TEHNIKO REENJE NOVOG PROIZVODA:

SISTEM ZA PRESOVANJE DRVNOG OTPADA PELETIRANJEM

Rukovodilac projekta: Prof. dr Vojislav Miltenovi Odgovorno lice: Autori: Prof. dr Vojislav Miltenovi dr Vojislav Miltenovi red.prof., mr Miodrag Velimirovi, asist., Milan Bani, asist., dr Dragan Temeljkovski red.prof., dr Aleksandar Miltenovi, Miroslav Mijajlovi, asist. u okviru Nacionalnog programa energetske efikasnosti u industriji Razvoj i unapreenje tehnologije i opreme za pripremu goriva i proizvodnju briketa, peleta, ipsa, balirane slame i drugih moguih vidova za korienje biomase Evidencioni broj projekta: 263002 2007. Mainski fakultet Univerziteta u Niu

Razvijeno:

Godina: Primena:

KRATAK OPIS
Jedan od velikih problema drvne industrije na naim prostorima je problem iskorenja drvnog otpada. Problem broj jedan je kako najefikasnije ukloniti drvni otpad iz drvopreraivakih preduzea, problem broj dva je kako taj otpad iskoristiti i ostvariti to veu materijalnu dobit. U poslednje vreme u svetu se tom problemu poklanja mnogo panje. Kod nas je to jo uvek nereen problem, koji se tek sad poinje reaviti. Centralno mesto istraivanja je bilo ispitivanje funkcionalnih karaktetistika maine za peletiranje u realnim radnim uslovima i utvrivanje kriterijuma za ocenu radne ispravnosti sistema u celini. Ovome je prethodila izrada prototipa maine za peletiranje na osnovu ve uraene tehnike dokumentacije. Ispitivanja prototipa maine je omoguila da se identifikuju tehnoloki parametri proces peletiranja, a sve u cilju dokazivanja kapaciteta maine i verifikacije njene energetske efikasnosti.

TEHNIKE KARAKTERISTIKE
Razvijeni ureaj za presovanje drvnog otpada peletiranje ima sledee tehnike karakteristike: Kapacitet peletera 0,6 0,8 t/h Dimenzije peleta (prenik) 6 mm Dimenzije peleta (duina) 15 50 mm Sirovina Drvna masa (otpad, piljevina) Struktura peleta Homogena Stepen sabijenosti peleta 1:5 1:10 Gustina 1 1,2 g/cm3 Oblik peleta Valjak Toplotna mo peleta 17,5 19,5 MJ/Kg Sadraj vlage < 12 %

TEHNIKE MOGUNOSTI
Razvijeni ureaj za presovanje drvnog otpada peletiranje predstavlja tehniko reenje za iskorienje raspoloivog resursa koji se danas veoma malo koristi otpada iz prerade procesa drveta. Ovim ureajem dobija se ekoloki isto gorivo, koje ne zagauje okolinu, pa se moe korisiti i u gradovima.

STANJE TEHNIKE
Postupak obrade otpadne drvne mase do sada se u veini sluajeva izvodio briketiranjem. Proces briketiranja funkcionie na bazi klipnog mehanizma. Sirovina za preradu se pomou zavojnog vretena transportuje u cilindar za punjenje, odakle se preko hidraulike i klipnog mehanizma vri punjenje radnog cilindra. U radnom cilindru se takoe uz pomo hidraulike i klipnog mehanizma vri sabijanje i istiskivanje piljevine. Oblik i veliina dobijenog proizvoda (briketa) zavisi od oblika i veliine cilindra. Zbog potrebe ostvarenja to veeg kapaciteta poeljno je da briket, ima to vee dimenzije, da bi se u jednom kompletnom radnom ciklusu klipa dobila to vea koliina briketa. Radni ciklus klipa obuhvata radni hod klipa i povratni hod klipa u radnom cilindru. Za to vreme i u cilindru za punjenje klip izvri kretanje u dva smera, radnom smeru u kome vri punjenje radnog cilindra i povratni hod gdje klip vri zahvat materijala. Povratni hodovi produavaju radni ciklus i smanjuju stepen iskoritenja sistema za peletiranje drvnog otpada. S druge strane takve dimenzije briketa onemoguavaju automatsko loenje kotla (pei) za centralno grejanje. Dakle, osnovni nedostaci pomenutog postupka su nedovoljna produktivnost, odnosno mali kapacitet briketirki (150-300 kg/h), a zbog dimenzija briketa onemogueno je automatsko punjenje kotla (pei) za centralno grejanje. U razvijenim zemljama ovaj postupak prerade otpadne drvne biomase se sve manje koristi. U novije vrijeme u primjeni su i sistemi za automatsko sagorevanje drvnog otpada u obliku piljevine. Sistem radi tako da se piljevina koja dolazi u rezervoar iz silosa transportuje u gasifikator pomou punog dozatora. U gasifikatoru se odvija proces gasifikacije i deliminog sagorevanja piljevine, to dovodi do stvaranja gasne faze koja zajedno sa neizreagovanom vrstom fazom uduvava u loite. U loitu se obavlja dogorevanje gasne faze, kao i formiranje koksnog ostatka. Proces u gasifikatoru je egzoterman (odvija se uz oslobadjanje toplote), to omoguava njegovu samoodrivost. Funkcionisanje sistema je potpuno automatizovano. U kotlarnici se instalira upravljaki ormar sa automatikom i aparaturom za podeavanje i praenje rada sistema. Ovi sistemi se prvenstveno koriste u pogonima drvne industrije u kojima se stvaraju velike koliine drvnog otpada u obliku piljevine i nije pogodan za grejanje stambenog prostora. Sistem je iskljuivo vezan za izvor drvnog otpada i zbog oteanog skladitenja sirovog drvnog otpada nije pogodan za iru i masovniju upotrebu, a kad se razmilja o pojedinanom grejanju domainstava veoma je skup i zahteva struni nadzor i odravanje. Sistem za automatsko sagorevanje drvnog otpada istovremeno predstavlja veliku investiciju, puno veu od klasinog izvoenja grejanja stambenih objekata peima na vrsto gorivo i briket. Zadnjih godina sve vie je u primeni postupak peletiranja. U ovom sluaju se radi o presovanju drvnog otpada u komade prenika 610 mm i duine 1530 mm, tzv. pelete. Proces peletiranja baziran je na istiskivanju ulazne sirovine, odnosno ulazna sirovina se u isto vreme i sabija i istiskuje kroz rupe na matrici. Ulazna sirovina mora prethodno da se usitni i osui kako ne bi dolo do zaepljenja matrice i blokade i zaustavljanja rada sistema. Osuen i usitnjen drvni otpad se ubacuje u sistem za peletiranje, gde se pod pritiskom valjaka, koji ostvaruju relativno kotljanje po matrici i istiskuje kroz rupe na situ. Prenik i duina peleta zavise od prenika rupa na situ i debljine sita. Ova tehnologija je nova i jo uvek nedovoljno razvijena 2

tehnologiju, ali ima niz prednosti u odnosu na do sada primenjivane tehnologije za preradu drvnog otpada. Oblik i veliina peleta su i sa stanovita sagorevanja i oslobaanja toplote optimalni, tako da je i kalorina mo peleta u poreenju sa ostalim gorivima odlina. Kalorina mo jednog kilograma peleta vea je od kalorine moi jednog kilograma cepanog drveta za oko 17%, u zavisnosti od vlanosti cepanog drveta. Ukoliko je cepano drvo vlanije onda se ovaj procenat poveava u korist peleta. to se tie odnosa peleta i lo ulja, jedan kilogram peleta ima otprilike istu kalorinu vrednost kao jedan litar lo ulja. Uporedne kalorine vrednosti raznih goriva Kalorina vrijednost Sadraj vlage Gorivo kJ/kg % Lo ulje 42 000 Zemni plin 32 800 Kameni ugalj 29 000 5 Drvni peletiri 17 800 10 - 15 Drvo 15 100 15 Mrki ugalj 13 600 25

Odnos kalorine vrednost goriva 2.75 2.18 1.95 1.17 1 0.9

U razvijenim zemljama zapadne i severne Evrope tehnologija peletiranja se uveliko rairila i potisla prethodno navedene tehnologije prerade drvnog otpada. U Americi je razvoj i primena tehnologije peletiranja takoe na visokom nivou. Trend primene tehnologije peletiranja za preradu drvnog otpada se postepeno proiruje prema jugu Evrope. Proizvodi dobijeni tehnologijom peletiranja-peleti su standardizovani. Njihov oblik, veliina, sastav i mehanike osobine obuhvaeni su standardom. Sada se u proizvodnji peleta koristi standard DIN 51731.

SUTINA TEHNIKOG REENJA

Pri procesu peletiranja sitni drveni otpad prevodi se iz rastresitog stanja u vrsto stanje sa odgovarajuom specifinom teinom, odnosno vri se sabijanje i lepljenje estica sirovog drvnog otpada u valjie prenika 6 8 mm i duine 15 50 mm, koji imaju potrebnu stabilnost i osobine propisane standardima. Osnovna funkcija je poveanje specifine teine tj. smanjenje zapremine pa je neophodno izvriti postupak presovanja. Prilikom peletiranja pored presovanja dolazi i do promene agregatnog stanja drvnog otpada u meustanje izmeu tenog i vrstog agregatnog stanja. Tom prilikom dolazi do uspostavljanja veza koje uzrukuju stabilnost oblika i nakon prestanka delovanja sile presovanja i vraanja objekta u prvobitno agregatno stanje. Promena agregatnog stanja iz vrstog u meustanje izmeu tenog i vrstog deava se usled zagrevanja sitnog drvnog otpada pri procesu presovanja. Do zagrevanja dolazi pod dejstvom energije trenja koja se tokom procesa transformie u toplotnu energiju koja izaziva promenu agregatnog stanja. Potrebna energija trenja obezbeuje se poveanjem brzine presovanja. Pod takvim uslovima dolazi do izluivanja lignina, koji slui kao vezivno sredstvo, pa nakon prestanka delovanja sile presovanja i hlaenja ne dozvoljava da doe do raspadanja peleta. Ulazni materijal se tokom procesa peletiranja zagreva do temperature od 80 C do 90 C, pri emu izluivanje lignina poinje na temperaturi od 70 C. Prilikom procesa peletiranja sila presovanja ostvaruje pritisak koji je dovoljan za zapreminsko sabijanje materijala na gustinu veu od 1000 kg/m3, i savlaivanje otpora trenja materijala o zidove 3

otvora matrice. Za gustinu peleta od 1,0 g/cm3 i temperaturu presovanja od 80 90 C sila presovanja po jednom otvoru matrice je F 3,63 kN. Na osnovu do sada sprovedenih istraivanja zakljueno je, da bi pelet imao odreeni kvalitet potrebno da broj obrtaja matrice bude n 150 min-1. Na osnovu izabranih konstrukcionih mera funkcionalnih delova maine i broja obrtaja matrice teorijski kapacitet maine je Q = 1500 kg/h. Zbog teorijske idealizacije procesa presovanja, eventualnih zastoja u radu maine i konstrukcionih razloga planirani kapacitet maine je Q = 800 kg/h. Tehniko reenje se moe koristiti i u seoskim domainstvima ali i u industrijskim postrojenjima koje se bave preradom drvne mase.

DETALJAN OPIS TEHNIKOG REENJA

Pri projektovanju maine ispotovan je modularni princip gradnje i postignut je visok stepen univerzalnosti. Pri tome se ceo sistem odlikuje jednostavnou uz efikasno obezbeenje funkcije peletiranja presovanja drvnog otpada. Tokom procesa projektovanja vodilo se rauna o pogodnosti konstukcije za ispitivanje prototipa, omoguavanjem brzog i lakog pristupa izvrnim organima maine. Trodimenzionalni model maine nastao tokom procesa projektovanja maine za peletiranje drvnog otpada iskorien je za izradu radionike dokumentacije koja je sluila kao polazna taka za razradu tehnologije izrade elemenata prototipa.

3D model maine za peletiranje

Exploded 3D model maine za peletiranje Propisani su postupci izrade za sve elemente pri emu su elementi razvrstani u tri grupe: elementi izraeni od tankih limova, vitalni elementi maine i ostali elementi maine za peletiranje. Tehnologija izrade elemenata prilagoena je maloserijskoj proizvodnji to je u skladu sa oekivanom potranjom za mainama u regionu.

Planetni prenosnik ugraen u bazni podsklop maine 5

Iznad konusnog dela levka smeten je izlaz punog dozatora, koji vri dovod pripremljenog radnog materijala u sistem. Radni materijal slobodnim padom dospeva na dno levka odakle ga peraja dovode do levka na dozatoru. Od poloaja ruice dozatora zavisi koliina materijala koji preko levka slobodno pada u zonu presovanja. Obrtanjem matrice dolazi do relativnog kotrljanja valjaka po matrici i istiskivanja materijala kroz rupe na matrici. Pod dejstvom centrifugalne sile dolazi do otkidanja peleta na odgovarajuu duinu. Peleti pod dejstvom sile zemljine tee zatim padaju na dno reeta odakle klize do izlaza iz maine. Ispod izlaza reeta nalazi se prihvatni otvor transportnog sistema koji transportuje peleta u sistem za hlaenje.

Konani izgled pelet prese Razvijeno konstrukciono reenje zadovoljava sve uslove definisane profilom proizvoda, a mnogi zahtevi su i prevazieni. Omoguen je brz i lak pristup svim vitalnim delovima sistema a sama konstrukcija je veoma pogodna za ispitivanje na prototipu. Razvijeno konstrukciono reenje ne zaostaje za konstrukcionim reenjima vodeih svetskih proizvoaa sistema za peletiranje drvnog otpada.

tampano: april 2012. (ima ukupno 6 strana)

Datum: 17.05.2012. god.

Predmet: Miljenje o ispunjenosti kriterijuma za priznanje tehnikog reenja

Na osnovu dostavljenog materijala, u skladu sa odredbama Pravilnika o postupku i nainu vrednovanja, i kvantitavnom iskazivanju naunoistraivakih rezultata istraivaa, koji je doneo Nacionalni savet za nauni i tehnoloki razvoj Republike Srbije (Slubeni glasnik RS, br. 38/2008,) recenzent prof. dr Stania Stojiljkovi ocenio je da su ispunjeni uslovi za priznanje svojstva tehnikog reenja sledeem rezultatu naunoistraivakog rada: Naziv:

SISTEM ZA PRESOVANJE DRVNOG OTPADA PELETIRANJEM

Autori: dr Vojislav Miltenovi red.prof., mr Miodrag Velimirovi, asist., Milan Bani, asist., dr Dragan Temeljkovski red.prof., dr Aleksandar Miltenovi, istra. sarad., Miroslav Mijajlovi, asist.

Kategorija tehnikog reenja: M82 - Nova proizvodna linija, novi materijal, industrijski prototip, novo prihvaeno reenje problema u oblasti makroekonomskog, socijalnog i problema odrivog prostornog razvoja uvedeni u proizvodnju.

Obrazloenje
Predloeno reenje uraeno je za: Nacionalni program energetske efikasnosti u industriji, program: Razvoj i unapreenje tehnologije i opreme za pripremu goriva i proizvodnju briketa, peleta, ipsa, balirane slame i drugih moguih vidova za korienje biomase. Evidencioni broj projekta: 263002. Rukovodilac projekta: prof. dr Vojislav Miltenovi. Subjekt koji reenje koristi je: Hidraulika Flex, d.o.o., Laktai, Bosna i Hercegovina. Predloeno reenje je uraeno: 2007. god. Subjekt koji je reenje prihvatio i primenjuje: Hidraulika Flex, d.o.o., Laktai, Bosna i Hercegovina. Rezultati su verifikovani na sledei nain, tj. od strane sledeih tela: Kolegijum direktora Nacionalnog programa energetske efikasnosti u industriji. Predloeno reenje se koristi na sledei nain: Presovanje drvnog otpada peletiranjem. Oblast na koju se tehniko reenje odnosi je: Mainstvo obnovljivi izvori energije. Problem koji se tehnikim reenjem reava: Tehnikim reenjem vri se pravljenje peleta, preraivanjem drvnog otpada, koji se koristi kao gorivo.

Datum: 17.05.2012. god.

Predmet: Miljenje o ispunjenosti kriterijuma za priznanje tehnikog reenja

Na osnovu dostavljenog materijala, u skladu sa odredbama Pravilnika o postupku i nainu vrednovanja, i kvantitavnom iskazivanju naunoistraivakih rezultata istraivaa, koji je doneo Nacionalni savet za nauni i tehnoloki razvoj Republike Srbije (Slubeni glasnik RS, br. 38/2008,) recenzent prof. dr Dragan Cvetkovi ocenio je da su ispunjeni uslovi za priznanje svojstva tehnikog reenja sledeem rezultatu naunoistraivakog rada: Naziv:

SISTEM ZA PRESOVANJE DRVNOG OTPADA PELETIRANJEM

Autori: dr Vojislav Miltenovi red.prof., mr Miodrag Velimirovi, asist., Milan Bani, asist., dr Dragan Temeljkovski red.prof., dr Aleksandar Miltenovi, istra. sarad., Miroslav Mijajlovi, asist.

Kategorija tehnikog reenja: M82 Nova proizvodna linija, novi materijal, industrijski prototip, novo prihvaeno reenje problema u oblasti makroekonomskog, socijalnog i problema odrivog prostornog razvoja uvedeni u proizvodnju.

Obrazloenje
Predloeno reenje uraeno je za: Nacionalni program energetske efikasnosti u industriji, program: Razvoj i unapreenje tehnologije i opreme za pripremu goriva i proizvodnju briketa, peleta, ipsa, balirane slame i drugih moguih vidova za korienje biomase. Evidencioni broj projekta: 263002. Rukovodilac projekta: prof. dr Vojislav Miltenovi. Subjekt koji reenje koristi je: Hidraulika Flex, d.o.o., Laktai, Bosna i Hercegovina. Predloeno reenje je uraeno: 2007. god. Subjekt koji je reenje prihvatio i primenjuje: Hidraulika Flex, d.o.o., Laktai, Bosna i Hercegovina. Rezultati su verifikovani na sledei nain, tj. od strane sledeih tela: Kolegijum direktora Nacionalnog programa energetske efikasnosti u industriji. Predloeno reenje se koristi na sledei nain: Sistem za peletiranje drvnog otpada. Oblast na koju se tehniko reenje odnosi je: Mainstvo obnovljivi izvori energije. 1

Problem koji se tehnikim reenjem reava: Tehniko reenje omoguava da se izvri proces peletiranja drvnog otpada. Procesom peletiranja biomase poveava se specifina masa sirovine ime se rastresita drvna biomasa prevodi u oblik koje je optimalan s aspekta sagorevanja i oslobaanja toplote. Procesom peletiranja se reava problem otpadne biomase proizvodnjom obnovljivog izvora energije. Stanje reenosti tog problema u svetu: Peletiranje drvnog otpada je postupak presovanja ektrudiranjem kroz otvore na matrici prethodno pripremljene sirovine (biomase), pod dejstvom pritisnih valjaka, u komade prenika 610 mm i duine 1530 mm, tzv. pelete. Prenik i duina peleta zavise od prenika otvora na matrici i debljine matrice, odnosno od duine cilindrinog dela otvora u kome se formira pelet. Tokom procesa peletiranja pri ekstruziji materijala kroz otvore na matrici dolazi do poveanja teperature biomase usled trenja izmeu zidova otvora i tretirane sirovine. Usled poveanja temperature dolazi do delimine promene agregatvnog stanja sirovine i izluivanja lignina iz drvne mase. Lignin se ponaa kao vezivno sredstvo i obezbeuje stabilnost oblika peleta i nakon prestanka delovanja sile presovanja. Veina proizvoaa sistema za peletiranje koriste koncepcijsko reenje sa obrtnom cilindrinom matricom ija je osa obrtanja u horizontalnoj ravni. Pogon matrice u navedenom sluaju ostvaren je preko dvostepenih kainih ili jednostepenih/dvostepenih zupastih reduktorskih prenosnika. Pojedini proizvoai koriste koncepcijska reenja sa ravnom matricom, ija se osa obrtanja nalazi u vertikalnoj ravni, pri emu se pritisna sila valjaka ostvaruje preko hidraulinog podsistema. Navedena tehnika reenja odlikuje komplikovana konstukcija, niska kompaktnost i otean pristup u toku procesa servisiranja i redovnog odravanja. Sutina tehnikog reenja: Realizovano tehniko reenje sistema za presovanje drvnog otpada zasnovano koncepcijskom reenju sa obrtnom cilindrinom matricom ija je osa obrtanja u vertikalnoj ravni. Podsistem za prenos snage zasnovan je na planetnom reduktoru sa dvojnim satelitom ime je postignuta visoka kompaktnost konstrukcije. Za razliku od dosadanjih reenja navedenog sistema sline koncepcije, pogon maine i prenosnik snage smeteni su pri dnu maine ime je znatno poveana njena stabilnost tokom rada. Pored poveanja stabilnosti maine, na navedeni nain omoguen je i jednostavan pristup izvrnim organima maine, ime se umnogome olakava njeno odravanje i podeavanje zazora izmeu pritisnih valjaka i matrice. U odnosu na trenutno dostupna reenja poznatih svetskih proizvoaa, razvijeno tehniko reenje dakle karakteriu vea kompaktnost konstrukcije, poboljana stabilnost i manji period zastoja u radu zbog olakanog podeavanja zazora izmeu matrice i pritisnih valjaka. Karakteristike predloenog tehnikog reenja su sledee: Kapacitet peletera 0,8 t/h; potronja elektrine energije 30 kWh napon napajanja 240 V servisni interval od 6000 asova; Mogunosti primene predloenog tehnikog reenja: Razvijeni sistem za peletiranje drvnog otpada predstavlja tehniko reenje kojim se na uspean nain moe reiti problem otpadne drvne biomase proizvodnjom obnovljivog goriva. Pored peletiranja drvnog otpada navedeni sistem se promenom geometrije i dimenzija otvora na matrici moe koristiti i i za peletiranje ostalih oblika otpadne biomase, kao i za proizvodnju stone hrane.