NAZIV ŠKOLE

MATURSKI RAD
PREDMET:

TEMA:

MENTOR: UČENIK:

Maj, 2020 god.

 SADRŽAJ

Uvod................................................................................................................................................3
Priprema teksta za štampanje mašinskim putem.............................................................................4
Priprema teksta za štampu...............................................................................................................5
Šta je Letak ili flajer?.......................................................................................................................6
Dizajn flajera...................................................................................................................................7
Programi za pravljenje flajera..........................................................................................................9
Zaključak.......................................................................................................................................10
Literatura........................................................................................................................................11
Uvod
U starim vekovima, posle osvajanja Aleksandra Velikog, umnožavanje i trgovina prepisivanom
literaturom bila je najživlja u Aleksandriji, Egiptu, a u doba Rimske imperije, bibliopoli su u
Rimu snažno razvijali poslove umnožavanja i prepisa spisa.

U vekovima nakon propasti Rimskog Carstva, prešla je sva ili delimična vlast u ruke sveštenstva.
Umnožavanja su uglavnom ograničavana na crkvene knjige i molitvenike, a obavljana su u
manastirima. U našim manastirima su već u 11. veku bile prepisivane mnoge crkvene knjige,
tako da je na našim prostorima ova oblast počela značajnije da se razvija.

Od četvrtog veka, nakon što je pronađen način izrade pergamenta, papirus se upotrebljavao samo
za spise manje važnosti, dok je za važnija dokumenta korišćen isključivo pergament. Početak
pripreme teksta za štampu datira iz petog veka. Tada je već upotrebljavan pergament, a potom
primitivno izrađena hartija. Prepisivani listovi su označavani brojevima i slagani po redu jedan
na drugi. Nakon završetka prepisa knjige, skup listova se prošivao na jednom kraju, trakom.
Tako ušivene listove su ulagali u korice, da bi ih zaštititili od gužvanja. Pošto je knjiga dobila
svoj današnji oblik, radilo se na usavršavanju izgleda korica.
Priprema teksta za štampanje mašinskim putem

Johan Gutenberg

Pretpostavlja se da počeci štampanja u Evropi sežu u vreme 11. veka. Priprema teksta za štampu
sa klišeom od drveta rađena je duborezom, a ljudi koji su se bavili tim poslom zvali su se
ksilografi (drvoresci). Postupak se svodio na to da je na ploči od tvrdog drveta ručnim alatom
odstranjivano drvo na mestima gde bi na otisku trebalo da bude belina, tako da je ostala površina
bila ravna i pogodna za ostavljanje otiska. Sadržaj stranice se urezivao tako da izgleda kao odraz
pravog lika u ogledalu. Štampanje se vršilo na taj način sto bi se preko pripremljenog klišea
premazala boja (valjkom obloženim finom kožom) i postavio papir tako da se ne pomera, a preko
njega dobro uglačana, tanka koža. Postupak same štampe se svodio na pažljivo trljanje,
specijalno obrađenom kosti, cele površine hartije preko klišea. Ovakav način štampe se pokazao
kao izuzetno nepraktičan i spor zbog čestog pomeranja hartije na kojoj se štampa, tako da je
otisak neuredan i nečitak. Dalji razvoj ovog postupka se svodio na usavršavanje klišea i
materijala od kojih se ona prave, tako da se napredak očitavao u upotrebi bakra i sličnih metala
zgodnih za obradu.

Prvi drvorezi su bili prilično slabi, ali su velikom brzinom bili usavršavani do umetnosti, tako da
su 1450. do 1460. već osnivani strukovni esnafi majstora za izradu klišea i štampe. 1440. godine
počinje era mašinskog umnožavanja spisa i knjiga. Te godine je Johan Gutenberg u Strazburu,
izumeo ručni aparat za izlivanje pojedinačnih slova od rastopljenog olova i presu za pravljenje
otisaka. On je 1448. formirao svoju prvu štampariju. Gutenbergovim izumom 1440. godine
ustanovljeni su osnovni metodi štampanja koji su prethodili ovim današnjim.

Priprema teksta za štampu

CMYK

Brzina i kvalitet krajnjeg proizvoda ograničene su kvalitetom pripreme za štampu. Prvo se

izvršava generička provera teksta i ukoliko je sve u redu kreće se sa procesom montaže i štampe.
Priprema za štampu se zatim osvetljava na ploče direktno u štamparskoj mašini. Na ovaj način se
izbegavaju greške u pasovanju ploča koje mogu proizaći iz ljudskog faktora i rezultat je mnogo
kvalitetniji i oštriji otisak. U samom postupku štampe, na tabak se nanose, određenim
redosledom, osnovne procesne boje. Preciznim merenjem i kontrolom se podešava količina
nanosa procesnih boja i tako se postiže tačnost neke nijanse na finalnom otisku. Po nanošenju
boja na tabak sledi njihovo sušenje i eventualni nanos dodatnih premaza, na primer UV laka. Ovi
dodatni nanosi služe za zaštitu kvaliteta odštampanog materijala od izlaganja Suncu, mehaničkih
oštećenja i slično.

Štamparska tehnologija koristi četiri procesne boje za reprodukciju slika - svetlo plavu (Cuan),
purpurnu (Magenta), žutu (Yellow) i crnu (Black) – takozvani CMYK.

model. Pri štampanju treba obratiti pažnju na odabir i korišćenje spot boja. Spot boje se mešaju i
prave poput farbi i štampaju se posebno. Za najbolje rezultate potrebno je koristiti osnovne
palete boja i eventualno neke procesne kolor karte. Pri korišćenju svetlijih boja izbegavati boje
koje koriste manje od 10% bilo koje procesne boje pošto one u štampi izgledaju mnogo svetlije.
Važno je napomenuti da boje na probnim otiscima koji su odštampani na kolornim laserskim i
inkdžet štampačima nisu verne štampanom otisku.

Preslikavanje boja, ili apcigovanje, javlja se kada se na poleđini tabaka preslika boja sa tabaka na
kome leži. Obično se javlja primenom pritiska prilikom sečenja, ali se može pojaviti i pri samom
slaganju tabaka. Preslikavanje je uzrokovano činjenicom da je boja na tabaku još uvek sveža i
vlažna prilikom rukovanja. Iako se može izbeći plastifikacijom ili lakiranjem, preporučljivo je da
se obrati pažnja koje se boje koriste u pripremi.

Fotografije i slike moraju zadovoljavati određene kriterijume da bi se odštampale kako se to od

njih i očekuje. Potrebno je voditi koristite kvalitetne fotografije jer u našoj štampi se mogu uočiti
najmanje greške i varijacije u koloru.
Grafičke aplikacije danas su mnogo komplikovanije nego ranije. Mnoge od njih sadrže neke
funkcije koje nisu kompatibilne sa današnjom tehnologijom štampe.

Veoma je važno podesiti format tokom pripreme. Dobra je praksa da se svi važni objekti na
strani drže najmanje 4 mm od ivice formata odnosno prevoja i perforacije, u takozvanoj
bezbednoj zoni.

Pri izradi knjiga i brošura obratiti pažnju da se svaka strana pravi kao posebna u svom
dokumentu.

U izradi knjiga i brošura preporučljivo je da margine budu minimalno 10 mm. Ukoliko je reč o
obostranoj štampi, broj strana mora biti paran, ukoliko je izabrani povez klamer, broj strana mora
biti deljiv sa 4.

Šta je Letak ili flajer?

Letak je jedan od sredstava reklamiranja i informisanja. Flajer se obično štampa na malom
papiru sa informacijama o proizvodu, usluzi ili o nekom događaju. U današnje vreme je
popularna metoda oglašavanja zbog niske cene. Veličine i forme flajera veoma variraju od
standardnih formata na jednom listu, do flajera sa preklopom ili neuobičajenih oblika.

Distribucija flajera se radi na više načina, obično je to deljenjem u nekom javnom prostoru ili na
ulici a može biti poslat poštom ili ubačen u poštansko sanduče.

Flajeri ne drže pažnju čitaoca dugo i zbog toga je neophodno da flajer bude dobro dizajniran.
Dizajn flajera
Na šta treba obratiti pažnju prilikom dizajna flajera?

 Odredite ciljnu grupu – prema ciljnoj grupi određujete kome se obraćate i na koji način.
Nije isti flajer koji se obraća starijoj populaciji za popust posle penzije i onaj koji poziva
tinejdžere za skup Jutjubera.

Flajer za teretanu – primer

 Atraktivnost – flajer treba da se ističe i da zapadne za oko čitaocima zadržavajući im

pažnju. Izbor fonta i fotografije bi trebalo da su dobro uklopljeni i da budu čitljivi. Izbor boja
bi trebalo da bude adekvatan jer ljudi nesvesno povezuju emocije sa vizuelnim prikazom tj.
 bojama. Raspored elemenata i razmak između njih bi trebalo da bude ravnomeran. Ne treba
da bude prenatrpan a opet ne treba ni ostavljati punog praznog prostora. Treba napraviti
procenu šta bi trebalo da bude u fokusu i na čemu je akcenat, a ostalo bi trebalo da prati i da
bude u drugom planu.

 Jasna poruka – Obratite se svojoj ciljnoj grupi jezikom koji ona razume. Ako nekoga
pozovete da bindžuje seriju razumeće vas samo ako ima iskustva u tome (bindžovanje-
maratonsko uživanje u nečemu tv serije, alkohol i slično.), ako vas ne razume onda ste
fejlovali (fejl – en. Fale – potpuni neuspeh).

Dimenzije flajera – formati

Standardni flajeri se najčešće štampaju u formatima A4, A5, A6 ili DL formatu.

A4 format je format 210x297mm ili običan list papira za štampač.

A5 je prepolovljeni list A4 formata dimenzija 148 x 210 mm,

A6 je prepolovljeni A5 format dimenzija 105 x 148 cm

DL format (ameriken) je dimenzija 100×210 mm

Programi za pravljenje flajera

Za pravljenje flajera su vam potrebnih programi za grafički dizajn. Neki su bazirani na
vektorskoj grafici, neki na rasterskoj i rad u njima je prilično različit. Najpopularniji su iz Adobe
paketa, kao što su Adobe Ilustrator i Adobe Photoshop. Tu su još i Scribus, CorelDraw, Photo
Pos Pro i GIMP – besplatna zamena za Photoshop. Uglavnom koštaju priličnu sumu novca, neki
su besplatni a neke stvari možete i da uradite i uz onlajn zamenu za njih. Najbolji primer
https://pixlr.com/ koji je dobra zamena za Photoshop. Jedina mana je što malo sporije radi jer
radi preko internet konekcije.
Nakon svega možete da pošaljete fajl za štampu flajera ili da kontaktirate nekog profesionalnog
dizajnera da to uradi umesto vas.
Zaključak
Flajer je, u suštini, list papira najčešće formata A6, mada postoji i u drugim veličinama. Obično
je štampan dvostrano ili jednostrano, i služi kao najisplativiji (najjeftiniji) vid reklamiranja.
Naziv je dobio od engleske reči flyer (ili flier), a drugi, odomaćeni naziv je letak.

Dizajn flajera predstavlja poseban zadatak za svakog grafičkog dizajnera. Pošto dizajn u velikoj
meri zavisi od sadržaja koji će na njemu biti, pre nego što krenete da ga dizajnirate, utvrdite šta
tačno treba da piše na njemu. I pazite – letak nije pamflet ili brošura te ne bi trebalo da ima
previše informacija. Tako ćete samo postići suprotan efekat od željenog. Dakle, prvo pripremite i
utvrdite sadržaj – koji treba da sadrži ključne informacije i poziv na akciju – pa tek onda
nastavite da čitate ovaj tekst.
Literatura
1. https://www.popwebdesign.net/
2. www.wikipedia.org