UVOD

Izrada košulja je pojam koji obuhvata čitav jedan poseban svet: to je univerzum čije
osobenosti leže u različitim fazama zanatske ili industrijske izrade. One su dve proizvodne
stvarnosti koje postoje paralelno ali po nekad se i ukrštaju, kao što je to slučaj sa prevrtom
kragne, jednom jako delikatnom fazom izrade koja se i dan danas radi ručno. Kod zanatske
izrade, krojač uzima mere klijenta i ručno kroji i sastavlja delove košulje.
Kao pravi zanatlija, krojač prati sve faze izrade košulje do tančina pre nego što iseče sve
delove tkanine , fiksirajući ih špenadlama. Kad se radi o industrijskoj proizvodnji, nakon što je
obeleženo sve precizno na tkanini i nakon što je ona isečena, prvo se šiju prednji i zadnji delovi,
a onda se prelazi na rukave. Na samom kraju se dodaju manžetne i kragne. Da bi one bile čvrste,
kao što se to obično viđa, u njihov središnji deo se zašiva tanje ili deblje lepljivo platno koje
dodatno očvrsne tkaninu. Kada se očisti višak konca koji ostane na košuljama, prelazi se na
otvaranje rupica i zašivanje dugmića.
Industrijsi i zanatski proces izrade su u mnogome slični. Tokom izrade i svih faza koje ona
podrazumeva, različiti delovi košulje se više puta prepeglaju kako bi izrada bila što preciznija.
Nakon toga, kada su potpuno urađene, slažu se preko namenskog kartona. Ta faza je polu
automatska, međutim, jako je bitno misliti i na transport kako se ne bi pohabale ili naknadno
izgužvale. Razlike u zanatskoj i industrijskoj izradi ima i u samoj količini utrošene tkanine: da bi
se izradila košulja klasičnom zanatskom metodom, potrebno je više materijala nego
industrijskom.
 1.PRIPREMA PROIZVODNJE U ODEVNOJ INDUSTRIJI

Svrha tehničke pripreme u odevnoj industriji je da se, pre nego što počne izrada novog
odevnog proizvoda, prouče svojstva materijala koji će se primenjivati, zatim mogućnosti uslova
proizvodnje, sve to u cilju da se minimalnim utroškom ljudske i pogonske energije i materijala
postigne maksimalan učinak. Tehnička priprema proizvodnje ima još veći značaj u planiranju i
sprovođenju serijske proizvodnje odevnih predmeta.
Prema tome, tehnička priprema proizvodnje ima obimne, složene i sveobuhvatne zadatke. Da bi
sve svoje zadatke izvršili na vreme i kako treba, u tehničkoj pripremi poslovi su podeljeni na:
1. konstrukcijsku pripremu
2. tehnološku pripremu
3. operativnu pripremu
4. ispitivanje materijala

1.1.Konstrukcijska priprema u odevnoj industriji

Svi veći zahtevi koji se postavljaju pred odevne predmete, kako u pogledu
funkcionalnosti tako i u kvalitetu, nameću potrebu da se pri kreiranju novih odevnih predmeta
pristupi stručno i odgovorno. Poznato je da odeća igra veoma važnu ulogu u životu čoveka, jer
ga štiti od hladnoće ili suviše velike toplote i na taj način mu omogućava da se prijatno oseća,
bez razlike na spoljašnje klimatske uslove. Zbog toga se s’ pravom kaže da je odeća druga
čovekova koža.
Spoljašnji izgled i oblik odeće koja se industrijski proizvodi ne može se uspešno kreirati
ako se ne poznaje građa ljudskog tela, njegov oblik, dimenzije i proporcije. Prema tome,
konstuktor mora dobro da poznaje anatomiju i antropologiju ljudskog tela.
U konstrukcijskoj pripremi vrši se više vrsta poslova od kojih u velikoj meri zavisi
konačan izgled, funkcionalnost i cena gotovog proizvoda.
Svi poslovi konstrukcijske pripreme mogu se podeliti na nekoliko grupa i to:
-skupljanje ideja za novi proizvod
-kreiranje i skiciranje modela

2
 -konstrukcije osnovnih krojeva
- modelovanje
- uvećavanje i umanjivanje osnovnih krojeva
-kompletiranje krojnih delova
-izrada šablona
-izrada krojnih slika i njihovo umnožavanje
-utvrđivanje utroška materijala
-označavanje i obeležavanje krojeva
-standardizacija novih krojeva.

Na slici 1.je prikazan računarski podržan proces proizvodnje modne kolekcije.

Slika 1. Računarski podržan proces proizvodnje modnekolekcije

Poslovi konstrukcijske pripreme, počinju od ideje o odevnom proizvodu, njene razrade i

pripreme za serijsku proizvodnju. Rad u konstrukcijskoj pripremi značajno utiče na realizaciju
finalnog izgleda odevnog predmeta, njegovu funkcionalnost i cenu. Kostrukcijska priprema je
danas opremljena računarima tj. CAD sistemima kojima se za znatno kraće vreme pripremaju
krojevi daleko boljeg kvaliteta od konvencionalne ručne pripreme. Danas je razvijen jako
veliki broj softvera tako da se kompletna tehnička dokumentacija formira pomoću tih

3
 industrijskih softvera.
1.1.1.Skupljanje ideja za nove proizvode

Da bi se izradio novi model odevnog proizvoda, mora postojati neka ideja o njegovom
izgledu. Prema tome, prva faza dobijanja novog modela je pojava ideje o konturama i detaljima
zamišljenog modela. Do ideje za novi model odevnog predmeta može se doći na različite načine,
ali se svi oni mogu podeliti u dve grupe:
-skupljanje ideje od slučaja do slučaja
-sistematski način skupljanja ideja.

Pri skupljanju ideja od slučaja do slučaja treba biti obazriv, jer na brzinu stvorena ideja ne
mora garantovati uspeh novog modela na tržištu. U ovm slučaju do ideje se može doći
učestvovanjem na raznim skupovima stručnjaka koji se bave tom problematikom, zatim iz
stručne literature, internet,sa sajmova, izložbi, modnih revija itd.
Drugi način skupljanja ideja je mnogo sigurniji i predstavlja čitav niz aktivnosti u cilju
dobijanja ideje za novi proizvod. Pre svega, u preduzeću treba da postoji posebna služba koja će
se baviti sistematskim iznalaženjem ideja za nove modele odevnih proizvoda. Te službe treba da
budu povezane sa poznatim svetskim kućama mode koji imaju svoje institute, čiji je zadatak da
prikupljaju podatke sa tržišta i da na osnovu želja i zahteva potrošača, izrade modele koje će
tržište prihvatiti. Zatim treba da se koriste rezultati vlastitih istraživanja u oblasti mode, tekstilnih
materijala i društvenih kretanja.

1.1.2.Kreiranje i skiciranje modela

Pri kreiranju odeće kreator mora da vodi računa o nekim principima koji su usko vezani
za model, njegovu izradu i prodaju. Osnovni principi o kojima kreator mora voditi računa su:
-tehnički,
-ekonomski,
-estetski.

4
 U tehničke principe možemo pomenuti:
 mogućnost izrade modela odevnog predmeta u pogonu, uzimajući u obzir
kvalifikacionu strukturu i stručnost radnika i specifičnost raspoloživog mašinskog
parka,
 funkcionalnost odevnog predmeta.

Ekonomski princip podrazumeva uspešan plasman proizvoda na tržištu, pri čemu se mora
voditi računa o utrošku materijala i smanjivanju troškova proizvodnje.
Estetski zahtevi se odnose na spoljašnji izgled proizvoda koji mora biti takav da zadovolji
potrošača tj. da ima dobar kroj, boju, izradu, primenjeni osnovni i pomoćni materijal. Kada se
dođe do ideje o novom modelu pristupa se skiciranju.

1.1.2.1. Opis i skica modela

Da bi se model potpuno definisao mora se opisati i skicirati. Model se opisuje po

delovima pri čemu se preciziraju detalji koji se nalaze na prednjem delu, zadnjem delu, na
rukavima i na ovratniku. Pored opisa spoljašnjeg izgleda, potrebno je opisati i način izrade
pojedinih ključnih detalja na modelu, zatim kakva je podstava i međupodstava i kako se isti
ugrađuju u odevni predmet. Pri opisivanju modela treba treba voditi računa o tome da opis bude
sažet, razumljiv i jasan.
Skica za odevne predmete obično se crta u umanjenoj razmeri. Kod skiciranja modela
unose se svi detalji, tj.svaki ušitak, rupica, dugme, lajsna itd., jer svi oni karakterišu model i daju
mu odgovarajući izgled. To se mora uneti i zbog toga što konstruktor na osnovu te skice vrši
konstrukciju i modelovanje osnovnih krojeva modela.

1.1.3.Konstrukcija osnovnih krojeva

5
 Pod pojmom konstrukcije odeće podrazumevaju se crteži na kojima je glavnim i
pomoćnim linijama, kao i krojnim tačkama, skiciran, konstruisan, umnožen, modelovan,
kompletiran neki odevni predmet.
Konstruktor konstruiše krojeve na osnovu dobijene skice odevnog predmeta pri čemu vodi
računa o harmoniji modela, polazeći od estetskih, tehničkih i ekonomskih principa. Originalnost
konstrukcije podrazumeva unošenje neke novine koja ima prednost u odnosu na prethodne slične
modele.
Da bi konstruktor mogao da konstruiše kroj za neki odevni predmet, mora imati mere tela,
koje se mogu podeliti u tri grupe:
-glavne mere,
-pomoćne (proporcionalne, konstrukcijske) mere,
-kontrolne mere.

1.1.4.Modelovanje

Bazni ili osnovni krojevi nekog modela odevnog predmeta konstruišu se prema
određenim merama i pravilima. Međutim, kroj u svom osnovnom obliku ne može poslužiti kod
krojenja, već ga treba preinačiti (modelovati) prema zahtevu modela. Zadatak modelovanja je da
se promeni osnovni krojni deo u željeni oblik modelara. Modelovanje je prilagođavanje
osnovnog kroja datom modelu i to prilagođavanje:
-modne linije i ušitaka,
-ostalih delova (rukav, džep, manžete),
-proporcija i dimenzija svih detalja.

1.1.5.Uvećavanje i umanjivanje osnovnih krojeva

Specifičnost odevne industrije, pored ostalog, je i u tome što se odevni proizvodi izrađuju
u različitim veličinama. Pre nego što pristupi uvećavanju ili umanjivanju osnovnog kroja,
konstruktor mora ustanoviti da li je na osnovnom kroju ispravio sve nedostatke i uneo sve

6
potrebne elemente. Ako se pogledaju podaci koji se daju u tabelama mera (MAS-tabele), može se
uočiti da u svakoj grupi veličina postoje jedinstvene razlike (R) u merama od jedne do druge
odevne veličine. Pri uvećavanju ili umanjivanju osnovnih krojeva mora se obratiti posebna
pažnja razlici u merama od jedne do druge veličine odevnog proizvoda. Razlika je data u
milimetrima.
Za gradiranje osnovnih krojeva koristi se više različitih metoda:
 konstruisanje krojeva svake veličine,
 konstruisanje krojeva osnovne i najmanje veličine i interpolacija ostalih veličina,
 konstruisanje krojeva osnovne i najveće veličine i interpolacija ostalih veličina,
 konstruisanje krojeva osnovne, najmanje i najveće veličine i interpolacija ostalih
veličina,
 crtanje pomoću pomicanja osnovne veličine kroja,
 crtanje pomoću osnovne veličine kroja i poznavanjem čitavog niza glavnih tačaka za
ostale veličine,
 crtanje pomoću osnovne veličine kroja i korišćenjem paralelnog umnoživača, kao što je
“Varijator”,
 crtanje pomoću osnovne veličine kroja i korišćenjem višestrukog umnoživača, kao što je
“Multigrader”,
 elektronsko uvećavanje i umanjivanje krojeva.

Svaka od navedenih metoda koristi polaznu ili izlaznu osnovu. Kod uvećavanja i
umanjivanja krojeva gornjih odevnih predmeta zajednička je vodoravna grudna linija za sve
veličine, linija raskoraka kod pantalona i linija dubine rukavnog izreza kod rukava. Zajedničke
su i neke vertikalne linije koje diktiraju osnovu umnožavanja krojeva.

1.1.6.Kompletiranje krojnih delova

Kompletiranje ima zadatak da pripremi sav materijal koji je potreban za izradu odevnog
predmeta i da svim krojnim delovima doda neophodan materijal, gde nije uračunata širina šava.
U konstrukciji ženske odeće šavovi nisu uračunati u dimenzije kroja. Zbog toga treba na
konstrukciji kroja ženske odeće dodati dodatke za šavove na svim konturama kroja, posebno se
dodaju porubi na dužinu svih odevnih predmeta. U kompletiranju se pored dodavanja za šav vrši
i obeležavanje značajnih mesta koja su važna za dalju izradu odevnog predmeta. Potrebno je

7
označiti zasekom (cvikom, urezom) širinu ušitka, mesto za našivanje rajsfiršlusa, dužinu suknje,
širinu šava, mesto boka, itd.

1.1.7.Izrada šablona

Krojni šablon predstavlja precrtan oblik kroja na karton, plastičnu foliju ili specijalni papir
koji je izrezan po ucrtanim linijama. Ovo se vrši zbog toga što papirnati krojevi nisu pogodni za
industrijsku upotrebu. Izrezivanje kartona, plastične folije ili specijalnog papira izvodi se:
-pomoću ručnog električnog rezača
-pomoću mašine za izrezivanje
Da se dobijeni šabloni ne bi savijali po ivicama i da bi imali stabilniji oblik, oni se
ponekad presvlače tankom metalnom trakom po ivicama.

1.1.8.Označavanje i obeležavanje krojeva

Prilikom izrade krojne slike potrebno je navesti oznaku krojne slike i dati parametre po
kojima će se krojna slika izrađivati. Zatim je potrebno upisati podatke: koji model odevnog
predmeta ili više njih će ući u krojnu sliku, navesti odevnu veličinu za svaki model, smer
polaganja krojnih delova i koliko puta će se pojedina odevna veličina naći u krojnoj slici.
Specifikacija krojne slike sadrži:
-oznaku krojne slike,
-referencu krojne slike,
-referencu materijala,
-vrstu materijala,
-polaganje materijala,
-izgled lica tkanine,
-širinu tkanine,
-širinu ivice tkanine,
-dozvoljen razmak između krojnih delova,
-dozvoljeno preklapanje krojnih delova,
-dozvoljeno zaokretanje krojnih delova,

8
-planirani procenat iskorišćenja.
1.1.9.Izrada krojnih slika i njihovo umnožavanje

Krojna slika je najracionalniji način uklapanja- razmeštanja krojeva na unapred određenoj

širini u cilju zauzimanja što manje dužine. Krojne slike se izrađuju kako za osnovni materijal
tako i za podstavu i međupodstavu. Izrada krojne slike je veoma složen posao-mora se voditi
računa o pravcu osnove ili stubića petljica kod pletiva, zatim o dezenima, ako se radi o
dezeniranom materijalu, i o što manjem utrošku materijala. Zbog toga se poslovi oko izrade
krojne slike mogu podeliti na sledeće grupe:
-određivanje početnih dimenzija na određenom papiru- matrici,
-razmeštanje i uklapanje krojeva,
-ucrtavanje kontura krojeva,
-određivanje utroška materijala, iskorišćenja i gubitka krojne slike,
-označavanje krojnih slika.
Krojne slike se mogu izraditi ručnim putem i pomoću računara.
Prenešena krojna slika na odgovarajući papir predstavlja krojni list. Zavisno od načina
pričvršćivanja krojnog lista na krojnu naslagu, papir može biti bez lepljivog sloja ili sa
termolepljivim nanosom. U zavisnosti od toga da li se krojni list upotrebljava samo jednom ili
više puta razlikuju se:
-jednokratni krojni listovi
-višekratni krojni listovi.
Umnožavanje jednokratnih krojnih listova može se izvesti:
-svetlosnim kopiranjem:
-kopiranjem kontura krojeva,
-kopiranjem površina krojeva,
-indigo kopiranjem,
-fotografisanjem,
-uzastopnim crtanjem na specijalnom uređaju uz pomoć računara.

9
 1.1.10.Utvrđivanje utroška materijala

Da bi se utvrdio stvarni utrošak materijala za izradu nekog odevnog predmeta moraju se

poznavati iznosi gubitaka po raznim osnovama i predviđeni utrošak koji je određen krojnom
slikom. Osim gubitka materijala koji nastaje pri krojenju, a koji je uslovljen razlikom između
neto i bruto površine krojne slike, pojavljuju se i sledeći gubici:
-zbog forme i oblika odevnog predmeta,
-zbog različitih dodataka za šavove, komotiteta i primenjene tehnologije izrade,
-zbog primene neodgovarajućih krojeva u krojnoj slici,
-zbog nedovoljne spretnosti uklapača krojnih delova u krojnu sliku,
-zbog različite širine tekstilnih namotaja,
-zbog neravnih ivica tekstilnih materijala,
-zbog nejednake širine materijala unutar jednog namotaja,
-zbog ostatka materijala na krajevima tekstilnih namotaja koji nisu za korišćenje,
-zbog preklapanja krojnih slika,
-zbog dodatka materijala na krajevima krojne slike u smeru dužine,
-zbog grešaka u materijalu, zbog kojih se mora vršiti dokrojavanje ili preklapanje
materijala.

1.1.11.Standardizacija novih krojeva

Da bi se proces proizvodnje pojednostavio i racionalizovao vrši se standardizacija novih

krojeva. To znači da nove krojeve treba izrađivati tako da se mogu upotrebiti kao osnova za
kasniju upotrebu pri izradi sličnih odevnih proizvoda, čime se snižavaju i troškovi proizvodnje.
Standardizacijom svih osnovnih krojeva određuju se dimenzije, tehnologija izrade i kvalitet
osnovnih krojeva. Krojevi proizvoda koji se rade u paru moraju biti međusobno simetrični.

1.2.Tehnološka priprema

Za izradu odevnih predmeta danas stoje na raspolaganju savremena sredstva rada, metode
rada i uslovi proizvodnje. Tehnološka priprema ima zadatak da stalno izučava tehnološke procese

10
izrade odeće i uslove pod kojima se ta odeća proizvodi. Ona je dužna da pripremi proizvodnju u
tehnološkom smislu.
Tehnološka priprema analizira model odevnog proizvoda, izrađuje tehnološku
dokumentaciju, plan operacije rada i plan tehnološkog procesa. Tehnološka priprema se takođe
bavi studijom vremena izrade i studijom rada kako bi racionalizovala i pojednostavila tehnološke
postupke. Ona daje detaljnu podelu rada i tačno definiše sve operacije i postupke koje treba
sprovesti kao i njihove izvršioce. Tehnološka priprema dolazi do izražaja kod izrade novih
odevnih predmeta i primene novih tehnoloških postupaka, dok se u tekućoj proizvodnji obavljaju
već uhodani rutinski poslovi koji se karakterišu usavršavanjem razrađenih tehnoloških operacija i
postupaka.
Tehnološka priprema obuhvata sledeće poslove:
 Tehnološku analizu izrade odevnih predmeta i izbor sredstava rada;
 Izradu planova tehnoloških operacija;
 Izradu planova montaže;
 Izbor vrste tenoloških postupaka;
 Izbor sistema međufaznog transporta;
 Izbor sistema ugradnje radnih mesta;
 Izradu planova tehnoloških procesa;
 Oblikovanje radnih mesta i razmeštanje opreme;
 Studija rada i vremena izrade.

1.2.1.Tehnološka analiza izrade odevnih predmeta

Tehnološkom analizom izrade odevnog predmeta treba najpre da se izvrši detaljna podela
rada po operacijama i postupcima na racionalan broj operacija i to za industrijski način
proizvodnje. Tehnološka analoza obuhvata i izbor odgovarajuće metode rada za izvođnje svake
tehnološke operacije. Racionalni i zbor sredstava rada za izvodjenje pojedinih tehnoloških
operacija izrade odeće je jedno od najvažnijih pitanja tehnološke pripreme.

1.2.2.Izrada planova tehnoloških operacija

11
 U odevnoj industriji celokupan proces proizvodnje odevnih predmeta podeljen je u tri faze:
 krojenje,
 šivenje,
 dorada.

Zbog toga se prave planovi tehnoloških operacija posebno za svaku fazu izrade. Plan
tehnoloških operacija je osnovni dokument koji sadrži najznačajnije podatke o izradi jednog
odevnog predmeta. Ti podaci se koriste kao osnova za ostalu tehnološku dokumentaciju koja se
izrađjuje za svaki odevni predmet. Ovaj plan sadrži popis svih operacija prema njihovom
hronološkom redosledu izvođenja i ostale potrebne podatke. Plan tehnoloških operacija najčešće
sadrži sledeće podatke:
-naziv proizvodne jedinice
-naziv odevnog predmeta
-kratak opis odevnog predmeta
-oznaku modela odevnog predmeta
-oznaku tehnološke operacije
-naziv tenološke operacije
-oznaku sredstava rada
-kategoriju rada
-vreme izrade tehnološke operacije.

U raznim preduzećima tehnološke operacije se različito označavaju, što zavisi od ukupnog

nivoa organizovanosti i stepena primene računara za obradu podataka. Kod oznake operacije
rada ujedno se određuje i redosled izvođenja operacija. Sredstva rada se označvaju najčešće
skraćenicama. Kategoriju rada predstavlja složenost određene tehnološke operacije i kvalifikacija
radnika za izvođenje te operacije. Obično su poslovi po svojoj složnosti u odevnoj industriji
podeljeni u tri, eventualno četiri kategorije. Vreme izrade za izvođenje tehnološke operacije se
određuje primenom metoda koje su date u studiji rada i izražava se u sekundama, minutama ili
satima.
1.2.3.Izrada planova montaže

12
 Planovi montaže pokazuju kretanje predmeta rada, odnosno materijala u tehnološkom
procesu proizvodnje. Pri izradi planova montaže treba da se vodi računa o tome da ne dolazi do
povratnog hoda materijala. Da bi se zadovoljili ovi zahtevi u planu montaže tehnološke operacije
se raspoređuju u jednu glavnu montažnu liniju A i u odgovarajući broj pomoćnih linija.
Plan montaže sadrži oznake i nazive montažnih linija, a svaka tehnološka operacija u
montažnoj liniji sadrži:
-oznaku tehnološke operacije,
-naziv tehnološke operacije,
-oznaku sredstva rada i
-vreme izrade tehnološke operacije.

1.2.4.Izbor vrste tehnoloških postupaka

U odevnoj industriji koriste se sledeći sistemi tehnoloških procesa:

-lančani sistem
-fazni sistem
-kombinovani sistem
-fleksibilni sistem.

Kod lančanog sistema tehnološkog procesa operacije se izvode jedna za drugom bez
prekida, prema hronološkom redosledu od prvog do zadnjeg mesta u proizvodnoj liniji. Prednosti
lančanog sistema su:
1) Proizvodni ciklus relativno kratko traje;
2) Malo je nedovršene proizvodnje i nema međufaznih skladišta;
3) Za realizaciju proizvodnje angažuju se relativno mala finansijska sredstva;
4) Ne zahteva veliki radni prostor.

Nedostatci lančanog sistema su:

1) Pošto svaki radnik u proizvodnoj liniji ima posebno definisan posao, pri izostanku istog
dolazi do zastoja u radu;
2) Proizvodni ritam onemogućava radniku da njegova individualna sposobnost dođe do
punog izražaja;
3) Svaka izmena modela dovodi do određenih teškoća u proizvodnoj liniji

13
Radna mesta kod lančanog sistema mogu biti postavljena: linijski, paralelno i stepenasto (Slika
2.a,b,c).

Slika 2. Prikaz postavljanja radnih mesta po lančanom sistemu tehnološkog procesa

a) linijski, b) paralelno, c) stepenasto

Ako se tehnološke operacije grupišu po funkcionalnim grupama (fazama), onda se govori

o faznom sistemu tehnološkog procesa. Primenom ovog sistema operacije se dele u tzv.
predmontažne faze i montažne faze. Između svake faze rada nalaze se međufazna skladišta u
kojima se odlažu učinci radnika iz prethodne faze. Ovaj sistem omogućava postizanje velike
proizvodnosti. Na slici 3. prikazan je jedan od načina postavljanja radnih mesta i međufaznih
skladišta u faznom sistemu tehnoloških procesa.

14
 Slika 3. Prikaz faznog sistema tehnološkog procesa

Prednosti faznog sistema tehnološkog procesa su sledeće:

1) Manja je osetljivost sistema na izostanak radnika sa posla;
2) Eventualni zastoji u proizvodnji otklanjaju se korišćenjem zaliha predmeta rada iz
međufaznih skladišta;
3) Individualna sposobnost radnika dolazi do punog izražaja;
4) Lakše je tehnološko uklapanje kod uvođjenja novih modela odevnih predmeta.

Nedostatci ovakvog sistema su:

1) Veća je količina nedovršene proizvodnje;
2) Angažovana su veća finansijska sredstva za proizvodnju;
3) Ciklus proizvodnje traje relativno dugo;
4) Potreban je veći radni prostor.

15
 Fazni sistem se relativno mnogo koristi pri proizvodnji odevnih predmeta koji se izrađuju
sa velikim brojem tehnoloških operacija.
Kombinovani sistem tehnološkog procesa predstavlja kombinaciju lančanog i faznog
sistema. Iskorišćene su prednosti i jednog i drugog sistema, pa se obično predmontažni radovi
odvijaju po faznom sistemu, a montažni po lančanom sistemu. Jedna od kombinacija prikazana
je na slici 4.

Slika 4. Prikaz kombinovanog sistema tehnološkog procesa proizvodnje

odevnih predmeta

Kombinovani sistem tehnološkog procesa se najviše koristi u odevnoj industriji za

proizvode sa velikim brojem operacija rada.
Pojavom savremenih sredstava međufaznog transporta kao i savremenih pogonskih
instalacija za dovod električne struje, pare i komprimiranog vazduha, stvoreni su uslovi
fleksibilnog postavljanja sistema tehnoloških procesa prema potrebi.

16
 1.2.5.Sistemi međufaznih transporta

Ciklus proizvodnje u odevnoj industriji počinje uzimanjem materijala iz skladišta, a

završava se odlaganjem gotovih proizvoda, takođe, u skladištima. Za transport materijala i
predmeta rada kroz faze izrade primenjuju se sledeća sredstva:
a) U skladištu materijala:
-viljuškari za prenos materijala na paletama,
-transportna kolica za tekstilne namotaje,
-viseći transporteri za tekstilne namotaje,
b) U krojačnicama:
- viljuškari za prenos materijala na paletama,
-transportna kolica za tekstilne namotaje,
-viseći transporteri za tekstilne namotaje,
-beskrajne transportne trake na stolovima za polaganje i krojenje,
-transportna kolica za iskrojene delove,
-viseći transporteri za iskrojene delove,
c) U šivaonama:
-transportna kolica za svežnjeve,
-dvosmerne transportne trake,
-viseći transporteri,
d) U doradama:
-transportna kolica,
-dvosmerne transportne trake,
-viseći transporteri,
e) U skladišima gotovih proizvoda:
-razne vrste transportnih kolica,
-viseći transporteri,
-viljuškari za prevoz upakovanih tekstilnih proizvoda.

1.2.6.Sistemi ugradnje radnih mesta u odevnoj industriji

17
 Pod sistemom ugradnje radnih mesta podrazumeva se način ugradnje mašina i uređaja u
cilju nesmetanog obavljanja tehnoloških operacija na radnim mestima za proizvodnju odevnih
predmeta, kao i transportovanje predmeta rada od jednog do drugog radnog mesta.
Uglavnom se primenjuju sledeći sistemi ugradnji radnih mesta:
-sistemi stolova;
-sistemi sa transportnim trakama;
-sistemi sa visećim transporterima;
-sistemi sa transportnim kolicima.

1.2.7.Izrada planova tehnoloških procesa

Plan tehnološkog procesa se izrađuje na osnovu plana tehnoloških operacija. Posle izrade
plana tehnoloških operacija potrebno je izvršiti rekapitulaciju vremena izrade prema
karakterističnim operacijama.
Pri izradi planova tehnoloških procesa potrebno je obratiti naročitu pažnju na:
 funkcionalno grupisanje tehnoloških postupaka po radnim mestima
 izbor sredstava rada
 oblikovanje radnih mesta
 opterećenje radnih mesta.

Planovi tehnoloških procesa prave se za:

 fazu krojenja,
 fazu šivenja,
 fazu dorade.

1.2.7.1.Izračunavanje podataka za izradu planova tehnoloških procesa

18
 Za izradu planova tehnoloških procesa potrebno je da se na osnovu plana tehnoloških
operacija odredi vreme izrade po jedinici proizvoda i da se zna dnevni kapacitet, kao i dnevno
radno vreme u smeni. Na bazi tih podataka izračunavaju se sledeći podaci:
-broj radnika,
-dnevni kapacitet po radniku
-potrebna količina sredstava rada,
-takt grupe odnosno proizvodne jedinice,
-stepen opterećenja radnih mesta,
-dnevni kapacitet po operacijama,
-stepen proizvodnosti.

Potreban broj radnika za proizvodnu jedinicu (R) izračunava se prema izrazu:

Dnevni kapacitet po radniku (Cdr) izračunava se po formuli:

Potrebna količina sredstava rada po vrstama izračunava se prema opštoj formuli:

Takt grupe ili proizvodne jedinice (G) izračunava se po formuli:

ili

Stepen opterećenja radnog mesta (So), koji se izražava u procentima, može se izračunati prema
obrascu:

Dnevni kapacitet po operaciji rada (Cdo) izračunava se prema formuli:

Stepen proizvodnosti (Sp) izračunava se u procentima prema sledećem izrazu:

19
 Kada je napravljen plan tehnoloških operacija i izvršen obračun potrebnih podataka
pristupa se izradi plana tehnološkog procesa prema opštem obrascu koji je dat u Tabeli 1.

Oznaka modela…………………………. Dnevni kapacitet…………………………..

Proizvodna jedinica…………………….. Dnevni kapacitet po radniku………………
Broj radnika…………………………….. Takt grupe………………………………...
Dnevno radno vreme u smeni………………………………..

Tabela 1. Opšti obrazac za plan tehnološkog procesa

Stepen Sredstvo rada

Oznaka Oznaka Naziv
Vreme opterećenja
radnog tehnološke tehnološke Naziv i Primedba
izrade radnog Količna
mesta operacije operacije oznaka
mesta
1 2 3 4 5 6 7 8

2.TEHNOLOŠKI PROCES KROJENJA

Slika 5. Šematski prikaz podele tehnološkog procesa krojenja

20
 Tehnološki proces krojenja je deo procesa izrade odevnih predmeta gde se sredstvima rada
deluje na tekstilni materijal, u cilju promene oblika u pojedine delove odeće i njihovo
pripremanje za proces šivenja.
Krojenje je podeljeno u nekoliko sastavnih delova radi lakšeg izvođenja. Tehnološki proces
krojenja obuhvata:
a) polaganje krojnih slika,
b) izrada krojnih slika,
c) prenošenje krojnih slika na krojnu naslagu,
d) iskrojavanje tekstilnih materijala,
e) priprema za šivenje.

2.1. Izrada krojnih slika

Uklapanje delova krojem za odevne predmete je vrlo složen i stručan posao. Krojne slike
izrađuje se za osnovni materijal, podstavu i međupodstavu pri čemu ovo uklapanje karakteriše
sledeća grupa poslova:

 određivanje početne dimenzije na određenom papiru matrici,

 polaganje i uklapanje osnovnog kroja,
 kombinovanje i razmeštanje osnovnih krojeva,
 izračunavanje i utvrđivanje utroška materijala,
 označavanje krojnih slika.

S obzirom na tehničke mogućnosti razlikuju se postupci izrade za

a) perforiranje krojne slike,
b) svetlosno kopiranje krojne slike,
c) indigo kopirane krojne siike,
d) fotografisane krojne slike,
e) elektronske krojne slike.

21
 2.2. Polaganje krojnih slojeva

Pre samog polaganja vrši se priprema materijala (tkanina, pletenina...). Ona se sastoji u
kontroli i stabilizaciji materijala, tj. da je na njima izvršeno fiksiranje pod određenin uslovima
temperature, vlage, pritiska zavisno od sirovinskog sastava, za šta postoje odgovarajuće mašine.
Materijali koji imaju stabilne dimenzije lakše se prerađuju u odevnoj industriji, jer se ne
uvrću i ne skupljaju pri obradama vlažno-toplo kod izrade odevnih predmeta.
Kontrolom se uočavaju greške na materijalu koje se otklanjaju ili obeležavaju kako bi bile
vidljive pri krojenju.
Obično se pojavljuju sledeće greške:
 nejednaka debljina niti,
 nejednaka gustina materijala,
 neravnomerna obojenost,
 oštećenje ili prekinute niti,
 nečistoća na materijalu..., i dr.

Koji će se način polaganja krojnih slojeva primeniti u najvećoj meri primeniti zavisi od:
 strukture materijala,
 vrste krojne slike,
 sredstava rada (mašine za polaganje).

Polaganje krojnih slojeva deli se na:

 polaganje s obzirom na strukturu tkanine (može biti jednosmerno ili dvosmerno),
 polaganje s obzirom na sredstva rada (ručno i mašinsko).

Mašinsko polaganje može biti:

 mehaničko,
 poluautomatsko,
 automatsko.

22
 2.3.Prenošenje krojne slike na krojnu naslagu

Jedna od neophodnihi veoma važnih tehnoloških operacija koja predhodi krojenju je

prenošenje krojne slike na krojnu naslagu.
Način prenošenja zavisi od pripreme i vrste krojnih siika i razlikujemo sledeće načine:
 precrtavanje perforiranih krojnih slika odnosno krojnih listova,
 lepljenjem krojnog lista na prvi sloj krojne naslage,
 prenošenje svetlosno kopiranih krojnih slika,
 prenošenje indigo kopiranih krojnih slika,
 crtanje fotografisanih krojnih slika.

2.4. Iskrojavanje tekstilnog materijala

Iskrojavanje se može vršiti pomoću:

 makaze za ručni, električni i pneumatski pogon,
 mašine sa rotirajućim kružnim nožem,
 mašina sa rotirajućim višeugaonim nožem,
 mašina vertikalnim udarnim nožem,
 mašine sa beskrajnim trakastim nožem,
 agregatima i automatima.


2.5. PRIPREMA ZA ŠIVENJE

Posle iskrojavanja vrši se priprema za šivenje. U ovu grupu poslova ubrajaju se:

 označavanje iskrojenih delova,

 obeležavanje iskrojenih delova,
 sastavljanje svežnjeva.

23
 2.5.1. Označavanje iskrojenih delova

Da bi se preciznije izveo proces šivenja, potrebno je da se odmah posle krojenja izvrši

označavanje pojedinih tačaka na krojevima, koje služe za sastavljanje pojedinih delova odevnih
predmeta. ove tačke ili urezi određuju se još pri konstrukciji krojeva. Cilj označavanja je
određivanje pojedinih tačaka gde se sastavljaju određena mesta dva krojna dela, zatim mesta na
pojedinim delovima gde dolaze ušici, džepovi.
Označavanje se može vršiti sledećim mašinama i aparatima:
 aparat za uvlačenje konca,
 mašina za mehaničko bušenje toplom ili hladnom iglom i dr.
2.5.2. Obeležavanie iskrojenih delova

Da bi se onemogućila zamena krojnih delova u daljim fazama obrade bilo po veličini, boji
ili nijansi, u krojnici se vrši obeležavanje iskrojenih delova.
Ovo obeležavanje se vrši pomoću:
 specijalnih olovki,
 ručnim prilepljivanjem etiketa i
 specijalnim mašinama.
2.5.3. Sastavljanje svežnjeva

Radi osiguranja kontinuiranog toka proizvodnje u daljim fazama iskrojeni delovi se

sastavljaju u svežnjeve. Sastavljanje se vrši u optimalnim količinama. Koiičina delova odevnih
predmeta u svežnju utiče na :
 smanjenje ciklusa proizvodnje,
 manju angažovanost novčanih sredstava,
 smanjenje zaliha.

24
PRAKTIČNI DEO

25
 3.1.Skica i opis modela

Tokom odabira modela pored određenih kriterijuma mora se voditi računa i da sam model
zadovoljava kako ekonomske tako i tehničke zahteve, da je estecki prihvatljiv, praktičan i
udoban za nošenje. Na slici 6.prikazana je skica modela A muske košulje sa prednje i zadnje
strane.

A) Prednji deo B) Zadnji deo

Slika 6. Skica modela muške košulje prednjeg i zadnjeg dela

Opis modela: Odabrani model muške košulje čija je skica prikazana, izrađena je od 100%
pamuka, bele boje, kratkih rukava sa ušicima i sa paletom na ramenima kao modni detalj. Kragna
je izrađena od istog materijala kao i cela košulja. Na prednjem delu košulje nalazi se džep sa
poklopcem. Košulja se na prednjem delu zakopčava pomoću 6 dugmeta, boje crno bele.

26
 3.2.Karakteriske upotrebljenog materijala

Karakteristike upotrebljene tkanine za izradu ove košulje, date su u tabeli 1.

Tabela1. Karekteristike materijala za izradu muške košulje.

Parametar Vrednosti
Sirovinski sastav: 100%
- pamuk
Podužna masa pređe:
-za osnovu 28 tex
-za potku 28 tex
Vrsta prepletaja: 3
K s
Keper 1

Boja tkanine Bela

Širina tkanine bez ivica 140+3

Gustina žice tkanine

35 cm-1
-po osnovi
24 cm-1
-po potki

Površinska masa 210 g/m2

27
 3.3.Konstrukcija osnovnih krojeva košulje

Za konstrukciju košulje uzete su mere iz trenutno važećeg SRPS ISO standarda. Oznake veličina
odeće za muškarce i dečake prikazane su u standardima SRPS ISO 3636 i SRPS
ISO/TR10652.Mere pripadaju Tipu tela –Normalan (R) sa razmakom izmedju Og i Os = 12 ,
Og=96 cm, odnosno veličini 96.

Za konstrukciju košulje uzeta je velišina 39, u razmeri čije su glavne mere:

Glavne mere su:

 visina uzrasta VU = 170cm,
 obim grudi OG =96cm.
 obim pojasa OP =88cm,
 obim bokova OB =102cm,
 obim vrata OV=39cm,
Izračunavanje pomoćnih mera:
 širina vratnog izreza ŠVI = 1/6 Ov +1cm=7,5cm,
 širina rukavnog izreza ŠRI= 1/8Og-1,5+1,5=12cm,
 dubina rukavnog izreza DRI = 1/8 Og +11,75+1cm=24,75cm
 širina leđa ŠL = 1/8Og +10+1=23cm,
 dužina leđa DL = 1/4Vu + 2cm= 44,5cm,
 dužina modela DM = 1/2Vu -8cm= 77cm,
 dužina boka DB = DL+1/8VU=65,75cm,
 prednja duzina PD = DL+ 1/6Og=60,5cm,
 prednja širina PŠ = 1/4Og-5=19cm,
 širina rukava DR = 1/8Vu+2,5cm=23,75cm,

3.4.Tok konstrukcije osnovnih krojeva

28
 Konstrukcija osnovni krojevi muške košulje, prednjeg i zadnjeg dela (a), rukava (b) i
kragne (c), prikazana je na slici 3. Konstrukcija je rađena u razmeri 1:6. Postupak crtanja
konstrukcije osnovnih krojeva prednjeg i zadnjeg dela košulje prikazan je u tabeli 3.

Tabela 3. Postupak konstrukcije krojeva prednjeg i zadnjeg dela muške košulje.

Osnovne tačke Definisanje udaljenosti Vrednost udaljenosti

konstrukcije između tačaka između tačaka, cm
1-2 DRI 24,7cm
1-3 DL 45cm
1-4 DM 78cm
1-5 ŠVI 7,5cm
5-6 - 2cm
2-7 ŠL 23,5cm
7-8 1/4DRI 6,2cm
7-9 1/2ŠRI+1cm 8,75cm
9-10 PŠ 19cm
10-11 - ½(2-10)
9-12 PV 23,75cm
13-14 ŠVI-1cm 8,5cm
13-15 ŠVI+1cm 8,5cm
9-16 1/4DRI 6,2cm
11-9 1/2ŠVI-1cm 6,75cm

Položaj ostalih tačaka i linija (kako pomoćnih tako i glavnih)

prikazan je na samoj konstrukciji.

Za konstrukciju rukava potrebne su sledeće mere:

 Obim rukavnog izreza ORI= ORI1 + ORI 2= 23cm+20cm=43cm,

 Visina ramena VR= 18,5cm

29
  Rukavne okrugline VRO= VR-1/3VR=18,5cm-6,61cm=11,89cm,

Tabela 4. Opis konstrukcije rukava

Osnovne tačke Definisanje udaljenosti
Vrednost udaljenosti između tačaka, cm
konstrukcije između tačaka
1-3 VRO 11,89
3-2 DR 17
1-5 1/2ORI - 0.5 21.5
1–6 1/2ORI -0,5 21.5
2-4 3mm
Položaj ostalih tačaka i linija (kako pomoćnih tako i glavnih) prikazan je na samoj
konstrukciji.

Za konstrukciju kragne potrebna je veličina obima vratnog izreza koja se dobija sa konstrukcije
prednjeg i zadnjeg dela u predelu vrata:

- obim vratnog izreza OVI = 2  (OVI1 + OVI2) = 2(10,5+6,5)=34cm

30
 a) Prednji i zadnji deo

b)Rukav
c) Kragna

Slika 9. Izgled konstrukciskih osnovnih krojeva muške košulje.

31
 3.5.Uvećanje i umanjenje osnovnih krojnih delova

Nakon pristupanju uvećanja ili umanjenja osnovnog kroja, mora se ustanoviti dali su
ispravljene eventualne greške koje su nastala tokom same konstrukcije i uneti sve potrebne
elemente. Pri uvećavanju ili umanjivanju krojnih delova uzima se jedna veličina koja se koristi
kao polazna osnova. Kod krojeva košulje zajednička (polazna) je grudna linija za sve veličine,
zatim linija sredine zadnjeg dela i linija kod rukavnog izreza a kod rukava linija dubine rukavnog
izreza i linija kod dužine rukava. U tabeli 8 date su mere i razlike mera za više veličina muške
košulje.

Tabela 5. Mere i razlike mera za više veličina muške košulje.

Razlika Razlika Razlika

Oznake Vrednosti između Vrednosti između Vrednosti između Vrednosti
mera za vel. 92 veličina za vel. 96 veličina za vel.100 veličina za vel.104
(mm) (mm) (mm)
VU 170 - 170 - 172 - 172
OG 92 40 96 40 100 40 104
OP 84 40 88 40 92 40 96
OB 98 40 102 40 106 40 110
DRI 24,25 5 24,75 5 25,25 5 25,75
DL 44,5 - 44,5 - 45 - 45
DB 65,75 - 65,75 - 66,5 - 66,5
DM 77 - 77 - 78 - 78
ŠVI 7,3 2 7,5 1 7,6 2 7,8
ŠL 22,5 5 23 5 23,5 5 24
ŠRI 11,5 5 12 5 12,5 5 13
PŠ 18 10 19 10 20 10 21
PD 59,8 7 60,5 11 61,6 7 62,3

Na slici 5. Prikazano je uvecanje za velicinu 100 i 104 kao i umanjenje za velicinu 92 osnovnih
krojeva izabrane muške košulje u odnosu na baznu veličinu 96.

32
Slika 10. Uvećavanje i umanjivanje osnovnih krojeva muške košulje.

33
 3.6.Modelovanje osnovnih krojeva, dodataka za šavove
kompleterinje delova

Konstruisani i prikazani osnovni krojevi muške košulje ne mogu poslužiti kod krojenja
uzetog modela već se moraju modelovati. Modelovanje se vrši na skici samog modela i njenog
opisa sa svim dodacima.
Na slici 6 prikazana je modelovani prednji i zadnji deo košulje. Lajsna za ušivanje
dugmada je široka 3cm. Rastojanje izmedju dugmadi se odredjuje tako što se prvo dugme
postavi na 5mm, naredno rastojanje izmedju dugmadi je 8mm. Modalovanje se vrši pomeranjem
ramenog šava pomoću krajnog dela ramenjače. Tako da sa prednjeg skidamo 3cm i dodajemo
ledjnom. Ko detalj imamo paletu špicastog oblika širine 3cm i dužine 10cm. Na prednjem delu
se nalazi jedan dzep sa poklopcem veličine 11x12cm, a širine 3,5cm dok se ledjni deo na ime
strukiranja ušiva 3cm u pojasu. Dodatak za šavove i porub iznosi 1m, na slici 7 prikazani su
delovi muške košulje za šavove i porube, na slici 8 izgled delova košulje sa dodacima za šavove i
porube.

a)prednj deo b)zadnji deo

Slika 11. Izgled modelovanog prednjeg dela muške košulje.

34
Na slici 12 i 13 prikazani su delovi muške košulje sa svim dodacima za šavove i porube.

35
 Potrebni broj delova za izradu jedne muške košulje je sledeći:

1) Rmenjača 2x u punoj širini,

2) Prednji deo2x,
3) Lednj deo 1x u punoj širini,
4) Kragna 2x stojeći i 2x ledji deo,
5) Poklopac džepa 2x,
6) Džep 1x,
7) Paleta 4x,
8) Rukav2,

3.7.Izrada šablona

Nakon izvršetka konstrukcije, modelovanja i kompletiranja pristupa se izradi krojnih

šablona. Pristup izrade šablona se vrši na taj našin tako što se na papiru prslikavaju svi
kompletirani delovi krojeva a nakon čega se izrazivanje vrši pomoću makaza. Na šablonu je
potrebno obeležiti i sve sastavne tačke urezima, kako bi se olakšao sam proces krojenja.

3.8.Izrada krojne slike i njeno iskorišćenje

Proces uklanjanja šablona, odnosno krojne slike izrađena je ručnim putem na taj način
tako što se šabloni postavljaju na posebnom papiru koji treba da poseduje širinu kao i
upotrebljena tkanina. Prilikom postavljanja krojnih slika potrebno je voditi računa o pravcu
polaganja, što manjem zauzimanju površine, da se ne pređu granice uklapanja i da se ne pređu
ivice papira. Posle toga se odgovarajućom kredom iscrtavaju konture šablona na materijalu.
Najpre je izmerena masa krojne slike odnosno masa papira na kome je nacrtana krojna
slika u odgovarajućoj razmeri (M =5,352 g) i masa papira svih krojnih delova (m=4,257 g), a
zatim su izračunata iskorišćenja koja su izvršena pomoću proporcije na sledeći način:

Gubitak krojne slike izračunava se na sledeći način:

36
37