Energija vode (hidroenergija) je najznačajnivi obnovljivi izvor energije, a

ujedno i jedini koji je ekonomski konkurentan fosilnim gorivima i nuklearnoj

energiji. U poslednjih tridesetak godina proizvodnja energije u
hidroelektranama je utrostručena, ali je time udeo hidroenergije uvećan za
samo 50% (sa 2,2% na 3,3%). U nuklearnim elektranama, u istom
razdoblju, proizvodnja je povećanja gotovo 100 puta, a udeo 80 puta.
Razlog ovome je što korišćenje hidroenergije ima svoja ograničenja. Ona
se ne može koristiti svuda, jer je poželjno da postoji dosta brzotekuće vode,
a poželjno je i da je ima tokom cele godine. Da bi se poništio uticaj
oscilacije u nivou vode grade se brane i akumulaciona jezera. To naravno
uvećava cenu izgradnje hidroelektrane, a i podiže se nivo podzemnih voda
u okolini akumulacije. Nivo podzemnih voda ima dosta uticaja na biljni i
životinjski svet, pa hiroenergija nije sasvim bezopasna za okolinu. Veliki
problem kod akumuliranja vode je i zaštita od potresa.

Hidrocentrala – Ontario slika preuzeta sa sajta www.ecoist.rs

Hidrocentrala u Rusiji slika preuzeta sa sajta www.ecoist.rs

Procena je da je iskorišćeno 25% svetskog hidroenergetskog

potencijala. Većina neiskorišćenog potencijala nalazi se u nerazvijenim
zemljama. Najveći projekti, planirani ili započeti, odnose se na Kinu, Indiju,
Maleziju, Vijetnam, Brazil, Peru...

Interesantne činjenice o hidroenergiji:

- Kanada je najveći proizvođač hidroenergije na svetu, a SAD
drugi po proizvodnim kapacitetima
- Što je hidrocentrala veća, to je ekonomičnija i sistem je
efikasniji
- Male hidrocentrale imaju kapacitet do 10MW
- Hidroenergija je najiskorišćeniji obnovljivi izvor energije

Trenutno je iskorišćeno oko 60% ukupnog hidropotencijala u Srbiji,

a za to su zaslužne velike hidroelektrane. Đerdap1 je najveća
hidroelektrana u Srbiji koja je izgrađena 1970. godine, a krajem 2009. je
krenula obnova i revitalizacija ovog postrojenja koja treba da bude
završena 2015. godine. Đerdap1 je strateški važan element energetike
Srbije. Postrojenje se sastoji iz 6 hidroagregata od 171MW svaki,
odnosno1026MW, a revitalizacijom treba da se obezbedi maksimalna
snaga oko 200MW po svakom hiroagregatu. Još jedna pozitivna stavka
jeste što je Đerdap1 od izgradnje premašio planirani kapacitet proizvodnje
energije.
 Đerdap 1, slika preuzeta sa
adrese www.ecoist.rs

Male hidrocentrale

Male hidrocentrale podrazumevaju centrale do 10MW koje mogu

biti jako ekološki podobne, da ne ugrožavaju ekosisteme, kretanje riba i da
ne manjaju izgled predela. Pretpostavlja se efikasnost oko 80% za male
hidroelektrane, a potencijal izgradnje malih hidroelektrana je oko 3%
ukupne energije dobijene iz obnovljivih izvora.

Tehnologija hidroenergije

Hidrocentrale se obično grade sa višim i nižim nivoom, što čini

ovu tehnologiju povoljnom za kontrolisanje količine proizvedene električne
energije. Pomoću akumulacije vode više energije može da se proizvede u
toku povećane potrošnje, a noću kada je potrošnja smanjena se proizvodi
manje električne energije i stvara nova akumulacija vode.

Tehnologija hidrocentrale je pouzdana i nakon izgradnje podrazumeva

samo troškove održavanja. Voda iz akumulacionog jezera ili reke teče kroz
kanal u kome se nalazi turbina, pa sila vode okreće ovu turbinu. Turbina
pokreće osovinu koja je povezana sa osovinom rotora generatora, a to u
namotajima statora proizvodi ems, odnosno struju.
1. UVOD Rešavanje globalnih energetskih problema podrazumeva interdisciplinarni pristup i
razmatranje problema sa različitih stanovišta. Smanjenje sveukupne potrošnje energije,
povećanje energetske efikasnosti, modernizacija postrojenja, primena alternativnih izvora
energije, kao i donošenje i sprovođenje različitih zakonskih propisa i međunarodnih sporazuma
predstavljaju osnovna polazišta za rešavanje ove izuzetno složene problematike. Ratifikacijom
određenih međunarodnih sporazuma, svaka zemlja potpisnica, preuzima veliki broj obaveza i
orgraničenja. Korišćenje obnovljivih izvora energije u savremenom svetu predstavlja obavezu, a
ne samo jednu od potencijalnih mogućnosti zadovoljenja potreba za energijom. Problem
obezbeđenja stabilne ponude energije je jedan od dominantnih problema u većini zemalja. Cilj
rada je da prikaže vrste obnovljivih izvora energije zastupljene u Republici Srbiji, kao i njihovu
teritorijalnu rasprostranjenost i kapacitete. Kroz prikaz izvoda iz strateškog dokumenta razvoja
obnovljivih izvora energije, ukazaće se na potrebu ambicioznijeg uključivanja energije iz
obnovljivih izvora u ekonomski bilans zemlje, naročito u odnosu na strateške dokumente
Evropske Unije. U posebnom delu, daće se prikaz sadašnjeg stanja po pitanju upotrebe
geotermalne energije na području Autonomne Pokrajine Vojvodine, obzirom na njen položaj i
činjenicu da je geotermalni potencijal Panonskog basena u susednoj Republici Mađarskoj u
mnogo većoj meri eksploatisan. Na osnovu projekcije razvoja energetike u periodu do 2020.
godine, u odnosu na 1995. potražnja za energijom će porasti za veoma značajnih 65%. Pri tome,
povećanje emisije ugljendioksida će iznositi oko 70%. Predviđena godišnja stopa porasta
potražnje za energijom će iznositi 2%. Na osnovu navedenih podataka, nameće se zaključak da je
korišćenje energije iz obnovljivih izvora od izuzetnog značaja na globalnom, svetskom nivou. U
prilog tome govori činjenica da se velika većina država, bilo pojedinačno, bilo kroz razne
organizacije, obavezuju u kvantitativnom i kvalitativnom smislu da energiju iz obnovljivih izvora
uvrsti u što značajnijem obimu u energetski bilans. Direktiva Evropske Unije 2001/77/EC je,
polazeći od stanja 1998. god. zacrtala da se do 2010. god. udeo „zelene“ energije u ukupnoj
potrošnji energije poveća sa 6% na 12%. Ova odluka bila je od ključnog značaja za nagli razvoj
korišćenja svih vidova obnovljivih izvora. Najnoviji planovi razvoja energetike u EU do 2020. god.
na bazi odluke šefova zemalja EU na sastanku u Briselu, 9. decembra 2008. god. su iskazani u
 „Climate-energy legislative package“ direktivi o obnovljivim izvorima energije. Prikazani su u
Tabeli 1. Može se uočiti značajan porast udela vetroelektrana sa 14% u 2005 na 35% u 2020.,
kao i nagli rast kapaciteta solarnih elektrana sa zanemarljivih 0,3% u 2005. na značajnih 13,1% u
2020. god. Ovakav rast korišćenja obnovljivih izvora energije (OIE) u proizvodnji električne
energije treba da poveća udeo OIE sa 15,2% u 2005. na čak 40% u 2020. god [1, 2, 3, 4]. Tabela
1. Doprinos obnovljivih izvora energije u potrošnji električne energije u EU – projekcija do 2020
prema EU Renewable Energy Directive. Iz Tabele 1 jasno je da je u zemljama EU naglašena
potreba za kontinuiranim povećavanjem učešća alternativnih izvora energije u ukupnoj
energetskoj potrošnji. Sa 15,20% energije koja se dobijala na nivou EU iz alternativnih izvora
2005. godine, predviđa se porast učešća na oko 35% za 2020. godinu. 2. OSNOVNE
KARAKTERISTIKE I KAPACITETI OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U SRBIJI Što se tiče aktuelnog
stanja u Srbiji, mora se naglasiti nedostatak kvantitativnih pokazatelja u planiranim oblastima
primene obnovljivih izvora energije, kao i potreba za mnogo izraženijim naporima na promociji
njihove upotrebe. Trenutno, udeo energije iz obnovljivih izvora u Srbiji je oko 6% (uključujući
velike hidrocentrale) i predviđa se da će ostati stabilan do 2015. godine. Strategija razvoja
energetike do 2015. godine predviđa da udeo novih obnovljivih izvora (bez velikih hidrocentrala)
u ukupnoj primarnoj energetskoj potrošnji treba da se podigne sa 1.07 na 1.21% u 2015. godini,
(Tabela 2). Tabela 2. Udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj primarnoj potrošnji energije
Izvor: Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine , scenario dinamičnog
ekonomskog razvoja 2006. 2009. 2012. 2015. Udeo energije iz obnov. izvora (bez velikih
hidrocentrala) 1.07 % 1.17 % 1.19 % 1.21 % Udeo energije koja se u Srbiji dobija iz obnovljivih
izvora je mali, a iz Tabele 2 se može uočiti činjenica da se ne predviđa njegovo pojačano učešće
do kraja 2015. godine. Trenutno se u Srbiji svega oko 1 % energije dobija iz alternativnih izvora,
što je zanemarljivo malo, ako se uzmu u obzir prirodni potencijali i zahtevi Kjoto protokola. Kada
je u pitanju ustanovljenje i podizanje učešća obnovljivih izvora energije u energetskoj ponudi
zemlje, primer Srbije nije pozitivan. Da bi neka zemlja uopšte mogla da razmišlja o promociji
obnovljivih izvora energije, potrebno je da raspolaže ovim izvorima. Sa potencijalom obnovljivih
izvora od 3.83 mil ten (tona ekvivalentne nafte), Srbija itekako ispunjava ovaj uslov. Ono što
nedostaje je adekvatan strateški plan za mnogo ambiciozniju implementaciju OIE u energetski
potencijal zemlje [5
2. 2.5. Hidroenergija – male hidroelektrane Ukupni hidropotencijal Srbije procenjen je na oko 31
TWh godišnje. Veći deo tog potencijala (oko 62%) je već iskorišćen, jer je ekonomski opravdano
građenje većih proizvodnih kapaciteta. Ostatak hidropotencijala je iskoristiv gradnjom manjih i
skupljih objekata. Potencijal malih vodotokova, na kojima se mogu graditi male hidroelektrane,
iznosi oko 0,4 miliona ten - ili 3% od ukupnog potencijala obnovljivih izvora u Srbiji. Energetski
potencijal vodotokova i lokacije za izgradnju malih hidroelektrana određene su dokumentom
„Katastar malih hidroelektrana na teritoriji SR Srbije van SAP" iz 1987. godine, koji su za potrebe
JP Združene elektroprivrede izradili „Energoprojekt - Hidroinženjering" i Institut „Jaroslav Černi"
kao i katastrom malih hidroelektrana u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, u kome je obrađeno 13
hidroelektrana („Hidroinvest" DTD, 1989. godine). Identifikovano je oko 900 potencijalnih
lokacija na kojima se mogu izgraditi male hidroelektrane sa snagama koje variraju između 100
 kW i 10 MW. Ukupna snaga koja se može dobiti izgradnjom malih hidroelektrana na svim
lokacijama je procenjena na oko 500 MW. Činjenica je da najveći broj lokacija, oko 90%, ima
kapacitet manji od 1 MW. Oko 5,6% lokacija ima kapacitet između 1 i 2 MW, oko 3,5% lokacija
ima kapacitet između 2 i 5 MW, a samo oko 1% lokacija ima kapacitet između 5 i 10 MW. Za
potrebe sagledavanja hidropotencijala Srbije, neophodno je detaljno sagledavanje rasporeda
rečnih tokova na teritoriji Srbije, što je prikazano na Slici 4. Srbija je zemlja bogata
hidropotencijalom. Sa Slike 4 jasno je da je hidropotencijal Srbije, gotovo ravnomerno
raspoređen na čitavoj teritoriji, te da u Vojvodinji postoji adekvatna kanalska mreža. Na brojnim
vodotokovima u Srbiji postoje hidorcentrale velikog, srednjeg i malog kapaciteta i sve one se
mogu smatrati potencijalom za dobijanje energije od posebnog interesa. Obzirom na skromne
kapacitete malih hidroelektrana, njihova primena je opravdana za sisteme sa manjim
energetskim potrebama ili kroz uključenje u veće distributivne sisteme [6, 10]. Slika 4. Mapa
hidropotencijala u Srbiji [8]
3.

POTENCIJALI OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U REPUBLICI SRBIJI SA DETALJNIM PRIKAZOM

EKSPLOATACIJE GEOTERMALNIH IZVORA U AUTONOMNOJ POKRAJINI VOJVODINI Zoran Stipić Zavod za
urbanizam Grada Subotice, Trg Republike 16, Subotica, Srbija, szoran01@gmail.com Slobodan Vidović
Tehnoproing, Gogoljeva 13,Novi Sad, Srbija, slo.vidovic@gmail.com Momčilo Spasojević Fakultet
Tehničkih Nauka, Trg D.Obradovića 6, Novi Sad, Srbija, momcilo.spasojevic@open.telekom
Uvod
Energija vodotokova predstavlja indirektan oblik manifestacije sunčeve energije, s obzirom da je
Sunce pokretač svih meteoroloških procesa na Zemlji. Po ugledu na vodenice-mlinove odavno su
razvijene hidroelektrane kao postrojenja koja potencijalnu energiju pokretne vodene mase pretvaraju
u električnu energiju. Praktično, hidroelektrane su najstariji obnovljivi izvori električne energije.
U praksi se često sreće podela hidroelektrana po instalisanoj snazi na velike hidroelektrane i male
hidroelektrane. Nema strogo definisane granice, ali je obično postavljena u rasponu između 10 MW i
30 MW. Mnogi autori dalje razvrstavaju male hidroelektrane na mikro hidroelektrane (najčešće se
misli na hidroelektrane snage da 100 kW), zatim minihidroelektrane (od 100 kW do 1 MW) i male
hidroelektrane u preostalom rasponu do granice sa velikim hidroelektranama.
U strateškim i regulatornim aktima Republike Srbije iz oblasti energetike nema precizne podele
(definicije) malih i velikih hidroelektrana. U strateškim dokumentima se pominju male
hidroelektrane[1], bez definicije, dok se u Zakonu o energetici[2] navodi isključivo pojam
"hidroelektrana". Zakonom o energetici i podzakonskim aktima[3] kojima se bliže uređuju mere
podsticaja za obnovljive izvore energije definisana je granična snaga za hidroelketrane do koje se
može steći status povlašćenog proizvođača električne energije i ona iznosi 30 MW, dok je sama
hidroelektrana definisana kao "elektrana koja energiju prirodnog vodotoka pretvara u električnu
energiju".
Radi procene hidrološkog potencijala vodotokova Srbije, još 1987. godine urađen je Katastar malih
hidroelektrana koji je dao prikaz svih lokacija povoljnih za izgradnju hidroelektrana u rasponu snaga
od 100 kW do 10 MW. Katastar nikada nije zaživeo kao zakonom ili planskim dokumentima
obavezujući akt, ali je često služio kao smernica gde se mogu graditi male hidroelektrane, kao i za
preliminarnu procenu kapaciteta planiranih projekata. Međutim, u poslednjih 30 godina znatno je
izmenjena situacija na terenu. Mnoge potencijalno povoljne lokacije za izgradnju hidroelektrana su
već iskorišćene ili iz nekih drugih razloga više nisu na raspolaganju za izgradnju. Imajući to u vidu,
Ministarstvo rudarstva i energetike je započelo izradu novog katastra malih hidroelektrana, a
završetak tog projekta se očekuje 2019. godine.
Prema Strategiji razvoja energetike[4] ukupan teoretski raspoloživ hidroenergetski potencijal voda
koje otiču vodotocima na teritoriji Republike Srbije iznosi oko 25 000 GWh/god. Najveći deo
hidropotencijala (preko 70 %) koncentrisan je samo na nekoliko vodotoka sa potencijalom iznad
1 000 GWh/god: Dunav, Drina, Velika Morava, Lim i Ibar. Sa druge strane, na više reka u Republici
Srbiji hidroenergetski potencijal će moći samo delimično da se iskoristi, zbog prioritetnosti
vodoprivrednog korišćenja voda, jer su neke reke planirane kao izvorišta regionalnih vodovodnih
sistema: Toplica, Crni Timok, Rasina, Studenica, Veliki Rzav, Mlava, Lepenac, itd. Tehnički
iskoristiv potencijal u Republici Srbiji iznosi oko 19,5 TWh/god, od čega je oko 17,7 TWh/god na
objektima većim od 10 MW. Do sada je izgrađeno 16 velikih hidroelektrana i one proizvode
prosečno oko 10,5 TWh godišnje. Ukupni tehnički potencijal hidroelektrana snage do 10 MW se
procenjuje na oko 1 800 GWh godišnje.
Tabela 1: Hidropotencijal Srbije

Raspoloživi
Neiskorišćeni Ukupni
tehnički
raspoloživi raspoloživi
potencijal
Hidroenergija tehnički tehnički
koji se
potencijal potencijal
koristi
(Mtoe) (Mtoe)
(Mtoe)

Ukupno 0,909 0,770 1,679

HIDROENERGIJA

Za kapacitete do
0,004 0,151 0,155
10 MW

Za kapacitete od
0,020 0,102 0,122
10 MW do 30 MW

Za kapacitete preko
0,885 0,517 1,402
30 MW
Izvor: Startegija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030.
godine[5]
Od 2010. godine, kada su u Srbiji počele da se primenjuju podsticajne mere za proizvođače
električne energije koji koriste obnovljive izvore, izgradnja malih hidroelektrana kontinuirano teče sa
prosečnim rastom od oko 12 elektrana godišnje, za razliku od svih drugih tehnologija koje su imale
periode bez investicija i periode intenzivnog interesovanja investitora.
Tabela 2: Hidroelektrane – sa povlašćenim i privremeno povlašćenim statusom (septembar
2018.g)[6]

Privremeni status Povlašćeni status

godina sticanja nova instalisana nova instalisana

broj elektrana broj elektrana
statusa snaga (MW) snaga (MW)

2010 0 0 12 3.33

2011 0 0 4 2.09

2012 0 0 5 3.08

2013 0 0 12 15.34

2014 0 0 13 10.84

2015 0 0 8 3.78

2016 4 2.70 11 5.11

2017 3 3.09 21 10.02

8.2018 16 13.20 14 9.31

UKUPNO 23 18.99 100 62.90

Proizvodnja iz hidroelektrana predstavlja okosnicu doprinosa u udelu obnovljivih izvora energije za
sektor električne energije. Svake godine, sa manjim ili većim odstupanjima, velike i male
hidroelektrane proizvedu oko 30% ukupne električne energije Srbije.
Visoko razvijene zemlje sveta su gotovo u potpunosti iskoristile svoj hidropotencijal. Prema
Globalnom izveštaju za OIE za 2018. godinu[7], u 2017. godini apsolutni lider u izgradnji novih
hidroelektrana je bila Kina sa 40% udela u kapacitetu svih novih hidroelektrana, a prate je Brazil,
Indija, Angola i Turska. Na kraju 2017. godine ukupno instalisani kapaciteti za proizvodnju
električne energije u celom svetu su iznosili oko 2 200 GW, a od toga preko 50 % su kapaciteti u
hidrolektranama. U proizvodnji električne energije svi obnovljivi izvori zajedno su učestvovali sa
nešto manje od 27 %, a samo hidroelektrane sa više od 16 % ukupne svetske proizvodnje.
Hidroelektrane imaju veoma važnu ulogu u akumulaciji energije. S obzirom na veličinu njihovih
ukupnih kapaciteta i prirodu (obnovljivi izvor energije), ova postrojenja ostaće veoma značajna za
rad elektroenergetskih sistema širom sveta. Mogućnost da proizvode energiju kada je to potrebno i
privremeno obustave rad u periodu dana kada drugi izvori (npr. solarne i vetroelektrane) rade punom
snagom, daje dodatni značaj ovoj tehnologiji. Posebno su važni sistemi koji omogućavaju
prepumpavanje vode iz akumulacionog jezera nižeg potencijala u jezero veće nadmorske visine -
reverzibilne hidroelektrane. U celom svetu ovakva rešenja privlače sve veću pažnju. Ima primera gde
u kombinaciji sa recimo energijom vetra, reverzibilne hidroelektrane čine ključne izvor energije u
izolovanim elektroenergetskim sistemima.
Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije[8], najavljuje izgradnju dve
reverzibilne hidroelektrane, RHE Bistrica - 680 MW i RHE Đerdap 3 - 600 MW. Njihovom
izgradljom značajno bi se povećale mogućnosti za prijem veće količine električne energije iz solarnih
i vetroelektrana u energetski sistem.

Tehnologije i primene

Većina konstrukcijskih rešenja za gotovo sve elektrane koje koriste obnovljive izvore energije
podrazumeva relativno laku ponovljivost dizajna, nezavisno od mesta gde se elektrana nalazi.
Primera je dosta, recimo fotonaponske elektrane, vetroelektrane, biogasne elektrane, sve one imaju
standardno rešenu konstrukciju koja se postavlja na odgovarajuću lokaciju, bez mnogo potrebe da se
osnovno rešenje menja i prilagođava uslovima različitog terena. U praksi se često mogu sresti gotovo
identične elektrane po navedenim tehnologijama. Potpuno suprotan slučaj su male hidroelektrane.
Zavisno od prirodnih karakteristika samog vodotoka i okolnog terena, kao i tehničkih uslova za
izgradnju na samoj lokaciji, određuje se i optimalno rešenje konstrukcije svake hidroelektrane
ponaosob. Standardni elementi postoje, poput segmenata cevovoda, osnovnog izgleda vodozahvata
ili brane, generatora i generatorske zgrade, priključne opreme i slično. Međutim kombinacija tih
standardnih elemenata u praksi gotovo nikada ne daje dva identična rešenja. Svaka hidroelektrana je
drukčija od ostalih - jedinstvena.
Prema načinu zahvatanja vode iz vodotoka, hidroelektrane se dele na:
1) Pribranske - konfiguracija terena omogućava postavljanje brane, što podrazumeva plavljenje
određenog dela toka uzvodno od brane i formiranje akumulacionog jezera. Voda iz akumulacije se
pored skladištenja energije može koristiti i za vodosnabdevanje, navodnjavanje turističke svrhe i
slično.
2) Derivacione - podrazumeva se postavljanje derivacionog kanala ili cevovoda pod pritiskom, od
mesta vodozahvata na koti gornje vode do mašinske zgrade i povrata vode u vodotok. Obično se
primenjuju u planinskim predelima, gde su visoki padovi vode duž derivacije i gde nije moguće
izvršiti postavljanje brane. Ovo rešenje se najčešće sreće kod malih hidroelektrana. Veliki nedostatak
ovakvog rešenja je što se povlači značajan deo vode iz vodotoka na delu koji premošćuje elektrana
svojom instalacijom, a to može biti i po nekoliko kilometara po elektrani. Praktično, jedino u
bujičnom delu godine nivo vode u vodotoku prevazilazi minimalni održivi protok propisan vodnim
aktima, dok se u ostalim periodima godine režim rada hidroelektrane podešava tako da obezbedi
maksimalnu proizvodnju, odnoso ostavi u vodotoku samo onu količinu vode koja propisana kao
obaveza.
Moguće su različite kombinacije pribranskih i derivacionih rešenja. Recimo, čest slučaj je izgradnja
male brane sa minimalno mogućom akumulacijom na mestu vodozahvata, uz postavljanje
standardnog derivacionog kanala ili cevovoda. Takođe, moguće je i postavljanje male brane bez
velike akumulacije, ali tako da elektrana proizvodi onoliko energije koliko dopušta trenutni, prirodni
dotok vode. Ovakve elektrane se nazivaju protočne hidroelektrane.
Postoji čitava paleta različitih konstruktivnih rešenja za turbine hidroelektrana. Osnovni parametri
koji određuju tip turbine su visina pada vode (od vodozahvata do turbinskog kola) i protok vode kroz
turbinu. Na slici 2 je data podela turbina na 3 osnovna tipa:
1) Peltonova turbina - koristi se za visoke padove vode i relativno male protoke.
2) Fransisova turbina - koristi se za osrednje padove i osrednje protoke.
3) Kaplanova turbina - koristi se kod malih padova i velikih protoka.

Slika 2. Mogućnost primene različitih tipova turbina u funkciji vodenog pada i protoka.
Ne postoje oštre granice između oblasti gde se primenjuje jedan a gde drugi tip turbine. Zavisno od
konstrukcije i proizvođača postoje značajna preklapanja opsega efikasnog delovanja različitih
modela. Razvojem tehnike, dobijene su odgovarajuće podgrupe turbina, kao prelazni oblici u
konstrukciji, a koji dobro rade u određenim prelaznim fazama između dva tipa standardne podele
turbina. Jedno od zanimljivijih rešenja, pogodno za male padove i male protoke (male snage), jeste
arhimedova turbina (slika 3).
Slika 3. Arhimedova turbina.
S obzirom da sve turbine, u sprezi sa elektorgeneratorom, imaju propisani minimalni protok na kome
mogu stabilno da rade, često se ugrađuje više turbina u sklopu jedne hidroelektrane. Standardna
rešenja su da se postavlja dve, tri ili više turbina iste snage, ili se pravi takva kombinacija instalisanih
snaga da se različitim kombinovanjem, turbine međusobno dopunjuju od nivoa najnižih voda do
bujičnih uslova.
Kompetencije industrije Srbije
Postoji više kompanija u Srbiji koje se uspešno bave projektovanjem i izgradnjom malih
hidroelektrana. Neke od njih poseduju i višedecenijsko iskustvo, iz perioda kada su domaće firme
ugovarale poslove na izgradnji hidroelektrana širom sveta. Može se konstatovati da i u oblasti
pripreme i u oblasti realizacije projekata dominiraju domaći izvođači na tržištu Srbije[1]. Takođe, s
obzirom da među novoizgrađenim malim hidroelektranama (od 2010. godine) dominiraju snage do
1 MW (Slika 4), jasno je da domaće kompanije imaju apsolutnu dominaciju na ovom polju. Po
pitanju investiranja situacija je vrlo slična. Nije mnogo stranih investitora izgradilo hidroelektrane u
Srbiji[2].

Slika 4. Broj malih hidroelktrana koje su dobile status povlašćenog proizvođača do septembra 2018.
godine u funkciji instalisane snage, sa jediničnom rezoluciom prikaza 100 kW.
Oprema koja se ugrađuje u male hidroelktrane se jednim delom proizvodi i u Srbiji, ali ključni
elementi poput turbina, cevovoda i u najvećem broju slučajeva upravljačke elektronik se još uvek
uvoze. Iz tog razloga, i pored toga što projektovanje i izvođenje praktično svih radova realizuju
domaće firme, procenjuje se da svega 20 do 30 % investicionog kapitala pri izgradnji malih
hidroelektrana prihoduju domaći privredni subjekti

Projekti - Primeri dobre prakse

MHE JABUKOVIK

OSNOVNI PODACI

Naziv projekta MALA HIDROELEKTRANA JABUKOVIK

Lokacija projekta Crna Trava

Godina završetka oktobar 2013. godine

Investitor MHE Jabukovik d.o.o

Namena / Korisnik projekta Proizvodnja električne energije

TEHNIČKI PODACI O OBJEKTU

Primenjeni tehnološki
postupak
Kapacitet / Snaga (kW)
1520 kW
instalisnog postrojenja

Naziv proizvođača glavne

2, Francis i Turgo
opreme/postrojenja

Primarno
gorivo/energent/sirovine

Način nabavke primarnog

goriva/energenta/sirovine

Mala hidroelektrana (MHE) Jabukovik nalazi se u opštini Crna

Trava (oko 15 km severno) i između naseljenih mesta Sastav Reka i
Jabukovik, u kanjonu Gradske reke. Gradska reka je desna pritoka
reke Vlasine.
Za MHE Jabukovik predviđeno je da radi paralelno sa električnom
mrežom pri čemu se kompletna proizvedena električna energija
predaje mreži. Ostrvski ili kombinovani režim rada elektrane nije
predviđen i ne postoji lokalna električna mreža koju bi elektrana
napajala.
Za MHE Jabukovik je takođe predviđeno da radi u automatskom
režimu uz mogućnost ručnog režima rada. Ručni režim rada se
koristi samo za ispitivanje odnosno podešavanje elektrane, tokom
njenog održavanja ili remonta i eventualno u slučaju kada drugi
režimi rada nisu mogući.
Opis projekta
Automatski režim rada podrazumeva rad elektrane bez posade. U
ovom režimu upravljanje, komandovanje i nadzor elektrane obavlja
PLC (programabilni logički kontroler) odnosno računar. Sve
funkcije elektrane su potpuno automatizovane i elektrana je u stanju
da se prilagodi svakoj novonastaloj situaciji po pitanju dotoka vode
u vodnu komoru. Osim toga sistem upavljanja će preduzeti
odgovarajuće akcije i odgovarajuće reagovati i u odnosu na svaku
novonastalu situaciju u samoj elektrani kao i na situaciju u
elektrodistributivnoj mreži na koju je elektrana priključena.
I pored potpuno automatskog režima rada MHE bez posade, a u
cilju dugotrajnog ispravnog rada elektrane, neophodno je
organizovati i odgovarajuće održavanje elektrane (periodični
pregledi, čišćenja, podmazivanje, remonti itd.). Radi zadovoljenja
ovih potreba potrebno je angažovati izvestan broj odgovarajuće
stručno osposobljenih lica.

Opis ograničenja/prepreka u
realizaciji projekta

Mogućnost multipliciranja
projekta

Doprinos smanjenju CO2

KONTAKT PODACI

Ime i prezime

Funkcija

www www.hidrotan.co.rs

e-mail E: office@hidrotan.co.rs

Telefon/ faks T: +381 11 311 02 33

MALA HIDROELEKTRANA DORNjE GARE I

OSNOVNI PODACI

Naziv projekta MALA HIDROELEKTRANA DORNjE GARE I

Lokacija projekta Crna Trava

Godina završetka mart 2012. godine

Investitor Eco Eenergo Group d.o.o.

Namena / Korisnik projekta Proizvodnja električne energije

TEHNIČKI PODACI O OBJEKTU

Primenjeni tehnološki
postupak

Kapacitet / Snaga (kW)

1000 kW
instalisnog postrojenja

Naziv proizvođača glavne

3 Francis
opreme/postrojenja

Primarno
gorivo/energent/sirovine

Način nabavke primarnog

goriva/energenta/sirovine

Mala hidroelektrana (MHE) Gornje Gare I nalazi se u opštini Crna

Trava (oko 20 km severno) i između naseljenih mesta Sastav Reka i
Tegošnica a sama mikrolokacija se nalazi u kanjonu reke Vlasine
koja spaja ta dva naseljena mesta.
Za MHE Donje Gare I predviđeno je da radi paralelno sa
električnom mrežom pri čemu se kompletna proizvedena električna
energija predaje mreži. Ostrvski ili kombinovani režim rada
elektrane nije predviđen i ne postoji lokalna električna mreža koju bi
elektrana napajala.
Za MHE Donje Gare I je takođe predviđeno da radi u automatskom
režimu uz mogućnost ručnog režima rada. Ručni režim rada se
koristi samo za ispitivanje odnosno podešavanje elektrane, tokom
njenog održavanja ili remonta i eventualno u slučaju kada drugi
režimi rada nisu mogući.
Opis projekta
Automatski režim rada podrazumeva rad elektrane bez posade. U
ovom režimu upravljanje, komandovanje i nadzor elektrane obavlja
PLC (programabilni logički kontroler) odnosno računar. Sve
funkcije elektrane su potpuno automatizovane i elektrana je u stanju
da se prilagodi svakoj novonastaloj situaciji po pitanju dotoka vode
u vodnu komoru. Osim toga sistem upavljanja će preduzeti
odgovarajuće akcije i odgovarajuće reagovati i u odnosu na svaku
novonastalu situaciju u samoj elektrani kao i na situaciju u
elektrodistributivnoj mreži na koju je elektrana priključena.
I pored potpuno automatskog režima rada MHE bez posade, a u
cilju dugotrajnog ispravnog rada elektrane, neophodno je
organizovati i odgovarajuće održavanje elektrane (periodični
pregledi, čišćenja, podmazivanje, remonti itd.). Radi zadovoljenja
ovih potreba potrebno je angažovati izvestan broj odgovarajuće
stručno osposobljenih lica.
Opis ograničenja/prepreka u
realizaciji projekta

Mogućnost multipliciranja
projekta

Doprinos smanjenju CO2

KONTAKT PODACI

Ime i prezime

Funkcija

www www.hidrotan.co.rs

e-mail E: office@hidrotan.co.rs

Telefon/ faks T: +381 11 311 02 33

MALA HIDROELEKRANA BELI KAMEN

OSNOVNI PODACI

Naziv projekta Mala hidroelekrana Beli kamen

Lokacija projekta Crni Rzav, Zlatibor

Godina završetka 2016. godine

Investitor Zlatiborske elektrane

Namena / Korisnik projekta Proizvodnja električne energije

TEHNIČKI PODACI O OBJEKTU

Primenjeni tehnološki
postupak

Kapacitet / Snaga (kW)

1,68 MW
instalisnog postrojenja

Naziv proizvođača glavne

opreme/postrojenja

Primarno
gorivo/energent/sirovine

Način nabavke primarnog

goriva/energenta/sirovine

Na MHE na Crnom Rzavu, primenjene su nove tehnologije u

zahvatanju i transportu vode, koje do sada nisu korišćene u Srbiji.
Reč je o novoj građevinskoj koncepciji vodozahvatne pregrade tipa
COANDA, koja svodi na najmanju moguću meru najteže probleme
iz prakse zahvatanja vode, te primeni PVC cevi velikih prečnika
(1,8 metara) izrađivanih na licu mesta tehnologijom "spiralnog
motanja", što obezbeđuje neuporedive uštede u transportu.
Mala hidroelektrana Beli kamen je protočna elektrana, snage 1,68
MW. Projektovana je da radi bez posade, odnosno implementirani
su daljinsko upravljanje i nadzor koji se mogu kompletno obavljati
Opis projekta sa bilo koje destinacije gde postoji pristup internetu.
Elektrana ima instalisani protok 2,7 m3/s, a godišnji kapacitet je 6,5
gigavat časova električne energije.
Mala hidroelektrana Beli kamen izgrađena je i funkcioniše u punom
projektovanom kapacitetu po svim ekološkim standardima
razvijenih zemalja (obavezni protok, zaštita flore i faune, minimalni
loš uticaj na prirodno okruženje), a njenom izgradnjom urađeni su i
infrastrukturni preduslovi za izgradnju drugih malih hidroelektrana
(oko 9), koje su planskim aktima predviđene za gradnju na rekama
Crni Rzav, Ribnica i Jablanica.
Ukupna vrednost investicije iznosila je 5,2 mil EU
MHE JABUKOVIK

OSNOVNI PODACI

Naziv projekta MALA HIDROELEKTRANA JABUKOVIK

Lokacija projekta Crna Trava

Godina završetka oktobar 2013. godine

Investitor MHE Jabukovik d.o.o

Namena / Korisnik projekta Proizvodnja električne energije

TEHNIČKI PODACI O OBJEKTU

Primenjeni tehnološki
postupak

Kapacitet / Snaga (kW)

1520 kW
instalisnog postrojenja

Naziv proizvođača glavne

2, Francis i Turgo
opreme/postrojenja

Primarno
gorivo/energent/sirovine

Način nabavke primarnog

goriva/energenta/sirovine

Mala hidroelektrana (MHE) Jabukovik nalazi se u opštini Crna

Trava (oko 15 km severno) i između naseljenih mesta Sastav Reka i
Opis projekta
Jabukovik, u kanjonu Gradske reke. Gradska reka je desna pritoka
reke Vlasine.
 Za MHE Jabukovik predviđeno je da radi paralelno sa električnom
mrežom pri čemu se kompletna proizvedena električna energija
predaje mreži. Ostrvski ili kombinovani režim rada elektrane nije
predviđen i ne postoji lokalna električna mreža koju bi elektrana
napajala.
Za MHE Jabukovik je takođe predviđeno da radi u automatskom
režimu uz mogućnost ručnog režima rada. Ručni režim rada se
koristi samo za ispitivanje odnosno podešavanje elektrane, tokom
njenog održavanja ili remonta i eventualno u slučaju kada drugi
režimi rada nisu mogući.
Automatski režim rada podrazumeva rad elektrane bez posade. U
ovom režimu upravljanje, komandovanje i nadzor elektrane obavlja
PLC (programabilni logički kontroler) odnosno računar. Sve
funkcije elektrane su potpuno automatizovane i elektrana je u stanju
da se prilagodi svakoj novonastaloj situaciji po pitanju dotoka vode
u vodnu komoru. Osim toga sistem upavljanja će preduzeti
odgovarajuće akcije i odgovarajuće reagovati i u odnosu na svaku
novonastalu situaciju u samoj elektrani kao i na situaciju u
elektrodistributivnoj mreži na koju je elektrana priključena.
I pored potpuno automatskog režima rada MHE bez posade, a u
cilju dugotrajnog ispravnog rada elektrane, neophodno je
organizovati i odgovarajuće održavanje elektrane (periodični
pregledi, čišćenja, podmazivanje, remonti itd.). Radi zadovoljenja
ovih potreba potrebno je angažovati izvestan broj odgovarajuće
stručno osposobljenih lica.

Opis ograničenja/prepreka u
realizaciji projekta

Mogućnost multipliciranja
projekta

Doprinos smanjenju CO2

KONTAKT PODACI

Ime i prezime

Funkcija

www www.hidrotan.co.rs

e-mail E: office@hidrotan.co.rs

Telefon/ faks T: +381 11 311 02 33

MALA HIDROELEKTRANA DORNjE GARE I

OSNOVNI PODACI

Naziv projekta MALA HIDROELEKTRANA DORNjE GARE I

Lokacija projekta Crna Trava

Godina završetka mart 2012. godine

Investitor Eco Eenergo Group d.o.o.

Namena / Korisnik projekta Proizvodnja električne energije

TEHNIČKI PODACI O OBJEKTU

Primenjeni tehnološki
postupak

Kapacitet / Snaga (kW)

1000 kW
instalisnog postrojenja

Naziv proizvođača glavne

3 Francis
opreme/postrojenja

Primarno
gorivo/energent/sirovine

Način nabavke primarnog

goriva/energenta/sirovine

Mala hidroelektrana (MHE) Gornje Gare I nalazi se u opštini Crna

Trava (oko 20 km severno) i između naseljenih mesta Sastav Reka i
Tegošnica a sama mikrolokacija se nalazi u kanjonu reke Vlasine
koja spaja ta dva naseljena mesta.
Za MHE Donje Gare I predviđeno je da radi paralelno sa
električnom mrežom pri čemu se kompletna proizvedena električna
energija predaje mreži. Ostrvski ili kombinovani režim rada
elektrane nije predviđen i ne postoji lokalna električna mreža koju bi
elektrana napajala.
Za MHE Donje Gare I je takođe predviđeno da radi u automatskom
režimu uz mogućnost ručnog režima rada. Ručni režim rada se
koristi samo za ispitivanje odnosno podešavanje elektrane, tokom
njenog održavanja ili remonta i eventualno u slučaju kada drugi
režimi rada nisu mogući.
Opis projekta
Automatski režim rada podrazumeva rad elektrane bez posade. U
ovom režimu upravljanje, komandovanje i nadzor elektrane obavlja
PLC (programabilni logički kontroler) odnosno računar. Sve
funkcije elektrane su potpuno automatizovane i elektrana je u stanju
da se prilagodi svakoj novonastaloj situaciji po pitanju dotoka vode
u vodnu komoru. Osim toga sistem upavljanja će preduzeti
odgovarajuće akcije i odgovarajuće reagovati i u odnosu na svaku
novonastalu situaciju u samoj elektrani kao i na situaciju u
elektrodistributivnoj mreži na koju je elektrana priključena.
I pored potpuno automatskog režima rada MHE bez posade, a u
cilju dugotrajnog ispravnog rada elektrane, neophodno je
organizovati i odgovarajuće održavanje elektrane (periodični
pregledi, čišćenja, podmazivanje, remonti itd.). Radi zadovoljenja
ovih potreba potrebno je angažovati izvestan broj odgovarajuće
stručno osposobljenih lica.

Opis ograničenja/prepreka u
realizaciji projekta

Mogućnost multipliciranja
projekta

Doprinos smanjenju CO2

KONTAKT PODACI

Ime i prezime

Funkcija

www www.hidrotan.co.rs
e-mail E: office@hidrotan.co.rs

Telefon/ faks T: +381 11 311 02 33

MALA HIDROELEKRANA BELI KAMEN

OSNOVNI PODACI

Naziv projekta Mala hidroelekrana Beli kamen

Lokacija projekta Crni Rzav, Zlatibor

Godina završetka 2016. godine

Investitor Zlatiborske elektrane

Namena / Korisnik projekta Proizvodnja električne energije

TEHNIČKI PODACI O OBJEKTU

Primenjeni tehnološki
postupak

Kapacitet / Snaga (kW)

1,68 MW
instalisnog postrojenja
Naziv proizvođača glavne
opreme/postrojenja

Primarno
gorivo/energent/sirovine

Način nabavke primarnog

goriva/energenta/sirovine

Na MHE na Crnom Rzavu, primenjene su nove tehnologije u

zahvatanju i transportu vode, koje do sada nisu korišćene u Srbiji.
Reč je o novoj građevinskoj koncepciji vodozahvatne pregrade tipa
COANDA, koja svodi na najmanju moguću meru najteže probleme
iz prakse zahvatanja vode, te primeni PVC cevi velikih prečnika
(1,8 metara) izrađivanih na licu mesta tehnologijom "spiralnog
motanja", što obezbeđuje neuporedive uštede u transportu.
Mala hidroelektrana Beli kamen je protočna elektrana, snage 1,68
MW. Projektovana je da radi bez posade, odnosno implementirani
su daljinsko upravljanje i nadzor koji se mogu kompletno obavljati
Opis projekta sa bilo koje destinacije gde postoji pristup internetu.
Elektrana ima instalisani protok 2,7 m3/s, a godišnji kapacitet je 6,5
gigavat časova električne energije.
Mala hidroelektrana Beli kamen izgrađena je i funkcioniše u punom
projektovanom kapacitetu po svim ekološkim standardima
razvijenih zemalja (obavezni protok, zaštita flore i faune, minimalni
loš uticaj na prirodno okruženje), a njenom izgradnjom urađeni su i
infrastrukturni preduslovi za izgradnju drugih malih hidroelektrana
(oko 9), koje su planskim aktima predviđene za gradnju na rekama
Crni Rzav, Ribnica i Jablanica.
Ukupna vrednost investicije iznosila je 5,2 mil EU
Prema Registru povlašćenih proizvođača električne energije, u Srbiji su do sada izgrađene MHE na 82
lokacije, odnosno elektrane instalisane snage oko 40 MW. Samo od početka 2017. izgrađeno je 13 elektrana
ukupne instalisane snage 6,8 MW.
Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode ima sopstvenu evidenciju MHE i izdatih vodnih akata. Prema tom
dokumentu iz septembra ove godine, u našoj zemlji je za više od 600 lokacija izdato nekoliko vrsta vodnih
akata - mišljenje za uslov, vodni uslov, vodna saglasnost, vodna dozvola...

(Foto: shuttestock.com )

Kako nam objašnjavaju u ovom preduzeću, do izmena Zakona o planiranju i izgradnji iz 2014, kao i izmena
Zakona o vodama iz decembra 2016, mišljenja, vodni uslovi i vodna saglasnost izdavali su se u postupku
izrade projektne dokumentacije, dok je vodna dozvola izdavana za sve izgrađene MHE. Njom se određuju
uslovi, način i obim zahvatanja vode za proizvodnju električne energije.

- Posle izmena Zakona o planiranju i izgradnji ukinuta je vodna saglasnost, a vodna dozvola više nije uslov za
izdavanje upotrebne dozvole, tako da JVP Srbijavode vodi evidenciju izdatih vodnih dozvola samo zbog
obračuna naknada za korišćenje vodnog zemljišta - kaže za eKapiju Veljko Dimitrijević, pomoćnik direktora
za tehnička pitanja JVP Srbijavode.

Prema ovoj evidenciji, do juna 2017. godine izdate su vodne dozvole za 54 male hidroelektrane, ukupne
instalisane snage 34 MW, sa procenjenom godišnjom proizvodnjom od oko 152 GWh.

Kako objašnjava naš sagovorik, neke od lokacija iz njihove evidencije se poklapaju sa katastrom iz 1987, a
hoće li ih novi dokument uključiti, zasada nije poznato.

Ekološki aspekt naspram dobiti

Profesorka Građevinskog fakulteta u Beogradu Tina Dašić, smatra da je izrada Novog katastra MHE u Srbiji
dobra vest, ali da u procesu mora da se sagleda ekološki aspekt.

- Mnogo ozbiljnije moraju da se analiziraju aspekti uklapanja MHE u životnu sredinu, odnosno u ekološko i
socijalno okruženje. Bojim se da su neke ekološke štete već učinjene, tako da je izrada novog katastra prilika
da se svi aspekti izgradnje i uklapanja MHE u okruženje detaljnije sagledaju, kako bi se izbegla izgradnja onih
koje narušavaju okruženje, i to često za veoma male energetske dobiti - kaže za eKapiju Dašić.

I u Srbijavodama su saglasni da postoje velike rezerve u pogledu ekološke prihvatljivosti ovog projekta, jer
izgradnja hidroelektrana dovodi u pitanje realizaciju strategije upravljanja vodama i zaštite životne sredine.

Valja podsetiti da je Srbija u obavezi da do 2020. proizvodi 27% struje iz obnovljivih izvora.

MALA HIDROELEKTRANA JABUKOVIK

Tehničke karakteristike male hidroelektrane Jabukovik
Reka:
Gradska
Opština:
Crna Trava
Kota gornjeg nivoa vode:
667,50 mnm
Kota donjeg nivoa vode:
563,70 mnm
Neto pad postrojenja:
91,97 m
Prečnik cevovoda pod pritiskom:
DN 1100 mm
Dužina cevovoda pod pritiskom:
3980 m
Instalisani protok:
2,00 m³/s
Instalisana snaga:
1520 kW
Broj i tip turbine:
2, Francis i Turgo
Datum prve sinhronizacije:
oktobar 2013. godine
Investitor:
MHE Jabukovik d.o.o.
 MHE Jabukovik
 MHE Donje Gare I
 MHE Donje Gare II
 MHE Donje Gare III
 MHE Gornje Gare I
 MHE Gornje Gare II
 MHE Livađe
 MHE Tegošnica
 Mala hidroelektrana (MHE) Jabukovik nalazi se u opštini Crna
Trava (oko 15 km severno) i između naseljenih mesta Sastav Reka i
Jabukovik, u kanjonu Gradske reke. Gradska reka je desna pritoka reke
Vlasine.
Za MHE Jabukovik predviđeno je da radi paralelno sa električnom
mrežom pri čemu se kompletna proizvedena električna energija predaje
mreži. Ostrvski ili kombinovani režim rada elektrane nije predviđen i ne
postoji lokalna električna mreža koju bi elektrana napajala.
Za MHE Jabukovik je takođe predviđeno da radi u automatskom
režimu uz mogućnost ručnog režima rada. Ručni režim rada se koristi
samo za ispitivanje odnosno podešavanje elektrane, tokom njenog
održavanja ili remonta i eventualno u slučaju kada drugi režimi rada nisu
mogući.
Automatski režim rada podrazumeva rad elektrane bez posade. U
ovom režimu upravljanje, komandovanje i nadzor elektrane obavlja PLC
(programabilni logički kontroler) odnosno računar. Sve funkcije elektrane
su potpuno automatizovane i elektrana je u stanju da se prilagodi svakoj
novonastaloj situaciji po pitanju dotoka vode u vodnu komoru. Osim toga
sistem upavljanja će preduzeti odgovarajuće akcije i odgovarajuće
reagovati i u odnosu na svaku novonastalu situaciju u samoj elektrani
kao i na situaciju u elektrodistributivnoj mreži na koju je elektrana
priključena.
I pored potpuno automatskog režima rada MHE bez posade, a u cilju
dugotrajnog ispravnog rada elektrane, neophodno je organizovati i
odgovarajuće održavanje elektrane (periodični pregledi, čišćenja,
podmazivanje, remonti itd.). Radi zadovoljenja ovih potreba potrebno je
angažovati izvestan broj odgovarajuće stručno osposobljenih lica.
Kompanija Hidro-Tan je na poslovima izgradnje MHE Jabukovik bila
angažovana na sledećim poslovima:
 Projektovanje,
 Građevinski radovi,
 Elektro radovi,
 Puštanje u pogon i ekploatacija elektrane

MALA HIDROELEKTRANA DORNJE GARE I

Tehničke karakteristike male hidroelektrane Dornje Gare I
Reka:
Vlasina
Opština:
Crna Trava
 Kota gornjeg nivoa vode:
449,80 mnm
Kota donjeg nivoa vode:
370,00 mnm
Neto pad postrojenja:
75,00 m
Prečnik cevovoda pod pritiskom:
DN 1600 mm
Dužina cevovoda pod pritiskom:
2400 m
Instalisani protok:
1,6 m³/s
Instalisana snaga:
1000 kW
Broj i tip turbine:
3, Francis
Datum prve sinhronizacije:
mart 2012. godine
Investitor:
Eco Eenergo Group d.o.o.

 MHE Jabukovik
 MHE Donje Gare I
 MHE Donje Gare II
 MHE Donje Gare III
 MHE Gornje Gare I
 MHE Gornje Gare II
 MHE Livađe
 MHE Tegošnica

Mala hidroelektrana (MHE) Gornje Gare I nalazi se u opštini Crna

Trava (oko 20 km severno) i između naseljenih mesta Sastav Reka i
Tegošnica a sama mikrolokacija se nalazi u kanjonu reke Vlasine koja
spaja ta dva naseljena mesta.
Za MHE Donje Gare I predviđeno je da radi paralelno sa električnom
mrežom pri čemu se kompletna proizvedena električna energija predaje
 mreži. Ostrvski ili kombinovani režim rada elektrane nije predviđen i ne
postoji lokalna električna mreža koju bi elektrana napajala.
Za MHE Donje Gare I je takođe predviđeno da radi u automatskom
režimu uz mogućnost ručnog režima rada. Ručni režim rada se koristi
samo za ispitivanje odnosno podešavanje elektrane, tokom njenog
održavanja ili remonta i eventualno u slučaju kada drugi režimi rada nisu
mogući.
Automatski režim rada podrazumeva rad elektrane bez posade. U
ovom režimu upravljanje, komandovanje i nadzor elektrane obavlja PLC
(programabilni logički kontroler) odnosno računar. Sve funkcije elektrane
su potpuno automatizovane i elektrana je u stanju da se prilagodi svakoj
novonastaloj situaciji po pitanju dotoka vode u vodnu komoru. Osim toga
sistem upavljanja će preduzeti odgovarajuće akcije i odgovarajuće
reagovati i u odnosu na svaku novonastalu situaciju u samoj elektrani
kao i na situaciju u elektrodistributivnoj mreži na koju je elektrana
priključena.
I pored potpuno automatskog režima rada MHE bez posade, a u cilju
dugotrajnog ispravnog rada elektrane, neophodno je organizovati i
odgovarajuće održavanje elektrane (periodični pregledi, čišćenja,
podmazivanje, remonti itd.). Radi zadovoljenja ovih potreba potrebno je
angažovati izvestan broj odgovarajuće stručno osposobljenih lica.
Kompanija Hidro-Tan je na poslovima izgradnje MHE Donje Gare I
bila angažovana na sledećim poslovima:
 Projektovanje,
 Građevinski radovi,
 Elektro radovi,
 Puštanje u pogon i ekploatacija elektrane