NAZIV USTANOVE

SEMINARSKI RAD

Predmet:
Tema: Ortačko društvo

Mentor: Student:

Beograd, maj 2019

 SADRŽAJ
1. UVOD……………………………………………………………………….……3
2. POJAM I KARAKTERISTIKE ORTAČKOG DRUŠTVA……………….……4
3. OSNIVAČKI AKT…………………………………………………………..…...5
4. PRAVNI ODNOSI IZMEĐU ORTAKA I ORTAKA SA ORTAČKIM
DRUŠTVOM………………………………………………………………..…….6
5. ODLUČIVANJE ORTAKA…………………………………………………..….7
6. POSLOVOĐE U ORTAČKOM DRUŠTVU………………………………….…7
7. PRAVO DRUŠTVO ORTAČKOG DRUŠTVA PREMA TREĆIM LICIMA….8
8. PRESTANAK RADA ORTAČKOG DRUŠTVA…………………..………..…10
9. ZAKLJUČAK…………………………………………………………………….11
10. LITERATURA……………………………………………………………………12

2
 UVOD
Ortačko društvo ili društvo sa neograničenom solidarnom odgovornošću (ortakluk) je
udruženje više fizičkih ili pravnih lica koje obavlja odgovarajuću delatnost, gde ortaci
imaju neograničenu ili solidarnu odgovornost i odgovaraju za obaveze celokupnom
svojom imovinom.

Zakonodavstvo Srbije ima veoma izgrađen pojam preduzeće, kome bez obzira na
svojinski oblik i vrstu priznaju pravni subjektivitet. Kao pravni subjekt, preduzeće je
vlasnik svih sredstava koja ulaze u njegovu imovinu i sa njima može slobodno
raspolagati. To se utvrđuje statusom preduzeća. Na primer ako je u pitanju prodaja –
prodato sredstvo izlazi iz imovinske mase preduzeća. Ali, u nju ulazi kupovna cena i tako
se ne menja ništa u njenoj vrednosti. Istovremeno, vlasnici preduzeća, zavisno od vrste
preduzeća, mogu raspolagati:
• svojim udellima u preduzeću, ili
• deonicama preduzeća.
S obzirom na to da li osnivač postaje titular nad preduzećem ili ne, razlikuju se vlasnički
tipovi preduzeće i nevlasnički tipovi preduzeća.
Prema važećim zakonima SCG koji se primenjuju u Republici Srbiji vlasnički tipovi
preduzeća se definišu kao društva lica (komanditno i ortačko društvo) i društva kapitala
(akcionarsko društvo i društvo sa ograničenom odgovornošću).

3
 POJAM I KARAKTERISTIKE ORTAČKOG DRUŠTVA
Ortačko društvo je tip preduzeća koje osnivaju dva ili više pravnih ili fizičkih lica radi
obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom i čiji je zajednički
cilj sticanje profita. Ortačka društva su sva privredna društva u kojima članovi imaju
neograničenu solidarnu odgovornost za obaveze društva. Ortaci u ortačkom društvu svoje
međusobne odnose regulišu i uređuju slobodno, takođe je slobodno i raspolaganje udelom
među ortacima u ortačkom društvu. O ovom tipu preduzeća po pravilu ne postoji
minimalni ulog kapitala. Ortačko društvo je slično inokosnim društvima (društva sa
jednim vasnikom), od kojih se razlikuje samo po broju članova. Ortačka društva se
pretežno osnivaju u oblastima trgovine na veliko i malo, uslužnim delatnostima,
zanatstvu, osiguranju itd.

Ortačko društvo se uglavnom osniva kada se radi o manjem privrednom subjektu, a lica
koja ga čine su ortaci. Ortačko društvo ima nekoliko osnovnih karakteristika, koje
proizilaze iz njegovog pojma utvrđenog zakonskom odredbom. Ovo društvo karakteriše
način njegovog nastanka, a društvo nastaje na osnovu ugovora koji potpisuju svi njegovi
članovi.
Za svoje obaveze ortačko društvo odgovara celokupnom svojom imovinom. Ortaci
odgovaraju solidarno celokupnom svojom imovinom, osim ako sa poveriocem nije
drugačije predviđeno.
Ulog ortaka u ortačko društvo može biti u novcu, stvarima i pravima, kao i u radu ili
uslugama koji su izvršeni ili treba da budu izvršeni.
Ulozi ortaka su jednake vrednosti.
Ortačko društvo ima svoju imovinu, koja je na početku osnivanja jednaka ulozima ortaka
i ortaci njom odgovaraju za svoje obaveze. Treba napomenuti da je imovina ortačkog
društva potpuno odvojena od imovine ortaka. Izuzetak čine stvari koje su date na
korišćenje drtuštvu ali uz zadržano pravo ortaka na svojinu.
Osnovni cilj osnivanja ortačkog društva je sticanje dobiti. Ovakav tip društva može
obavljati i više delatnosti , a o tome odlučuju sami ortaci. Jedini uslov je da stiču uslove
za obavljanje date delatnosti.

4
Ortačko društvo ima svoje poslovno ime pod kojim posluje u pravnom prometu.
Društvo posluje pod personalnom firmom. Obično se navode imena jednog, dvojice ili
više ortaka uz oznaku "i ostali" . Ortačko drušvo obično korisi skraćenicu „OD“ ili
„O.D.“.
OSNIVAČKI AKT
1. OSNIVANJE ORTAČKOG DRUŠTVA
Osnivačko društvo se osniva i nastaje na osnovu osnivačkog akta. Zato ovaj akt ima
konstitutivni karakter. Osnivači akt ortačkog društva je ugovor o osnivanju društva.
Osnivački akt mora biti sastavljen u pismenoj formi i mora biti potpisan od strane svih
osnivača. On takođe mora imati odgovarajuću sadržinu. Obavezna sadržina osnivačkog
akta utvrđena je zakonom o privrednim društvima. Osnivački akt ortačkog društva ima
obavezne i neobavezne elemente.

Osnivači ortačkog društva mogu biti fizička i pravna lica. Minimalni broj osnivača je
dva. Ograničenja u maksimalnom broju lica koja osnivaju ortačko društvo ne postoji.
Obično ovakav tip društva osniva manji broj lica.
Osnivački akt ortačkog društva sadrži:

1. puno ime i prebivalište svih fizičkoh lica, kao i matični broj svih osnivača i poslovno
ime i sedište pravnog lica svakog ortaka,
2. poslovno ime i sedište društva,
3. delatnost,
4. označenje vrste i vrednosti uloga ortaka.
Osnivački akt treba da sadrži i odredbe o zastupanju preduzeća, ali i način raspolaganja
dobiti, kao i snošenje rizika. Da bi društvo bilo registrovano pored prijave za registraciju
kao i ugovora o osnovinju neophodan je i dokument o uplaćenim ulozima članova
društva.
Neobavezne elemente osnivačkog akta ortačkog društva, koji su od značaja za društvo i
ortake, utvrđuju osnivači samostalno, prema njihovim potrebama.
Izmene i dopune osnivačkog akta ortačkog društva vrši se uz saglasnost svih ortaka
društva, ako tim aktom nije drukčije predviđeno.Ovo pravilo je dispozitivnog karaktera.

5
 2. UGOVOR O OSNIVANJU
Ortačko društvo može da ima i ugovor orataka društva. Ovaj ugovor nema konstitutivni
karakter, a počiva na fakultativnoj osnovi tj. društvo može ali ne mora da ga ima.
Ovakvim ugovorom se utvrđuje poslovanje ortačkog društva i upravljanje u samom
društvu. Za zaključivanje ugovora ortaka neophodna je pismena forma , a pošto je to
ugovor između dva ortaka , svaki od njih mora da potpiše ovaj ugovor. Ovaj ugovor se
prilaže uz prijavu za registraciju društva, a pravno dejstvo počinje kada ga svi ortaci
potpišu.

3. REGISTRACIJA

Uz registracionu prijavu osnivanja ortačkog društva prilaže se:

• dokaz o identitetu osnivača (fotokopija lične karte ili pasoša);

• osnivački akt društva, s overenim potpisima osnivača;

• ako je ortak preneo pravo poslovođenja na treće lice, overen potpis tog lica;

• naknada za registraciju u iznosu od 2.040,00 dinara.

PRAVNI ODNOSI IZMEĐU ORTAKA I ORTAKA SA ORTAČKIM

DRUŠTVOM

1. ULOGA U DRUŠTVU

Osnivačka sredstva društva mogu biti u vidu novca, stvari ili prava koja su iskazana u
novcu. Ulozi pojedinih članova čine glavnicu društva tj. neophodna sredstva za
poslovanje. Članovi ortačkog društva unose u društvo uvek iste uloge. Kada se radi o
novčanim ulozima, zna se visina uloga i ne postoje nikakvi problemi njihovog unošenja.
Ali kada su u pitanju nenovčani ulozi, oni najpre moraju biti procenjeni tj. određuje se
njihova realna vrednost koja se izražava u novcu. Ortaci moraju sporazumno da se
dogovore o vrednosti nanovčanih uloga, a ukoliko se to ne postigne imaju dve
mogućnosti.
Prva je da procenu povere ovlašćenom procenjivaču, a druga da podnesu zahtev da to
uradi sud u vanparničnom postupku.

6
Ortaci svoje uloge unose u društvo načinom koji određuje osnovački akt. Ukoliko jedan
od ortaka ne unese svoj ulog na način koji je ugovoren, ili u predviđenom roku ne uplati
novac ili čak za sebe uzme novac ili neku drugu imovinu društva, dužan je da društvu
plati određenu kamatu od dana kada je trebao uplatiti ulog tj. od dana kada je trebao
predati imovinu ili je uzeo novac ili imovinu.
Obaveza ortaka je da uplati svoj ulog u dogovorenoj visini, i zato je on dužan da poveća
svoj ulog iznad iznosa određenog osnivačkim aktom ali nije dužan da poveća svoj ulog
radi prikrivanja gubitaka društva.
Ortaci svoj udeo u društvu može preneti na drugog ortaka sa kojim se to dogovori.
Ovakvim prenosom se ne ugrožavaju interesi društva niti njenih poverilaca.

ODLUČIVANJE ORTAKA
Odlučivanje je regulisano Zakonomo privrednim društvima. Odluke u ortačkom društvu
uglavom donose sami ortaci, a postoje dve kategorije odluka. Prva se odnosi na odluke u
vezi sa redovnom delatnošću ortačkog društva, dok druga na pitanja izvan redovne
delatnosti društva. Kvorum za donošenje prve kategorije odluka je većina od ukupnog
broja glasova ortaka, a na drugu kategoriju se primenjuje princip jednosaglasnosti ortaka.
Svoje odluke ortaci donose na sednicama. Ukoliko se neka odluka odnosi na nekog od
ortaka , taj ortak ne može učestvovati u donošenju date odluke.

POSLOVOĐE U ORTAČKOM DRUŠTVU

Poslovođenje u ortačkom društvu uglavnom obavljaju svi njegovi članovi jer uglavnom
ortačko društvo sadrži mali broj članova. Međutim, može se desiti da se poslovođenje
poveri jednom od ortaka ili jednom broju ortaka. Ako se ovaj slučaj dogodi ostali ortaci
nemaju pravo na poslovođenje. Poslovođenje ortačkog društva podrazumeva obavljanje
poslova i drugih radnji u ime i za račun društva od strane ortaka kojima je to povereno.
Kada poslovođenje obavlja ovlašćenih ortaka oni mogu da obavljaju poslovođenje samo
ako postupaju zajedno. Svaki ortak je dužan da o načinu poslovođenja ostale ortake
ovlašćene za poslovođenje.

7
U cilju zaštite interesa ortaka koji nisu ovlašćeni na poslovođenje, Zakonom o privrednim
društvma je propisano da poslovođenje obuhvata samo ovlašćenje za obavljanje pravnih
poslova i drugih radnji koje se redovno vrše pri obavljanju delatnosti društva. Pod
pravnim poslovima i drugim radnjama se podrazumevaju poslovi i radnje koji su
uobičajeni tj. koje ortačko društvo redovno obavlja. Ortaci koji su ovlašćeni za obavljanje
poslovođenja mogu vršiti radnje koje su predviđene samim radom društva, a ako neki
posao prelazi određeni okvir, neophodno je da se svi ortaci usaglase u vezi obavljanja
takvog posla.

Poslovođenje može obavljati jedino član društva koji je za to određen, tj. poslovođenje se
ne može preneti na treće lice. Ukoliko se desi slučaj da je neophodno da se prenese na
neko treće lice, tada se svi ortaci moraju složiti. Lice na koje se prenosi ovlašćenje stiče
sva iz vršenja ovog prava. U tom slučaju ortak koji je preneo ovlašćenje trećem licu
odgovara za rad ponenutog lica.

Pravo na poslovođenje prestaje otkazivanjem vršenja ovog prava opd strane ortaka kojem
je to povereno i to u sledećim uslovima: da bude učinjeno u otkaznom roku koji je za to
ptredviđen ili da za otkazivanje postoji opravdan razlog . ortak koji prestaje sa
obavljanjem ove dužnosti mora blagovramano da obavesti druge ortake i to pismenim
putem. Ukoloko ne ispoštuje zakonska pravila dužan je društvu nadoknadi štetu koju je
tim putem prouzrokovao. Takođe ortaci mogu oduzeti pravo na rukovđenje i to u slučaju
da se ortak koji je predviđen za poslovođenje nije sposoban za obavljenje ove funkcije ili
da čini težu povredu dužnosti poslovođenja. Ovakva odluka se donosi po tužbi ortačkog
društva.

PRAVO DRUŠTVO ORTAČKOG DRUŠTVA PREMA TREĆIM

LICIMA
Pravni odnosi ortačkog društva i ortaka prema trećim licima se utvrđuju Zakonom o
privrednim društvima. Odnosi se na sledeća pitanja: pravo na zastupanje društva,
prigovore koje ortak i ortačko društvo mogu istaći prema trećim licima, kompenzaciju
potraživanja i odgovornost novog ortaka.

8
1. Pravo na zastupanje društva.- Zastupnici ortačkog društva mogu biti: svi ortaci, grupa
ortaka ili samo jedan ortak. Zakonska pretpostavka je da pravo na zastupanje imaju svi
ortaci, osim ako je osnivačkim aktom drugačije predviđeno. Moguće je da društvo
zastupaju ortaci zajedno sa prokuristom što se određuje osnivačkim aktom. Otkazivanje
ovlašćenja za zastupanje može se odediti u otkaznom roku koji je predviđen osnivačkim
aktom ili ako za to postoji opravdan razlog, koji cene ostali ortaci. Ukoliko postoji
opravdan razlog za odustajanje od zastupanja , ortak ovlašćen za zastupanje je dužan da
ostale ortake obavesti blagovremeno i pismenim putem. Ortak koji se odrekne ovlašćenja
za zastupanje suprotno navedenim pravilima dužan je društvu nadoknadi štetu nastalu
tom prilikom. Ovlašćenje za zastupanje se može oduzeti odlukom suda po tužbi društva i
to u slučaju da se utvrdi da ortak nije sposoban za zastupanje ili da je teže povredio
dužnost zastupanja društva.
2. Prigovor protiv zahteva poverilaca.- Ukoliko poverilac podnese prigovor protiv ortaka
za obaveze društva , ortak može podneti dve vrste prigovora. Prva vrsta prigovora su lični
prigovori koje ortak može istaći prema trećem licu , dok u drugu vrstu spadaju prigovori
koje može istaći samo ortačko društvo. Na podnošenje ovih prigovora primenjuju se
obligacioni propisi.
3. Odgovornost novog ortaka.- Kada novi ortak naknadno pristupi društvu, zbog zaštite
prava trećih lica, on,kao i svi ostali ortaci, odgovara solidarno celokupnom svojom
imovinom.
4. Prenos udela trećim licima.- Sa prenosom udela ortaka na treća lica prenosi se i
članska prava u ortačkom društvu.Svi ostali ortaci moraju dati svoju saglasnost na prenos
ortačkog udela trećim licima. S tim da se taj deo mora prvo ponuditi članovima društva.
Odgovornost kod prenosa udela na treće lice je veoma stroga, jer su njome obuhvaćeni i
sticalac i prenosilac udela. Ako se ortaci ne sporazumeju drugačije, sticalac i prenosilac
udela odgovaraju solidarno prema ortačkom društvu za sve obaveze koje je prenosilac
udela iam o u trenutku prenosa udela.

9
 PRESTANAK RADA ORTAČKOG DRUŠTVA
Prema zakonu o priivrednim društvima ortačko društvo prestaje sa radoma u sledećim
slučajevima:
• istekom vremena ili ispunjenjem cilja za koje je osnovno,
• odlukom ortaka o prestanku,
• stečejem društva,
• neobavljanjem poslova neprekidno u periodu u dve godine,
• sudskom odlukom o prestanku,
• nastupanjem nekog drugog događaja koji je određen osnivačkim aktom ili ugovorom
ortaka društva koji za posledicu ima prestanak rada društva.

Ako osnivačkim aktom i ugovorom ortaka nije drugačije predviđeno, prestanak rada
društva prestaje u sledećim slučajevima:
• smrti ortaka,
• otvaranja stečaja nad nekim od ortaka,
• otkaza nekog ortaka,
• ugovorom odluke ortaka društvai zakonom
• u nekom drugim slučajevima okji su određeni osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka.

Ortačko društvo može prestati da postoji i sudskom odlukom i to kada postoji opravdan
razlog predviđen zakonom.
Ortak može biti isključen iz društva i u tom slučaju njegovo svojstvo ortaka prestaje
suprotno njegovoj volji. O njegovom isključenju odlučuje sud po tužbi ortačkog društva.
Kada u ortačkom drušvu ostane samo jedan ortak, on je dužan da obezbedi postojanje još
jednog ortaka ili da nastavi da posluje u drugoj pravoj formi.
U slučaju smrti ortaka, njegovi naslednici predstavljaju treća lica u odnosu na društvo.
Oni mogu postati članovi društva ako postoji unapred izražena volja ortaka u osnivačkom
aktu društva i da to naslednici prihvate.

10
Prestanak ortačkog društva predstavljaju podatke koji se regisruju. Prijavu podnose ortaci
koji su ovlašćeni za zastupanje dručtva. Prijavljivanje prestanka postojanja ortačkog
društva vrši sud po službenoj dužnosti.
ZAKLJUČAK
Ortačko društvo nastaje kao organizacioni oblik udruživanja kapitala. Obično se javlja u
oblastima sa ograničenim tržištima i manjim brojem potrošača, dobara i usluga. Javlja se
u uslužnim delatnostima , mada ih je danas sve više u oblastima pružanja intelektualnim
usluga trećim licima. Reč je o ortačkim preduzećima koja se javljaju u oblastipružanja
usluga u projektantskim, finansijskim i drugim poslovima koji dolaze do izražaja sa
odgovarajućom stručnošću.

11
 LITERATURA
1. Dr Babić Verica, dr Janićijević Nebojša, dr Kostić Živko, dr Petković Mirjana, dr
Stefanović Živan, Organizacija preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd,
2000.god
2. Prof. dr Srdić Milutin, Jovanović Vladimir, Pravni položaj privrednih subjekata,
Privredna akademija, Novi Sad, 2006.god
3. http://sh.wikipedia.org/, Ortačko društvo, 09.12.2008. godine
4. http://www.kombeg.org.yu, Ortačko društvo, 10.12.2008. godine
5. http://www.sme.sr.gov.yu/, Privredna društva, 06.12.2008

12