Professional Documents
Culture Documents
Савремено друштво и даље највећи део енергије обезбеђује се употребом фосилних горива. Погодности у
погледу њиховог коришћења у овом тренутку се не може одрећи ни једна привреда у свету, али негативни
аспекти и непрестани раст тржишних цена подстичу тежњу да се супституишу обновљивим изворима енер-
гије. Србија поседује значајан потенцијал у обновљивим изворима енергије који је још увек недовољно иско-
ришћен. Директивом 2009/28/ЕC Србији је постављен амбициозни циљ да повећа учешће обновљивих извора
енергије у укупној потрошњи финалне енергије на 27% до 2020. године. Највећи удео могла би имати биомаса,
од које би се могло производити око четвртине укупне енергије. Предуслов наведених стремљења подразумева
да се добијање енергије из биомасе реализује на термоенергетским постројењима високих енергетских пер-
форманси и повољних еколошких и економских показатеља. Како Град Нови Сад последњих десет година нема
базни извор топлотне енергије, идеја је да се изгради постројење које користи биомасу као гориво, што би био
значајан помак у достизању циљева у погледу коришћења обновљивих извора енергије.
Предмет истраживања је анализа оправданости изградње базног топлотног извора на биомасу у окви-
ру даљинског система грејања Новог Сада. Описана је градска мрежа енергетских објеката, постојећи базни
извор и могућа стратегија развоја, у оквиру које је образложена сврха изградње новог базног извора. Спрове-
дена је анализа енергетских потенцијала расположиве биомасе у Републици Србији а посебно у Аутономној
Покрајини Војводини и извршена упоредна техно-економска анализа три варијанте постројења на биомасу.
Кључне речи: Биомаса, Комунални отпад, Базни извор, Когенерација, Топлана.
Modern society continues to use energy provided by fossil fuels. The world economy cannot stop using them at
this moment, but the negative aspects and constantly prices increase impel the tendency to substitute them with
renewable energy sources. Serbia has a significant, but insufficiently used potentional of renewable energy sources.
Directive 2009/28/EC set an ambitious target to increase the share of renewables in final energy consumption
achieving 27% of share by 2020. Biomass could be the largest and most important renewable energy option for
producing about a quarter of total energy. A prerequisite of this implementation considers that the production of energy
from biomass is realized in power plants with high energy, environmental, and economic efficiency. Whereas the City of
Novi Sad is without a base load heat source for last ten years, the idea is to build a plant that uses biomass as a fuel,
which would be a significant step forward in achieving the predefined renewable energy targets.
This work is based on feasibility analysis of biomass heating plant as a base load heat source for district heating
system of Novi Sad. This paper describes a district heating system of Novi Sad, existing base load source and possible
development strategy which explains why the new base load source is needed. The study examines analysis of energy
resources and tehno-economic analysis of three different types of biomass heating plant.
Keywords: Biomass, Municipal waste, Base load, Cogeneration, Heating plant.
1 УВОД
Највећи део енергије у даљинским системима грејања, како у свету тако и код нас, обезбеђује се употре-
бом фосилних горива (нафтни деривати, угаљ и природни гас). Разлоге треба тражити у доступности и приме-
њивости истих, развијеним технологијама, досадашњој релативно ниској цени, али и утицају понекад снажних
интересних група.
Србија има значајан потенцијал у обновљивим изворима енергије који је још увек недовољно иско-
ришћен. Један од разлога за такву ситуацију је слабија инвестициона активност у овом сектору. Очекује се да ће
у наредних неколико година доћи до крупних помака у том погледу, с обзиром на најновији корак Владе Репу-
блике Србије у смислу прихватања одлуке Министарског савета Енергетске заједнице о промоцији обновљиве
енергије кроз транспозицију Директиве 2009/28/ЕC о обновљивим изворима енергије. Овом одлуком Републици
Србији је постављен амбициозни циљ да повећа учешће обновљиве енергије у укупној потрошњи финалне е-
нергије на 27% у 2020. години са 21,2% у референтној 2009. години. Највећи удео могла би имати биомаса, од
које би се могло производити око четвртине укупне енергије. Биомаса у свом чврстом и течном облику пред-
ставља најзначајнији обновљив извор енергије у Републици Србији и чини две трећине укупног потенцијала
‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒
*
Аутор за кореспонденцију: bojanas556@gmail.com
Потенцијална количина ратарске биомасе је 6.245.000 t/год. Од тога око 25% може да се користи као
простирка за стоку и да се кроз стајњак врати земљишту у циљу повећања њене плодности, 25% може да се
преради у сточну храну, 25% се може искористити у енергетске сврхе и осталих 25% у друге сврхе. Дакле, на
годишњем новоу je расположиво 1.561.265 t пољопривредне биомасе за сагоревање [3, 4].
За биогориво је изабрана слама у форми бала, јер на локацији ТЕ-ТО Нови Сад постоји довољно распо-
ложивог простора за складиштење исте. Усвојена вредност доње топлотне моћи балиране сламе износи 14.000
МЈ/t. За варијанту когенерације на сламу и отпад усвојена је доња калоријска вредност комуналног отпада од
10.000 МЈ/t.
Цене балиране сламе у Србији са урачунатим трошковима припреме и транспорта крећу се од 3,7 до 4
дин/kg, односно од 31,1 €/t до 33,62 €/t, по средњем курсу у износу од 118,9881 динара за евро. У прорачуну је
усвојена вредност од 40 €/t због неминовног поскупљења енергената у будућности.
Инвестициони трошкови изградње топлане на сламу износе око 310.000 € по MW излазне топлотне сна-
ге, а когенерационог постројења на сламу око 800.000 €. За варијанту когенерације на сламу и отпад, инвести-
циони трошкови блока на комунални отпад су већи у поређењу са блоком на сламу због скупљих технологија
пречишћавања димних гасова и крећу се од 400 до 700 € по t спаљеног отпада. Усвојена је вредност у износу од
650 € по t спаљеног отпада.
Испоручена енергија добија се из годишњег дијаграма топлотних оптерећења приказаног на слици 3 у
зависности од инсталисаног капацитета постројења. Претпоставиће се да се свим потрошачима, прикљученим
на систем даљинског грејања, испорука топлотне енергије наплаћује по потрошњи. Продајна цена топлотне
енергије стамбеним и пословним потрошачима износи 5,26 дин./kWh. Када је реч о испоруци електричне енер-
гије, Србија је, по узору на европске земље, увела подстицајне фиксне откупне цене, тзв. “feed-in” тарифе са
периодом загарантованог преузимања електричне енергије од 12 година, са циљем да се промовише производ-
ња електричне енергије из обновљивих извора енергије. Подстицајна откупна цена електричне енергије произ-
ведене из биомасе у постројењима капацитета преко 10 MW износи 82,2 €/MWh, а из комуналног отпада 85,7
€/MWh.
Tрошкови одржавања зависе првенствено од врсте и капацитета постројења. За когенерацију на биомасу
усвојен је специфичан трошак у износу од 15 €/MWhe. За топлану на биомасу претпостављено је да је износ
трошкова одржавања 4% од износа инвестиционих трошкова, а за инсинератор 10%.
Број стално запослених n рачуна се по обрасцу (4) и заокружује се на прву већу вредност:
‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒
† CHP (Combined Heat and Power) – когенерационо постројење
На основу прихода од продаје енергије и свих наведених трошкова, може се утврдити прост период
отплате инвестиције n коришћењем израза (6):
P Z −R
n= = , (6)
I I
где су:
P – годишњи профит,
I – инвестициони трошкови,
Z – укупни приходи,
R – укупни расходи.
Међутим, период отплате инвестиције је нешто дужи, јер се морају урачунати порез на добит и камата.
Пореска стопа износи 10%, а каматна стопа 2,5% [2, 3, 5-10].
4.2 Економска анализа изградње топлане на сламу
На основу дефинисане улазне снаге од 118 MW, може се одредити максимална количина сламе m потре-
бне за сагоревање на годишњем нивоу помоћу релације (7):
Pul z 3.600
m=
Hd , (7)
где су:
z – број радних сати постројења у години ( z = 4.680 h) [h],
Hd – доња топлотна моћ горива [MJ/t],
Према облику дијаграма оптерећења, испоручена топлотна енергија из постројења номиналног капаците-
та 100 MW износи 352.767 MWh/год.. У табели 4 приказане су наведене карактеристике заједно са инвестицио-
ним трошковима, годишњим приходима и трошковима рада постројења.
Из табеле 4. се види да годишњи профит који би топлана остварила износи 7.898.111 €. Када се овај по-
датак уврсти у релацију (6) добија се прост период отплате инвестиције, па је n = 4,63 године. Са урачунатом
каматом и порезом на добит, исплативост постројења се остварује за 5,58 година. Графички кумулативни при-
лив новца дат је на слици 3.
Показатељ оправданости неке инвестиције огледа се у тзв. интерној стопи рентабилности (IRR). Интерна
стопа рентабилности представља ону дисконтну стопу при којој је критеријум нето садашње вредности једнак
нули, тј. при којој реализација неког инвестиционог пројекта не доноси ни добитке ни губитке. Реализација
пројекта је економски оправдана ако је његова интерна стопа рентабилности већа од неке каматне стопе по
којој се може добити кредит за реализацију инвестиције. У супротном се инвестициони пројекат одбацује због
чињенице да остварује мање нето приливе од улагања неопходних средстава за његову реализацију. Дакле:
IRR > каматна стопа – пројекат је оправдан,
IRR < каматна стопа – пројекат није оправдан.
Са слике 4 види се да је интерна стопа рентабилности пројекта топлане 14,43%. Ова вредност добија се
итеративним поступком. Како је интерна стопа профитабилности већа од усвојене каматне стопе, може се за-
кључити да је пројекат изградње топлане на сламу номиналног капацитета 100 MW економски оправдан.
Максимална количина сламе за потребе постројења на годишњем нивоу износи 142.004,57 t, што пред-
ставља 2,27% укупне расположиве сламе у Војводини. Уговори о набавкама обично се склапају са узгајивачима
на територији до 100 км удаљености од енергетског објекта, због високих трошкова транспорта сламе. Ако се
усвоји да је радијус површине са које ће се вршити транспорт 37 км, а поред тога узму у обзир подручја која
нису снабдевена пољопривредном биомасом (подручје града, друга насељена подручја, Фрушка гора), добија се
површина за снабдевање постројења у износу од приближно 2.075 km2. Количина сламе на доступној територи-
ји износи 622.639,75 t (принос 3 t/ha), од чега је 155.659,94 t сламе расположиво за енергетске сврхе. Дакле,
транспорт балиране сламе за потребе топлане номиналног капацитета 100 MW је оправдан када се врши са
површине минималног радијуса 37 км, а максималног 100 км.
Поред економске анализе и анализе оправданости коришћења ресурса, спроведена је и анализа годишње
уштеде на разлици цена горива. Упоредне цене сламе и природног гаса дате су у табели 5. На основу познатих
доњих калоријских вредности сламе и природног гаса може се констатовати да је за годишњу производњу
топлотне енергије од 352.767 MWh потребно 90.711,51 t сламе, односно 27.776,93 t природног гаса. Утрошен
природни гас на годишњем нивоу био би плаћен 10.763.560,04 €, а слама 3.628.460,57 €, те би годишња уштеда
на бази разлике у ценама анализираних горива била чак 7.135.099,47 €. Битнији аргумент је да би 10.763.560,04
€ био чист одлив новца у иностранство, јер се природни гас увози из Русије, док би 3.628.460,57 € остало у ре-
Из табеле се види да годишњи профит који би ТЕ-ТО остварила износи 14.760.119 €. Када се овај пода-
так уврсти у релацију (6) добија се прост период отплате инвестиције, па је n = 8,4 године. Са урачунатом кама-
том и порезом на добит, исплативост постројења се остварује за 10,76 година. Графички кумулативни прилив
новца дат је на слици 5.
Са слике 6 види се да је интерна стопа рентабилности 1,46%. Како је она мања од усвојене каматне стопе,
може се закључити да пројекат изградње ТЕ-ТО на сламу номиналног топлотног капацитета 100 MW, а е-
лектричног 31 MW није економски оправдан.
Период отплате инвестиције може се смањити кориговањем каматне стопе, или подстицајима у виду
субвенција и механизама чистог развоја. Како је усвојена каматна стопа већ ниска, анализираће се преостале
две мере.
Република Србија и Програм Уједињених нација за развој, у оквиру међународне сарадње, спроводе про-
јекте, који обезбеђују бесповратна финансијска средства за производњу енергије из обновљивих извора енерги-
је. Корисник остварује право на подстицаје у одговарајућем процентуалном износу од вредности инвестиције.
На тај начин се смањује позајмљени износ са припадајућом каматом, а тиме и период отплате инвестиције. При
прорачуну су усвојена бесповратна новачана средства у износу од 30 % од инвестиционих трошкова.
Други вид подстицаја огледа се у тзв. механизму чистог развоја – CDM (“Clean Development
Mechanism”). CDM механизам је кључна компонента Кјото протокола, који представља правно обавезујући
глобални споразум у борби против климатских промена, кроз смањење емисије гасова који доприносе ефекту
стаклене баште. CDM механизам заправо омогућава земљама да наставе са емисијом гасова ефекта стаклене
баште, све док плаћају редукције које су начињене на другим местима. CDM механизам се заснива на трговини
тзв. CER-овима (“Certified Emission Reduction”), при чему је један CER еквивалентан емисији једне тоне CO2.
Тренутна тржишна цена једног CER-а креће се од 4 € до 14 €, а усвојиће се износ од 10 € по CER-у.
Како се при сагоревању природног гаса емитује 0,056 kgCO2/МЈ, тако би се при укупној произведеној е-
нергији од 462.125 MWh/год. из посматраног когенерационог постројења емитовало 93.164,35 t CO 2. Супститу-
цијом природног гаса биомасом у виду бала сламе, анализирана ТЕ-ТО би остварила додатни приход од 931.643
€ на годишњем нивоу, јер је слама као енергент CO2 неутрална. Годишњи профит би у том случају износио
15.691.762 €. Увођењем наплате CER-ова и бесповратних финансијских средстава у износу од 30%, период
отплате инвестиције се смањује на 6,75 година. Графички кумулативни прилив новца дат је на слици 7.
Са слике 10 види се да интерна стопа рентабилности пројекта ТЕ-ТО износи 8,43%. Како је она већа од
усвојене каматне стопе, може се закључити да је пројекат изградње ТЕ-ТО на сламу и комунални отпад номи-
налног топлотног капацитета 100 MW, а електричног капацитета 31 MW економски оправдан.
Максимална количина сламе за потребе постројења на годишњем нивоу износи 102.000 t, што представ-
ља 1,63% укупне расположиве сламе у Војводини. Прорачуном је добијено да је транспорт балиране сламе за
потребе блока на сламу оправдан када се врши са површине минималног радијуса 32 км.
На основу познатих доњих калоријских вредности сламе, комуналног отпада и природног гаса може се
констатовати да је за укупну годишњу производњу енергије од 253.992 MWh из блока на сламу потребно
65.312,29 t сламе, односно 19.999,39 t природног гаса, док је за укупну годишњу производњу енергије од
208.132 MWh из блока на комунални отпад потребно 74.927,71 t отпада, односно 16.388,39 t природног гаса.
Утрошен природни гас на годишњем нивоу био би плаћен 14.100.263,65 €, слама 2.612.491,61 €, док се кому-
нални отпад не плаћа, па би годишња уштеда на бази разлике у ценама анализираних горива била чак
11.487.772,04 € [12].
5 ЗАКЉУЧАК
Један од кључних поступака за побољшање постојећег концепта топлификационог система Новог Сада
његовим даљим развојем у наредном периоду јесте потпуно коришћење базне енергије из ТЕ-ТО и интеграција
савремених енергетских технологија и обновљивих извора енергије у глобални систем даљинског грејања. У
том погледу, спроведена је техно-економска анализа изградње три варијанте постројења на сламу, инсталисаног
топлотног капацитета 100 MW, са циљем да се обезбеди недостајући базни извор енергије система даљинског
грејања града.
За изградњу топлане на сламу, ефикасности 85%, потребно је обезбедити максимално 142.004,57 t сламе
годишње, што представља 2,27% укупне расположиве сламе у Војводини, па је њено коришћење у ту сврху
оправдано. Према дијаграму базног топлотног оптерећења годишње би се произвело 352.767 MWh топлотне
енергије из 90.711,51 t сламе. Када би топлана као гориво користила природни гас, за исту количину произведе-
не енергије било би потребно 27.776,93 t природног гаса. Утрошена слама на годишњем новоу коштала би
3.628.460,57 €, а природни гас 10.763.560,04 €, те би годишња уштеда на бази разлике у ценама горива била чак
7.135.099,47 €. Поред знатно мање цене сламе у односу на природни гас, њеним коришћењем се омогућује да се
издаци потрошача за енергију задржавају у региону уместо да се ова средства плаћају некој страној земљи.
Дакле, 10.763.560,04 € би био чист одлив новца из земље, док би 3.628.460,57 € остало у региону и ојачало
кружну привреду. Исплативост инвестиције се остварује за 5,58 година, па је изградња топлане на сламу еко-
номски оправдана.
Друга анализирана варијанта је когенерационо постројење на сламу, ефикасности 85% и номиналног ка-
пацитета 100 MWt и 31 MWе. Максимална количина сламе за сагоревање износи 186.531,43 t годишње, што
представља 2,99% укупне расположиве сламе у Војводини, па је њено коришћење у ту сврху оправдано. Према
дијаграму базног оптерећења годишње би се произвело 352.767 MWh топлотне енергије и 109.358 MWh е-
лектричне енергије из 118.832,08 t сламе. Када би ТЕ-ТО као гориво користила природни гас, за исту количину
произведене енергије било би потребно 36.387,78 t природног гаса. Утрошена слама на годишњем новоу кошта-
ла би 4.753.283,35 €, а природни гас 14.100.263,65 €, те би годишња уштеда на бази разлике у ценама горива
6 РЕФЕРЕНЦЕ
[1] ЈКП "Новосадска Топлана", Стратегија развоја ЈКП "Новосадска топлана" до 2021. године са визијом
развоја могућих праваца развоја до 2032.године, Нови Сад 2010
[2] Документација преузета у ЈКП "Новосадска топлана" у Новом Саду
[3] World Bioenergy Association (2015), Bioenergy action plan Vojvodina
[4] Универзитет у Београду и Рударско-геолошки факултет (2013), Нацрт стратегије развоја енергетике
Републике Србије за период до 2025. године са пројекцијама до 2030. године, Министарство енергетике,
развоја и заштите животне средине
[5] Тодор Јанић, Братислав Миленковић, Миладин Бркић, Зоран Јањатовић, Даријан Павловић, Зорица
Глуваков (2012), Енергетска ефикасност и анализа потенцијала биомасе у општини Бор, UNDP – Србија
[6] CEWEP, A decade of Waste-to-Energy in Europe, Брисел 2013
[7] Службени гласник РС, број 84/04 (2009), Уредбa о мерама подстицаја за производњу електричне енергије
коришћењем обновљивих извора енергије и комбинованом производњом електричне и топлотне енергије,
Влада Републике Србије
[8] Daniel Rolph Schneider, Dražen Lončar, Željko Bogdan (2010), Cost Analysis of Waste-to-Energy Plant, Fakultet
strojarstva i brodogradnje, Sveučilište u Zagrebu
[9] Serbia Energy (2015), Србија: Анализа трошкова производње електричне енергије у оквиру хармонизације
са прописима ЕУ из области животне средине, трошкова ТЕ и трговине енергијом
[10] Службени гласник РС, број 25/2015 (2015), Уредба о врстама загађивања, критеријумима за обрачун
накнаде за загађивање животне средине и обавезницима, висини и начину обрачунавања и плаћања
накнаде, Влада Републике Србије
[11] BioRES project (2016), Price overviews of woody bioenergy products in Serbia
[12] Бојана Симовић, Студија изводљивости изградње постројења на биомасу као базног извора даљинског
система грејања Новог Сада, мастер рад, Факултет техничких наука, Нови Сад 2018