Zadatak

MAŠINSKI FAKULTET U
BEOGRADU CIM List br.

Projektovanje proizvoda-CAD

Jedno moderno preduzeće bazira svoj razvoj i tehnologiju na postizanju što boljeg kvaliteta proizvoda i
usluga. Uslov za postizanje ovakvog cilja je pažljivo odvijanje svih aktivnosti u poslovanju preduzeća koje
čine ciklus kvaliteta proizvoda, odnosno usluge. Dakle, to nisu samo aktivnosti koje se odvijaju neposredno
na izvršenju metroloških zadataka i kontrolisanja postignutog kvaliteta, već tu spadaju i : marketing sa
istraživanjem tržišta, razvoj proizvoda sa izradom projekta i potrebnih specifikacija, nabavka materijala,
planiranje i razvoj procesa, sam tok proizvodnje, kontrolisanje, ispitivanje i proveravanje proizvoda i svih
jedinica preduzeća koje učestvuju u procesu proizvodnje, prodaja sa distribucijom, ugradnja i puštanje u
pogon, održavanje i praćenje proizvoda u eksploataciji, pa sve do njegovog uklanjanja nakon korišćenja. Za
svaku od ovih aktivnosti primena računara predstavlja polaznu osnovu za poboljšanje kvaliteta konačnog
proizvoda, a krajnji rezultat ovoga trebalo bi biti CIM-preduzeće. CIM-preduzeće predstavlja računarski
integrisan sistem svih kompjuterizovanih aktivnosti jednog preduzeća. Konačna realizacija ovakvog
preduzeća imala bi povezane sve pomenute aktivnosti – od porudžbine do isporuke, a upravljanje bi se
realizovalo u potpunosti pomoću računara. Tok proizvodnje bi počinjao prihvatanjem porudžbine i slanjem
podataka u CAD-sistem, odakle bi projektanti realizovali projektovanje novog proizvoda ili bi upotrebili i
usavršili već postojeću konstrukciju. Planiranje proizvodnje bi se izvršilo automatski, na osnovu izlaznih
podataka iz CAD-sistema, podrazumevajući prethodno definisanje plana obrade, alata, steznih pribora,
mašina i drugo. Nakon izvršene obrade, bila bi izvršena montaža gotovih proizvoda, njihovo pakovanje i
isporučivanje kupcu, uz minimalne manuelne aktivnosti. Sve to bi zahtevalo da CIM sistem poseduje baze
podataka/znanja o tehnološkim mogućnostima sistema i odgovarajuću logiku odlučivanja koja bi upravljala
ovom bazom.Podsistem CIM-preduzeća koji će biti razmatran i rešen u ovom projektnom zadatku je
projektovanje primenom računara (Computer Aided Design). Termin projektovanja ima veoma široku
definiciju, a predstavlja proces transformacije postavljenih funkcionalnih zahteva i strukturnog opisa
proizvoda u konačno realizovano rešenje. Ovo je veoma složen postupak i njegova složenost naročito raste
sa porastom kompleksnosti modela. Izlaz procesa projektovanja je model prezentiran u vidu dokumenta,
crteža, plana ili prototipa.Značaj primene računarske tehnike u procesu projektovanja je ogroman. Model
dobijen projektovanjem pomoću računara (CAD) sadrži više od 90% potrebnih podataka za funkcionisanje
proizvoda. CAD podrazumeva projektovanje modela i procesa gde se računar koristi prilikom razrade,
analize ili modifikacije projektnog rešenja. Parametri modela se u ovoj formi mogu veoma lako promeniti, a
smeštanje dobijenih rešenja je lako, efikasno i sigurno. U okviru CAD sistema postoji i mogućnost izvesnih
analiza i simulacija ponašanja projektovanog modela ili procesa u zadatim uslovima. Najveći deo rutinskih
aktivnosti crtanja i projektovanja odrađuje računar, a na projektantu ostaje samo kreativni deo posla. Proces

Reg. broj Prezime i ime Smer Šk. god. Datum Pregledao

103/02 Dražeta Vladimir Proizvodno 2006/2007
 Zadatak
MAŠINSKI FAKULTET U
BEOGRADU CIM List br.

konstruisanja pomoću računara svodi se na komponovanje određenih geometrijskih elemenata i definisanje

njihovih veza i odnosa u virtuelnom okruženju. Mogućnost greške je time svedena na minimum, a tako
dobijena rešenja su najbliža idealnim. Izlaz iz CAD sistema je potpuna dokumentacije o izvedenom
proizvodu, uključujući tehnički crtež i specifikacije vezane za projektovano rešenje.

Opis poslovnog sistema

Poslovni sistem se bavi proizvodnjom reduktora.Poslovni sistem sadrži sledeće podsisteme:
 Podsistem za projektovanje-CAD
 Podsistem za inženjerske proračune-CAE
 Podsistem za projektovanje tehnologije-CAM/CAPP
 Podsistem za upravljanje zalihama
 Podsistem za Distribuciju i pripremu alata i pribora
 Podsistem za upravljanje mašinama,robotima i uređajima
 Podsistem za integralno upravljanj kvalitetom-TQM
 Marketing
 Prodaja
Izvod iz asortimana proizvoda poslovnog sistema:

Reg. broj Prezime i ime Smer Šk. god. Datum Pregledao

103/02 Dražeta Vladimir Proizvodno 2006/2007
 Zadatak
MAŠINSKI FAKULTET U
BEOGRADU CIM List br.

Definisanje CIM podsistema i CIM modula

CAD podsistem u okviru CIM sistema odnosi se na projektovanje i razvoj pojedinih komponenti ili celih
reduktora, koji može biti zasnovan na konstrukcijskoj doradi nekog od delova čija je proizvodnja već
osvojena, ili se sa konstrukcijom može poći od samog početka. Pri tome informacija o projektnom zadatku
može doći u ovaj podsistem na više načina:
- na osnovu istraživanja potreba tržišta i politike plasmana (dobija se iz podsistema za prodaju, nabavku i
marketing) ;
- na osnovu prethodno definisanih ciljeva/strategije preduzeća (dobija se iz podsistema za upravljanje
proizvodnjom) ;
- na osnovu direktnog zahteva kupca (dobija se iz podsistema za marketing).
Ulaz u podsistem predstavlja projektni zadatak, a moduli CAD podsistema koji ga dalje obrađuju su:

1. Koncepcijsko projektovanje
2. Inženjerska razrada
3. Detaljisano projektovanje
4. Modifikacija konstrukcije
5. Izrada dokumentacije
6. Upravljanje sastavnicama

1. Koncepcijsko projektovanje – modul za koncepcijsko projektovanje obuhvata poslove veoma složene

aktivnosti, koji se u osnovi baziraju na postojećim znanjima, koja služe kao podloga za konstruisanje novog
elementa. Za koncepciju proizvoda zadatog projektnim zadatkom, odnosno ulazima u sistem može se uzeti
već postojeća, ranije izvedena konstrukcija iz proizvodnog asortimana i primeniti na dobijeni problem, ili
raditi na potpuno novom koncepcijskom rešenju proizvoda ako ne postoji razvijeno slično rešenje. Takođe
se za koncepcijsko rešenje može konsultovati i drugo preduzeće sa već razvijenom proizvodnjom ovakvog
ili sličnog proizvoda.
2. Inženjerska razrada – modul za inženjersku razradu preuzima koncepciju kao izlaz iz prve faze
projektovanja i na bazi njega pomoću niza razvijenih inženjerskih metoda vrši prevođenje usvojenog
koncepcijskog rešenja u realnu konstrukciju uz definisanje funkcionisanja i ukupne strukture.
3. Detaljisano projektovanje – modul za detaljisano projektovanje vrši se na bazi izlaza iz inženjerske
razrade, tako što se vrši geometrijsko i tehnološko definisanje proizvoda. Geometrijsko definisanje obuhvata
potpuno oblikovanje i dimenzionisanje alata/pribora, a tehnološko definisanje se odnosi na određivanje
tolerancija, kvaliteta obrađenih površina, kao i materijala i sirovina za posmatrani deo.
4. Modifikacija konstrukcije – modul za modifikaciju konstrukcije predstavlja direktnu vezu sa
podsistemom za inženjerske proračune CAE. Prvo se šalju definisani podaci u CAE podsistem, a kao
povratne informacije obrađenih površina, materijala ili drugih relevantnih informacija se dobija verifikacija
postojeće konstrukcije, dobijaju se modifikacije oblika, mera, njihovih tolerancija, kvaliteta.
5. Izrada dokumentacije – modul za izradu dokumentacije vrši kreiranje izlaznih informacija iz CAD
podsistema kao što su sklopni i radionički crteži, odnosno modeli projektnog rešenja u nekom od
prepoznatljivih formata pogodnih za obradu u drugim podsistemima. Bilo da se radi o crtežima ili modelima
razvijenog proizvoda, izlaz iz CAD podsistema mora u potpunosti definisati sledeće:
 mere i njihove tolerancije
 tolerancije položaja i oblika
 kvalitete obrađenih površina
 materijal
6. Upravljanje sastavnicama – modul za upravljanje sastavnicama, kao i modul za izradu dokumentacije,
vrši kreiranje izlaznih informacija iz CAD podsistema, i to: strukturnih, modularnih i količinskih sastavnica.
Reg. broj Prezime i ime Smer Šk. god. Datum Pregledao
103/02 Dražeta Vladimir Proizvodno 2006/2007
 Zadatak
MAŠINSKI FAKULTET U
BEOGRADU CIM List br.

Definisanje CIM međuveza

CAD podsistem kao izlaz u ostale podsisteme može dati potpunu geometrijsku definisanost proizvoda u
elektronskom obliku, ali se praktikuje i prateća radionička dokumentacija zbog boljeg definisanja tehničkog
značenja koje se može izgubiti prilikom projektovanja otvora, stepenika, žljebova, ... Povezanost CAD
podsistema postoji sa sledećim podsistemima CIM preduzeća:

1) Veza sa podsistemom za marketing:

ULAZI

- Zahtevi tržišta
MAR. - Potrebe kupaca CAD
- Ispitivanje tržišta

2) Veza sa podsistemom za zalihe:

ULAZI

ZALIH - Materijal CAD

E

3) Veza sa CAE podsistemom:

ULAZI

- Modifikacija dela
CAE - Verifikacija dela CAD

IZLAZI
- Konstrukcija
- Mere
CAE - Tolerancije CAD
- Materijal

4) Veza sa CAM/CAPP podsistemom:

Reg. broj Prezime i ime Smer Šk. god. Datum Pregledao
103/02 Dražeta Vladimir Proizvodno 2006/2007
 Zadatak
MAŠINSKI FAKULTET U
BEOGRADU CIM List br.

ULAZI

- Modifikacija dela radi lakše

CAPP / proizvodnje CAD
CAM - Raspoloživi resursi fabrike

IZLAZI

CAPP / - Dokumentacija CAD

CAM

5)Veza sa podsistemom za održavanje

Deo koji se izradjuje u

Održavanj PROR-u CAD
e

6)Veza sa TQM-om

- Bezbednost
TQM - Ekologija CAD
- Praćenje proizvoda u eksploataciji

Osnovni problem koji se može pojaviti u vezama ovih podsistema je nekompatibilnost softvera, odnosno
nepodržanost formata elektronskih podataka koji ulaze ili izlaze iz jednog u drugi podsistem. Ova činjenica
nas obavezuje da standardizujemo predstavljanje i razmenu podataka u našem preduzeću. Najznačajniji
standardi u ovoj oblesti su IGES (Initial Graphics Exchange Specification) i STEP (Standard of The
Exchange of Product model data). S obzirom na nedostatke IGES standarda koji podržava samo žičane
modele, a ne i solid modele koji su mnogo zastupljeniji danas, naše preduzeće će preuzeti STEP standard.
STEP standard je u prevodu standard za razmenu podataka o modelu proizvoda i bavi se razmenom
podataka između različitih aplikacija koje rade na različitim računarskim sistemima unutar iste ili različitih
organizacija. Protokol za primenu STEP standarda se bavi kompletnošću i jednoznačnošću transfera
podataka. Unapred se specificira koji podaci treba da se prenesu, u kom kontekstu, čime se umanjuje
mogućnost za pravljenje pogrešnih zaključaka na osnovu dobijenih informacija.STEP standard je definisan
ISO standardom 10303. Obuhvata veliki broj delova koji definišu razmenu podataka u različitim oblastima
Reg. broj Prezime i ime Smer Šk. god. Datum Pregledao
103/02 Dražeta Vladimir Proizvodno 2006/2007
 Zadatak
MAŠINSKI FAKULTET U
BEOGRADU CIM List br.

primene. Za CAD podsistem najvažniji su 10303-11, 10303-42 i 10303-224. Deo 10303-11 definiše metode
za opisivanje tj. jezik EXPRESS za formalno opisivanje. Deo 10303-42 daje metodologiju za predstavljanje
geometrije i topologije. Deo 10303-224 predstavlja protokol za opisivanje mašinskih delova za
projektovanje tehnoloških procesa primenom formi.

5.Sistem analiza parcijalnih zadataka

U projektovanju kompjuterizovanih sistema prema principima arhitekture sistema otvorenih za povezivanje

primeniće se nekoliko faza i to:
-Sistem – analiza (dokumentacija, resursi, procesi, aktivnosti, preporuke sa nedostacima i
koristima/efektima),
-Specifikacija sistema (hijerarhija komponenti, dijagrami podataka, baza podataka/znanja, specifikacija
programa, izbor opreme),
-Razvoj sistema (programiranje, testiranje, opis primene, integracija svih komponenti, alternativne
procedure) i
-Uvođenje i primena sistema (pilot-postrojenje, rad u realnim uslovima, održavanje i usavršavanje).

Metodologija sistem-analize za CIM osa integraciju

Proces poslovanja daje neki parcijalni rezultat CIM-preduzeća kroz izvršenje jedne ili više funkcija
poslovanja.Procesi poslovanja su inicirani događajima a upravljani su proceduralnim pravilima. Procesi
poslovanja se dekomponuju na podprocese ili aktivnosti preduzeća.
Događaj je definisan određenim skupom ostvarenih uslova ili određenim odlukama kojima se započinje
neka kompjuterizovana aktivnost u podacima/znanjem vođenom CIM-preduzeću. Time se započinje obrada
odgovarajućeg skupa programa i proceduralnih pravila.
Funcije poslovanja su skup aktivnosti preduzeća u jednom određenom domenu kao što su inženjerske
aktivnosti,proizvodnja,planiranje,nabavka,finansije,marketing i druge.
Proceduralna pravila određuju redosled aktivnosti preduzeća i poslovnih procesa koji zavisi od logičkih
procedura, organizacionih procedura kao i rezultataprethodnih aktivnosti preduzeća.Time je definisana
mreža dinamičkih iskaza čime je određeno ponašanje i upravljanje procesa poslovanja.Primer pravila ima
format:

IF projekat odobren,
THEN raditi prototip,
ELSE modifikovati konstrukciju.

Reg. broj Prezime i ime Smer Šk. god. Datum Pregledao

103/02 Dražeta Vladimir Proizvodno 2006/2007
 Zadatak
MAŠINSKI FAKULTET U
BEOGRADU CIM List br.

Koncepcijsko
projektovanje Upravljanje
sastavnicama

koncept Inženjerska
razrada
Optimalno
rešenje Detaljisano
projektovanje
Tolerancije,
dimenzije,
materijal... Modifikacija
konstrukcije
Konstrukcija
optimizovana pomocu CAE
i prilagodena potrebama CAM

Izrada Tehnicki crteži

dokumentacije

6.Nedostaci, preporuke i efekti analize i sinteze

Sistem analiza odrađen u prethodnoj tački ovog projektnog zadatka predstavljaju osnovu za sintezu
proisteklih zahteva za novim CAD podsistemom koji treba da se realizuje. Pri projektovanju ovakvog
integralnog kompjuterizovanog sistema javljaju se određeni nedostaci (N i) i preporuke (Pi) i efekti (Ei), koje
je potrebno takođe definisati da bi se lakše prepoznali u projektovanom sistemu.
Nedostaci CAD podsistema uočavaju se u fazi početne analize pri pregledu izlazne dokumentacije,
korišćenih datoteka i svih ostalih aktivnosti informaciono-komunikacionog sistema. Preporuke definišu
način otklanjanja uočenih nedostataka. Efekti pokazuju šta bi se dobilo realizacijom i primenom preporuka.
N1 – Loša cirkulacija informacija između podsistema zbog neusaglašenosti baza podataka / znanja
P1 – Standardizovati baze podataka / znanja podsistema koji su povezani
E1 – Laka i brza razmena podataka, a time i bolje poslovanje
N2 – Nedovoljna obučenost tehnologa i projektanta za rad sa uvedenim softverom
P2 – Organizovanje predavanja i seminara i rad na usavršavanju znanja projekanta i tehnologa u korišćenju
novih aplikacija za konstruisanje proizvoda
E2 – Povećanje produktivnosti rada tehnologa i projektanta, zbog obučenosti za rad sa novim softverom
N3 – Neblagovremeno ažuriranje radioničke dokumentacije u neelektronskoj formi na izlazu iz ovog
podsistema
P3 – Organizovati posebnu bazu podataka sa radioničkom dokumentacijom koja bi se u redovnim
intervalima ažurirala i vršila promene u dokumentima u kojima je to potrebno
E3 – Pravovremeno ažurirana baza neelektronskih podataka
N4 – Nedovoljna sređenost podataka već odrađenih projektnih rešenja
P4 – Formati dokumentacije za ulaz podataka i popuniti dokumenata za ulaz podataka.
E4 – Popunjavanjem dokumenata za ulaz podataka izvršiće se sređivanje svih informacionih resursa, što će
predstavljati fazu pripreme za izradu baze podataka
N5 – Podaci već odrađenih starijih projektnih rešenja su najčešće zapisani u neelektronskoj formi
P5 – Već odrađena projektna rešenja se sva prebacuju u elektronski oblik i usklađuju sa drugim
informacijama u bazi znanja/podataka.
E5 – Projektna rešenja u elektronskom obliku se mogu jednostavno unositi, ažurirati, izmenjivati i
usklađivati sa drugim informacijama u bazi znanja/podataka.

Reg. broj Prezime i ime Smer Šk. god. Datum Pregledao

103/02 Dražeta Vladimir Proizvodno 2006/2007
 Zadatak
MAŠINSKI FAKULTET U
BEOGRADU CIM List br.

7.Projektovanje CIM-podsistema i CIM-modula

Modul za koncepcijsko projektovanje ima zadatak da na osnovu zadatog projektnog zadatka pronađe
pogodno rešenje koje će se dalje realizovati. Važno je odlučiti da li se radi o konstrukciji novog proizvoda
ili se koriste već gotova rešenja za slične proizvode, što znači da treba sprovesti pretraživanje tržišta, baze
gotovih rešenja, kao i dokumentacije u neelektronskom obliku. Treba pretražiti kataloge drugih preduzeća,
kao i njihove web prezentacije. Cilj je da se vide slična rešenja i pronađe najpogodnije rešenje za naš
problem. Treba pronaći i potencijalne dobavljače, sirovina i sl. Kako se već vidi kod ovog modula koriste se
programi za pretraživanje baza podataka (Microsoft Access), pretraživanje interneta (Opera, Internet
Explorer,) itd.
Modul za inženjersku razradu preuzima koncepciju kao izlaz iz prvog modula. Na osnovu zadatih
funkcionalnih zahteva i ograničenja određuju se parametri projektovanja na osnovu kojih se pravi
konstrukcija. To je tzv. aksiomatski pristup projektovanju. Postoje dve aksiome koje su osnove
projektovanja:
Aksioma nezavisnosti: Funkcionalni zahtevi u projektovanju moraju biti nezavisni.
Informaciona aksioma: Informacioni sadržaj procesa projektovanja mora biti minimalan.
Cilj je da se ispune funkcionalni zahtevi i dođe do optimalnog rešenja koje će sadržati minimum
informacija. Najpovoljnija varijanta je kada su funkcionalni zahtevi već unapred nezavisni, što u praksi nije
uvek slučaj pa se dobijaju složena rešenja. Postoji već razvijena procedura za pronalaženje rešenja kao i
softveri koji se bave istim problemom. I na ovom stupnju konstrukcija je još uvek samo grubo određena pa
se kroz dalje module dorađuje.Kada je u pitanju samo usavršavanje već postojećeg proizvoda, korišćenje
već postojeće ranije izvedene konstrukcije ili rešenja nekog drugog preduzeća, nije potrebno sprovoditi
detaljnu proceduru već neznatno izmeniti/dopuniti rešenje.
Modul za detaljno projektovanje obuhvata geometrijsko i tehnološko definisanje proizvoda, tj. svih
njegovih elemenata. Geometrijsko definisanje obuhvata potpuno oblikovanje i dimenzionisanje, a
tehnološko definisanje se odnosi na određivanje tolerancija, kvaliteta obrađenih površina, kao i materijala i
sirovina za posmatrani deo. Treba razmotriti uslove rada i načine naprezanja elemenata i izvršiti
odgovarajuće proračune. Vrši se izbor tolerancija, kvaliteta obrade i materijala i izrada sklopnih i
radioničkih crteža. Koriste se softveri za proračune (MathCAD, Pro MECHANICA, Pro Engineer), crtanje
(Auto Cad, Pro Engineer) kao i razne tablice i priručnici.
Modul za modifikaciju konstrukcije predstavlja vezu sa drugim podsistemima, kojima se šalju
konstrukcija, mere, tolerancije, materijal, specifikacije itd. Podsistem za inženjerske proračune i
projektovanje proizvodnje CAE/CAM, kao povratne informacije šalje modifikacije oblika, mera, njihovih
tolerancija, kvaliteta obrađenih površina, izbora materijala, raspoložive resurse fabrike ili druge relevantne
informacije ili se dobija verifikacija postojeće konstrukcije. Podsistem za menadžment kvalitetom (TQM)
vrši preispitivanje, verifikaciju i validaciju rešenja u skladu sa zahtevanim kvalitetima. Ovde se samo radi o
softveru za razmenu informacija što se izvršava u skladu sa STEP standardom.
Modul za izradu dokumentacije vrši kreiranje izlaznih informacija iz CAD podsistema kao što su
sklopni i radionički crteži, određena dokumentacija, odnosno modeli projektnog rešenja u nekom od
prepoznatljivih formata pogodnih za obradu u drugim podsistemima. Vrši se modifikacija konstrukcije u
skladu sa peporukama drugih podsistema i sastavljanje svih potrebnih izlaznih podataka. Koriste se se
softveri za crtanje i obradu teksta. Koriste se softveri za crtanje (Auto CAD i Pro Engineer) i obradu teksta
(Microsoft Word). Konačan ishod projektovanja proizvoda treba da bude CAD fajl sa pratećom
dokumentacijom koja definiše deo na principu formi, uz njihovo jasno predstavljanje, mogućnost
uspostavljanja hijerarhije između tih formi, njihove jasne čitljivosti od strane drugih kompjuterskih sistema i
usklađenosti sa definisanim standardom.

Reg. broj Prezime i ime Smer Šk. god. Datum Pregledao

103/02 Dražeta Vladimir Proizvodno 2006/2007

MAŠINSKI FAKULTET U
BEOGRADU CIM
U CAD podsistemu zaposleno je 13 osoba – 7 diplomiranih mašinskih inženjera i 6 mašinska tehničara.
Zaduženja su uvek striktno određena po modulima svakom modulu pripada po jedan inženjer i jedan
tehničar.Prisutna je veoma tesna saradnja i međusobna komunikacija, kao i zajednički rad na određenim
projektima.
Rukovodioc odeljenja (jedan od mašinskih inženjera) ima zaduženja, kao što je sastajanje sa ostalim
rukovodicima odeljenja, radi donošenja strateških odluka, kao i sastanci sa rukovodiocem ekonomskog
odeljenja radi planiranja nabavke potrebne opreme.
Modul Zaposleni
1 mašinski inženjer
Koncepcijsko projektovanje
1 mašinski tehničar
1 mašinski inženjer
Inženjerska razrada
1 mašinski tehničar
1 mašinski inženjer
Detaljisano projektovanje
1 mašinski tehničar
1 mašinski inženjer
Modifikacija konstrukcije
1 mašinski tehničar
1 mašinski inženjer
Izrada tehničke dokumentacije
1 mašinski tehničar
1 mašinski inženjer
Upravljanje sastavnicama
1 mašinski tehničar
1 mašinski inženjer
Arhiva
1 mašinski tehničar
Rukovodilac Odeljenja 1 mašinski inženjer
Reg. broj Prezime i ime Smer Šk. god.
103/02 Dražeta Vladimir Proizvodno 2006/2007
Zadatak
List br.
Sredstva
- 1 računar (Sempron ili
Celeron, 512 MB ram ...)
- 2 skenera
- 1 crtaća tabla
- CAD, Office software
- 1 računar
- CAD, Office software
- 4 računara (Core 2 Quad ,
8GB DDR2 1066MHz...)
- CAD, Office software
- 2 računara Core 2 Quad ,
8GB DDR2 1066MHz...)
- CAD,CAE, Office software
- 3 računara (Core 2 Duo, 2GB
DDR2 800MHz)
- 4 štampača
- CAD, Office software
- 2 računara(Sempron ili
Celeron, 2 GB ram ...)
- 2 štampača
- skener A0
-CAD,Office,softver za
digitalizaciju
- 2 računara(Sempron ili
Celeron, 2 GB ram ...)
- CAD, Office software
- registratori
- kartoteka
-1 računar (Sempron ili Celeron
,512 MB ram ...)
-CAD, Office software
Datum Pregledao
 Zadatak
MAŠINSKI FAKULTET U
BEOGRADU CIM List br.

8.Baza podataka/znanja CIM-podsistema i CIM-modula

Osnovni preduslov za integraciju CAD podsistema sa ostalim podsistemima kao što su CAE, CAM,
CAPP i drugi je model podataka zasnovan na formama, što zahteva još neke uslove. Unutar lanca razvoja
proizvoda potrebno je obezbediti adekvatnu bazu znanja, mehanizam za prikupljanje i predstavljanje znanja,
kontrolu komunikacije sa korisnikom i bazu podataka za projektovanje proizvoda.

Logička struktura baze podataka:

KADROVI

KONSTRUKTORI MATERIJALI

PROJEK KONSTRUKCIJE P/D DELOVI

TI

IZMENE GOTOVA
REŠENJA

CAE

Projekti Materijali Konstruktori

- ID projekta - ID materijala - ID konstruktora
- ID projektanta - Oznaka - Prezime i ime
- Naziv - Zat.čvrstoća Rm - Stručna sprema
- Funkcionalni zahtevi - Tvrdoća HRB - Posebne kvalifikacije
- Ograničenja - Napomena - Datum rođenja
- Izdao - Status u preduzeću
- Datum izdavanja - Kućna adresa i telefon
- Rok zavrčetka - Napomena
- Napomena

Delovi Gotova rešenja Izmene

- ID dela - ID rešenja - ID izmene

- ID materijala - Opis - Izdao
- Naziv - Crtež - Opis
- Crtež - Standard - Preporuke
- Dimenzije - Datum izrade - Verifikacija
- Standard
Reg. broj Prezime i ime Smer Šk. god. Datum Pregledao
103/02 Dražeta Vladimir Proizvodno 2006/2007
 Zadatak
MAŠINSKI FAKULTET U
BEOGRADU CIM List br.

9. Izlazni izveštaji i definisanje odgovarajućih odluka

Izveštaji predstavljaju najvažniji dokument baze. U slučaju kompjuterizovane baze podataka izveštaji se
generišu automatski što omogućuje brzo generisanje izveštaja i minimalne greške. Izlaz iz CAD podsistema
predstavlja crtež konstrukcije uz potrebnu prateću dokumentaciju. Model proizvoda može biti definisan
pomoću formi, 3D modelom, a može se generisati i klasičan radionički ili sklopni crtež u konvencionalnom
obliku.

Primeri izveštaja:

Naziv firme Datum:

PROR 13.12.2006.

IZMENE GOTOVIH KONSTRUKCIJA

ID konstrukcije Naziv Broj zahteva ID projekta Odgovorno lice Datum izmene

konstrukcije

Koncept Ko.1 01.01.2006.

cept
Inž. razrada Ko.2 02.01.2006.
7402 Vratilo 5020 302
cept
Det. razrada Ko.2 02.01.2006.
cept
Crtao Ko.2 06.01.2006.
cept
Koncept Ko.3 05.02.2006.
Inž. razrada Ko.2 05.02.2006.
7600 Gornji deo 5021 308
kućišta Det. razrada Ko.2 07.02.2006.
cept
Crtao Ko.2 11.02.2006.
cept

Ovaj izveštaj ide CAM/CAPP podsistemu. Poslovna odluka na osnovu ovog izveštaja je izrada izmenjenog
dela.

Reg. broj Prezime i ime Smer Šk. god. Datum Pregledao

103/02 Dražeta Vladimir Proizvodno 2006/2007
 Zadatak
MAŠINSKI FAKULTET U
BEOGRADU CIM List br.

Naziv Firme: Datum:

PROR 6.12.2006
Strukturna sastavnica za
jednostepeni reduktor
Naziv Jedinična
Redni Broj Nivo Ugradnje ID komponente Količina
Komponente Količina
Gornji deo
1 1 322 1 1
kućišta
Donji deo
2 1 323 1 1
kućišta
3 1 324 Vratilo 1 1 1

4 1 325 Vratilo 2 1 1

5 1 232 Vijak M10 10 10

6 1 242 Vijak M6 24 24

7 1 252 Ležaj 4 4
Poklopac bez
8 1 326 2 2
otvora
Poklopac sa
9 1 327 2 2
otvorom
Prstenasti
10 1 262 4 4
uskočnik
11 1 272 Klin 4 4

12 1 328 Zupčanik 1 1 1

13 1 329 Zupčanik 2 1 1

Ovaj izvaštaj ide podsistemu za planiranje i pripremu. Poslovna odluka na osnovu ovog izveštaja je
tehnološki postupak za sklapanje i montažu.

Reg. broj Prezime i ime Smer Šk. god. Datum Pregledao

103/02 Dražeta Vladimir Proizvodno 2006/2007
 Zadatak
MAŠINSKI FAKULTET U
BEOGRADU CIM List br.

10. HARDWARE/SOFTWARE SPECIFIKACIJE ZA PARCIJALNE

ZADATKE

Prethodno definisani projektni zadatak zahteva određenu hardversku i softversku opremljenost samog
preduzeća. Što se tiče hardvera potrebnog za izvršenje projektnog rešenja, potrebno je formirati računarsku
mrežu na nivou celog CIM preduzeća. Usled vrtoglavog razvoja računarske opreme, potrebno je da računari
u ovoj mreži budu po specifikaciji iz sedme tačke projekta, a za održavanje baze znanja trebalo bi
obezbediti poseban računarski sistem. Personalni računari su u stanju da u potpunosti odgovore zahtevima
ovog podsistema, jer oni danas mogu imati funkcije grafičkih terminala za projektovanje u nekoj CAD
aplikaciji, terminala za projektovanje, održavanje i pretraživanje baza podataka uz odgovarajući softver za
rukovanje bazama podataka, terminali za komunikaciju i razmenu informacija sa ostalim terminalima u
mreži.Baza znanja bi morala podržavati između ostalog i STEP standard i druge standarde potrebne za
normalno funkcionisanje ostalih podsistema. Baze podataka bi bile organizovane i održavane na nivou
podsistema, ali integrisane u bazu znanja i povezane sa njom. Što se tiče samog projektovanja proizvoda
primenom kompjutera, softver pogodan za ovakvo rešenje CAD podsistema bio bi Pro/ENGINEER, za
projektovanje ravanskih oblika AutoCAD i druge aplikacije sa mogućnošću pravljenja grafičkih biblioteka
za kasniju upotrebu i mogućnošću za eksportovanje rešenja u odgovarajućim formatima za dalju obradu u
CAD i drugim podsistemima.Softver za matematičke proračune MathCAD koji se u verziji 13 lako integriše
sa Pro/ENGINEER-om pošto im je isti proizvođač ( MathSOFT je postao deo PTC-a ).Naravno na svakom
računaru mora biti instaliran i softver za obradu teksta Microsoft Word.Za umrežavanje računara biram
Ethernet tehnologiju zato što računari koje sam izabrao imaju integrisana dva gigabibitna adaptera koji
podržavaju i nVidia DualNet tehnologiju tj ukoliko je potrebno moguće je adaptere podesiti da se ponašaju
kao jedan dvogigabitni adapter kao i nVidia First Packet tehnologiju koja kontroliše prioritet paketa koji se
šalju kroz mrežu. Dakle, First Packet tehnologija optimizuje upstream propusnu moć mrežnog adaptera.
Sistem pravi razliku između aplikacija koje zahtevaju nižu latenciju LAN konekcije i onih paketa koji
nemaju takve potrebe i na taj način vrši rasporedu prioriteta.Sve ove tehnologije bi trebalo da pruže
komforan rad u mreži bez preteranog ulaganja.

Reg. broj Prezime i ime Smer Šk. god. Datum Pregledao

103/02 Dražeta Vladimir Proizvodno 2006/2007
 Zadatak
MAŠINSKI FAKULTET U
BEOGRADU CIM List br.

OSTATAK
PREDUZEĆA /
CENTRALNI SERVER

SWITCH

Potrebni podsistemi u SAP sitemu:

Reg. broj Prezime i ime Smer Šk. god. Datum Pregledao
103/02 Dražeta Vladimir Proizvodno 2006/2007
 Zadatak
MAŠINSKI FAKULTET U
BEOGRADU CIM List br.

- Podsistem za upravljanje sastavnicama

Količinske sastavnice
Modularne sastavnice
Strukturne sastavnice

- Podsistem za upravljanje pregledima upotrebe

Količinski pregled upotrebe

Strukturni pregled upotrebe
Modularni pregled upotrebe

- Podsistem za tehnološku dokumentaciju

Pregled tehničkih crteža

- Podsistem za modifikacije na konstrukciji

Pregled izmena po imenu konstruktora

Pregled svih izmena u izabranom vremenskom roku
Pregled svih izmena na izabranom delu

Reg. broj Prezime i ime Smer Šk. god. Datum Pregledao

103/02 Dražeta Vladimir Proizvodno 2006/2007