Naziv univerziteta

SEMINARSKI RAD
PREDMET:

TEMA: Veber

MENTOR: STUDENT:

Januar, 2020 godine

 SADRŽAJ
1. EKONOMSKA MOĆ DRUŠTVENI POREDAK…………………………………3
2. USLOVLJENOST KLASNOG POLOZAJA POLOZAJEM NA TRŽIŠTU……..3
3. ZAJEDNIČKO DELANJE KOJE PROISTIČE IZ KLASNIH INTERESA……..3
4. VRSTE KLASNIH BORBI………………………………………………………..3
5. STALEŠKI UGLED………………………………………………………………..4
6. STALEŠKE POVLASTICE………………………………………………………..4
7. POLITICKE STRANKE…………………………………………………………...4

2
EKONOMSKA MOĆ DRUŠTVENI POREDAK

Svaki pravni poredak neposredno utiče na raspodelu moći u okviru jedne zajednice, i to kako
ekonomske tako i svih drugih oblika moći. Ovo važi za svaki pravni poredak, a ne samo za onaj
koji štiti država. Uopšte uzev, pod izrazom mock ovde podrazumevamo verovatnoću da jedan
čovek ili grupa ljudi sprovedu svoju volju u nekom društvenom odnosu čak i nasuprot otporu
drugih učesnika. Razume se, ekonomska moćnije isto što i moć uopšte. Štaviše, ekonomska moć
može nastati kao posledica moći koja se osniva na nekim drugim razlozima.1

USLOVLJENOST KLASNOG POLOZAJA POLOZAJEM NA TRŽIŠTU

U smislu koji je ovde utvrđen, klase nisu zajednice, mada predstavljaju mogućan i čest osnov
zajedničkog delanja. O klasi možemo govoriti onda kad postoji jedan specifičan uzročni činilac
koji određuje životne izglede izvesnog broja ljudi, ali samo ukoliko ovaj činilac predstavlja
ekonomske interese u svojini nad dobrima i pogodnostima za sticanje prihoda pod uslovima
robnog tržišta (klasni položaj).

ZAJEDNICKO DELANJE KOJE PROISTICE IZ KLASNIH INTERESA

U skladu s našom terminologijom, glavni činilac koji dovodi do stvaranja klasa jesu ekonomski
interesi, i to oni koji su vezani za postojanje tržišta. Pa ipak, pojam klasnog interesa je
višesmislen. Čak i kao iskustveni pojam, on je neodređen, čim se pod njim podrazumeva nešto
drugo nego stvarni pravac interesa koji s izvesnom verovatnoćom proističe iz klasnog položaja i
koji je u proseku isti za one koji se nalaze u istom položaju.

VRSTE KLASNIH BORBI

Prema tome, svaka klasa može postati nosilac bilo kog od bezbrojnih mogućnih oblika klasnog
delanja. Ali to nije neizbežno. U svakom slučaju, klasa nije zajednica, i ako bismo hteli da je
pojmovno izjednačimo sa zajednicom, to bi dovelo do izopačenosti. To što ljudi koji se nalaze u
istom klasnom položaju po pravilu reaguju masovnim delanjem na tako osetljive situacije kakve
su ekonomske u pravcu koji je najadekvatniji prosečnom interesu svih jedna činjenica koja je za

1
Đurić, M.S. (1987) Sociologija Maksa Vebera. Zagreb

3
razumevanje istorijskih događaja isto toliko važna koliko i u osnovi jednostavna - ne sme na
kraju da dovede do one vrste pseudonaučnog operisanja s pojmom klase i klasnog interesa koje
je danas uobičajeno i koje je našlo klasičan izraz u tvrdnji jednog darovitog pisca: da se
pojedinac doduše može prevariti u oceni svog interesa, ali da je klasa nepogrešna u tome.

STALEŠKI UGLED

Nasuprot klasama, staleži su redovno zajednice, mada često amorfne vrste. Nasuprot klasnom
položaju, koji je čisto ekonomski uslovljen, izrazom »staleški položaj« obeležićemo svaku
tipičnu komponentu životne sudbine ljudi koja je uslovljena specifičnom, bilo pozitivnom ili
negativnom, društvenom ocenom ugleda koji se vezuje za bilo kakvo zajedničko svojstvo
mnogih pojedinaca.

STALEŠKE POVLASTICE

Praktično gledano, staleška slojevitost ide zajedno s monopolizovanjem idealnih i materijalnih

dobara ili pogodnosti, i to na način koji nam je već poznat kao tipičan. Pored specifičnog
staleškog ugleda, koji se uvek osniva na odstojanju i isključivosti, i izvesnih počasnih prava, kao
što su pravo na određenu nošnju, pravo na određenu hranu koja je zabranjena drugima, pravo na
nošenje oružja, što je s obzirom na posledice osetna prednost, pravo na neprofesionalno, dakle
diletantsko bavljenje određenim umetnostima (na primer sviranje na određenim instrumentima),
ovde nailazimo i na niz najraznovrsnijih materijalnih monopola.2

POLITICKE STRANKE

Dok se prava postojbina klasa nalazi u oblasti ekonomskog poretka, a prava postojbina staleža u
oblasti društvenog poretka, to jest u sferi raspodele ugleda odakle i klase i staleži utiču na pravni
poredak i opet trpe njihov uticaj - dotle stranke pre svega obitavaju u sferi moći. (Đurić, M.S.
(1987) Sociologija Maksa Vebera. Zagreb)

2
Đurić, M.S. (1987) Sociologija Maksa Vebera. Zagreb