AKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJA JUŽNA SRBIJA

ODSEK ZA TEHNOLOŠKE UMETNIČKE STUDIJE

SEMINARSKI RAD

Tema: Primena računara u konstrukciji odeće

Predmet: Alati koji se koriste u konstrukciji i modelovanju odeće računarom

Profesor: Student:
Prof. Dr. Mr. Slađana Antić Vukadin Ilić
1448/19
Tekstilno Inžinjerstvo

Leskovac 2022
 SADRŽAJ
UVOD........................................................................................................................3
1. CAD SISTEMI U ODEVNOJ INDUSTRIJI......................................................5
1.1. CAD SISTEM KOMPANIJE GERBER
TECHNOLOGY....................................................................7
1.2. FORMIRANJE RADNE STANICE (RADNOG MESTA).........................8
1.3. FORMIRANJE DATOTEKA SA POTREBNIM PODACIMA.................9
1.4. KONSTRUKCIJA ODEVNOG PREDMETA U PATTERN DESIGN-U13
ZAKLJUČAK.........................................................................................................19
LITERATURA........................................................................................................20

2
UVOD

U cilju povećanja konkurentnosti evropskih proizvoda, a na inicijativu

tekstilne i odevne industrije još 2004.godine u Briselu je pokrenuta
Evropska tehnološka platforma za budućnost industrije tekstila i odeće
u Evropi. Početni predlog je bio da „tekstilna i odevna industrija u
saradnji s institutima i fakultetima treba da poboljša koordinaciju
postojećih struktura u cilju poboljšanja proizvodnje izbegavajući
fragmentaciju, a novim tehnologijama da ostvari istraživačke poduhvate
u cilju razvoja novih proizvoda“.
Evropska tehnološka platforma za budućnost industrije tekstila i odeće,
masovnu proizvodnju odeće/modu podrazumeva kao poslove vezane za
odevnu industriju. Međutim, aktivnosti u ovom području vezane su za
veći broj partnera, jer je sama
odevnaindustrijačvrstopovezanasatekstilnomindustrijom,nizompartnera
ulancunabavke, prodajnim centrima kao i sa krajnjim potrošačima. U
cilju unapređenja masovne proizvodnje odeće istraživački prioriteti
usmeravaju se na uklanjanje postojećih tehnoloških i organizacijskih
nedostataka. Posebno će pažnja biti usmerena na uklanjanje nedostataka
koji usporavaju pristup industrijskim inovacijama i njihovo
pojavljivanje na tržištu. Stoga su istraživački prioriteti usmereni u tri
celine [1-7]:
 proizvodnatehnologija,
 proizvodnimenadžmenti
 interakcijakupac/usluga.
U okviru proizvodne tehnologije razvoj je usmeren na fleksibilne
sisteme za proizvodnju malih serija kao i na razvoj tehnologija za
direktnu 3D proizvodnju. Uokviru toga prioriteti će biti usmereni i ka:
 raspoloživostifleksibilnihsistemaproizvodnjemalihserijaode
ćevisoke ekonomske opravdanosti,
 trendu–proizvodnjaodećeu3Dokruženjusa3Dopremom,
 razvoju/
inovativnostiproizvodakojipodrazumevaprimenuvirtualnihteksti
lnih materijala za simulaciju i predviđanje proizvodnih
mogućnosti,
3
  većojpristupačnostiiprimenivirtualnihtekstilnihmaterijala,
 boljojpristupačnostiznanjaoproizvodnjitekstilnihma
terijala. U okviru proizvodnog menadžmenta razvoj je
usmeren na:
 simulaciju,
 optimizaciju,
 fleksibilnost,
 virtualizacijuproizvodnihprocesa,
 reorganizacijuproizvodnogprocesa,
 lancanabavkekaoina
 uvođenjekoncepcijskihitehnološkihunapre
đenja. U okviru iterakcije kupac/usluga razvoj
je usmeren na:
 virtualizacijuprocesa,
 primenuskenera,
 interaktivnidizajnodećekojiobuhvatarealnusimulacijusvakogp
ojedinog kupca u izabranoj ili posebno dizajniranoj odeći.
Vizija razvoja industrije tekstila i odeće, u sve većoj meri zahteva,
primenu postojećih računaraskih programa u proizvodnji odeće i
razvijanje novih. Danas ne moramo
objašnjavatipotrebuprimeneračunarausvim
segmentimatekstilneiodevneindustrije, jer računariuspešno pomažu
urešavanju velikogbrojaproblemisakojimasenajčešće danas susreću
proizvođači muške i ženske odeće. Odgovor na ove problemeuglavnom
se sastoji u razvoju novih proizvodnih strategija. Ove strategije su pred
odevnu industriju, postavile potpuno nove i vrlo stroge organizacione i
proizvodne uslove. Ovi uslovi se ogledaju u pripremi procesa
proizvodnje u vrlo kratkom vremenskom periodu, kao i u
prilagođavanju proizvodnih linija, mašina, opreme i ljudstva za
iznenadne i brze promene. Na taj način poslovi pripreme proizvodnje i
izradatehnološkedokumentacijepredstavljajuznačajanfaktornavedenihstr
ategija. Za ove poslove u velikoj meri se koriste računarski programi za
izradu tehnološke dokumentacije, praćenje i analizu proizvodnje.

1. CAD SISTEMI U ODEVNOJ INDUSTRIJI

Konstrukcija krojeva, modelovanje, izrada krojnih slika, polaganje materijala,

krojenje kao i mnoge druge faze u tehnološkom procesu izrade odeće, odvijale su
se i radile ručno sve do pojave računara. Danas računari predstavljaju nezaobilazan
4
deo tehničke pripreme odevne industrije, omogućavajući kontrolisan, kontinuiran i
automatizovan tok proizvodnje odeće, uz smanjenje utroška ljudskog rada,
materijala, energije i vremena, a uz povećanje preciznosti i pouzdanosti. Vreme
koje prođe od zahteva za izradu nekog odevnog predmeta pa do njegove pojave na
tržištu je u današnjim uslovima sve kraće i brzina rada u konstrukcijskoj pripremi
treba da je što efikasnija, a to je moguće samo primenom savremene CAD/CAM
tehnologije.
CAD (Computer Aided Design) je sistem za kompjutersku pripremu krojenja
koga dopunjuje CAM (Computer Aided Manufacturing) sistem koji služi za
automatsko polaganje materijala i krojenje. CAD/CAM tehnologija sadrži
softverske module za optimalna rešenja koja počinju od dizajna, konstrukcije
krojnih delova i gradiranja, preko manuelnog ili automatskog obeležavanja krojnih
delova do pripreme podataka za krojenje, praćenje i upravljanje celokupnim
proizvodnim procesom uz konstantnu kontrolu kvaliteta, zajedno sa CIM
(Computer Integrated Manufacturing) tehnologijom, odnosno kompjuterski
integrisanom proizvodnjom. Stvaranje prototipa modela za industrijsku
proizvodnju, u okviru formiranja proizvoda u industriji odeće, podrazumeva
razvijanje CAD metoda za više segmenata konstrukcijske pripreme. Uočavanje
grešaka i njihovo otklanjanje u fazi projektovanja odevnog predmeta u toku
konstrukcijske pripreme unapred smanjuje popravke i dorade tokom proizvodnje.
Pored automatizacije proizvodnog procesa i smanjenja cena na tržištu nameću
se i druge prednosti CAD tehnologije: povećana prodaja zbog skraćenja rokova
isporuke, smanjuje se vreme izrade tehničke dokumentacije, eliminiše se potreba
za višestrukim kreiranjem modela, poboljšana konstrukcijska priprema ubrzava
uvođenje u proizvodnju, smanjuju se popravke i dorade, standardizuju se proizvodi
i trajno čuvaju, radna snaga se smanjuje i do 40%, a imidž preduzeća se povećava
zbog korišćenja ove tehnologije. Svi proizvođači ove opreme su se specijalizovali
u razvoju CAD/CAM sistema za konfekciju, industriju nameštaja, industriju za
izradu obuće, automobilsku i aeronautičku industriju.
Ima mnogo razloga za korišćenje CAD-a, a najveći je konkurentnost na tržištu.
Da bi pobedile u poslu kompanije koriste CAD sisteme da bi projektovale odevni
proizvod sa što kvalitetnijim performansama, da bi bile brže i jeftinije od svojih
konkurenata. Pogodnost CAD sistema u odevnoj industriji je da pre svega ubrza
postupak konstrukcijske pripreme, stvara, čuva i standardizuje krojne delove koji
se često koriste. Softverski paketi u okviru CAD programa omogućavaju bojenje
površina neograničenim brojem boja, kao i transparentnost i zato se koriste u
oblasti umetnosti, dizajniranja odevnih predmeta, izradi elektronskih kataloga i
virtuelnih prezentacija. Najveća prednost su novi 3D softverski paketi koji
omogućavaju virtuelno šivenje odevnih predmeta, odnosno izradu prototipa,
uočavanje i otklanjanje eventualnih grešaka pre ulaska novog odevnog proizvoda u
proces proizvodnje. Savremeni programi za kompjutersku simulaciju su na veoma
visokom nivou tako da virtuelni prikaz odevnog predmeta, pored prikaza
ogromnog sklopa boja, dezena i materijala, čini i konstruktivni oblik krojnih
delova, kvalitet šavova, pa je broj mogućih varijanti u pogledu boje, dizajna i

5
oblika, modelovanja i premodelovanja odevnog predmeta skoro neograničen.
Tačnost virtuelne simulacije odevnog predmeta određena je kako preciznošću
same kompjuterske simulacije i pravilno odabranim komocijama pri modelovanju,
tako i unošenjem parametara tekstilnih materijala.
Jedan CAD/CAM sistem može da se sastoji od više radnih stanica povezanih u
lokalnu računarsku mrežu uz pomoć mrežnih kartica i servera (centralnog
računara) na kome se čuvaju podaci ili aplikacije koje mogu da upotrebe različiti
korisnici ili može biti umrežen preko interneta na udaljenim lokacijama, što
omogućava dostupnost podataka i korisnicima koji su fizički van internet mreže.
Udaljeni korisnik može manipulisati podacima koji se nalaze na nekom drugom
računaru tako što na svom računaru poseduje aplikaciju pomoću koje se spaja sa
računarom u mreži. Ovaj tip aplikacija naziva se troslojna aplikacija u kojoj je
funkcionalnost jednog programa podeljena na više mesta radi lakše i brže
komunikacije u mreži. Napredovanjem tehnologije neprestano se pronalaze sve
efikasniji načini komunikacije između računara u mreži.
Aplikacije koje treba da se nalaze na radnoj stanici CAD sistema su za:
1. unos podataka sa digitalizatora,

2. dizajn odeće,
3. pravljenje i upravljanje kolekcijama,
4. konstrukciju i modelovanje odeće,
5. gradiranje delova odeće,
6. uklapanje krojnih delova u krojnu sliku,
7. upravljanje štampačem,
8. upravljanje ploterom i
9. upravljanje procesom automatskog krojenja.
Minimalna konfiguracija jedne radne stanice na kojoj se mogu obavljati
konstruisanje, modelovanje, gradiranje i uklapanje krojeva u krojnu sliku, može se
proširiti u zavisnosti od potreba korisnika, a sastoji se iz sledećih komponenata
(slika 1):
 Obaveznih uređaja: PC računara, monitora sa visokom rezolucijom, grafičke
karte, hard diska, DVD/CD-ROM-a, tastature, miša, modema ili mrežne
karte;
 Ulaznih uređaja: uređaja za digitalizaciju, skenera krojnih delova, digitalne
kamere;

6
  Izlaznih uređaja: štampača (laserski ili ink-jet), plotera (sa olovkom ili ink-
jet), fotokopir aparata, agregata za krojenje.

Slika 1 Komponente CAD sistema za konstrukcijsku pripremu

Sadašnja struktura CAD sistema za konstrukcijsku pripremu odeće pretrpela je

mnogobrojne transformacije u svom razvoju u skladu sa razvojem računarske
tehnike. Novije konfiguracije CAD sistema za konstrukcijsku pripremu su potpuno
tehnički i tehnološki kompatibilne sa starijim sistemima, programima, računarima i
mašinama, tako da se uvođenje ovakvih sistema izvodi postupno u savremenim
konfekcijama. Neki od najpopularnijih 2D sistema koji se koriste u svetskoj
modnoj industriji i njihovi proizvođači su:
- AccuMark Pattern Design Software kompanije Gerber Technology,
- CAD Assyst kompanije Human Solution Assyst AVM,
- Modaris kompanije Lectra Systems,
- Optitex Pattern Design software kompanije Optitex,
- Gemini Pattern Designer X9 kompanije Gemini CAD Systems,
- TUKAcad kompanije Tukatech Inc.,
- Fashion Cad kompanije Cad Cam Solutions Australia Pty. Ltd,
- SDS-ONE APEX3 kompanije Shima Seiki,
- GT CAD kompanije Genuine Technology and Research Limited,
7
 - GRAFIS kompanije Software Dr. K. Fridrich,
- Audaces Apparel Pattern kompanije Audaces,
- COAT kompanije COAT-EDV System,
- PAD Pattern design kompanije PAD System Technologies Inc. i drugi.

1.1. CAD SISTEM KOMPANIJE GERBER TECHNOLOGY

AccuMark Pattern Design Software verzije 10.4 primenjen u praktičnom delu

ovog rada, koji proizvodi kompanija Gerber Technology, predstavlja riznicu
krojnih delova odevnih predmeta konstruisanih u ovom sistemu ili ubačenih
metodom digitalizacije.
Softverski paket sadrži sledeće programe (slika 2):

1. AccuMark Explorer – za kreiranje, čuvanje i pretragu radnih stanica,

datoteka sa definisanim podacima potrebnim za rad u sistemu, konstruisanih
krojnihdelova odevnih predmeta i uklopljenih krojnih slika;
2. Pattern Design – za konstrukciju, modelovanje, gradiranje i
kompletiranje krojnih delova odevnih predmeta i
3. Easy Marking – za izradu krojnih slika.

Slika 2 Prikaz programa u softverskom paketu

Svaki od prikazanih delova programa otvara se dvostrukim levim klikom miša

na odgovarajuću „ikonu“. Programski sistem kompanije Gerber Technology pruža
velike mogućnosti u samoj konstrukcijskoj pripremi izrade odevnog predmeta,
rešavajući najsloženije i veoma komplikovane probleme na najbolji način.
Osnovni zadatak koji se očekuje od kompjuterizacije je da na odgovarajući
način prati modne trendove tj. da pruža brzo reagovanje na zamisao dizajnera.
Ovaj program omogućuje formiranje „baza podataka“, koje su osnovni uslov za
korišćenje nove tehnologije 3D sistema i omogućuje virtuelni prikaz odevnog
8
predmeta, uzimajući u obzir dezen i svojstva izabrane tkanine.
1.2. FORMIRANJE RADNE STANICE (RADNOG MESTA)

AccuMark Explorer je deo programskog paketa u kome se formiraju i čuvaju

radna mesta, datoteke sa definisanim podacima neophodnim za uspešan rad u
programu, krojni delovi konstruisanih odevnih predmeta i uklopljene krojne slike i
on predstavlja osnovu za sve nove postupke rada.
Prilikom pokretanja ovog CAD sistema neophodno je najpre otvoriti radno
mesto u C particiji u kojem će se čuvati svi krojni delovi odevnih predmeta koji se
izrađuju u njemu. Može se za svaki odevni predmet formirati posebno radno mesto
ili se u jednom mogu čuvati krojni delovi više različitih odevnih predmeta, zavisno
od želje i potrebe samog korisnika programa. Radno mesto se u verziji 10.4 ovog
sistema formira na sledeći način: desni klik miša u praznom delu radne površine –
New – V9 Storage Area (slika 3).

Slika 3 Prikaz postojećih radnih mesta i postupak otvaranja novog

Ime radnog mesta može sadržati najviše do 20 alfanumeričkih znakova i

nemoguće je otvoriti dva radna mesta sa istim imenom, tj. mora biti razlike u
imenu za bar jedan znak. U otvorenom radnom mestu se već postojeće datoteke
nikada ne smeju brisati zbog daljeg postupka rada.

1.3. FORMIRANJE DATOTEKA SA POTREBNIM PODACIMA

Nakon kreiranja radnog mesta pristupa se formiranju sledećih datoteka u

kojima se definišu podaci potrebni za dalji rad u programu:

Annotation

9
 Ova datoteka služi za određivanje svih podataka za koje želimo da budu
vidljivi na krojnim delovima odevnih predmeta koji se izrađuju prilikom njihovog
uklapanja u krojnu sliku i prilikom štampanja krojne slike.
Datoteka se formira dvostrukim levim klikom miša na ikonu koja je označava,
a zatim imenuje. Prilikom imenovanja ove i ostalih potrebnih datoteka moguće je
upotrebiti veći broj karaktera nego kod imenovanja radne stanice. Na slici 4
prikazana je formirana pomenuta datoteka.

Slika 4 Datoteka Annotation (Anotacije)

Lay Limit

Ova datoteka sadrži podatke o načinu polaganja materijala i smeru uklapanja

krojnih delova u krojnoj slici i formira se na sličan način kao prethodna datoteka.
Slika 5 prikazuje ovu datoteku.
Podešeno je polaganje materijala po jediničnoj naslazi (Single Ply) i uklapanje
krojnih delova istih veličina u istom smeru (Same Size - Same Direction).

10
 Slika 5 Datoteka Lay Limit

Notch

Ovu datoteku je potrebno formirati zbog izrade cvikova koji služe za

obeležavanje mesta važnih za proces šivenja, što se radi takođe njenim otvaranjem
dvostrukim levim klikom miša na ikonu koja označava ovu datoteku, a pored koje
stoji natpis P-NOTCH.
Postoji više vrsta cvikova (Ravni, V, T, Zamak, Leva provera, Desna provera,
U, Negativno V) (slika 6), ali se uglavnom pri radu u ovom sistemu koristi ravni
cvik (Slit).
Na slici 7 je prikazana ova datoteka sa odabranim ravnim cvikom dubine 4
mm.

11
 Slika 6 Vrste cvikova

Slika 7 Datoteka Notch (Cvik)

Rule Table

Ova datoteka predstavlja gradirnu tabelu koja sadrži podatke o numeričkom ili
alfanumeričkom načinu imenovanja veličina odevnih predmeta
(Numeric/Alfanumeric), odabranoj baznoj veličini (Base Size), veličinskom koraku
(Size Step), najmanjoj odabranoj veličini (Smallest Size), kao i svim ostalim
veličinama koje treba izraditi prema radnom nalogu (Next Size Breaks), što je
prikazano na slici 8.
Prema novim izmenama u standardima za označavanje veličina odeće,
označavanje veličina ženske odeće vrši se samo numerički na osnovu
odgovarajućih primarnih mera za date odevne predmete.
Datoteke se formira desnim klikom na praznu površinu – New – Rule Table.

12
 Slika 8 Rule Tabela

Sve ove datoteke mogu se formirati i na drugačiji način kako je prikazano na slici

9.

13
 Slika 9 Postupak formiranja datoteka Annotation, Lay Limits, Notch i Rule Table
1.4. KONSTRUKCIJA ODEVNOG PREDMETA U PATTERN DESIGN-U

Pattern Design je deo programskog paketa u kome se radi osnovna

konstrukcija odevnih predmeta, modelovanje, gradiranje i kompletiranje njihovih
krojnih delova.
Pattern Designpokreće se dvostrukim levim klikom miša na ikonu koja ga
označava ili mu se pristupa iz AccuMark-a pomoću selekcije postojećih krojnih
delova (kada korisnik nastavlja sa radom na nedovršenoj konstrukcijskoj pripremi
određenog odevnog predmeta) i desnog klika miša kako je prikazano na slici 10.

Slika 10 Postupak pokretanja Pattern Design-a iz AccuMark-a

Nakon toga otvara se radna površina sa svim postojećim funkcijama i alatima

potrebnih za rad u ovom sistemu (slika 11). Pre početka rada u Pattern Design-u
pristupa se podešavanju karakteristika radnog mesta kako bi konstruisani i
obrađeni krojni delovi bili sačuvani u određenom kreiranom radnom mestu i to na
sledeći način: Edit – Customize – Preferences (slika 12).

14
 Slika 11 Prikaz radne površine u Pattern Design-u

Kada se otvori prozor Preferences sa 9 različitih podešavanja izabere se opcija

Paths, podese odgovarajuće radno mesto (Storage Area), cvik tabela (Notch Table)
i gradirna tabela (Rule Table). Za potrebe praktičnog dela ovog rada podešeno je
prethodno formirano radno mesto, cvik tabela i gradirna tabela.
Sva podešavanja se potvrde klikom na Apply – Save – OK (slika 13).

Slika 12 Postupak podešavanja Radnog mesta

15
 Slika 13 Podešavanje karakteristika radnog mesta

Prostor za crtanje predstavlja središnji deo ekrana iznad koga se nalaze alati za
crtanje osnovne konstrukcije, modelovanje, gradiranje i kompletiranje krojnih
delova odevnih predmeta smešteni u različite menije u vidu trake zadataka.
Konstrukciju odevnog predmeta moguće je uraditi na više načina kombinacijom
različitih alata, što zavisi od korisnikovog poznavanja programa i njegovih
mogućnosti. Na slikama 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21 i 22 prikazano je 9 različitih
menija sa postojećim alatima koji se koriste pri radu u ovom sistemu.
Klizači se nalaze sa donje i sa desne strane uz prostor za crtanje. Preduslov za
korišćenje alata je praćenje podkomandi koje karakterišu svaki od alata. Ispod
podkomande postoje tasteri čijim se aktiviranjem potvrđuje zadata funkcija, kao i
taster Kursor koji dozvoljava slobodno pomeranje tačaka, linija i delova, dok se
tasterom Vrednost to radi upisivanjem odgovarajućih mera po x i y osi. Prilikom
selekcije tačaka ili linija na krojnim delovima pojavljuje se koordinatni sistem na
osnovu koga se određuje pozitivni ili negativni smer njihovog pomeranja, a
vrednosti svih promena u sistemu izražene su u cm. Statusna traka je poslednja
horizontalna linija na dnu ekrana na kojoj se nalaze informacije o imenu ili veličini
16
datog krojnog dela i drugo. Promene nastale u toku rada moraju se snimiti kako bi
se zadržale, jer će u suprotnom biti izbrisane nakon zatvaranja radne površine
Pattern Design-a, premda program sam upozorava ukoliko postoje nesnimljene
promene prilikom zatvaranja. Da li je krojni deo snimljen ili ne može se videti po
njegovoj konturi, plava boja karakteriše nesnimljeni deo, a crna snimljeni.

Slika 14 Meni Create (Kreiranje)

Slika 15 Meni Edit (Editiranje)

Slika 16 Meni Modify (Modifikovanje)

Slika 17 Meni Advanced (Napredno)

Slika 18 Meni Verify (Verifikovanje)

17
 Slika 19 Meni Grade (Gradacija)

Slika 20 Meni Wizard (Čarobnjak)

Slika 21 Meni 3D

Slika 22 Alati za iscrtavanje glavnih i pomoćnih linija odevnog predmeta

Meni 3D služi za pripremu odevnog predmeta projektovanog u samom sistemu

za virtuelnu simulaciju odevanja na virtuelnom modelu u posebnom delu programa
18
(slika 25).
Na ovaj način se može proveriti kako odevni predmet izgleda pri nošenju,
kakav je pad i prianjanje materijala uz telo nosioca, čime se uočavaju eventualne
ispravke koje treba uraditi na

Slika 23 AccuMark 3D program za virtuelno odevanje kompanije Gerber

Technology

19
ZAKLJUČAK

Danas je utakmica sa vremenom, odnosno brza reakcija na zahteve

tržišta, izazov za sva preduzeća. Da bi se ova utakmica dobila
preduzeća moraju biti osposobljena za: kreativnost, kvalitet i
pouzdanost, fleksibilnost, ekonomičnost i brzinu. Sve ove komponente
moraju delovati zajedno da bi se upravljanje vremenom i potencijal tog
upravljanja iskoristili u funkciji stabilizacije i ponovnog osvajanja udela
na tržištu. Samo tako se može stvoriti osnova za prilagođavanja odevnih
preduzeća novim izazovima tržišta. Da bi se uspešno prihvatili ovi
izazovi odevna preduzeća se moraju stalno menjati, prilagođavati i
poboljšavati svoju infrastrukturu i organizaciju planiranja.U
ovomradujepokazanodazaispunjavanjeovihuslovapreduzećaizmeđuostal
og moraju u velikoj meri koristiti i računarsku podršku izrade
tehnološke dokumentacije, obračuna učinka i praćenja proizvodnje.
Iz svega rečenog u ovom radu, mogu se videti nesumljive prednosti
upotrebe CAD/CAM sistema u proizvodnim procesima izrade odeće.
Međutim, danas na tržištu nisu sva tehnološka rešenja ista. Stoga se
proizvodna preduzeća suočavaju sa ozbiljnim izazovima kako odabrati
opremu i pri tome ne napraviti pogrešan izbor. Svi
oviizazovi,samosudeoproblemakojedanas
proizvodnjiodećenamećemodnidizajn. Međupratećim
problemimaproizvodnjeodeće,svakakotrebaistaćiibrzozastarevanje
tehnologija – u ciklusima od 3 do 5 godina. Ritam tehnološkog razvoja
danas je znatno brži nego dinamika ljudske generacije. Životni vek
jedne tehnološke generacije je 4-5 godina, atoje7-8putamanjeodradnog
vekajednog inženjera odevnetehnologije.Za rešavanje ove vrste
problema nazire se samo jedno rešenje, a to jeprimena računarau
proizvodnju uz stalno obrazovanje proizvodno – tehničkih kadrova.

20
LITERATURA

1. Alati.docx
2. V.
Petrović,M.Martinović,D.Stojiljković,J.Stepanović,D.B-
Popov:Designingwell fitting clothes, VII Simpozijum
“Savremene tehnologije i privredni razvoj”, 19-20.
oktobar, 2007., Leskovac, 265.

21