
наставе
2012.
Напомене
102
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Одслушати песму Звиждук у осам Ђорђа Марјановића као
(3 минута) увод у текући час.
Главни део часа Ученици презентују своје задатке – српску забавну музику
(39 минута) према временским раздобљима: шездесете, седамдесете,
осамдесете, деведесете. Најуспелији ликовни прикази –
панои (према мишљењу целе одељенске заједнице)
стављају се на зидове учионице.
Завршни део часа На крају часа, ученици се изјашњавају која им се

(3 минута) презентација највише допада, уз обавезно образложење.
Имају задатак да упореде све што су чули и да истакну
позитивне стране, евентуалне недостатке и оцене општи
утисак.
Поново одслушати нумере из одабране презентације.
(ученици који су радили презентације записују најважније информације на табли)
103
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна јединица Филмска музика
Циљ часа Разумевање важности филмске музике
Упознавање с примерима, улогама и историјским развојем
филмске музике
Функционални задаци Повезивање различитих уметничких жанрова
Неговање интересовања за уметност и уметничке
вредности књижевности, музике и филма
Кључни појмови Филмска музика
МК.1.1.2, МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.1.3.1, МК.1.4. 4,
МК.3.2.1, МК.3.2.2.
Наставне методе Вербална, демонстративна, хеуристичка
наставе
• Хоризонтална – техничко и информатичко образовање 8
Корелација • Хоризонтална – српски језик 8
• Дијагонална – српски језик 7
Напомене
104
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Наставник даје асоцијацију на неме филмове – уколико
(5 минута) постоји могућност, пустити неки популаран неми филм
(радови Чарлија Чаплина) или нпр. инсерт из филма
Маратонци трче почасни круг (сцене из биоскопа).
• Да ли претпостављате шта ћемо данас учити?
• Шта закључујете након ових примера, каква је улога
музике у филму?
Наставник објашњава да је музика у немим филмовима
представљала пратњу, имала пасивну улогу, да „уклони”
недостатак звука у самом филму, те је била изузетно важна.
Главни део часа Појавом звучног филма, улога музике се проширила – она
(35 минута) и даље може бити пасивна, чиме доприноси атмосфери
одређеног кадра, сцене или целог филма, а може
представљати и средство изражавања актера у филму
(када глумци свирају и певају – где је екстремни пример
филмски и цртани мјузикл). Наставник пушта примере с
компакт-диска из уџбеничког комплета (музику из филма
Кум, Титаник, Принц Египта, Пирати с Кариба), без најаве
– ученици имају задатак да евентуално препознају о којим
филмовима је реч. Објаснити да је музика толико снажно
средство изражавања да се неретко читав филм препознаје
баш по музичким нумерама. Допунити користећи се
уџбеником.
Након страних филмова, одслушати и примере из домаћих
филмова, Девојко мала и За Београд. Следећа активност је
певање те две нумере (нотни запис у уџбенику, стр. 63 и 64).
Следи разговор: ученици треба да размисле каква музика
би могла да представља нека од књижевних дела која су
учили на часовима српског језика – акценат је на карактеру,
темпу, извођачком саставу...
Завршни део часа На крају часа одслушати (уз певање) Бајагин хит Моји су
(5 минута) другови, који ученици сигурно познају, али вероватно нису
сви упућени за који филм је нумера настала (Ни на небу, ни
на земљи, сцена у кафани).
105
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна јединица Импресионизам и музика 20. века
Циљ часа
Образовни задаци Утврђивање стеченог знања
• Неговање тимског рада – сарадње међу ученицима
• Развијање такмичарског духа
• Истицање правих вредности (тимски рад, знање, општа
култура) као победничких вредности
Образовни стандарди МК.2.1.1, МК.2.1.2, МК.3.1.2, МК.3.1.3, МК.3.1.4, МК.3.2.2.
наставе
2012.
Напомене
106
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Ученици се припремају за игру асоцијација. Сваки ученик
(6 минута) треба да напише на папирићима десетак појмова који су у
вези с импресионизмом или музиком 20. века. Наставник
такође записује појмове, а принцип је један папирић –
један појам. Све папириће пресавити тако да се не види
шта је написано и убацити у празну кутију.
Главни део часа У зависности од броја ученика, поделити их у трочлане

(35 минута) или петочлане групе. Правила игре су да један ученик
објашњава појмове које је извукао из кутије остатку своје
екипе, али искључиво користећи чињенице и знања у
вези с том облашћу (не смеју да се користе нпр. упутства
– „почиње на слово...” или „римује се са...” или „ено га
на слици”). Сваки тим има 60 секунди на располагању,
до следећег круга. Кад год се добије тачан одговор, тај
папирић остаје ван кутије и чува га екипа која у том
тренутку погађа. Папирић се враћа у кутију искључиво
онда кад истекне 60 секунди, а појам није откривен, дакле
није дозвољено поновно извлачење папирића уколико
нико из групе не зна одговор – биће још интересантније
уколико објашњавање буде трајало дуже.
У новом кругу објашњава члан екипе који још није
објашњавао.
Игра је завршена када су сви папирићи остали ван кутије,
или када остане три минута до краја часа.
Завршни део часа Екипе пребројавају папириће и тако се одређује победник.

(4 минута) Одслушати композицију по избору победничке екипе.
107
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна јединица Музика у Србији у 19. и 20. веку
Разумевање друштвених и историјских околности у
Циљ часа
којима се зачела наша озбиљна музика
Упознавање с новим композицијама и новим музичким
жанровима
Развијање моторике и концентрације приликом
извођења
• Неговање поштовања према нашим музичким
великанима
• Неговање тимског рада – сарадње међу
ученицима
Кључни појмови Комад с певањем, соло песма
МК.1.1.1, МК.1.2.3, МК.1.3.2, МК.3.1.1, МК.3.1.2, МК.3.1.4,
МК.3.2.2, МК.3.3.1.
Наставне методе Вербална, демонстративна, рад на тексту, практичан рад
наставе
• Дијагонална – историја
• Дијагонална – веронаука
2012.
Напомене
108
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Одслушати почетак химне Србије, ученици одмах
(3 минута) препознају композицију, а затим треба да се присете ко су
аутори и које су околности њеног настанка.
Главни део часа Подсетити ученике да је наша уметничка музика знатно

(37 минута) касније почела да се развија него у осталим европским
државама, јер је у периоду док смо били у ропству
под турском влашћу развој наше културе максимално
успорен, готово заустављен.
Наставник чита текст из уџбеника (стр. 66), уз звучне
примере нумера с пропратног компакт-диска. Ученици
прате у својим уџбеницима. Обратити пажњу на непознате
или мање познате изразе и на портрете Корнелија
Станковића и Даворина Јенка.
Прочитати и текст о Јосифу Маринковићу на страни 68 и
након тога одслушати звучни запис песме Божић.
Поделити одељење у две групе. Прва група увежбава
горњи, а друга доњи глас, на металофонима или блок-
-флаутама. Један ученик из сваке групе има улогу
диригента и он увежбава своју групу. Кад увежбају
одвојено, пробају заједно онолико пута колико је
потребно док се не постигне складан звук. Мали
диригенти треба да обрате пажњу на све музичке ознаке
које постоје у нотном запису.
Завршни део часа Ученици који се добровољно јаве изводе композицију

(5 минута) Божић у мањим групама. Пре почетка извођења, ученици
који ће свирати обнављају понеки сегмент из области која
је обрађена током часа усмено, у дијалогу.
109
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна тема Слушање; извођење
Наставна јединица Музика у Србији у 19. и 20. веку
Разумевање друштвених и историјских околности у
Циљ часа
којима су настали почеци наше озбиљне музике
Упознавање с новим композицијама и новим
композиторима
Функционални задаци Развијање креативности и самосталног уметничког израза
• Неговање поштовања према нашим музичким
Васпитни задаци великанима
• Неговање тимског рада – сарадње међу ученицима
МК.1.1.1, МК.1.2.3, МК.1.3.2, МК.3.1.1, МК.3.1.2, МК.3.1.3,
МК.3.1.4, МК.3.2.1, МК.3.2.2, МК.3.3.1.
Наставне методе Вербална, демонстративна, рад на тексту, практичан рад
наставе
Корелација Дијагонална – историја
2012.
Напомене
110
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Час почиње двогласним извођењем композиције Божић
(5 минута) Јосифа Маринковића на металофонима. Следи обнављање
основних карактеристика развоја озбиљне музике код нас
– у дијалогу.
Главни део часа Одслушати соло песму Да су мени очи твоје Станислава
(35 минута) Биничког. Ученици треба да анализирају литерарни текст,
а затим музички језик – шта је од музичких елемената
коришћено да би се дочарала атмосфера која се осећа у
лирском тексту.
Упутити ученике у важност стваралаштва Станислава
Биничког. Не само што је био први у многим веома важним
музичким подухватима (прва опера, први симфонијски
оркестар, учешће у оснивању прве музичке школе) већ је и
творац једне од наших најрепрезентативнијих композиција
– Марш на Дрину. Прочитати текст из уџбеника (стр. 68–69).
Следи активност у којој четворо ученика треба да
представи одељењу стваралаштво Петра Коњовића,
Милоја Милојевића, Стевана Христића и Јосипа
Славенског, али на следећи начин: сваки ученик треба да
глуми једног од композитора; композитори су заједно у
шетњи или негде где ученици замисле, и разговарају. Кроз
тај разговор остатак одељења треба да сазна шта је који
композитор постигао и оставио нам у заоставштину, као и
детаље о његовом животу и стваралаштву. Разговор треба
да буде пропраћен одговарајућим звучним примерима.
Уколико остане времена, а још неко из одељења изрази
жељу да на другачији начин обави исти задатак, усвајање
знања биће још извесније и потпуније.
Завршни део часа Обновити српске композиторе користећи „блиц” питања.

(5 минута) Наставник задаје задатак – ученици добровољци треба
да истраже информације о српским композиторима
– композиције различитих жанрова, приче из живота,
анегдоте итд.
111
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна јединица Музика у Србији
Тип часа Утврђивање
Утврдити градиво о музици у Србији 19. и 20. века

Циљ часа
обрађено на претходним часовима
Образовни задаци Утврђивање чињеница о српској музици
Функционални задаци Повезивање знања из музичке културе и историје
• Неговање поштовања за домаћу традицију

• Неговање тимског рада и сарадње
Облици рада Рад у групи, индивидуални, рад у паровима
Наставна средства Музички уређај, уџбеник, инструмент
наставе


2012.
Напомене
112
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Наставник дели ученике у три групе – прва група су
(5 минута) ученици који су имали задатак да истражују о српским
композиторима и припреме звучне примере, анегдоте
и сл. Друге две групе имају задатак да осмисле питања у
вези с лекцијом – једна ће обрадити 19. век, а друга 20.
Главни део часа Док ученици смишљају питања – имају 10 минута за то,
(30 минута) наставник пушта музику по њиховој жељи.
Затим, креће активност: једна група поставља питања,
а појединци из друге одговарају. Између одговора
пуштају се примери и читају занимљивости о српским
композиторима. Наставник води активност тако да
постоји тематска, односно хронолошка кохерентност.
Завршни део часа Ученици у паровима – дуетима, свирају композицију

(10 минута) Божић Ј. Маринковића на металофонима, или је певају са
солмизацијом и с речима.
113
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна јединица Музичко-сценски жанрови; опера
Тип часа Oбрада
• Припрема за разумевање одлика опере као једног од
музичко-сценских жанрова уопште
Циљ часа • Упознавање ученика с новим примерима из музичке
литературе и њиховим музичким и уметничким
карактеристикама
Упознавање с нумером из опере Кармен, њеним основним
карактеристикама и радњом
• Препознавање различитих извођача и састава
• Повезивање музике и драмске радње
Неговање интересовања за различите музичке жанрове
код ученика
Опера, оперске нумере, подела људских гласова, оркестар,
хор
МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.2.1.1, МК.2.1.2, МК.2.2.1,
МК.2.2.2, МК.3.1.3, МК.3.1.4, МК.3.2.1, МК.3.2.2.
наставе
• Александра Станковић, Музичка култура 8 – уџбеник за
2012.
• http://en.wikipedia.org/wiki/Carmen
Напомене
114
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Одслушати неколико делова из различитих композиција које
(10 минута) су ученици слушали током претходних часова. Циљ
ове активности јесте да ученици препознају композиције –
жанр и инструмент, односно извођачки састав, како би
одредили ситуације у којима се одређена музика изводи.
Делови које наставник пушта различитог су жанра (филмска
музика, солистичка, оркестарска, опера) дужине до пола
минута, таман колико је потребно да их ученици препознају.
Наставник записује одговоре на табли.
Наредни задатак је да ученици замисле ситуације у којима се
изводе одслушане композиције (солистички концерт, филмска
музика – концертно извођење, неки од примера сценског
жанра).
Главни део часа • Које примере из историје музике познајете када је музика
(30 минута) повезивана с другим уметностима? Античка Грчка.
• Када је написана прва опера? Крајем 16. века, у Италији,
Дафне Јакопа Перија, сматра се почетком барока.
• Шта за вас представља опера, слушали смо много примера
из различитих опера? (Очекује се да ученици опишу
карактеристичан начин певања солиста – треба посебно
навести називе људских гласова и записати их на табли, а
потребно је да се наведу и препознају остале одлике – то јест
да је опера дело које личи на позоришну представу.)
Наставник објашњава да је оперско певање другачије
од уобичајеног говора и природног певања, да је реч о
специфичној поставци/импостацији гласа која захтева
дуготрајно школовање.
Следи слушање познатих примера из опере Кармен – арија
„Хабанера”, арија „Ескамиља” и „Хор малих војника”. То су
нумере које су ученици слушали у претходном разреду и на
почетку осмог разреда, те би требало да их добро познају.
• Одакле су ови делови?
• Ко су извођачи?
• Да ли постоји радња која повезује ове нумере?
• Из које стилске епохе је ово дело?
Све одговоре наставник записује на табли, а затим се
заједно подсећају радње опере (час бр. 4 из осмог разреда,
у прилогу постоји синопсис радње), док наставник пушта
и нове примере – увертиру, терцет Les triangles des sistres
tintaient (почетак другог чина) и хорску нумеру A dos (deux)
cuartos (почетак четвртог чина). Ученици слушају и препознају
извођаче. Наставник дописује на табли. С обзиром на играчки
карактер многих нумера, у ову (а и у друге) оперу се уводи и
балетски ансамбл. И хорски и балетски ансамбл имају активну
улогу – глуме различите групе људи у различитим драмским
ситуацијама.
115
Завршни део часа На крају часа, ученици треба да утврде шта су научили у
(5 минута) вези са основним одликама (ове) опере – какав је извођачки
састав, шта знају о драмској радњи и ликовима.
1. (жанр и извођачки састав)
сопран, мецосопран, алт; тенор, (бас) баритон, бас
ОПЕРА КАРМЕН, Жорж Бизе, романтизам
певач солиста, дечји хор, оркестар, хор, терцет (ансамбл)
драмска радња, ликови: Кармен (мецосопран), Ескамиљо (баритон), хор
нумере: арија, дует, терцет, квартет, хорска нумера
ПРИЛОЗИ
Списак нумера у опери Кармен
Act 1
1. Prelude (orchestra)
2. Sur la place chacun passe (Chorus of soldiers, Moralès, Micaëla)
3. Avec la garde montante (Chorus of urchins, Zuniga)
4. La cloche a sonné (Chorus of citizens, soldiers, cigarette girls)
5. Habanera: L’amour est un oiseau rebelle (Carmen, chorus as above)
6. Carmen! Sur tes pas nous pressons! (Chorus of citizens and cigarette girls)
7. Parle-moi de ma mère (José, Micaëla)
8. Que se passe-t-il là-bas? Au secours! Au secours! (Chorus of cigarette girls, soldiers,
Zuniga)
9. Tra-la-la...Coupe-moi, brûle-moi (Carmen, Zuniga, cigarette girls, José)
10. Seguidilla: Près des ramparts de Séville (Carmen, José)
11. Finale: Voici l’ordre; partez (Zuniga, Carmen)
Entr’acte (orchestra)
Act 2
12. Les tringles des sistres tintaient (Carmen, Mercédès, Frasquita)
13. Vivat! Vivat le torero! (Chorus of Escamillo’s followers, Zuniga, Mercédès, Frasquita,
Moralès, Lillas Pastia)
14. Toreador Song: Votre toast, je peux vous le rendre (Escamillo, Frasquita,
Mercédès, Carmen, Moralès, Zuniga, Lillas Pastia, chorus)
15. Quintette: Nous avons en tête une affaire! (Le Dancaire, le Remendado, Carmen,
Frasquita, Mercédès)
116
16. Halte-là! Qui vu là? (José, Carmen, Mercédès, Frasquita, le Dancaire, le Remendado)
17. Je vais danser en votre honneur...La fleur que tu m’avais jetée... Non! Tu ne m’aimes
pas! (Carmen, José)
18. Finale: Holà! Carmen! Holà! (Zuniga, José, Carmen, le Dancaire, le Remendado,
Mercédès, Frasquita, chorus)
Act 3
19. Écoute, compagnon, écoute (Chorus of smugglers, Mercédès, Frasquita, Carmen,
José, le Dancaire, le Remendado)
20. Mêlons! – Coupons! (Frasquita, Mercédès, Carmen)
21. Quant au douanier, c’est notre affaire (Frasquita, Mercédès, Carmen, le Dancaire, le
Remendado, chorus)
22. C’est les contrabandiers le refuge ordinaire (Micaëla)
23. Je suis Escamillo, torero de Grenade! (Escamillo, José)
24. Finale: Holà holà José! (Carmen, Escamillo, Micaëla, Frasquita, Mercédès, le Dancaire,
José, le Remendado, chorus)
Act 4
25. A deux cuartos! (Chorus of citizens, Zuniga, Moralès, Frasquita, Mercédès)
26. Les voici, voici la quadrille ... Si tu m’aimes, Carmen (Chorus of citizens, children,
Escamillo, Carmen, Frasquita, Mercédès)
27. Finale: C’est toi! – C’est moi! (Carmen, José, chorus)
117
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна јединица Опера
Тип часа Утврђивање
Упознавање ученика с одликама и важним детаљима
Циљ часа
музичких жанрова које они треба да науче да препознају
Образовни задаци Научити све важне карактеристике оперског жанра
Функционални задаци Препознавање свих појава и појмова у вези с опером
Неговање активног учествовања у музичком животу
друштва
Либрето, чинови, солисти, хор, оркестар, балет, увертира,
арија, речитатив
МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.2.1.1, МК.2.1.2, МК.2.2.1,
МК.2.2.2, МК.3.1.3, МК.3.1.4, МК.3.2.1, МК.3.2.2.
наставе
Хоризонтална и дијагонална – ликовна култура
Корелација Хоризонтална и дијагонална – српски језик

2012.
Напомене
118
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Наставник пушта увертиру из опере Кармен и поставља
(5 минута) питања:
• Која је ово композиција?
• Када се она изводи?
• Ко је изводи?
Објаснити да се ова нумера назива увертира, да у свакој
опери има функцију увода, да је увек изводи оркестар. Појам
увертира користи се и у свакодневном говору да сликовито
објасни постојање увода (у неки догађај, причу итд.).
Главни део часа На овом часу ученици треба да разумеју све детаље у вези с
(30 минута) оперским жанром, користећи знања стечена током целокупне
наставе музичке културе, нарочито она с претходног часа.
Следи гледање документарног филма о припреми опере
Кармен у Народном позоришту у Београду из уџбеничког
комплета. За време гледања, наставник питањима уводи у
активност замишљеног одласка у позориште/оперу:
• Да ли постоји правило одевања?
• Шта ће вас дочекати испред оперске сале?
• Шта ћемо пронаћи у програму оперске представе?
(На овом месту треба објаснити шта све пише у програму
опере – композитор, извођачи, писац либрета, колико чинова
има, ко је диригент, а ко режисер, ко је још учествовао у
продукцији опере – ово се све може видети на ди-ви-дију који
прати уџбеник, а наставник записује на табли важне, кључне
појмове и сваки се коментарише појединачно. Детаљно о
опери у уџбенику на странама 72. и 73, као и на стр. 52).
Када су јасни сви ти појмови, како опера звучи и изгледа,
наставник тражи од ученике да се сете које опере познају
одраније – било да су у питању примери из наставе било оно
што су сами видели и чули уживо или на телевизији, радију
или интернету.
• Да ли знате који су композитори највише радили у оперском
жанру?
Ученици дају одговоре, а наставник записује на табли
најважније композиторе, са освртом на епоху у којој су
стварали. Такође, треба споменути домаће и познате светске
оперске куће, као и актуелне оперске певаче.
Завршни део часа На крају часа, наставник пушта „Винску песму” из опере
(10 минута) Травијата Ђузепа Вердија. Он укратко препричава радњу,
објашњава према ком литерарном делу је настала, ко су
главни ликови. Затим следи активност – како наставник
појединачно прозива ученике, свако од њих треба да узме
„улогу” за себе, замишљајући да је учесник у продукцији
опере – почев од либретисте и композитора до чланова
оркестра, док остали ученици наводе шта је посао сваког од
њих.
119
ОПЕРА
либрето
чинови
солисти, хор, оркестар, балетски ансамбл
увертира, арије, речитативи, оркестарске и балетске нумере, певачки ансамбли
(дует, терцет, квартет...)
диригент, режисер, сценограф, костимограф, инспицијент
К. Монтеверди (барок), В. А. Моцарт (класицизам), Ђ. Верди, Ђ. Пучини, Ђ. Росини, П.
И. Чајковски, Ж. Бизе, Р. Вагнер (романтизам)
српски композитори: С. Бинички На уранку, прва српска опера
120
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна јединица Балет
Упознавање с новим музичким жанром, његовим звучним
Циљ часа
и визуелним карактеристикама
Звучно упознавање више примера балетске музике, као и
историјских и других карактеристика балетског жанра
Упознавање с општим чињеницама о балетском жанру
Функционални задаци ради оспособљавања за његово слушање и праћење у
реалним условима, ван учионице
Стварање интересовања за високе уметничке домете из
једне области музичког деловања
Сценски покрет, балетски ансамбл, класичан балет,
модеран балет
МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.2.1.1, МК.2.1.2, МК.2.2.1,
МК.2.2.2, МК.3.1.3, МК.3.1.4, МК.3.2.1, МК.3.2.2.
наставе
Напомене
121
ТОК ЧАСА
Уводни део часа С обзиром на то да се претходна два часа обрађивала опера,
(10 минута) потребно је поновити све важно што је о томе речено – шта
је опера, какав је то жанр, које уметности се све спајају
(музика, плес, ликовна уметност, књижевност), начин певања
карактеристичан за оперу, ко све учествује у припреми и
извођењу оперске представе, које оперске куће ученици познају,
које певаче, које композиторе.
Након утврђивања градива о опери, наставник показује слике (у
прилогу ове припреме), а ученици треба да препознају шта оне
представљају. Очекује се да сви знају да је реч о балету.
• Да ли знате шта опера и балет имају заједничко? То су музичко-
-сценска дела.
• А које су разлике? У балету нема певања, али има плеса.
Главни део часа Да би ученици разумели шта је балет, потребно је да осим звучне
(30 минута) имају и визуелну представу, те им наставник показује слике и
пушта видео-снимак и упућује их на искуство које већ поседују
(одлазак на балетску представу).
Наставник прича укратко о историји балета – како је постојао
у оквиру других сценских жанрова, затим се развијао
на различитим територијама с различитим, локалним
карактеристикама, те како је врхунац доживео у епохи
романтизма (тзв. бели балет – наставник показује слике особа у
белим костимима и објашњава назив), а наставио да се развија и
у 20. веку, добијајући модерне одлике.
Слуша се први пример из балета Крцко Орашчић П. И. Чајковског,
из епохе романтизма, да би ученици чули карактеристике музике
за балет – устаљен темпо (због играчког покрета), оркестарска
музика, поседује сопствену форму и развој тема, те се може
изводити и у концертној дворани. Наставник објашњава да се
балетска музика често и изводи као свита (сплет различитих
нумера које чине цикличну целину).
С обзиром на то да је у 17. веку у Француској основана прва
Краљевска балетска академија, Француска се сматра колевком
балета. Стога је и уобичајена терминологија управо из
француског језика – плије, пируета, па, жете итд.
Класичан балет, какав је негован све до 20. века, чини основу
и за касније модерне стилове – џез, хип-хоп и друге плесове.
Карактеристично је држање балетских играча: држање главе,
рамена и бокова је у вертикалној линији, затим – уобичајено
играње на прстима ан пуанте (en pointe) нарочито за балерине,
за шта су неопходне шпиц-патике. Стандардни костим у белом
балету чине и пачке (сукњице од тила, појам из руског језика).
Слуша се и музика из Лабудовог језера Чајковског.
Оперску продукцију чини много људи, а исто важи и за балет.
Наставник објашњава ко чини балетски ансамбл (у прилогу
припреме). Важна је улога кореографа и уобичајено је да један
кореграф сарађује с композитором током настанка балетске
122
музике. Познати кореограф Маријус Петипа радио је оригиналну

кореографију за Крцка Орашчића, а његова кореографија за
Лабудово језеро, иако није премијерна, представља основу за
данашња извођења.
Код нас је најзначајније дело балет Стевана Христића Охридска
легенда, изведено у првој половини 20. века. Наставник пушта
музику из овог балета. Либрето је заснован на мотивима
легенде и бајке из времена робовања под Турцима, а музика и
оригинална кореографија ослоњене су на македонски фолклор.
У 20. веку се развијао модеран балет – значајна је појава
балетског импресарија Сергеја Дјагиљева, који окупља
композиторе, кореографе и остале чланове продукције који
стварају балетски израз карактеристичан за ново време.
Наставник пушта део из Петрушке Игора Стравинског (линк у
прилогу припреме, идеално би било пустити видео).
Треба навести и познате балете (у уџбенику на 74. страни), као
и информацију да се балет изводи у позоришним – оперским,
кућама код нас и у свету.
Завршни део часа На крају часа ученици записују кључне појмове с табле – те их
(5 минута) појединачно објашњавају, ради утврђивања.
Сценски покрет, кореограф, балетски ансамбл:
•п римабалерина асолута,
•п римабалерина (жене) / првак балета (мушкарци),
• с олиста,
• а нсамбл (мушки и женски).
Костим: пачка, шпиц-патике.
Класичан – бели балет, модеран балет.
ПРИЛОЗИ
• Примабалерина асолута
највише звање за интерпретаторку класичног балета, додељено неколико пута у
историји балетске уметности
• Примабалерина (жене) / првак балета (мушкарци)
најквалитетнији солисти трупе који играју улоге првог фаха
•С олиста
балетски уметник (уметница) који изводи прве и друге улоге у представама или
солистичке деонице (нумере)
•А нсамбл (мушки и женски)
балетски играчи који играју заједничке сцене, без појединачних деоница
Игор Стравински „Руски плес” из балета Петрушка - http://www.youtube.com/
watch?v=dkg_lJeHmjs (од 6:50)
123
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна јединица Оперета
Научити важне карактеристике оперете и односа овог
Циљ часа
жанра с другим музичко-сценским жанровима
Образовни задаци Упознавање ученика с новим музичким жанром
Препознавање специфичности оперетског жанра,
нарочито његовог карактера
• Подстицање креативности и маште
• Подстицање самосталности и уметничког изражавања
Кључни појмови Оперета, шаљив садржај
МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.2.1.1, МК.2.1.2, МК.2.2.1,
МК.2.2.2, МК.3.1.3, МК.3.1.4, МК.3.2.1, МК.3.2.2.
Наставне методе Вербална, демонстративна, практичан рад, рад на тексту
наставе
Корелација Дијагонална – српски језик
2012.
Напомене
124
ТОК ЧАСА
Уводни део часа На почетку дијалошки обновити све што је рађено о опери
(7 минута) и балету. Наставник пушта пример из Вердијеве Травијате
– сам крај где Виолета умире. Пре слушања потребно је да
наставник исприча укратко радњу опере (линк одломка у
прилогу је припреме).
Главни део часа Трагични крајеви били су уобичајени за озбиљно и обимно
(30 минута) сценско дело каква је опера (сетимо се опере Кармен), те се
средином 19. века појавио још један жанр који је требало да
јој контрастира – мањег обима и мање озбиљног садржаја.
Тако се појавила оперета – на италијанском мала опера.
Наставник пушта пример из Орфеја у подземљу Жака
Офенбаха, одломак „Галоп инфернал”, или популарни канкан
(ова игра била је забрањена, што је изазивало посебно
интересовање, играла се у ноћним локалима Париза). И данас
је веома лако памтљива и популарна мелодија, а у време
када је настала, цела Француска је играла на мелодије овог
композитора. Он је имао сопствено позориште у којем су се
изводиле његове оперете, којих је написао више десетина.
Оперета није била популарна само у Француској већ се
интересовање јавило и у Аустрији, Немачкој, Енглеској...
Познати бечки композитор Јохан Штраус компоновао је и
данас радо извођену оперету Слепи миш, чија се увертира
често изводи и у концертним дворанама (новогодишњи
концерт у Бечу сваке године 1. јануара). Наставник пушта овај
пример.
Следи активност: ученици треба да осмисле радњу за оперету
– да ли ће то бити њихова властита прича или неки пример
из филма или књижевности, важно је да је запишу у облику
који је кратак, постоје ликови и простор за плес, певање, а
могу и да замисле који би модеран музички жанр лепо описао
њихову причу.
Завршни део часа Ученици читају своје приче, а разред бира најуспелију.
(8 минута)
Жак Офенбах, Јохан Штраус
оперета, шаљив садржај
ПРИЛОЗИ
Ђузепе Верди Травијата, финале (http://youtu.be/8Hc0HOb4Z-w)
125
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна јединица Мјузикл
Научити карактеристике мјузикла, запамтити примере и
Циљ часа
важне карактеристике
Образовни задаци Упознавање ученика с новим музичким жанром
Функционални задаци Препознавање новог жанра, звучно и визуелно
Стварање интересовања за учествовање у културном
животу заједнице
Кључни појмови Мјузикл, певање, глума, плес, сонгови
МК.1.2.1, МК.1.2.2, МК.1.2.3, МК.2.1.1, МК.2.1.2, МК.2.2.1,
МК.2.2.2, МК.3.1.3, МК.3.1.4, МК.3.2.1, МК.3.2.2.
Облици рада Фронтални, рад у групи
Наставне методе Вербална, демонстративна, рад на тексту
наставе
2012.
Напомене
126
ТОК ЧАСА
Уводни део часа • Које музичко-сценске жанрове познајемо?
(5 минута) • Када су настали?
• Каквог су садржаја и карактера?
• Ко су актери? Који су делови опере?
• Који су познати композитори, а која дела?
• Која је разлика између опере и оперете? итд.
Главни део часа У Америци се, на почетку 20. века, појављује нови жанр
(30 минута) који се ослања на традицију већ постојећих жанрова, али
уноси и нове карактеристике, у складу с новим временом,
језиком, географијом, друштвеним, политичким и културним
приликама.
• Које су карактеристике музике 20. века?
• Које музичке правце познајемо?
Наставник пушта музику из мјузикла Евита, једну
инструменталну нумеру и једну нумеру с певањем. Ученици
треба да опазе језик (енглески), а наставник објашњава
како изгледа сценска поставка овог дела. Како би разумели
карактеристике мјузикла, наставник црта табелу на табли с
упоређивањем опере и мјузикла, да би ученици учврстили
знање о опери и лакше запамтили одлике мјузикла.
Из уџбеника се чита текст са 76. стране, а наставник записује
имена значајних композитора. Популарни мјузикли изводе
се код нас у Позоришту на Теразијама, а најпознатије светске
сцене су на Бродвеју у Њујорку (где је мјузикл и настао) и у
лондонском Вест Енду. Скоро сви најпознатији мјузикли имају
своје филмске адаптације, чиме се овај жанр приближио
широј публици, а последњих година, с порастом популарности
телевизијских серија, мјузикл је упловио и на ТВ – популарна
је серија Glee, која представља живот групе средњошколаца
који воле да певају у оквиру музичке секције, а истовремено
се и сусрећу с уобичајеним тинејџерским проблемима.
• Размислите: због чега је мјузикл популарнији и
прихватљивији ширим друштвеним слојевима?
Слуша се позната нумера из мјузикла Бриљантин, Summer
nights – ово је само један пример када сонг из мјузикла
постане евергрин и изводи се често и ван оригиналног
контекста.
Следи игра – ученици треба да искористе најуспелије
предлошке прича за оперету с претходног часа, али сада као
тему за мјузикл. Подељени у групе, имају задатак да осмисле
које би омиљене поп песме ставили у свој мјузикл.
Завршни део часа „Капитен групе” излаже свој предлог за мјузикл и образлаже
(10 минута) избор чланова своје групе. Образложење поткрепљују
певањем целих песама које су одабрали, или само рефрена.
Наставник бира најуспешнију групу.
127
ОПЕРА МЈУЗИКЛ
Скоро искључиво певачке нумере Певачке нумере испресецане су
говорним дијалозима
Балетске нумере јављају се спорадично Плес је саставни део извођења,
неодвојив од певања
Музички језик у складу с Уплив популарне музике
карактеристикама епохе
Пева се на оригиналном језику Пева се на језику публике (оригинални
(италијански, од романтизма језик енглески или препев)
који користи композитор), ретко се
препевава на језик публике
Изводи се без озвучења, У модерно доба, озвучење је правило,
карактеристичним начином певања пева се углавном на природнији начин
него опера
Извођачи су професионални певачи Извођачи су глумци који певају и играју
Гершвин, Бернштајн, Лојд Вебер, Роџерс
128
Школа: ___________________________________________________________
Наставник:________________________________________________________
Наставна јединица Систематизација градива осмог разреда
Тип часа Систематизација
Приказати најважније карактеристике музичких епоха и
Циљ часа
музичко-сценских жанрова обрађених у осмом разреду
Образовни задаци Излагање знања о градиву осмог разреда
Повезивање различитих информација из области музике
у смислене целине
Васпитни задаци Неговање тимског рада и сарадње међу ученицима
наставе
2012.
Напомене
129
ТОК ЧАСА
Уводни део часа Наставник дели ученике у неколико група – свака група треба
(2 минута) да изнесе приказ одређене теме (1. романтизам, 2. импресио-
низам и музика 20. века, 3. џез, рок, забавна и филмска музика,
4. музика у Србији, 5. опера, 6. балет, оперета и мјузикл)
Главни део часа Ученици имају десетак минута да припреме приказе. Након
(33 минута) истека времена, наставник пушта делове звучних примера
– како ученици препознају о ком је примеру реч, тако
одговарајућу тему приказује одговарајућа група ученика.
Наставник води активност, поставља потпитања ученицима
ван групе.
Завршни део часа На крају часа, наставник даје оцене и образлаже их.
(10 минута)
130

8 Muzicko Prirucnik Low

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

8 Muzicko Prirucnik Low

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Јована Обрадовић и Марија Добројевић

Ауторке: Јована Обрадовић и Марија Добројевић

Рецензент: Бранислава Тријић, наставница солфеђа

CIP - Каталогизација у публикацији

Штампа: Бранмил, Београд ISBN 978-86-7762-846-8

Пред вама је Приручник за наставнике музичке културе, који

НАСТАВНИ ПЛАНОВИ РАДА НАСТАВНИКА (CD).................................... 23

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА (CD)....................................... 27

Садржај уџбеника Музичка култура 8 у складу је с препорукама Министарства

Намена сваког наставног предмета у основношколском образовању јесте да

НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ

Садржај наставног програма музичке културе за осми разред подељен је на три

НАСТАВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА

Да би остваривање наставног процеса било што ефикасније, потребно је да наставник

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ РАДА

Наставне методе рада су утврђени обрасци преношења знања. Представљају начин

Наставна средства неопходан су елемент наставе музичке културе. Њихов избор је

Месечни (оперативни) план подразумева редослед наставних јединица и нацрт

ДНЕВНИ ПЛАНОВИ РАДА НАСТАВНИКА

Од састављања месечних планова још је „осетљивије” планирање самих часова, јер

Основни циљ формалног образовања јесте стицање темељног, трајног и целовитог

Успешност наставе огледа се и у степену усвојеног знања ученика (праћење и

Област На основном нивоу ученик/-ца зна и уме да:

Знање и • препозна основне елементе музичке писмености

Знање и • анализира повезаност музичких елемената и карактеристика

Област На напредном нивоу ученик/-ца зна и уме да:

Знање и • препозна функцију елемената музичке писмености и извођачких

Оцењивање у настави (разредно или школско оцењивање) – било да је на основу

Основни принципи оцењивања:

Бетовен – ноте и нотне 1

9. „Игра малих лабудова” –

Дурске лествице. Химна

15. Музика романтизма

18. Музика романтизма –

30. Опера – гледање

Назив предмета: МУЗИЧКА КУЛТУРА Разред: VIII Недељни фонд часова: 1

Датум предаје оперативног плана:__________________ Наставник:_____________________________

Назив предмета: МУЗИЧКА КУЛТУРА Разред: VIII Недељни фонд часова: 1

Датум предаје оперативног плана:__________________ Наставник:_____________________________

Назив предмета: МУЗИЧКА КУЛТУРА Разред: VIII Недељни фонд часова: 1

Музичке МК.1.1.1. МК.1.2.1.

Датум предаје оперативног плана:__________________ Наставник:_____________________________

Назив предмета: МУЗИЧКА КУЛТУРА Разред: VIII Недељни фонд часова: 1

Датум предаје оперативног плана:__________________ Наставник:_____________________________

Назив предмета: МУЗИЧКА КУЛТУРА Разред: VIII Недељни фонд часова: 1

Датум предаје оперативног плана:__________________ Наставник:_____________________________

Назив предмета: МУЗИЧКА КУЛТУРА Разред: VIII Недељни фонд часова: 1

Назив предмета: МУЗИЧКА КУЛТУРА Разред: VIII Недељни фонд часова: 1

Датум предаје оперативног плана:__________________ Наставник:_____________________________

Назив предмета: МУЗИЧКА КУЛТУРА Разред: VIII Недељни фонд часова: 1

Датум предаје оперативног плана:__________________ Наставник:_____________________________

Назив предмета: МУЗИЧКА КУЛТУРА Разред: VIII Недељни фонд часова: 1

Датум предаје оперативног плана:__________________ Наставник:_____________________________

Завршни део часа На крају часа одслушати Хабанеру (уџбеник за 7. разред).

Главни део часа Свирање ритмичког примера неким ритмичким

Виолиниста Николо Паганини

Главни део часа Одслушати композицију Болеро Мориса Равела –

Завршни део часа Ученици свирају у паровима – један изводи ритам, а

Жозеф Морис Равел био је француски

Корнелије Станковић (Будим, 23. август

Војислав Илић је српски песник друге

Главни део часа Ученицима поделити раније припремљен материјал:

Завршни део часа Ученици обнављају карактеристике романтизма: прво

Петар Иљич Чајковски

Знање и • анализира повезаност музичких елемената и карактеристика

Знање и • препозна функцију елемената музичке писмености и извођачких

Датум предаје оперативног плана: Наставник:___________

Датум предаје оперативног плана: Наставник:___________

Датум предаје оперативног плана: Наставник:___________

Датум предаје оперативног плана: Наставник:___________

Датум предаје оперативног плана: Наставник:___________

Датум предаје оперативног плана: Наставник:___________

Датум предаје оперативног плана: Наставник:___________

Датум предаје оперативног плана: Наставник:___________

• Које се гесло ширило међу грађанством након Француске

• Неговање поштовања за домаћу традицију