1.

УВОД

-Подаци:

-У току месеца маја који има 26 радних дана возила сакупљају (утоварују) робу у
утоварним станицама A,B,C и D а истоварују робу у истоварној станици E. Носивост
возила је 5t, радно време износи 8h, а саобраћајна брзина је 30km/h, возила се на
почетку радног времена налазе у гаражи G а на крају радног времена се враћају у
гаражу, количине робе које се утоварују у тачкама A,B,C и D износе: Q 1 = 0,6t , Q2 =
0,9t , Q3 = 1t и Q4 = 1,2t . Време утовара износи 5,6min/t, а време истовара 5,1min/t.
Растојања износе: LGA = 2km , LAB = 15km , LBC = 5km , LCD = 6km , LDE = 10km , LEA =
4km и LEG = 4km. Возни парк се састоји од 16 возила од којих је у датом временском
периоду способно за рад 13 возила, а на раду се налазе 12 возила. Израчунати:

 Број возила неспособних за рад и број возила у гаражи

 Све ауто – дане

 Показатеље и коефицијенте α, α', αt , β, Kstλ , Kst1 ,ρ,𝜹

 Експлоатациону брзину

 Количину робе коју превезе једно возило и сва возила на раду

 Остбарени транспортни рад једног возила и свих возила

 Радну и пуну производоност

Di = 31 дана

Dr = 26 дана

q = 5t
Збирни пут вожње: сакупљање терета Душан Пејчић

Hr = 8h

Vs= 30km/h

Q1 = 0,6t

Q2 = 0.9t

Q3 = 1t

Q4 = 1,2t

τu = 5,6 min/t = 0,09 h/t

τi = 5,1 min/t = 0,08 h/t

LGA = Kn1 = 2km

LAB = Kt1 = 15km

LBC = Kt2 = 5km

LCD = Kt3 = 6km

LDE = Kt4 = 10km

LEA = Kp1 = 4km

Пожаревац, јун 2019. године | 2

Збирни пут вожње: сакупљање терета Душан Пејчић

LEG = Kn2 = 4km

Ai = 16 возила

As = 13 возила

Ar = 12 возила

An,Ag,ADi,ADs,ADn,ADr,ADs

α , α’ , αt , β , Kst1 , Kstλ , ρ , 𝛿

Ve , Q1dn , Qdn , Quk

U1dn , Udn , Uuk

WQ , WU, WQ’ , WU’

Пожаревац, јун 2019. године | 3

Збирни пут вожње: сакупљање терета Душан Пејчић

2. ВОЗНИ ПАРК

2.1. Састав возног парка

-Возни парк предзећа представља скуп свих транспортних средстава аутотранспортне
организације.Састав возног парка је углавном хетероген,састоји се од возила
различитих врста,марка и типова.Роба се транспортује на разним превозним
путевима са различитим показатељима рада, у различитим условима
експлоатације.Типизирани возни парк у овако различитим условима водио би сасвим
сигурно ка опадању производности и порасту трошкова транспорта.

-Са друге стране.типизиран возни парк је лакши за одржавање и оправке,што

трошкове чини знатно мањим.Одржавање нетипизираног возног парка је отежано и
праћено порастом трошкова.

-При експлоатацији моторних возила,да би могао упоредити рад возила у возном

парку,возила се могу разврстати у групе која имају иста техничко-експлоатациона
својства чије је техничко стање приближно уједначено.Возила се,по правилу
разврставају у групе по функцији марке и типа возила,години производње,корисној
носивости,намени товарног простора,условима експлоатације и слично.

2.2. Возила неспособна за рад

-Инентарски возни парк представља целокупан возни парк предузећа који се води у
инвентарским књигама основних средстава. Број иентарских возила означава се са
Ai.
-Инвентарски возни парк према техничком стању возила може да се подели на:
 Возила способна за рад As

 Возила неспособна за рад An

Пожаревац, јун 2019. године | 4

Збирни пут вожње: сакупљање терета Душан Пејчић

-Према томе: Ai= As + An

An= Ai – As

An= 16-13

An= 3 возила

-Возила неспособна за рад се могу даље поделити на:

 Возила која се налазе на оправци

 Возила која чекају на оправку

 Возила која су на редовном одржавању

 Возила намењена за расходовање

-Технички исправна возила, односно возила способна за рад, могу бити сва која су на
раду или делимично на раду, а делимично ван рада.Узроци због којих су способна
возила ван рада могу бити различити:

 Недостатак посла

 Режим рада

 Недостатак возача

Пожаревац, јун 2019. године | 5

Збирни пут вожње: сакупљање терета Душан Пејчић

2.3. Број возила у гаражи

-Возила која су способна за рад а нису у експлоатацији налазе се у гаражи.

-Према томе: As= Ar + Ag

-Где је: Аr- број возила на раду

Ag- број возила у гаражи

-Заменом једначина добија се:

As= Ar + Ag

Ag= As-Ar

Ag= 13-12

Ag= 1возило
-Да би се возни парк рационално користио, потребно је да што више возила ради, а да
их је у гаражи и радионици што мање.

Пожаревац, јун 2019. године | 6

Збирни пут вожње: сакупљање терета Душан Пејчић

3. АУТО-ДАНИ

3.1. Инвентарски ауто – дани

-Временски период у коме посматрамо јединицу возног парка, изражен у
календарским данима означићемо са – Di. У периоду Di, јединица возног парка може
бити известан број дана способна за рад – Ds, а остатак дана неспособна за рад – Dn.

-Према томе:
Di= Ds + Dn

-У периоду када је јединица возног парка била слободна за рад, она може бити стално
на раду или делимично на раду – Dr, а делимично у гаражи – Dg.

-То можемо записати:

Ds= Dr + Dg

-Заменом Ds у наведеној једначини добија се:

Dp= Di – Dr

Dp= 31-26 = 5дана

-У колико посматрамо цео возни парк Ai у посматраном периоду Di долазимо до

појма ауто-дани, Ai ∙ Di = ADi – инвентарски број ауто-дана.

-Инвентарски број ауто-дана ADi је укупан број свих возила у посматраном периоду.

Пожаревац, јун 2019. године | 7

Збирни пут вожње: сакупљање терета Душан Пејчић

-Анологно наведеним једначинама инвентарски ауто-дани се могу поделити и на

ауто-дане када су возила способна за рад ADs, и ауто-дане када возила нису способна
за рад ADn:

ADi= ADs + ADn = Ai ∙ Di = 16∙31

ADi= 496 ауто-дана

3.2. Ауто-дани возила способних за рад

ADs= As∙ Di – ауто-дани технички исправних возила.

ADs= 13∙31= 403 ауто-дана

3.3. Ауто-дани возила неспособних за рад

ADn= An∙Di – ауто-дани када су возила технички неисправна за рад.

ADn= 3∙ 31= 93 ауто-дана

-Исто тако, дани када су возила технички исправна за рад могу бити на раду или у
гаражи:

ADs= ADr + ADg

3.4. Ауто-дани возила у гаражи

ADg= Ag∙Di + Ar∙Dp - Ауто-дани возила у гаражи

Пожаревац, јун 2019. године | 8

Збирни пут вожње: сакупљање терета Душан Пејчић

ADg= 1∙31+12∙5= 91 ауто-дана

-Из једначине се види да се дани проведени у гаражи за цео возни парк – ADg,
добијају из производа возила у гаражи и инвентарских дана.

3.5. Ауто-дани возила на раду

ADr= Ar∙Dr – Ауто-дани возила на раду

ADr= 12∙26= 312 ауто-дана

Пожаревац, јун 2019. године | 9

Збирни пут вожње: сакупљање терета Душан Пејчић

4. ПОКАЗАТЕЉИ И КОЕФИЦИЈЕНТИ

4.1. Коефицијент техничке исправности возног парка (αt)

-Инвентарски возни парк предузећа састоји се од возила која су технички исправна,

односно способна за рад, и возила која су неспособна за рад.

-Коефицијент техничке исправности је однос броја ауто-дана технички исправних

возила према инвентарским ауто-данима.

1. За једно возило у одређеном временском периоду:

𝐷𝑠
αt= 𝐷𝑖

где је:
Ds- дани када је јединица возног парка способна за рад.
Di- дани у којима посматрамо јединицу возног парка.

2. За цео возни парк у току једног дана:

𝐴𝑠
αt= 𝐴𝑖

где је:

As- број возила способних за рад

Ai- инвентарски број возила у возном парку

Пожаревац, јун 2019. године | 10

Збирни пут вожње: сакупљање терета Душан Пејчић

3. За цео возни парк у току посматраног периода:

𝐴𝐷𝑠
αt= 𝐴𝐷𝑖

403
αt=496 = 0,81

где је:
ADs- ауто-дани возила способних за рад
ADi- Ауто-дани инвентарских возила

-Коефицијент αt није константна величина. С обзиром на то да се техничко стање

сваке јединице возног парка стално мења, мења се и техничко стање укупног возног
парка. према томе, коефицијент αt се стално мења.

-Постоји низ фактора од којих зависи техничка исправност возила: квалитет возила,
техничко стање возила, погодност за техничко одржавање, режим рада и
рационалност возног парка, исправност руковања возилом, начин запоседања возила,
режим одржавања, снабдевање резервним деловима, стање саобраћајница итд.

-Опис техничких карактеристика возила, као и основни технички подаци налазе се у

проспекту. Приликом избора возила за одређене услове експлоатације водити рачуна
о техничким карактеристикама, као што су: економичност, динамичка својства,
носивост, окретљивост, управљивост и слично. На пример возила која обављају
локални транспорт веома је важно да имају добру моћ убрзања и успорења,
окретљивост и слично.

Пожаревац, јун 2019. године | 11

Збирни пут вожње: сакупљање терета Душан Пејчић

-За возила која врше даљински транспорт наведене техничке карактеристике нису
толико битне, колико средња техничка брзина, управљивост.

-У експлоатационе услове рада возила спадају: климатски услови, стање путне

мреже, кфалификације возача, режим рада возила, начин оптерећења и слично.

-Уколико су климатски услови лоши, возила се чешће кваре.

-Стање путне мреже много утиче на техничку исправност возног парка. Лоши путеви
узрокују честе кварове возила, а такође утичу и на век трајања.

-На техичко стање возног парка знатно утичу величина и начин оптерећења возила.
Свако возило је конструисано за одређену носивост и према томе су подешене
техничке карактеристике мотора, трансмисије и шасије. Уколико се у току рада
возило преоптерећује, чешће ће настати кварови који су директна последица овог
преоптерећења.

-Режим рада возила знатно утиче на техничко стање возног парка. Тежак режим рада
је онај у граду, односно на саобраћајницама где велики број промена убрзања, и
успорења у јединици времена. Ово утиче на повећање броја кварова, а најчешће се
кваре: кочиони систем, спојнице и мењач, а интензивније се хабају и сви делови
мотора.

-Режим техничког одржавања и оправки може бити двостепен или тростепен, у

зависности од режима рада возила и осталих експлоатационих услова.

-Одржавање возила је скуп операција који имају за циљ одржавање возила у

технички исправном стању. Циљ одржавања је смањење броја оправки.

Пожаревац, јун 2019. године | 12

Збирни пут вожње: сакупљање терета Душан Пејчић

-Према томе, добар режим техничког одржавања је онај при коме је број кварова
минималан. Пратећи кварови на возилима и бележећи број пређених километара на
којима ти кварови настају, могу се правилно одредити обим и врста радова које треба
обавити у појединим фазама техничког одржавања. При томе треба имати у виду да
као полазна основа служи преопрука произвођача која се односи на обим, врсту и
број техничких прегледа у току одређеног периода (овај период се најчешће даје у
броју пређених километара возила).

-Прозвођач даје преопоруку за неке средње услове експлоатације. најважнији задатак

службе техничког одржавања је да прилагоди ове препоруке произвођача сопственим
условима експлоатације. то значи да ће у овим условима експлоатације сервисирање
возила бити чешће, а радови који се при томе обављају већег обима.

-Оправка је низ операција које имају за циљ довођење возила у технички исправно
стање. Добрим системом техничког одржавања нисмо у стању да потпуно
елиминишемо кварове већ само да смањимо њихов број. С обзиром на то да су
кварови неизвесни и по врсти, месту и времену настанка, они обично стварају велике
трошкове.

4.2. Коефицијент искоришћења возног парка (α)

-Овај коефицијент показује степен искоришћења возног парка и представља однос
ауто-дана на раду и инвентарских ауто-дана. Израчунава се за:

1. једно возило у посматраном временском периоду:

𝐷𝑟
α= 𝐷𝑖

где је:

Пожаревац, јун 2019. године | 13

Збирни пут вожње: сакупљање терета Душан Пејчић

Dr- када су возила на раду

Di- инвентарски дани посматраног временског периода

2. за цео возни парк у току једног дана

𝐴𝑟
α= 𝐴𝑖

где је :
Ar- број возила на раду
Ai- инвентарски број возила у возном парку

3. за цео возни парк у току посматраног временског периода

𝐴𝐷𝑟
α= 𝐴𝐷𝑖
312
α=496= 0.63

где је:
ADr- ауто-дани возила на раду
ADi- ауто-дани инвентраских возила
-Пошто овај коефицијент зависи од броја возила на раду у односу на укупан број
возила, са друге стране, само возила способна за рад могу бити на раду, та величина
коефицијента искоришћења возног парка зависи од свих оних елемената од којих
зависи коефицијент техничке исправности возног парка. Међутим, очигледно је да се
технички исправна возила не налазе увек на раду. Један број њих је у гаражи, а
узроци могу бити често оргазационе природе: нема посла, нема довољно возача, нема
гума или неких неопходних резерних делова за замену и сл. Осим ових разлогакоји
предтсављају пропусте одговарајућих служби, разлог могу бити и лоши климатски
услови- снежни наноси, непроходни путеви и сл, што спада у објективне околности
на које се углавном не може утицати.

Пожаревац, јун 2019. године | 14

Збирни пут вожње: сакупљање терета Душан Пејчић

-Према свему изложеном може се закључити да коефицијент α у најбољм случају

може бити једнак кофеицијенту αt мада је чешће мањи:
α ≤ αt

4.2. Коефицијент искоришћења исправности возног парка (α')

-Овај коефицијент представља степен искоришћења возила способних за рад, као и

однос ауто-дана на раду и ауто-дана када је возило способно за рад.

-Рачуна се:
1. за једно возило у току осматраног периода:
𝐷𝑟
α'=𝐷𝑠

где је:
Dr- број радних дана возила
Ds- број дана у којима је возило способно за рад

2. за цео возни парк у току једног дана:

𝐴𝑟
α'=𝐴𝑠

где је:
Ar- број возила на раду посматраног дана
As- број возила способних за рад у истом дану
3. за цео возни парк у посматраном временском периоду:
𝐴𝐷𝑟
α’=𝐴𝐷𝑠
312
α’=403= 0.77

где је:
ADr- ауто-дани возила на раду

Пожаревац, јун 2019. године | 15

Збирни пут вожње: сакупљање терета Душан Пејчић

ADs- Ауто-дани возила способних за рад

-Овај коефицијент зависи од коефицијента искоришћења возног парка. према томе,

може се закључити да његова величина зависи од свих фактора од којих зависе
коефицијенти α и αt. То се може потврдити:
α= αt ∙ α’

4.3. Коефицијент искоришћења времена у току 24h (ρ)

-Овај коефицијент даје степен искоришћења времена за рад у току 24h добија се из
односа радног времена и времена од 24h

1.за јединицу возног парка

𝐻𝑟
ρ= 24 при чему је:

Hr- радно време за 24h

2.за цео возни парк:

𝐴𝐻𝑟 2496
ρ=24𝐴𝐷𝑟=7488=0.33

-Величина коефицијента ρ зависи од броја смена у току 24 часа. Начин запоседања

возила од стране возача зависи такође од броја смена. Уколико возила раде у једној
смени, обично је запоседање возила појединачно.

-То значи да је један возач задужен за једно возило. Ово има своје предности и у вези
са очувањем техничке исправности возила.

-Уколико се ради у две смене систем запоседање возила је најчешће у паровима.

Возачи могу радити истовремено и смењивати се у управљању возилом ( даљински
транспорт).

Пожаревац, јун 2019. године | 16

Збирни пут вожње: сакупљање терета Душан Пејчић

4.4. Коефицијент искоришћења радног времена (𝜹)

-Овај коефицијент преставља степен искоришћења радног времена. С обзиром на то
да се у превозу робе и путника радно време користи када се возило вози, коефицијент
искоришћења радног времена добија се из односа времена проведеног у вожњи и
укупног радног времена:

1.за јединицу возног парка

𝐻𝑤
𝛿= 𝐻𝑟 где је

Hw- време проведено у вожњи

Hr- време проведено у раду

2.цео возни парк

𝐴𝐻𝑤 1659,84
𝛿= 𝐴𝐻𝑟 = =0.665 где је
2496

AHw- ауто-часови проведени у вожњи

AHr- ауто-часови проведени у раду
3.за вожњу у виду обрта
𝑡𝑤𝑜
𝛿=

где је:
two- часови вожње у обрту
to- часови рада у обрту или време трајања обрта
𝐾𝑡1+𝐾𝑡2+𝐾𝑡3+𝐾𝑡4+𝐾𝑝1 15+5+6+10+4
two= = = 1,33h
𝑉𝑠 30

-Величине овог коефицијента зависи од односа часова рада и часова дангубе. Ако
возило ради у локалном транспорту, вожња је краћа, а време утовара и истовара је
дужа. Резултат тога је мањи коефицијент 𝛿, односно лоше искоришћење радног
времена. Да би це повећало искоришћење радног времена на кратким релацијама
смањује се време дангубе односно време утовара и истовара механизацијом.

Пожаревац, јун 2019. године | 17

Збирни пут вожње: сакупљање терета Душан Пејчић

-На дужим релацијама због дужег времена вожње и мање дангубе, коефицијент 𝛿 је
знатно већи. Код даљинског транспорта он често може да се приближи вредности 0.8.

4.5. Коефицијент искоришћења пређеног пута (β)

-Коефицијент искоришћења пређеног пута добија се из односа пређеног пута под
теретом и укупног пређеног пута.

-за јединицу возног парка коефицијент искоришћења пређеног пута се израчунава:

β= Kt/K
(𝐾𝑡1+𝐾𝑡2+𝐾𝑡3+𝐾𝑡4)∙𝑍𝑜 (15+5+6+10)∙4
β= = =0.89
(𝐾𝑡1+𝐾𝑡2+𝐾𝑡3+𝐾𝑡4+𝐾𝑝1)∙𝑍𝑜+𝐾𝑛1+𝐾𝑛2−𝐾𝑝1 (10+5+6+15+4)∙4+2+4−4

где је:
Kt- број пређених километара под теретом једног возила у посматраном
периоду
K- укупан број пређених километарта једног возила у посматраном периоду

-За цео возни парк у посматраном периоду коефицијент искоришћења пређеног пута
се рачуна:
𝐴𝐾𝑡
β= 𝐴𝐾

где је:
AKt- број пређених километара под теретом целог возног парка у
посматраном периоду
AK- укупан број пређених километара целог возног парка у посматраном
периоду
-Организација превоза умногоме утиче на величину коефицијента β. Осим тога, на
величину овог коефицијента утиче и међусобни размештај места утовара и истовара,
нарочито приликом превоза робе на краћим релацијама у локалном транспорту где се
вредности коефицијента β креће око 0.5. Циљ је да возило прелази што краћи пут без
терета. Дужи пут под теретом у односу на укупан пут значи рационализацију

Пожаревац, јун 2019. године | 18

Збирни пут вожње: сакупљање терета Душан Пејчић

експлоатацију возила, већ остварени транспортни рад и мање трошкове по јединици

транспортног рада.

4.6. Средња дужина једне вожње под теретом (Кstλ)

-Средња дужина једне вожње под теретом спада у показатеље пређеног пута. Врло
често су релације на којима се обавља превоз робе различите дужине. Гледајући
појединачно за свако возило или цео возни парк, закључак о територији којој покрива
својим услугама транспортно предузеће, тешко је извести. Због тога се рачуна средња
дужина једне вожње под теретом и то за јединицу возног парка и за цео возни парк.

1.за јединицу возног парка овај показатељ се рачуна:

𝐾𝑡1+𝐾𝑡2+𝐾𝑡3+𝐾𝑡4 15+5+6+10
Kstλ= = = 9km
𝑍𝜆 4

Kt- пређени пут под теретом једног возила у посматраном временском

периоду
Zλ- број вожњи са теретом једног возила у истом периоду

2.средња дужина вожње под теретом целог возног парка рачуна се:
𝐴𝑘𝑡
Kstλ=𝐴𝑍𝜆

Akt- пут под теретом целог возног парка у посматраном периоду

AZλ- број вожњи целог возног парка у истом периоду

4.7. Средње растојање певожења једне тоне терета (Kst1)

-Средње растојање превожења једне тоне терета једнако је средњој дужини једне
вожње под теретом у два случаја:

1.када се иста количина робе превози на различите релације

2.када се различита количина робе превози на исте релације:
𝑈𝑢𝑘 85488
Kst1=𝑄𝑢𝑘=4617,6= 18,51km

Пожаревац, јун 2019. године | 19

Збирни пут вожње: сакупљање терета Душан Пејчић

5. ЕКСПЛОАТАЦИОНА БРЗИНА

-Брзина је пређени пут у јединици времена. Она је важан показатељ у процесу

транспорта. У себи садржи два најважнија чииоца у саобраћају: пређени пут и време.

-Експлоатациона брзина је средња брзина кретања возила у току радног времена, што
значи да се добија из односа пређеног пута и времена.

-Експлоатациона брзина јединице возног парка се израчунава:

𝐾
Ve=𝐻𝑟

K- укупан пређени пут једног возила у посматраном периоду

Hr- број часова на раду за исти период

1.експлоатациона брзина целог возног парка добија с:

𝐴𝑘 50544
Ve=𝐴𝐻𝑟= 2496 = 20,25km/h

Ak- пређени пут целог возног парка у посматраном временском периоду

AHr- број ауто-часова на раду за исти период
2.експлоатациона брзина за један обрт;
𝐾𝑜
Ve=𝑡𝑟𝑜

Ko=2Kt1- пређени пут у једном обрту

tro- часови рада у једном обрту

-С обзиром на то да величина експлоатационе брзине зависи од величине саобраћајне

брзине, морају се узети у обзир и они фактори који утичу на саобраћајну и на
експлоатациону брзину. међутим, на експлоатациону брзину утиче и начин
организовања транспортног процеса, као и дужина релације треанспорта. уколико је
време утовара и истовара дуже, утолико је експлоатациона брзина мања. Према томе,
експлоатациона брзина биће већа уколико се за утовар и истовар робе користи

Пожаревац, јун 2019. године | 20

Збирни пут вожње: сакупљање терета Душан Пејчић

механизација, а остале дангубе добром организацијом транспортног процеса сведу на

најмању могућу меру.На већим растојањима, у међуградском саобраћају
експлоатациона брзина је знатно већа и приближава се саобраћајној брзини.

-Однос експлоатационе и саобраћајне брзине даје коефицијент искоришћења радног

времена 𝛿.
𝑉𝑒
𝛿=
𝑉𝑠

-Из овога се види да се повећањем експлоатационе брзине расте и коефицијент делта,

а са повећањем саобраћајне брзине не опада делта. Приближавањем експлоатационе
брзине саобраћајној коефицијент делта се приближава јединици.

Пожаревац, јун 2019. године | 21

Збирни пут вожње: сакупљање терета Душан Пејчић

6. КОЛИЧИНА ПРЕВЕЗЕНЕ РОБЕ

6.1. Количина робе коју превезе једно возило у току једног дана
-Помоћу статичког коефицијента искоришћења корисне носивости возила може се
израчунати количина превезене робе Q и то:

-за једно возило у једној вожњи:

Q1= γ∙q

-за једно возило у току дана:

Q1dn= Q∙Zo= 3,7∙4= 14,8t

6.2. Количина робе коју превезе цео возни парк у току дана

Qdn= γsr ∙q ∙Zo ∙Ar = Q1dn∙Ar = 14,8∙12= 177,6t

6.3. Количина робе коју превезе цео возни парк у посматраном временском
периоду
Quk= Qdn∙Dr= 177,6∙26= 4617,6t

𝑄𝑑𝑛
Ar=𝑄1𝑑𝑛

-Из једначине се види да се број возила на раду Ar добија из количника количине

робе коју превезу сва возила у току дана и количине робе коју може да превезе једно
возило у току дана.

-број обрта:
𝐾𝑛1+𝐾𝑛2 2+4
𝐻𝑟− 8−
𝑉𝑠 30
Zo= = = 4obrta
1,96

Пожаревац, јун 2019. године | 22

Збирни пут вожње: сакупљање терета Душан Пејчић

-време трајања обрта

to=two + tui = 1,33 + 0.63 = 1,96h
tui= tu + ti = 0,33 + 0,30 = 0.63h
two= 1,47h

Пожаревац, јун 2019. године | 23

Збирни пут вожње: сакупљање терета Душан Пејчић

7. ОСТВАРЕНИ ТРАНСПОРТНИ РАД

-Остварени транспортни рад добија се из производа количине превезене робе и пута

који је та роба превежена. Димензије су према томе у теретном саобраћају tkm, а у
путничком pkm ( t-km путник-km)

7.1. Остварен транспортни рад за једно возило у току једног дана

-за једно возило у току дана:

U1dn= U1dn1+U1dn2+U1dn3+U1dn4

U1dn=
Q1∙Kt1∙Zo+(Q1+Q2)∙Kt2∙Zo+(Q1+Q2+Q3)∙Kt3∙Zo+(Q1+Q2+Q3+Q4)∙Kt4∙Zo=0,6∙15∙4+(0.6+0.
9)∙5∙4+(0.6+0.9+1)∙6∙4+(0.6+0.9+1+1.2)∙10∙4= 36+30+60+148= 274tkm

7.2. Остварен транспортни рад свих возила у току дана

Udn= U1dn ∙Ar= 274∙12= 3288tkm

7.3. Остварени транспортни рад возног парка у датом перидоу

Uuk= Udn∙Dr = 3288∙26= 85488tkm

Пожаревац, јун 2019. године | 24

Збирни пут вожње: сакупљање терета Душан Пејчић

8. ПРОИЗВОДНОСТ ВОЗНОГ ПАРКА

-Прозводоност возног парка представља просечно остварени транспортни рад или

количину превезене робе, односно број превезених путника возилом или возним
парком у јединици времена.

-Производност може бити:

-радна производност
-пуна производност

8.1. Радна производност

-Радна производност је остварени транспортни рад или количина превезене робе,
односно број превезених путника у јединици радног времена ( радном часу). На
основу ове дефиниције радна производност се може изразити у t/h или tkm/h.

-Радна производност изражена у t/h прорачунава се кроз:

𝑄𝑢𝑘 4617,6
WQ’=𝐴𝐻𝑟= 2496 = 1,85 t/h

-Радна производност према дефиницији изражена у tkm/h може се прорачунати:

𝑈𝑢𝑘 85488
WU’=𝐴𝐻𝑟 = 2496 = 34,25 tkm/h

8.2. Пуна производност

-Пуна производност возног парка је остварени транспортни рад или број превезених
путника, односно количина превезене робе у тонама по јединици инвентарског
времена.

-Према дефиницији пуна производност изражена у t/h може се прорачунати:

Пожаревац, јун 2019. године | 25

Збирни пут вожње: сакупљање терета Душан Пејчић

𝑄𝑢𝑘 4617,6
WQ=24𝐴𝐷𝑖= 11904 = 0,39 t/h

-Пуна производност изражена у tkm/h може се израчунати:

𝑈𝑢𝑘 85488
WU=24𝐴𝐷𝑖=11904= 7,18 tkm/h

Пожаревац, јун 2019. године | 26

Збирни пут вожње: сакупљање терета Душан Пејчић

9. ЗАКЉУЧАК

-Кроз овај задатак нам је приказано како тече сакупљање терета у возним парковима,
кроз које све процесе пролази као и време потребно за то све. Колико је заправо
возила потребно(Ai) да се то одради и колико су возила способна(As) за то а која
неспособна(An) и она која су у гаражи, као и број радних дана(Dr) за који се развезе
роба до одређених места од укупног броја дана(Di). Колика је носивост тих возила (q)
као и коефицијенти возног парка, коефицијент искоришћења возног парка (α),
коефицијент искоришћења исправног возног парка (α'), коефицијент искоришћења
техничке исправности возног парка (αt), кофеицијент пређеног пута (β), средња
дужина једне вожње под теретом (Kstλ),средње растојање превожења једне тоне
терета (Kst1), коефицијент искоришћења радног времена у току 24(ρ), коефицијент
искоришћења радног времена (𝛿). Имамо количину робе која мора да се развезе
(Q1,Q2,Q3) брзину возила (Vs) и експлоатациону брзину (Ve), време откачињања
полуприколице (tpo), време утовара терета (τu) и истовара терета (τi). Растојање
између тих станица (Kt1) као и радно време возила (Hr). Инвентарски аутодани
(ADi),аутодани способних возила (ADs),аутодани возила неспособних за рад (ADn) и
аутодани возила на раду (ADr) и аутодани возила у гаражи (ADg). Количину робе
коју превезе једно возило у току дана (Q1dn1), количину робе коју превезе цели возни
парк у току дана ( Qdn1) и укупну количину робе коју превезу сва возила за тади
временски период (Quk). Транспортни рад који оствари једно возило за један дан
(U1dn1), транспортни рад који остваре сва возила у току дана (Udn1), и транспортни
рад којиу оствари цели возни парк у датом временском перидоу ( Uuk). Радна
производност возног парка (Wq’, Wu’), пуна производност возног парка (Wq, Wu).

Пожаревац, јун 2019. године | 27

Збирни пут вожње: сакупљање терета Душан Пејчић

10. ЛИТЕРАТУРА

1.Јагода Станошић и Богољуб Марковић, Организација превоза путника и робе за III

и IV разред саобраћајне школе, Београд 2007 Година.

Пожаревац, јун 2019. године | 28