АНАЛИЗА ОПРАВДАНОСТИ ИЗГРАДЊЕ ПОСТРОЈЕЊА НА БИОМАСУ

КАО БАЗНОГ ИЗВОРА ДАЉИНСКОГ СИСТЕМА ГРЕЈАЊА НОВОГ САДА

FEASIBILITY ANALYSIS OF BIOMASS HEATING PLANT
AS A BASE HEAT SOURCE FOR DISTRICT HEATING OF NOVI SAD
Бојана СИМОВИЋ*, Александар С. АНЂЕЛКОВИЋ, Мирослав КЉАЈИЋ,
Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука,
Департман за енергетику и процесни технику Нови Сад

Савремено друштво и даље највећи део енергије обезбеђује се употребом фосилних горива. Погодности у
погледу њиховог коришћења у овом тренутку се не може одрећи ни једна привреда у свету, али негативни
аспекти и непрестани раст тржишних цена подстичу тежњу да се супституишу обновљивим изворима енер-
гије. Србија поседује значајан потенцијал у обновљивим изворима енергије који је још увек недовољно иско-
ришћен. Директивом 2009/28/ЕC Србији је постављен амбициозни циљ да повећа учешће обновљивих извора
енергије у укупној потрошњи финалне енергије на 27% до 2020. године. Највећи удео могла би имати биомаса,
од које би се могло производити око четвртине укупне енергије. Предуслов наведених стремљења подразумева
да се добијање енергије из биомасе реализује на термоенергетским постројењима високих енергетских пер-
форманси и повољних еколошких и економских показатеља. Како Град Нови Сад последњих десет година нема
базни извор топлотне енергије, идеја је да се изгради постројење које користи биомасу као гориво, што би био
значајан помак у достизању циљева у погледу коришћења обновљивих извора енергије.
Предмет истраживања је анализа оправданости изградње базног топлотног извора на биомасу у окви-
ру даљинског система грејања Новог Сада. Описана је градска мрежа енергетских објеката, постојећи базни
извор и могућа стратегија развоја, у оквиру које је образложена сврха изградње новог базног извора. Спрове-
дена је анализа енергетских потенцијала расположиве биомасе у Републици Србији а посебно у Аутономној
Покрајини Војводини и извршена упоредна техно-економска анализа три варијанте постројења на биомасу.
Кључне речи: Биомаса, Комунални отпад, Базни извор, Когенерација, Топлана.
Modern society continues to use energy provided by fossil fuels. The world economy cannot stop using them at
this moment, but the negative aspects and constantly prices increase impel the tendency to substitute them with
renewable energy sources. Serbia has a significant, but insufficiently used potentional of renewable energy sources.
Directive 2009/28/EC set an ambitious target to increase the share of renewables in final energy consumption
achieving 27% of share by 2020. Biomass could be the largest and most important renewable energy option for
producing about a quarter of total energy. A prerequisite of this implementation considers that the production of energy
from biomass is realized in power plants with high energy, environmental, and economic efficiency. Whereas the City of
Novi Sad is without a base load heat source for last ten years, the idea is to build a plant that uses biomass as a fuel,
which would be a significant step forward in achieving the predefined renewable energy targets.
This work is based on feasibility analysis of biomass heating plant as a base load heat source for district heating
system of Novi Sad. This paper describes a district heating system of Novi Sad, existing base load source and possible
development strategy which explains why the new base load source is needed. The study examines analysis of energy
resources and tehno-economic analysis of three different types of biomass heating plant.
Keywords: Biomass, Municipal waste, Base load, Cogeneration, Heating plant.

1 УВОД
Највећи део енергије у даљинским системима грејања, како у свету тако и код нас, обезбеђује се употре-
бом фосилних горива (нафтни деривати, угаљ и природни гас). Разлоге треба тражити у доступности и приме-
њивости истих, развијеним технологијама, досадашњој релативно ниској цени, али и утицају понекад снажних
интересних група.
Србија има значајан потенцијал у обновљивим изворима енергије који је још увек недовољно иско-
ришћен. Један од разлога за такву ситуацију је слабија инвестициона активност у овом сектору. Очекује се да ће
у наредних неколико година доћи до крупних помака у том погледу, с обзиром на најновији корак Владе Репу-
блике Србије у смислу прихватања одлуке Министарског савета Енергетске заједнице о промоцији обновљиве
енергије кроз транспозицију Директиве 2009/28/ЕC о обновљивим изворима енергије. Овом одлуком Републици
Србији је постављен амбициозни циљ да повећа учешће обновљиве енергије у укупној потрошњи финалне е-
нергије на 27% у 2020. години са 21,2% у референтној 2009. години. Највећи удео могла би имати биомаса, од
које би се могло производити око четвртине укупне енергије. Биомаса у свом чврстом и течном облику пред-
ставља најзначајнији обновљив извор енергије у Републици Србији и чини две трећине укупног потенцијала
‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒
*
Аутор за кореспонденцију: bojanas556@gmail.com

49. MEĐUNARODNI KONGRES I IZLOŽBA O KGH • 85

или 66% обновљивих извора енергије. Расположивост ресурса биомасе у Србији процењује се на 3,405 милиона
toe, од чега дрвна биомаса чини 1,53 милиона toe, а пољопривредна 1,67 милиона toe [4]. Комунални отпад се
такође јавља као један вид алтернативног извора и представља вредно гориво због значајних калоричних вред-
ности. Његово збрињавање методом депонирања и биолошком разградњом је штетно у сваком погледу, па се
сагоревањем уједно смањује његова запремина и маса.
Предуслов успешности коришћења биомасе и комуналног отпада у енергетске сврхе подразумева да се
добијање енергије реализује у термоенергетским постројењима високих енергетских перформанси и повољних
еколошких и економских показатеља. У конвенционалним системима за производњу електричне енергије
остварује се укупан степен корисности енергетске трансформације од 30% до 40%, што значи да се само трећи-
на енергетског потенцијала трансформише у корисну енергију. Виши степен корисности (до 90% од укупне
енергије примарног извора - горива) може се постићи у постројењима где се врши спрегнута производња
топлотне и електричне енергије. У Србији је тренутно мали број топлана које су истовремено и електране. Тер-
моелектрана-топлана у Новом Саду (ТЕ-ТО) је типичан пример таквог постројења, које као гориво користи
природни гас. И поред комбиноване производње и мале емисије штетних гасова, укључивање у режиму кад не
постоји потреба да се испоручује топлота граду представља изразито неефикасно и скупо решење. То је нај-
скупљи капацитет у електроенергетском систему Србије и има смисла укључивати га само као хаваријску ре-
зерву. Трошак снабдевања струјом из ТЕ-ТО Нови Сад превазилази чак и цене које Србија плаћа за струју про-
изведену из обновљивих извора енергије.
Предмет истраживања је супституција горива у ТЕ-ТО Нови Сад и инсталација когенерационог постро-
јења које користи пољопривредне остатке и комунални отпад. Остваривање ове идеје показало је позитивне
резултате у неким европским земљама, нарочито уз коришћење когенерације. Преласком на обновљиве изворе
енергије учинио би се један велики корак у рационалном располагању енергентима уопште, али би се и смањи-
ла штетна дејства на животну средину. Подршку представљају примери из земаља у Европи, њихова добра
искуства и развој нових технологија

2 TОПЛИФИКАЦИОНИ СИСТЕМ НОВОГ САДА

Град Нови Сад снабдевају три главна енергетска услужна предузећа – Новосадске топлане, ТЕ-ТО Нови
Сад и Нови Сад Гас. У саставу техничког система Новосадске топлане налази се 6 топлотних извора, главна
разделна станица (ГРС), вреловодна мрежа дужине 220,1 км и кућне подстанице у зградама (укупно 3.832 кућне
подстанице). Техничко-технолошку целину система чини и ТЕ-ТО Нови Сад, која је са системом повезана пре-
ко ГРС. Топлотне изворе чини 6 топлотних извора и ТЕ-ТО Нови Сад. Три топлотна извора: „Југ“, „Север“ и
„Исток“ су повезани са ТЕ-ТО Нови Сад водовима преко ГРС (слика 1). Основни енергент који се користи у
техничком систему Топлане је природни гас.

Слика 1: Топлификациони систем Новог Сада

ТЕ-ТО Нови Сад је највећи енергетски објекат од три електране Привредног друштва „Панонске ТЕ-ТО“,
које раде и послују у оквиру Јавног предузећа „Електропривреда Србије“. Изградња ТЕ-ТО вршена је у две
фазе. Изградња прве фазе је почела 1976. године, а прва електрична енергија произведена је 1981. године. Поче-
так производње електричне енергије друге фазе догодио се 1984. године. ТЕ-ТО је конципирана као базни извор
за грејање града и подручних топлана као вршних извора уз истовремену производњу електричне енергије и
технолошке паре.

86 • 49th INTERNATIONAL HVAC&R CONGRESS AND EXHIBITION

 Постројење је смештено у северној индустријској зони, на левој обали Дунава и простире се на 35 ha. Из-
бор локације условиле су могућности економичног транспорта горива и снабдевања водом за хлађење постро-
јења. Као погонско гориво користе се природни гас и мазут, при чему се снабдевање природним гасом остварује
гасоводом, који је прикључен на магистрални гасовод, док се мазут допрема из Рафинерије нафте Нови Сад
(РНС).
Једна од улога ТЕ-ТО Нови Сад била је да се покрије базно оптерећење, док би градске топлане покрива-
ле вршно. Како је у последњих 10 година дошло до великих промена цена природног гаса и нафте, што цена
електричне енергије у нашој земљи није пратила, дошло се до тога да је производња електричне енергије ко-
ришћењем природног гаса или мазута практично неисплатива, чак и у когенеративном режиму какав је случај у
ТЕ-ТО Нови Сад. Због такве ситуације ТЕ-ТО последњих 10 година није радила у складу са потребама топлот-
ног конзума Града Новог Сада, иако се Привредно друштво “Панонске ТЕ-ТО” по уговору о испоруци топлотне
енергије обавезује да обезбеди непрекидан рад ТЕ-ТО од почетка до краја грејне сезоне, у оптималном режиму
рада.
Обзиром да је на постојећим топотним изворима “Југ”, “Исток” и “Север” ограничен простор за изград-
њу нових додатних топлотних капацитета, а већ постоји готова вреловодна инфраструктура од ТЕ-ТО Нови Сад
до топлана (повезни вреловод од ТЕ-ТО до ГРС, циркулационо постројење на ГРС, повезни вреловоди од ГРС
до топлана “Југ”, “Исток” и “Север”), наметнула се разумна идеја да се изврши комплетна замена ТЕ-ТО Нови
Сад когенерационим постројењем на сламу или на сламу и комунални отпад или евентуално топланом на сла-
му. На тај начин би се обезбедио недостајући базни топлотни капацитет, постигла би се већа сигурност снабде-
вања топлотном енергијом, нижа производна цена топлотне енергије, смањена зависност од увозног горива.
Све спроведене анализе указују да ће наредних година доћи до смањивања инсталисане снаге топлотног
конзума Града Новог Сада због повећања енергетске ефикасности на постојећим објектима, тако да би базни
извор снаге око 100 MWt сигурно задовољавао око 50% потреба за топлотном енергијом конзума “Југ”, “Исток”
и “Север”.
На слици 2 приказан је годишњи сведени дијаграм топлотног оптерећења за Нови Сад током 2016. годи-
не. Наранџастом испрекиданом линијом приказана је крива оптерећења рада све четири топлане, док је плавом
испрекиданом линијом приказана крива оптерећења рада топлани „Југ“, „Исток“ и „Север“. Све четири топлане
су испоручивале топлотну енергију 5.033 часa у години. За случај увођења 100 MWt базне снаге, ова вредност
би била смањена на 3.080 часова у години, што се на дијаграму види у пресеку наранџасте пуне и наранџасте
испрекидане линије. Укупна количина произведене топлотне енергије од стране базног извора износила би
393.676 MWh. Ако би се посматрале топлане „Југ“, „Исток“ и „Север“, испорука би уместо 4.956 часова у годи-
ни износила 2.115 часова у години, док би укупна количина произведене топлотне енергије од стране базног
извора износила 352.767 MWh [1, 2].

Слика 2: Годишњи дијаграм топлотних оптерећења

3 ПОТЕНЦИЈАЛИ БИОМАСЕ У АП ВОЈВОДИНИ

У Србији се пољопривредна биомаса највећим делом налази на подручју Аутономне Покрајине Војводи-
не. За Војводину је карактеристично високо учешће обрадивих површина у односу на укупну површину зем-
љишта (83%), док је удео шумског подручја низак (7%).

49. MEĐUNARODNI KONGRES I IZLOŽBA O KGH • 87

 Укупна потрошња примарне енергије износи 51.400 GWh. Природни гас и нафта представљају основу
енергетског система и њихова потрошња износи 15.500 GWh и 19.200 GWh респективно, док је учешће обнов-
љивих извора енергије 3,2% (1.700 GWh). Потрошња финалне енергије се процењује око 34.700 GWh, при чему
топлотна енергија чини највећи део финалне енергије. Биоенергија у форми дрвне биомасе тренутно има доми-
нантну улогу, при чему се неколико стотина хиљада кубних метара дрвне биомасе увози из околних регија.
У Војводини пољопривредни ресурси обухватају површину од 1.780.000 ha, а шумски ресурси 150.000
ha. Регија је богата пољопривредном биомасом, посебно кукурузом, житарицама, сојом и сунцокретом. У табе-
ли 1 приказане су просечне вредности произведене пољопривредне биомасе у периоду од 2009. до 2011. године.

Табела 1: Просечне вредности произведене пољопривредне биомасе у Војводини

у периоду од 2009. до 2011. године [3]
Усев Површина Принос Маса зрна Однос маса Принос Маса сламе
[ha] зрна [t/год.] [t/t] сламе [t/год.]
[t/ha] [t/ha]
Пшеница 262.900 3,7 972.730 1:1 3,7 972.730
Друге житарице 62.800 3 188.400 1:1 3 188.400
Кукуруз 703.100 5,2 3.650.000 1:1 5,2 3.650.000
(стабљика + клип)
Кукурузни клип - - - 1:0,2 1,04 940.000
Сунцокрет 153.000 2 306.000 1:2 4 612.000
(стабљика + глава)
Сунцокретова љуска - - - 1:0,3 0,6 91.800
Соја 148.000 2,4 355.200 1:2 4,8 710.400
Уљана репица 4.204 2,090 8.786 1:2 4,18 17.500
Дуван (лист/стабло) 4.321 1,475 6.373 1:0,35 0,516 (ста- 2.230 (ста-
(лист) (лист) бло) бло)
Укупно 1.338.325 4,25 5.487.489 1:1,2 4,76 6.245.060

Потенцијална количина ратарске биомасе је 6.245.000 t/год. Од тога око 25% може да се користи као
простирка за стоку и да се кроз стајњак врати земљишту у циљу повећања њене плодности, 25% може да се
преради у сточну храну, 25% се може искористити у енергетске сврхе и осталих 25% у друге сврхе. Дакле, на
годишњем новоу je расположиво 1.561.265 t пољопривредне биомасе за сагоревање [3, 4].

4 ТЕХНО-ЕКОНОМСКА АНАЛИЗА ПОСТРОЈЕЊА НА БИОМАСУ

4.1 Дефинисање инсталисаног капацитета постројења и полазних параметара
У оквиру техно-економске анализе размотрене су три изведбе постројења, са дефинисаном топлотном
снагом од 100 МW:
• топлана на сламу,
• когенерационо постројење на сламу и
• когенерационо постројење на сламу и комунални отпад.
Да би се процес сагоревања одвијао са великом енергетском ефикасношћу у погледу трансформације, тј.
искоришћења добијене енергије и при томе имао што мањи негативан утицај на животну средину, неопходно је
обавити адекватан одабир врсте и начина припреме биомасе као биогорива, применити ефикасну технологију
сагоревања и обавити добар избор постројења и опреме у којима настаје трансформација енергије и њена
размена са неком од радних материја постројења. Степен корисности постројења когенерационог типа углавном
се креће у опсегу од 75% до 90%, а топлане у опсегу од 80% до 90%. У сва три посматрана случаја претпостав-
љен је степен ефикасности постројења од 85%. За когенерациона постројења однос топлотне и улазне снаге r
креће се у интервалу од 0,55 до 0,7. Помоћу усвојене вредности r = 0,65 и коришћењем израза (1) може се одре-
дити улазна снага:
Pt
r= , (1)
Pul
где су:
Pt – топлотна снага,

88 • 49th INTERNATIONAL HVAC&R CONGRESS AND EXHIBITION

Pul – улазна снага.
Помоћу релацијa (2) и (3) одређују се електрична снага когенерационог постројења и улазна снага топла-
не респективно:
Piz Pt + Pel
CHP = =
Pul Pul , (2)
Piz P
T = = t
Pul Pul , (3)
где су:
Piz – излазна снага,
Pel – електрична снага,
CHP – степен ефикасности когенерационог постројења,
T – степен ефикасности топлане.
У табели 2, за усвојене параметре, приказани су инсталисани капацитети у зависности од типа построје-
ња. За когенерационо постројење на сламу и отпад инсталисани капацитети модула су усвојени на основу мак-
симално расположиве количине комуналног отпада који се генерише у Новом Саду на годишњем нивоу.

Табела 2: Инсталисани капацитети у зависности од типа постројења

Тип постројења Излазна снага Улазна снага Однос топлотне Степен ефикасно-
[MW] и улазне снаге сти постројења
Топлотна Електрична [MWt/MW] [%/%]
снага снага
[MW] [MW]
Топлана на сламу 100 - 118 0,85 0,85
CHP† на сламу 100 31 155 0,65 0,85
CHP на сламу и отпад 100 31 155 0,65 0,85
• Модуо на сламу 55 17 85 0,65 0,85
• Модуо на отпад 45 14 70 0,65 0,85

За биогориво је изабрана слама у форми бала, јер на локацији ТЕ-ТО Нови Сад постоји довољно распо-
ложивог простора за складиштење исте. Усвојена вредност доње топлотне моћи балиране сламе износи 14.000
МЈ/t. За варијанту когенерације на сламу и отпад усвојена је доња калоријска вредност комуналног отпада од
10.000 МЈ/t.
Цене балиране сламе у Србији са урачунатим трошковима припреме и транспорта крећу се од 3,7 до 4
дин/kg, односно од 31,1 €/t до 33,62 €/t, по средњем курсу у износу од 118,9881 динара за евро. У прорачуну је
усвојена вредност од 40 €/t због неминовног поскупљења енергената у будућности.
Инвестициони трошкови изградње топлане на сламу износе око 310.000 € по MW излазне топлотне сна-
ге, а когенерационог постројења на сламу око 800.000 €. За варијанту когенерације на сламу и отпад, инвести-
циони трошкови блока на комунални отпад су већи у поређењу са блоком на сламу због скупљих технологија
пречишћавања димних гасова и крећу се од 400 до 700 € по t спаљеног отпада. Усвојена је вредност у износу од
650 € по t спаљеног отпада.
Испоручена енергија добија се из годишњег дијаграма топлотних оптерећења приказаног на слици 3 у
зависности од инсталисаног капацитета постројења. Претпоставиће се да се свим потрошачима, прикљученим
на систем даљинског грејања, испорука топлотне енергије наплаћује по потрошњи. Продајна цена топлотне
енергије стамбеним и пословним потрошачима износи 5,26 дин./kWh. Када је реч о испоруци електричне енер-
гије, Србија је, по узору на европске земље, увела подстицајне фиксне откупне цене, тзв. “feed-in” тарифе са
периодом загарантованог преузимања електричне енергије од 12 година, са циљем да се промовише производ-
ња електричне енергије из обновљивих извора енергије. Подстицајна откупна цена електричне енергије произ-
ведене из биомасе у постројењима капацитета преко 10 MW износи 82,2 €/MWh, а из комуналног отпада 85,7
€/MWh.
Tрошкови одржавања зависе првенствено од врсте и капацитета постројења. За когенерацију на биомасу
усвојен је специфичан трошак у износу од 15 €/MWhe. За топлану на биомасу претпостављено је да је износ
трошкова одржавања 4% од износа инвестиционих трошкова, а за инсинератор 10%.
Број стално запослених n рачуна се по обрасцу (4) и заокружује се на прву већу вредност:

‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒‒
† CHP (Combined Heat and Power) – когенерационо постројење

49. MEĐUNARODNI KONGRES I IZLOŽBA O KGH • 89

 3
n= Pul
10 , (4)
док се годишњи трошкови зарада Т zar добијају из релације (5):

Т zar = 12  n  N zar  k , (5)

где су:
N zar – месечна нето зарада ( N zar = 800 € по запосленом),
k – коефицијент свођења нето у бруто зараду ( k = 1,6 )
За когенерационо постројење на биомасу и отпад треба узети у обзир и накнаде за емисију CO 2, SO2 и
NOx. У табели 3 приказани су износи еколошких такси, као и емитована количина наведених материја при спа-
љивању 1 t комуналног отпада. Цена збрињавања комуналног отпада за сагоревање у спалионици износи око
120 €/t, те је ова вредност и усвојена при прорачуну.

Табела 3: Накнаде за загађивање животне средине из појединачних извора [9, 10]

Врста материје Емитована количина Износ накнаде за емисију
[kgmaterije/totpada] [€/tmaterije]
CO2 1.062 10
SO2 6 75,68
NOx 1,8 60,54

На основу прихода од продаје енергије и свих наведених трошкова, може се утврдити прост период
отплате инвестиције n коришћењем израза (6):
P Z −R
n= = , (6)
I I
где су:
P – годишњи профит,
I – инвестициони трошкови,
Z – укупни приходи,
R – укупни расходи.
Међутим, период отплате инвестиције је нешто дужи, јер се морају урачунати порез на добит и камата.
Пореска стопа износи 10%, а каматна стопа 2,5% [2, 3, 5-10].
4.2 Економска анализа изградње топлане на сламу
На основу дефинисане улазне снаге од 118 MW, може се одредити максимална количина сламе m потре-
бне за сагоревање на годишњем нивоу помоћу релације (7):
Pul  z  3.600
m=
Hd , (7)
где су:
z – број радних сати постројења у години ( z = 4.680 h) [h],
Hd – доња топлотна моћ горива [MJ/t],
Према облику дијаграма оптерећења, испоручена топлотна енергија из постројења номиналног капаците-
та 100 MW износи 352.767 MWh/год.. У табели 4 приказане су наведене карактеристике заједно са инвестицио-
ним трошковима, годишњим приходима и трошковима рада постројења.
Из табеле 4. се види да годишњи профит који би топлана остварила износи 7.898.111 €. Када се овај по-
датак уврсти у релацију (6) добија се прост период отплате инвестиције, па је n = 4,63 године. Са урачунатом
каматом и порезом на добит, исплативост постројења се остварује за 5,58 година. Графички кумулативни при-
лив новца дат је на слици 3.
Показатељ оправданости неке инвестиције огледа се у тзв. интерној стопи рентабилности (IRR). Интерна
стопа рентабилности представља ону дисконтну стопу при којој је критеријум нето садашње вредности једнак
нули, тј. при којој реализација неког инвестиционог пројекта не доноси ни добитке ни губитке. Реализација
пројекта је економски оправдана ако је његова интерна стопа рентабилности већа од неке каматне стопе по
којој се може добити кредит за реализацију инвестиције. У супротном се инвестициони пројекат одбацује због
чињенице да остварује мање нето приливе од улагања неопходних средстава за његову реализацију. Дакле:
IRR > каматна стопа – пројекат је оправдан,
IRR < каматна стопа – пројекат није оправдан.

90 • 49th INTERNATIONAL HVAC&R CONGRESS AND EXHIBITION

 Табела 4: Карактеристике и финансијска анализа топлане на сламу [4]
Карактеристике постројења
Номинални капацитет постројења 100 MW
Улазна снага 118 MW
Степен ефикасности постројења 85 %
Максимална количина сламе потребна за сагоревање 142.004,57 t/год.
Испоручена топлотна енергија 352.767 MWh/год.
Инвестициони трошкови
36.580.000 €
Годишњи приходи
Годишња зарада на испоруци топлотне енергије 15.594.454 €
Годишњи расходи
Укупни годишњи трошкови сламе 5.680.183 €
Укупни годишњи трошкови одржавања 1.463.200 €
Укупни годишњи трошкови зарада запослених 552.960 €
Годишњи профит (без PDV-a)
7.898.111 €

Слика 3: Кумулативни прилив новца Слика 4: Кумулативни прилив новца

Са слике 4 види се да је интерна стопа рентабилности пројекта топлане 14,43%. Ова вредност добија се
итеративним поступком. Како је интерна стопа профитабилности већа од усвојене каматне стопе, може се за-
кључити да је пројекат изградње топлане на сламу номиналног капацитета 100 MW економски оправдан.
Максимална количина сламе за потребе постројења на годишњем нивоу износи 142.004,57 t, што пред-
ставља 2,27% укупне расположиве сламе у Војводини. Уговори о набавкама обично се склапају са узгајивачима
на територији до 100 км удаљености од енергетског објекта, због високих трошкова транспорта сламе. Ако се
усвоји да је радијус површине са које ће се вршити транспорт 37 км, а поред тога узму у обзир подручја која
нису снабдевена пољопривредном биомасом (подручје града, друга насељена подручја, Фрушка гора), добија се
површина за снабдевање постројења у износу од приближно 2.075 km2. Количина сламе на доступној територи-
ји износи 622.639,75 t (принос 3 t/ha), од чега је 155.659,94 t сламе расположиво за енергетске сврхе. Дакле,
транспорт балиране сламе за потребе топлане номиналног капацитета 100 MW је оправдан када се врши са
површине минималног радијуса 37 км, а максималног 100 км.
Поред економске анализе и анализе оправданости коришћења ресурса, спроведена је и анализа годишње
уштеде на разлици цена горива. Упоредне цене сламе и природног гаса дате су у табели 5. На основу познатих
доњих калоријских вредности сламе и природног гаса може се констатовати да је за годишњу производњу
топлотне енергије од 352.767 MWh потребно 90.711,51 t сламе, односно 27.776,93 t природног гаса. Утрошен
природни гас на годишњем нивоу био би плаћен 10.763.560,04 €, а слама 3.628.460,57 €, те би годишња уштеда
на бази разлике у ценама анализираних горива била чак 7.135.099,47 €. Битнији аргумент је да би 10.763.560,04
€ био чист одлив новца у иностранство, јер се природни гас увози из Русије, док би 3.628.460,57 € остало у ре-

49. MEĐUNARODNI KONGRES I IZLOŽBA O KGH • 91

гиону и тиме омогућило нови приход и нова радна места. Ово становиште је главни покретач многим европ-
ским земљама да промовишу биоенергију [12].

Табела 5: Упоредне цене сламе и природног гаса [11]

Гориво Доња топлотна Цена (са PDV- Цена фосилног горива са истим енергетским садржајем
моћ [MJ/t] ом) [€/t] као 1 t сламе (са PDV-ом) [€/t]
Слама 14.000 40 -
Природни гас 45.720 387,5 119,00

4.3 Економска анализа изградње когенерационог постројења на сламу

На основу дефинисане улазне снаге од 155 MW, може се одредити максимална количина сламе m потре-
бне за сагоревање на годишњем нивоу помоћу релације (7).
Према облику дијаграма оптерећења, испоручена топлотна енергија из постројења номиналног капаците-
та 100 MW износи 352.767 MWh/год.. Испоручена електрична енергија износи 109.358 MWh годишње, а добија
се из израза (8):
Pel
Еel =  Et
Pt , (8)
где су:
Eel – испоручена електрична енергија [MWh],
Et – испоручена топлотна енергија.
У табели 6 приказане су наведене карактеристике заједно са инвестиционим трошковима, годишњим
приходима и трошковима рада постројења.

Табела 6: Карактеристике и финансијска анализа когенерационог постројења на сламу

Карактеристике постројења
Номинални топлотни капацитет постројења 100 MW
Номинални електрични капацитет постројења 31 MW
Улазна снага 155 MW
Степен ефикасности постројења 85 %
Максимална количина сламе потребна за сагоревање 186.531,43 t/год.
Испоручена топлотна енергија 352.767 MWh/год.
Испоручена електрична енергија 109.358 MWh/год.
Инвестициони трошкови
124.000.000 €
Годишњи приходи
Годишња зарада на испоруци топлотне енергије 15.594.454 €
Годишња зарада на испоруци електричне енергије 8.989.209 €
Годишњи расходи
Укупни годишњи трошкови сламе 7.461.257 €
Укупни годишњи трошкови одржавања 1.640.367 €
Укупни годишњи трошкови зарада запослених 721.920 €
Годишњи профит (без PDV-a)
14.760.119 €

Из табеле се види да годишњи профит који би ТЕ-ТО остварила износи 14.760.119 €. Када се овај пода-
так уврсти у релацију (6) добија се прост период отплате инвестиције, па је n = 8,4 године. Са урачунатом кама-
том и порезом на добит, исплативост постројења се остварује за 10,76 година. Графички кумулативни прилив
новца дат је на слици 5.

92 • 49th INTERNATIONAL HVAC&R CONGRESS AND EXHIBITION

 Слика 5: Кумулативни прилив новца Слика 8: Интерна стопа рентабилности

Са слике 6 види се да је интерна стопа рентабилности 1,46%. Како је она мања од усвојене каматне стопе,
може се закључити да пројекат изградње ТЕ-ТО на сламу номиналног топлотног капацитета 100 MW, а е-
лектричног 31 MW није економски оправдан.
Период отплате инвестиције може се смањити кориговањем каматне стопе, или подстицајима у виду
субвенција и механизама чистог развоја. Како је усвојена каматна стопа већ ниска, анализираће се преостале
две мере.
Република Србија и Програм Уједињених нација за развој, у оквиру међународне сарадње, спроводе про-
јекте, који обезбеђују бесповратна финансијска средства за производњу енергије из обновљивих извора енерги-
је. Корисник остварује право на подстицаје у одговарајућем процентуалном износу од вредности инвестиције.
На тај начин се смањује позајмљени износ са припадајућом каматом, а тиме и период отплате инвестиције. При
прорачуну су усвојена бесповратна новачана средства у износу од 30 % од инвестиционих трошкова.
Други вид подстицаја огледа се у тзв. механизму чистог развоја – CDM (“Clean Development
Mechanism”). CDM механизам је кључна компонента Кјото протокола, који представља правно обавезујући
глобални споразум у борби против климатских промена, кроз смањење емисије гасова који доприносе ефекту
стаклене баште. CDM механизам заправо омогућава земљама да наставе са емисијом гасова ефекта стаклене
баште, све док плаћају редукције које су начињене на другим местима. CDM механизам се заснива на трговини
тзв. CER-овима (“Certified Emission Reduction”), при чему је један CER еквивалентан емисији једне тоне CO2.
Тренутна тржишна цена једног CER-а креће се од 4 € до 14 €, а усвојиће се износ од 10 € по CER-у.

Слика 7: Кумулативни прилив новца Слика 8: Интерна стопа рентабилности

Како се при сагоревању природног гаса емитује 0,056 kgCO2/МЈ, тако би се при укупној произведеној е-
нергији од 462.125 MWh/год. из посматраног когенерационог постројења емитовало 93.164,35 t CO 2. Супститу-
цијом природног гаса биомасом у виду бала сламе, анализирана ТЕ-ТО би остварила додатни приход од 931.643
€ на годишњем нивоу, јер је слама као енергент CO2 неутрална. Годишњи профит би у том случају износио
15.691.762 €. Увођењем наплате CER-ова и бесповратних финансијских средстава у износу од 30%, период
отплате инвестиције се смањује на 6,75 година. Графички кумулативни прилив новца дат је на слици 7.

49. MEĐUNARODNI KONGRES I IZLOŽBA O KGH • 93

 Са слике 8 види се да интерна стопа рентабилности пројекта ТЕ-ТО сада износи 9,99%. Како је она већа
од усвојене каматне стопе, може се закључити да је пројекат изградње ТЕ-ТО на сламу номиналног топлотног
капацитета 100 MW, а електричног капацитета 31 MW са додатним мерама подстицаја економски оправдан.
Максимална количина сламе за потребе постројења на годишњем нивоу износи 186.531,43 t, што пред-
ставља 2,99% укупне расположиве сламе у Војводини. Прорачуном је добијено да је транспорт балиране сламе
оправдан када се врши са површине минималног радијуса 40 км.
На основу познатих доњих калоријских вредности сламе и природног гаса (табела 5) може се констатовати
да је за укупну годишњу производњу енергије од 462.125 MWh потребно 118.832,08 t сламе, односно 36.387,78 t
природног гаса. Утрошен природни гас на годишњем нивоу био би плаћен 14.100.263,65 €, а слама 4.753.283,35 €,
те би годишња уштеда на бази разлике у ценама анализираних горива била чак 9.346.980,30 € [12].
4.4 Економска анализа изградње когенерационог постројења на сламу и комунални отпад
На основу дефинисаних улазних снага блокова постројења и коришћењем релације (7) могу се одредити
максимална количина сламе и максимална количина комуналног отпада потребних за сагоревање на годишњем
нивоу.
Према облику дијаграма оптерећења, испоручена топлотна енергија из постројења номиналног топлотног
капацитета 100 MW износи 352.767 MWh/год. Испоручена електрична енергија се добија из израза (8) и износи
109.358 MWh/год.. Пропорцијом се може одредити испоручена енергија појединачно из блокова.
У табели 7 приказане су наведене карактеристике заједно са инвестиционим трошковима, годишњим
приходима и трошковима рада постројења.

Табела 7: Карактеристике и финансијска анализа когенерационог постројења на сламу и комунални отпад

Карактеристике постројења
Модуо на сламу Карактеристике блока Модуо на отпад
55 MW Номинални топлотни капацитет 45 MW
17 MW Номинални електрични капацитет 14 MW
85 MW Улазна снага 70 MW
85% Степен ефикасности блока 85%
102.000,00 t/год. Максимална количина сламе/отпада 117.936,00 t/год.
194.022 MWh/год. Испоручена топлотна енергија 158.745 MWh/год.
59.970 MWh/год. Испоручена електрична енергија 49.387 MWh/год.
Инвестициони трошкови
Модуо на сламу Модуо на отпад
68.000.000 € 76.658.400 €
Годишњи приходи
Модуо на сламу Годишњи приходи модула Модуо на отпад
8.576.950 € Годишња зарада на испоруци топлотне енергије 7.017.504 €
4.929.566 € Годишња зарада на испоруци електричне енергије 4.232.498 €
- Годишњи приход од збрињавања отпада 14.152.320 €
Годишњи расходи
Модуо на сламу Годишњи расходи модула Модуо на отпад
4.080.000 € Укупни годишњи трошкови сламе -
899.556 € Укупни годишњи трошкови одржавања 7.665.840 €
399.360 € Укупни годишњи трошкови зарада запослених 322.560 €
- Накнада за емисију CO2 1.252.480 €
- Накнада за емисију SO2 53.552 €
- Накнада за емисију NOx 12.853 €
Годишњи профит (без PDV-a)
Модуо на сламу Модуо на отпад
8.115.943 € 16.095.037 €

94 • 49th INTERNATIONAL HVAC&R CONGRESS AND EXHIBITION

 Из табеле се види да годишњи профит који би ТЕ-ТО остварила износи 24.210.980 €. Када се овај пода-
так уврсти у релацију (6) добија се прост период отплате инвестиције, па је n = 5,97 године. Са урачунатом ка-
матом и порезом на добит, исплативост постројења се остварује за 7,35 година. Графички кумулативни прилив
новца дат је на слици 9.

Слика 2: Кумулативни прилив новца Слика 3: Интерна стопа рентабилности

Са слике 10 види се да интерна стопа рентабилности пројекта ТЕ-ТО износи 8,43%. Како је она већа од
усвојене каматне стопе, може се закључити да је пројекат изградње ТЕ-ТО на сламу и комунални отпад номи-
налног топлотног капацитета 100 MW, а електричног капацитета 31 MW економски оправдан.
Максимална количина сламе за потребе постројења на годишњем нивоу износи 102.000 t, што представ-
ља 1,63% укупне расположиве сламе у Војводини. Прорачуном је добијено да је транспорт балиране сламе за
потребе блока на сламу оправдан када се врши са површине минималног радијуса 32 км.
На основу познатих доњих калоријских вредности сламе, комуналног отпада и природног гаса може се
констатовати да је за укупну годишњу производњу енергије од 253.992 MWh из блока на сламу потребно
65.312,29 t сламе, односно 19.999,39 t природног гаса, док је за укупну годишњу производњу енергије од
208.132 MWh из блока на комунални отпад потребно 74.927,71 t отпада, односно 16.388,39 t природног гаса.
Утрошен природни гас на годишњем нивоу био би плаћен 14.100.263,65 €, слама 2.612.491,61 €, док се кому-
нални отпад не плаћа, па би годишња уштеда на бази разлике у ценама анализираних горива била чак
11.487.772,04 € [12].

5 ЗАКЉУЧАК
Један од кључних поступака за побољшање постојећег концепта топлификационог система Новог Сада
његовим даљим развојем у наредном периоду јесте потпуно коришћење базне енергије из ТЕ-ТО и интеграција
савремених енергетских технологија и обновљивих извора енергије у глобални систем даљинског грејања. У
том погледу, спроведена је техно-економска анализа изградње три варијанте постројења на сламу, инсталисаног
топлотног капацитета 100 MW, са циљем да се обезбеди недостајући базни извор енергије система даљинског
грејања града.
За изградњу топлане на сламу, ефикасности 85%, потребно је обезбедити максимално 142.004,57 t сламе
годишње, што представља 2,27% укупне расположиве сламе у Војводини, па је њено коришћење у ту сврху
оправдано. Према дијаграму базног топлотног оптерећења годишње би се произвело 352.767 MWh топлотне
енергије из 90.711,51 t сламе. Када би топлана као гориво користила природни гас, за исту количину произведе-
не енергије било би потребно 27.776,93 t природног гаса. Утрошена слама на годишњем новоу коштала би
3.628.460,57 €, а природни гас 10.763.560,04 €, те би годишња уштеда на бази разлике у ценама горива била чак
7.135.099,47 €. Поред знатно мање цене сламе у односу на природни гас, њеним коришћењем се омогућује да се
издаци потрошача за енергију задржавају у региону уместо да се ова средства плаћају некој страној земљи.
Дакле, 10.763.560,04 € би био чист одлив новца из земље, док би 3.628.460,57 € остало у региону и ојачало
кружну привреду. Исплативост инвестиције се остварује за 5,58 година, па је изградња топлане на сламу еко-
номски оправдана.
Друга анализирана варијанта је когенерационо постројење на сламу, ефикасности 85% и номиналног ка-
пацитета 100 MWt и 31 MWе. Максимална количина сламе за сагоревање износи 186.531,43 t годишње, што
представља 2,99% укупне расположиве сламе у Војводини, па је њено коришћење у ту сврху оправдано. Према
дијаграму базног оптерећења годишње би се произвело 352.767 MWh топлотне енергије и 109.358 MWh е-
лектричне енергије из 118.832,08 t сламе. Када би ТЕ-ТО као гориво користила природни гас, за исту количину
произведене енергије било би потребно 36.387,78 t природног гаса. Утрошена слама на годишњем новоу кошта-
ла би 4.753.283,35 €, а природни гас 14.100.263,65 €, те би годишња уштеда на бази разлике у ценама горива

49. MEĐUNARODNI KONGRES I IZLOŽBA O KGH • 95

била чак 9.346.980,30 €. Дакле, 14.100.263,65 € би био чист одлив новца из земље, док би 4.753.283,35 € остало у
региону и ојачало кружну привреду. Међутим, исплативост инвестиције се може остварити тек за 10,76 година,
те идејни пројекат као такав тешко може заинтересовати инвеститора да уложи своја средства у његову реали-
зацију. Период отплате инвестиције може се смањити подстицајима у виду субвенција и механизама чистог
развоја. Увођењем наплате CER-ова и бесповратних финансијских средстава у износу од 30%, период отплате
инвестиције се смањује на 6,75 година, па је изградња когенерационог постројења на сламу економски оправ-
дана само у случају постојања додатних мера подстицаја.
Трећа размотрена варијанта је когенерационо постројење на сламу и комунални отпад, ефикасности 85%
и номиналног капацитета 100 MWt и 31 MWе. Максимална количина сламе за потребе модула инсталисаног
капацитета 55 MWt и 17 MWе износи 102.000 t годишње, што представља 1,63% укупне расположиве сламе у
Војводини, па је њено коришћење у ту сврху оправдано. Максимална количина отпада за потребе модула
инсталисаног капацитета 45 MWt и 14 MWе износи 117.936 t годишње, што је мање од расположиве количине
која годишње доспе на градску депонију. Према дијаграму базног оптерећења, из модула на сламу би се го-
дишње произвело 194.022 MWh топлотне енергије и електричне енергије сагоревањем 65.312,29 t сламе. За
укупну годишњу производњу енергије од 208.132 MWh из блока на комунални отпад потребно је 74.927,71 t
отпада. Када би ТЕ-ТО као гориво користила природни гас, за исту количину произведене енергије из оба блока
било би потребно 36.387,78 t природног гаса. Утрошен природни гас на годишњем нивоу био би плаћен
14.100.263,65 €, a слама 2.612.491,61 €, па би годишња уштеда на бази разлике у ценама анализираних горива
била чак 11.487.772,04 €. Дакле, 14.100.263,65 € би био чист одлив новца из земље, док би 2.612.491,61 € остало
у региону. Исплативост инвестиције се остварује за 7,35 година, па је изградња когенерационог постројења на
сламу и комунални отпад економски оправдана.
Из приложеног се може закључити да су пројекат изградње топлане на сламу и пројекат изградње коге-
нерацијског постројења на сламу и комунални отпад оправдани, како економски, тако и у погледу коришћења
ресурса и годишњих уштеда на диспаритету цена горива. Период отплате обе инвестиције би био још краћи
када би се остварило право на бесповратна новчана средства, а за топлану и право на трговину CER-овима.
Међутим, реализација пројекта изградње когенерацијског постројења на сламу и комунални отпад може бити
дискутабилна ако се узме у обзир цена збрињавања отпада за спалионице, која је око 4 пута већа у односу на
цену одлагања отпада на депоније. Из тих разлога до сада није спроведена таква инвестиција у Србији. Изград-
ња когенерацијског постројења на сламу би била економски оправдана једино када би се увеле додатне мере
подстицаја у виду субвенција и механизама чистог развоја.

6 РЕФЕРЕНЦЕ
[1] ЈКП "Новосадска Топлана", Стратегија развоја ЈКП "Новосадска топлана" до 2021. године са визијом
развоја могућих праваца развоја до 2032.године, Нови Сад 2010
[2] Документација преузета у ЈКП "Новосадска топлана" у Новом Саду
[3] World Bioenergy Association (2015), Bioenergy action plan Vojvodina
[4] Универзитет у Београду и Рударско-геолошки факултет (2013), Нацрт стратегије развоја енергетике
Републике Србије за период до 2025. године са пројекцијама до 2030. године, Министарство енергетике,
развоја и заштите животне средине
[5] Тодор Јанић, Братислав Миленковић, Миладин Бркић, Зоран Јањатовић, Даријан Павловић, Зорица
Глуваков (2012), Енергетска ефикасност и анализа потенцијала биомасе у општини Бор, UNDP – Србија
[6] CEWEP, A decade of Waste-to-Energy in Europe, Брисел 2013
[7] Службени гласник РС, број 84/04 (2009), Уредбa о мерама подстицаја за производњу електричне енергије
коришћењем обновљивих извора енергије и комбинованом производњом електричне и топлотне енергије,
Влада Републике Србије
[8] Daniel Rolph Schneider, Dražen Lončar, Željko Bogdan (2010), Cost Analysis of Waste-to-Energy Plant, Fakultet
strojarstva i brodogradnje, Sveučilište u Zagrebu
[9] Serbia Energy (2015), Србија: Анализа трошкова производње електричне енергије у оквиру хармонизације
са прописима ЕУ из области животне средине, трошкова ТЕ и трговине енергијом
[10] Службени гласник РС, број 25/2015 (2015), Уредба о врстама загађивања, критеријумима за обрачун
накнаде за загађивање животне средине и обавезницима, висини и начину обрачунавања и плаћања
накнаде, Влада Републике Србије
[11] BioRES project (2016), Price overviews of woody bioenergy products in Serbia
[12] Бојана Симовић, Студија изводљивости изградње постројења на биомасу као базног извора даљинског
система грејања Новог Сада, мастер рад, Факултет техничких наука, Нови Сад 2018

96 • 49th INTERNATIONAL HVAC&R CONGRESS AND EXHIBITION