Projektovanje CAD modela I tehnolgija izrade na

primeru pomocnog pribora za zavarivanje

Sadržaj
1 Uvod u CAD/CAM sisteme .......................................................................................................2
2 Komparativni prikaz vodećih razvijenih komercijalnih CAD/CAM sitema. ..............................2

3.Opis izabranog CAD/CAM sistema……………………………………………...4

4.Kreiranje 3D modela koji čine zadati sklop……………………………………………………..5

5.Radionički crtezi 3D modela delova…………...………………………………………………..8

6 Projektovanje NC tehnologije izrade za zadate

delove…………………..................................................................................................................9

7 Literatura………………………………………………………………………………………...9
1. Uvod u CAD/CAM sisteme:

CAD/CAM

Cad/Cam je tehnologija koja omogućava automatski prelaz od dizajna proizvoda do njegove proizvodnje.
Cad/Cam označava integraciju dizajna (CAD) i proizvodnih aktivnosti (CAM) pomoću računarskih sistema.

CAD - Computer Aided Design

CAD - Computer Aided Design (Kompijuterski podržano konstruiranje) je korištenje racunarskih

programa kako bi se pomoglo u kreiranju, modifikaciji, analizi i optimizaciji dizajna.
CAD programi upotrebljavaju se pri izradi ili poboljšanju konstrukcije proizvoda od koncipiranja do
dokumentacije.
CAD programi su podrška procesu konstruisanja u kreiranju geometrijske prezentacije onoga što se
konstruise, dimenzionisanju i tolerancijama, upravljanju izmenama konstrukcije, arhiviranju i razmeni
informacija o dielovima i sklopovima.

CAD sisteme čine elementi koji su međusobno povezani:

 Korisnik (konstruktor) koji poznaje rad na računaru i ostaloj hardverskoj

opremi, koristi CAD softver i ostale potrebne programe, te je sposoban rešavati
postavljeni konstrukcijski problem

 Hardver čini računar i prateća oprema. Hardver treba biti prilagođen korisniku, i osigurati
efikasno funkcionisanje CAD softvera (više RAM memorije, brži procesor,
kvalitetan monitor,...) da može rešavati konkretne konstrukcijske zadatke. Za pojedine zadatke je
potrebna je dodatna specifična oprema.
 Softver čini, pre svega CAD softver, ali se pored toga koristi i operativni sistem, te različiti
pomoćni programi. Za specifične namene se koriste posebni dodatni moduli CAD softvera.

 Problem i konstrukcijski zadatak predstavlja ulaz u proces konstruisanja i razvoja proizvoda.

Postavljeni zadatak utiče na ostale elemente CAD sistema. Za specifične
probleme potrebna su posebna stručna znanja konstruktora. Specifični problemi
 zahtevaju posebne karakteristike i/ili hardverska i softverska rešenja

CAM– Computer AidedManufacturing

CAM– Computer AidedManufacturing (Računarski podržana proizvodnja) je učinkovito korištenje

računarske tehnologije za planiranje, upravljanje i kontrolu proizvodnih procesa.
Na temelju CAD modela vrši se generisanje G koda za obradu na strojevima upravljanim računarima.
Danas su gotovo sve vrste obrada temeljene na CAM tehnologijama.
Za razliku od CAD-a, koji služi kao pomoć prilikom modeliranja i konstruiranja proizvoda, procesa i
proizvodnih pogona, CAM služi kao programska podrška u proizvodnji, odnosno kontroli CNC strojeva
koji se koriste pri obradi i proizvodnji obradaka. Tradicionalno, CAM je shvaćan kao programski alat za
numeričko upravljanje (NC) u kojem se pomoću CAD sistema generišu dvodimenzionalni ili
trodimenzionalni modeli. Korištenjem podataka o geometriji modela, dobijenih iz modela i nacrta
kreiranih u CAD sistemu, u CAM programu moguće je generisati putanju alata za različite postupke
izrade.
Tipičan proces stvaranja programa za upravljanje CNC strojem, uključuje izradu delova i popisa delova u
CAD programu .Opis dela načinjenog u CAD programu prevodi se u prilagođeni format, kao što je DXF ili
IGES, koji se potom učitava u CAM program gde se koristi za izradu putanje alata koja prati opis
prethodno načinjen u CAD-u.
Slično kao i kod CAD sistema, CAM sistema čine elementi koji su međusobno povezani.

 Ulaz za CAM sistem predstavlja CAD model. Pri definiranju CAD modela (u fazi
konstruiranja) tehnologija izrade je već definisana ili je bitno ograničen izbor mogućih
tehnologija.
 Hardver u CAM sistemu čine, pre svega numerički upravljani strojevi (CNC),
obradni centri, fleksibilni proizvodni sistemi, itd., kao i računar. Složenost i cena
CNC strojeva znatno premašuje složenost i cenu računara, a savremeni strojevi obično imaju svoj
računar.
 CAM softver može biti nezavistan ili povezan sa konkretnim strojem.

Osnovne funkcije CAM sistema vezane su za planiranje proizvodno-tehnoloških procesa. Među njima su:
• generisanje pripremka
• generisanje i optimizacija putanje alata
• kreiranje i korištenje baza podataka i kataloga režima i alata
• proračun vremena izrade
 • generisanje NC programa
• simulacija i vizualizacija procesa izrade
• generisanje proizvodne dokumentacije

2.Komparativni prikaz vodecih razvijenih komercijalnih CAD/CAM

sistema

U danasnje vreme postoji jako puno CAD/CAM sistema,medjutim medju razvijenim vodecim
CAD/CAM sistemima posebno ističu sledeci

Proizvođač Program

Program SOLIDWORKS služi za mašinsko projektovanje i automatizaciju procesa koji su

zasnovani na parametarskom modelovanju punih tela. SOLIDWORKS je prvi CAD paket koji koristi
grafičko okruženje Microsoftovog Windowsa.

Jedan od najpoznatijih sigurno je Creo Elements/Pro prethodno poznat pod imenom Pro/INŽENjER

3.Opis izabranog CAD/CAM sistema

Creo Parametric (nekada Pro/Engineer WILDFIRE) je parametrsko, integrisano 3D CAD/CAM/ CAE
softversko rešenje kompanije PTC (Product Development Company). Prvo je softversko rešenje koje je
primenilo parametrijsko, feature – bazirano, asocijativno modelovanje solid objekata. Moguće ga je
pokrenuti na Microsoft Windows i UNIX platformama i pruža mogućnosti solid modelovanja,
modelovanja sklopova i tehničkog crtanja, analizu konacnih elemenata (FEA), izradu putanja alata za NC
mašine i dr.

Korisnici kreiraju 3D model proizvoda koji se sastoji od 2D i 3D solid model podataka, koji se mogu
dalje koristiti za analizu modela, brzu izradu prototipa, izradu putanja alata i CNC proizvodnju. Svi
podaci se mogu koristiti između CAD, CAE i CAM

modula bez konverzije. Proizvod i kompletna lista materijala se mogu modelovati precizno sa potpuno
povezanim tehničkim crtežima i informacijama o kontroli revizija. Asocijativna funkcionalnost u Creo
Parametric omogućava korisnicima da izvrše promene u bilo kom trenutku u toku razvoja proizvoda a
promene će biti automatski ažurirane dalje u procesu izrade. Ova funkcionalnost omogućava konkurentno
(istovremeno) inžinjerstvo - dizajneri, analitički i proizvodni inženjeri rade paralelno, što unapređuje
proces razvoja proizvoda. Mogućnosti programa su podeljene u tri glavna pravca: inženjerski dizajn,
analiza i proizvodnja. Podaci su zatim dokumentovani i prezentovani kao standardni 2D radionički crtež
ili kao 3D crtež prema standardu .

Inženjerski dizajn Creo Parametric pruža kompletan set alata pomoću kojih je moguće napraviti potpun
digitalni prikaz proizvoda koji se dizajnira. Pored uopštenih alata za rad sa geometrijom, postoji i
mogućnost generisanja geometrije i drugih integrisanih komponenti, kao što su industrijski i standardni
cevovodi i kompletne definicije žičnih instalacija. Poseduje veliki broj alata koji omogućavaju
konceptualni industrijski dizajn, od skica preko povratnog (reverse) inžinjeringa sa podacima o tačkama
(point cloud data) do alata za rad sa površinama slobodnog oblika. Takođe, obezbeđeni su i alati koji
podržavaju zajednički razvoj.

Analiza U ovom segmentu, Creo Parametric poseduje veliki broja alata i pokriva termalnu, statičku,
dinamičku i FEA (finite element) analizu, zajedno sa drugim alatima, koji su svi napravljeni da pomognu
razvoj proizvoda. Ovi alati uključuju ljudske činioce, tolerancije izrade, tok liva i optimizaciju dizajna.
Optimizacija dizajna se može koristiti na nivou geometrije i u sadejstvu sa FEA analizom, da bi se dobile
optimalne dimenzije proizvoda.

Proizvodnja Koristeći osnovne mogućnosti programa uz osvrt na princip jedinstvenog izvora podataka,
Creo Parametric pruža bogatu paletu alata u proizvodnom okruženju u formi dizajna alata i simulacije
izrade proizvoda na CNC mašinama, kao i generisanje G - koda (programski jezik za CNC

4.Kreiranje 3D modela koji čine zadati sklop

Integracija CAD/CAM tehnologija će biti demonstrirana na primeru projektovanja CAD modela I

tehnologije izrade pomocnog pribora za zavarivanje.
Potrebno je prvo projektovati CAD modele delova sklopa sa slike a zatim ih spojiti da bi se dobio
sklop.Najzahtevniji deo za modeliranje je svakako postolje ovog pomocnog pribora.Postolje sadrzi 2
žljeba I tri rupe,visna ovog dela je 90mm,a duzinai sirina su 304x410mm.

Sledeci vrlo bitan deo u ovom sklopu je pritiskivac ,tj deo koji pomaze učvršćivanju dela koji se
zavaruje.On je zakrivljen pod uglom 135 stepeni i taj deo je onda paralelan sa delom postolja na koji se
naslanja deo koji se zavaruje.Pritiskivac takodje ima otvor koji sluzi da se ovaj deo pričvrsti za vreteno
koje omogucava kretanje pritiskivača napred nazad.

Zatim je potrebno modelirati vreteno čije kretanje je ograničeno sa leve i desne strane ,tako da se ono
moze kretati samo napred ili nazad.Vreteno se kreće po principu zavrtanja.
Tj kada okrecemo vreteno na desno ono pomera
pritiskivac napred i deo koji treba da se savaruje je
pritisnut.Obrnutim postupkom se pritiskivač pomera u
nazad.Duzina vretena je 404mm.Ono takodje ima otvor
kroz koji se provlači ručica koja sluzi za okretanje
vretena.

Ostali delovi sklopa sluze za pričvrćivanje vretena za

postolje ili vretena za pritiskivač:
5.Radionički crtezi 3D modela delova
Nakon modeliranja delova I formiranja sklopa potrebano je bilo uraditi radionicke crteže sklopa I 2
najveća dela ,tj pritiskivača I postolja.

Kod radionickog crteza sklopa potrebno je odrediti samo gabaritne mere koje su u ovom slučaju 494mm
I 410mm.Takodje je potrebno označiti sve delove sklopa sa njihovim imenima kao sto je to uradjeno na
slici:

Sto se tice postolja bitno je prikazati žljebove(R10) I rupe dimenzija ᴓ10 cije su dubine 10mm I 5 mm.
Osim ova 2 crteža imamo I crtez pritiskivača.Na oba crteža hrapavosti su N7 I N9

6.Projektovanje NC tehnologije izrade za zadate delove

Takodje je potrebno projektovati NC tehnologiju izrade za postolje I pritiskivač

Kod pritiskivača moramo uraditi zapreminsko I površinsko glodanje I potrebno je izbusiti jedan
otvor.Dimezije prpremka su 160x160x30.Prvo je uradjeno zapreminsko glodanje
Kod površinskog glodanja korišćeno je glodalo ᴓ30,rezni deo 40 mm

Takodje je uradjeno busenje za dobijanje otvora kao na slici:

Za busnje je koriscen alat ᴓ10 duzine 60mm.Broj obrtaja glavnog vretna je 1000.
Kod postolja je potrebano uraditi samo zapreminsko glodanje a potom izbušiti 3 otvora.Dimenzije
pripremka su 300x300x90 mm

Zapreminsko glodanje je uradjeno glodalicom ᴓ10 da bi mogli da se urade I žljebovi.Broj obrtaja glavnog
vretena 1800.

Zatim se radi bušenje 3 rupe,sve 3 su prečnika ᴓ10 a dubine 2 rupe su 10mm a srednje rupe
5mm.Busenje se radi alatom prečnika 10 mm
7.Literatura:Internet